Gospođo Čomić, ova sednica, po Poslovniku, treba da teče tako da narodni poslanik postavi pitanje, a da ministar odgovori ako zna. Ako ne zna, da kaže narodnom poslaniku - dobićete odgovor u određenom roku, odgovorićemo vam u pismenoj formi, kada se konsultujem sa svojim saradnicima itd. Ali da ministar ćuti na pitanje koje mu uputi narodni poslanik, to je nedopustivo.
Ali, pošto ministri ćute, ja ću da odgovorim na pitanje gospodina Čiplića. On pita - ko to u Vojvodini hoće da se Vojvodina otcepi od Srbije?

Gospođo Čomić, hvala na obaveštenju. Evo, ja ću da pitam gospodina Čiplića - koja stranka je, gospodine Čipliću, štampala pasoš ''republike Vojvodine''?
Da li je tačno da je ovaj pasoš štampao vaš koalicioni partner Liga socijaldemokrata Vojvodine, čiji je predsednik Nenad Čanak, isti onaj čovek koji je početkom ove godine štampao zidne kalendare ''republike Vojvodine'' sa kartom po kojoj je Šabac sastavni deo AP Vojvodine? (Poslanik u ruci drži pasoš.)
Pitam vas – da li ovo što se zove ''pasoš republike Vojvodine'' ima veze s aktuelnim režimom u Srbiji i sa nekim od vaših koalicionih partnera? Da li se ovo dešava slučajno? Da li se neka deca igraju nekih budućih podela u Srbiji? I gde to, u kojoj državi u EU, kojoj vi tako težite, može da se desi da stranka koja podržava Vladu štampa ovako nešto?
Ako mi kažete da je ovo pojava koja je karakteristična za Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju, za bilo koju državu u EU, ja sam spreman da kažem da mi u SRS nismo u pravu. Ali ovo nema nigde. Ovo je skandal sam po sebi. Umesto da priznate otvoreno, pošteno, ljudski, da postoje ljudi koji se zalažu za republiku Vojvodinu, da postoje ljudi i u zemlji i u inostranstvu koji bi hteli da se Srbija svede na beogradski pašaluk, vi kažete - ne, srpski radikali izmišljaju.
Da li znate, gospodine Čipliću, da su već po Vojvodini krenuli neki smutljivi i sumnjivi tipovi koji pitaju Srbe u pojedinim delovima Bačke koliko im koštaju kuće i nude novac za kupovinu srpskih kuća? Ponavlja se isto ono što se dešavalo i što se, nažalost, i danas dešava na KiM. I to je živa istina. Ja ne iznosim ništa što nije tačno. I SRS ne priča ništa da bi plašila bilo koga, nego da bi na vreme skrenula pažnju odgovornim i nadležnim državnim organima da konačno počnu da rade svoj posao i da čuvaju državu Srbiju.
Jer, država Srbija nije...

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ova ćutnja ministara iz Vlade Srbije najbolje govori o tome kakva je stvarna politika Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Mirku Cvetkoviću – koje mere i šta će preduzeti Vlada Republike Srbije povodom očiglednih pokušaja jednog dela međunarodne zajednice, pre svega SAD, da se izvrši revizija Dejtonskog mirovnog sporazuma?
SRS podseća predsednika Vlade Srbije da je, prema prvom članu Ustava Republike Srbije, Republika Srbija pre svega država srpskog naroda, dakle država svih Srba, ma gde oni žive. Takođe, želim da ga podsetim da je jedan od potpisnika Dejtonskog mirovnog sporazuma pokojni predsednik SRJ Slobodan Milošević i da je Republika Srbija, po principu pravnog sledbeništva SRJ, garant očuvanja osnovnih principa koji su utvrđeni na mirovnim sporazumima u Dejtonu 1995. godine.
Puni, pravi naziv Dejtonskog mirovnog sporazuma glasi: Opšti okvirni sporazum za mir u BiH. Dakle, iz naziva ovog sporazuma jasno je da su dejtonski principi, u stvari, garant očuvanja mira u BiH.
Svedoci smo činjenice da SAD pokušava, i to ne samo ove godine, već unazad nekoliko godina, da smanji ustavne, državne i političke kapacitete Republike Srpske, sa krajnjom namerom da se izvrši unitarizacija BiH. Kao što znate, taj pokušaj da se srpski narod natera silom da živi u unitarnoj BiH i da bude odvojen od SRJ, u stvari je i doveo do izbijanja oružanih sukoba u BiH 1992. godine. I svako ko traži reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma, na štetu Republike Srpske i na štetu srpskog naroda, zapravo ne želi mir u BiH.
SRS zanima šta Vlada Srbije namerava da učini povodom ovog problema, imajući u vidu činjenicu da je Srbija garant poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i garant očuvanja Republike Srpske. U tom smislu, SRS naročito zanima – koja je tema razgovora između predsednika Srbije Borisa Tadića sa političkim predstavnicima Republike Srpske? Srpska javnost o tome mora da zna. Kad kažem srpska javnost, mislim i građani Srbije i građani Republike Srpske.
Pitanje poštovanja ili nepoštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma ne može da bude stvar nekih ortačkih ili prijateljskih odnosa između Borisa Tadića i Milorada Dodika. To su stvari koje ...

Zanimljivo je, gospodine Cvetkoviću, da vi apsolutno nijedanput niste pomenuli Republiku Srpsku i srpski narod. Pominjali ste neke strane, razgovore, dogovore itd. Vi, gospodine Cvetkoviću, to ne morate da znate, zato što niste pravnik, mada kao predsednik Vlade ne bi bilo loše da znate. Svako ko vam je rekao da treba upoređivati BiH i Republiku Srbiju, grdno vas je prevario. Republika Srbija je unitarna država, koja je sama donela svoj Ustav. BiH je jedan specifičan vid konfederacije. Ustav BiH je jedan od aneksa Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, odnosno Dejtonskog sporazuma.
Ne možete vi sada da kažete - mi ćemo prihvatiti sve o čemu se strane dogovore. Vi možete da prihvatite samo ono što je zapisano u Dejtonskom sporazumu. Ništa više, ali ništa ni manje od toga. Sve ostalo znači guranje sva tri naroda u BiH u neki novi oružani sukob.
Vama je jasno, gospodine Cvetkoviću, da ovde nema nikakvih razgovora ravnopravnih strana. Ovde se radi o tome da SAD otvoreno podržava predstavnike samo jednog naroda u BiH, i to muslimanskog, da se izvrši unitarizacija BiH. Drugim rečima, da se nadležnosti Republike Srpske do te mere svedu na minimum da možemo slobodno da kažemo da Republike Srpske više nema. Niste nam ništa rekli o tome kakav je stav Vlade Srbije povodom tzv. razgovora u Butmiru. To nisu razgovori pojedinaca. To su razgovori koji se i te kako tiču sudbine srpskog naroda u Republici Srpskoj. SRS je za sudbinu srpskog naroda u Republici Srpskoj i za Republiku Srpsku i te kako zainteresovana, a verujem i ogromna većina građana Srbije, bez obzira na njihovu političku, odnosno stranačku pripadnost.
Taj jezik kojim vi govorite, nemojte da shvatite pogrešno, ali jezik jednog hladnog činovnika i birokrate, nije jezik kojim danas treba govoriti, kada je očigledno da oni koji su u stvari potpalili fitilj rata u BiH, a to je SAD, sada to pokušavaju da učine ponovo.
Vi možda ne želite da budete garant Dejtonskog mirovnog sporazuma. Možda vam je ta obaveza teška, možda ne znate šta ćete sa tom obavezom, ali činjenica je da je to vaša obaveza. Vi ste, kada ste postajali predsednik Vlade Srbije, između ostalog dobili i posao da brinete o Republici Srpskoj.
Ne možete sada da kažete - baš nas briga šta će biti sa Republikom Srpskom, biće kako se oni dogovore.
Republika Srpska je, s jedne strane, entitet koji uživa zaštitu Republike Srbije, kao garanta Dejtonskog sporazuma. S druge strane, Republika Srbija sa Republikom Srpskom održava specijalne paralelne veze. A vi sada nama kažete - pa, evo, mi se ne mešamo u to, kako se oni dogovore, tako će im biti.
Ti razgovori koji se ovih dana vode su otprilike slični kao razgovori u Rambujeu 1999. godine. Tamo nikakvih suštinskih razgovora nema. Tamo se radi o tome da se srpskom narodu ponovo ispostavljaju ultimatumi, isto kao što je bilo i u toku trajanju oružanih sukoba u BiH. Vlada Srbije ne može da sedi skrštenih ruku i da nam odgovara birokratskim jezikom - kako se strane dogovore.
Za SRS srpski narod u Republici Srpskoj nije naprosto jedna od strana. To je deo našeg naroda. Mi po Ustavu Srbije, čak i da nema Dejtonskog sporazuma, po članu prvog Ustava Republike Srbije, moramo da vodimo računa o srpskom narodu i u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini i u Crnoj Gori i u Makedoniji i u svim državama sveta.
Mislimo da vi to ne radite na način na koji vas to Ustav obavezuje. Ne možete vi da kažete - nama je jedini cilj ulazak u EU i nema te svetinje koju nećemo da pogazimo ne bismo li ušli u EU. Onda ulazimo u jedan začarani krug.
Vi kažete - hoćemo u EU, a EU vam kaže - ne možete u EU dok se ne odreknete KiM, dok ne date neke ekstremne nadležnosti AP Vojvodini i dok ne dignete ruke od Republike Srpske.
Svaki građanin Republike Srbije zna da je to tako. I vi uporno insistirate na tezi - hoćemo u EU, ali kao celovita država. Zaista ne znam koliko puta zvaničnici EU treba da vam kažu da oni ne žele Srbiju kao celovitu državu u svom sastavu. Ako vam izjave ljudi poput Jelka Kacina i Doris Pak nisu jasna poruka kakve su prave namere EU, onda vi, gospodine Cvetkoviću, o politici, izvinite, ne znate ništa. Jer, Jelko Kacin i Doris Pak…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Cvetkoviću, zaista ste uspeli nešto što sam mislio da vam neće poći za rukom. I u drugom izlaganju ste uspeli da izbegnete pominjanje Republike Srpske. Pažljivo sam vas slušao, govorili ste ''strane'' i ''BiH''. Srpsku radikalnu stranku, gospodine Cvetkoviću, baš briga šta će biti sa BiH, ono što nas zanima jeste šta će biti sa Republikom Srpskom. Vi uporno izbegavate da odgovorite na pitanje SRS-a. Nismo mi izmislili mešanje u položaj Republike Srpske, to mešanje je činjenica. To mešanje dolazi od strane vaših, kako kažete, političkih prijatelja i saveznika, iz SAD i EU.
Mi tražimo da odgovorite na pitanje šta će vaša vlada da preduzme povodom tog mešanja, a vi mi odgovarate na nešto što vas uopšte nisam pitao. Nisam pitao kakav je stav Vlade Srbije povodom razgovora, kako vi kažete, strana u BiH, nego šta će Vlada da preduzme povodom činjenice da jedan deo međunarodne zajednice insistira na kršenju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Razgovori u Butmiru u stvari znače zvaničan početak procesa kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ti razgovori imaju za cilj da se u BiH uspostavi neko novo stanje, neko novo uređenje, koje je suprotno Dejtonskom sporazumu. Sve što znači negiranje Dejtonskog sporazuma, sve što znači negiranje Republike Srpske, u stvari znači provociranje novih oružanih sukoba.
Ne znam da li vi, kao predsednik Vlade, slušate izjave ljudi poput Sulejmana Tihića, Željka Komšića, Harisa Silajdžića itd.
Te izjave su pune mržnje - ne prema ovom ili onom političaru, iz Srbije ili iz Republike Srpske, nego prema Republici Srpskoj, prema Republici Srbiji i prema srpskom narodu.
Da li ste čuli da su u Zenici zašili usta zato što je iz Švedske pre vremena puštena Biljana Plavšić, ista ona Biljana Plavšić koja je u Haškom tribunalu optužila Srbe za navodni genocid u Srebrenici.
Dakle, oni Biljanu Plavšić doživljavaju kao opasnost po muslimane u BiH. Zamislite onda šta misle o ljudima poput Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Vojislava Šešelja i ostalih. Verovatno bi ih, da mogu, kao u ona turska vremena, nabili na kolac.
Vi ne reagujete na to. Pitam vas – zašto ne reagujete i zašto ćutite? Da li je moguće da taj utopistički cilj ''EU po svaku cenu'' može da znači - baš nas briga šta će biti sa Kosovom i Metohijom, baš nas briga šta će biti sa Vojvodinom i baš nas briga šta će biti sa Republikom Srpskom? Da li hoćete da u EU uvedete beogradski pašaluk ili Republiku Srbiju? Šta je vaš pravi cilj?
Srpska radikalna stranka vas to pita i molim vas da na to pitanje date konkretan odgovor. Nismo vas pitali šta će biti sa BiH, nego šta će biti sa Republikom Srpskom. O Bosni i Hercegovini neka misli onaj ko je takvu državu napravio, a nas zanima šta će biti sa Republikom Srpskom i sa srpskim narodom u Republici Srpskoj.
Očigledno je, gospodine Cvetkoviću, da postoje namere da se Republika Srpska jednostavno ''udavi'', da nestane, da se utopi u neku novu unitarnu BiH. Znate kako je počelo u BiH, sa onim referendumom na koji su izašli samo Muslimani i Hrvati, o tome da se BiH proglasi suverenom i nezavisnom državom, odvojenom od SFRJ. Tada su počeli sukobi u BiH.
Dakle, ne možete nonšalantno i tako birokratski da se odnosite prema činjenici da neko ponovo provocira oružane sukobe zapadno od Drine. Ko je taj neko? Pa, taj neko je isti onaj koga je označio Ratko Mladić 1994. godine, kada su počeli NATO napadi na položaje Vojske Republike Srpske. Tada je general Mladić izrekao pravu istinu o tome šta se dešava u BiH.
Ključevi rata i mira nisu u BiH, ključevi rata i mira su danas u Vašingtonu i Briselu. Vi kažete da su to vaši politički saveznici i da su to vaši politički prijatelji.
Pitam vas – koje mere ćete vi kod tih vaših političkih prijatelja da preduzmete da se zaštiti Republika Srpska od njenog nestajanja?

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 141. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji glasi: ''Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona. Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu''.
Dame i gospodo narodni poslanici, brzina i dinamika kojom se menjaju zakoni iz oblasti pravosuđa u Republici Srbiji zaista prelazi svaku razumnu granicu. Mislim da danas nema nijednog čoveka u Srbiji koji može da prihvati da je pravni sistem Republike Srbije stabilan i da pravosudni sistem funkcioniše bez bilo kakvih problema.
Sumnjam da možete da nađete jednog studenta koji studira na bilo kom pravnom fakultetu u Republici Srbiji koji može bez dvoumljenja da vam kaže kakav je status sudija, javnih tužilaca, kakva su njihova prava i obaveze. U toj situaciji, mi sada počinjemo da razmatramo ponovo set izmena o dopuna pravosudnih zakona, u jednoj polukamernoj atmosferi, gde poslanika vladajuće koalicije ima vrlo malo, bez mišljenja nadležnog odbora, Odbora za pravosuđe i upravu.
Mislim da je to skandalozno. U pitanju su izuzetno važni zakoni i mislim da bi bio red, gospođo Čomić, da se, pre nego što počnemo da raspravljamo o ovim predlozima zakona, sastane nadležni odbor, Odbor za pravosuđe i upravu, i da da svoje mišljenje o predloženim zakonima, inače, ova rasprave neće imati nikakvog smisla.
Uopšte, sve ono što se dešava vezano za pravosuđe u Republici Srbiji govori o tome da je režim spreman da napravi potpunu lustraciju i čistku nepodobnih kadrova.

Ne o povredi Poslovnika, nego jedna kratka replika na vaše izlaganje.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam o kakvoj praksi je reč kada se obrazlažu predlozi zakoni iz oblasti pravosuđa.
Uz dužno poštovanje, gospođo Malović, prema vama kao dami, ne mogu da razumem da vi svoju funkciju ministra shvatate kao pukog čitača tuđeg teksta.
Svi poslanici u ovoj skupštini umeju da pročitaju obrazloženje svakog predloga zakona koji dođe u proceduru Narodne skupštine. Od vas ne očekujemo da čitate, to umemo i sami, nego da nas ubedite argumentima da to što piše u predlogu zakona zaista predstavlja najbolje moguće rešenje u datoj oblasti. Međutim, vi to ne činite. Zadovoljavate se time, kad god dođete u Narodnu skupštinu, da, gotovo ne dižući pogled, pročitate nešto što je neko drugi napisao.
Mislim da to nije dobra praksa i da odudara od neke dobre parlamentarne tradicije. Da je makar ono što piše u obrazloženju Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, o kojoj ste najviše govorili, tačno, i ne bi bio toliki problem, ali nije tačno.
Pogledajte, gospođo Malović, prvo, potpuno je pogrešno naveden ustavni osnov za donošenje zakona o Pravosudnoj akademiji. Kaže – ustavni osnov za donošenje zakona o Pravosudnoj akademiji sadržan je u odredbama člana 97. tačke 2. i 17. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbije uređuje i obezbeđuje slobode i prava građana, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
Objasnite mi kakve veze ima delatnost Pravosudne akademije s ostvarivanjem i zaštitom prava i sloboda građana, a pogotovo kakve ima veze s postupkom pred sudovima i drugim državnim organima?
Nema nikakve veze. Pravosudna akademija nije sud, Pravosudna akademija nije tužilaštvo, Pravosudna akademija nije ni organ uprave i nema nikakvog osnova pozivati se na član 97. kao razlog za donošenje zakona o Pravosudnoj akademiji.
Dalje, gospođo Malović, pomenuli ste jednu sintagmu koju često koristi vladajuća koalicija, a to je da pravosudne zakone često treba donositi, menjati, usklađivati s evropskim standardima, da bi se obezbedilo pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku.
Gospođo Malović, vi ste ministar pravde za sve građane Republike Srbije, i za one koji podržavaju ovu vladu, i za one koji je ne podržavaju.
Između ostalog, želim da vas podsetim da se upravo u ovom trenutku krši pravo i na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku jednom državljaninu Republike Srbije čiji ste vi ministar pravde, a u pitanju je predsednik SRS-a Vojislav Šešelj, kome se od 2003. godine sudi u Haškom tribunalu, a još uvek se ne zna kada će suđenje biti okončano, iako je već sada kraj oktobra 2009. godine. Bilo bi dobro da vi, kao ministar pravde, ili neki drugi državni organ podignete svoj glas protiv činjenice da se jednom državljaninu Republike Srbije krši to pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku.
Imamo osnovanih razloga da sumnjamo da će pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku biti uskraćeno i dr Radovanu Karadžiću. Bilo bi dobro da se zainteresujete i za taj predmet. Ne vredi da se apstraktno zalažete za pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku a da ne vodite računa o živim ljudima, na čijim primerima se drastično gazi to elementarno pravno načelo.
Gospođo Malović, još jedna primedba. Kažete da treba doneti zakon o Pravosudnoj akademiji zato što je to međunarodni pravni standard.
U obrazloženju Predloga zakona ste naveli neke međunarodne dokumente iz kojih, navodno, proizilazi obaveza da donesemo zakon o Pravosudnoj akademiji.
Pogledajte iz koje godine datiraju ti dokumenti – Osnovni principi koji se tiču nezavisnosti pravosuđa, usvojeni od strane UN 1985. godine, Preporuka Saveta Evrope, da ne čitam sve, Evropska povelja o statusu sudija, Evropska deklaracija br. 1 Konsultativnog saveta evropskih sudija i Deklaracija br. 4 Konsultativnog saveta evropskih sudija o početnoj i stalnoj obuci. Sve su to dokumenti iz 2001. i 2003. godine.
Poslaničku grupu SRS-a zanima kako je moguće da sada odjedanput ovo postaje međunarodni standard, a nije bio standard 2001. godine kada ste pristupili prvoj nazovireformi srpskog pravosuđa? Kako to da nije bio standard 2008. godine, kada ste, takođe, doneli set pravosudnih zakona, nego je odjedanput postao pravosudni standard krajem 2009. godine?
Još nešto, zaista ne možemo da razumemo kako zamišljate pravnu sigurnost u jednoj državi u kojoj se, bukvalno, svake godine nekoliko puta menjaju zakoni kojima se regulišu sudski i drugi pravni postupci, položaj suda, sudija, javnih tužilaca itd. Nema, gospođo Malović nijednog studenta koji studira na bilo kom pravnom fakultetu u Srbiji kome je jasno kako izgleda pravosudni sistem RS.
Zamislite da se Zakon o ministarstvima, koji se, između ostalog, primenjuje i na vaše ministarstvo, donosi nekoliko puta u toku godine. Kako biste se vi osećali kao državni funkcioner? Sigurno vam ne bi bilo prijatno. Zamislite kako se oseća sudija koji strepi kakvu novinu će neki pametnjaković da smisli u nekom novom predlogu zakona.
Uopšte niste dosledni. Kad god predlažete neki zakon iz oblasti pravosuđa, kažete – ovo je sada kompletno, usklađeno s evropskim standardima, nema mana, nema nedostataka, ovo je reformski zakon itd. Ne prođe nekoliko meseci, vi pristupate izmenama i dopunama.
Da li vas obavezuje ono što ste rekli pre šest meseci, da je konačno završeno s reformom pravosuđa, da su zakoni savršeni, efektni, da su se svi saglasili s tim predlozima zakona, i domaći i međunarodni činioci, i da sada samo ostaje da se ti zakoni sprovedu u delo? Sada kada je došlo vreme da se zakoni primene, predlažete nam izmene zakona o uređenju sudova, o sudijama, o javnim tužiocima itd. i unosite kao novinu u naš pravni sistem neku pravosudnu akademiju.
Zaista sam se trudio, gospođo Malović, da shvatim šta ste ovim predlogom zakona hteli da kažete, ali verujte mi, nisam uspeo.
Prvo, neshvatljivo mi je da osnivate jednu instituciju a da uopšte ne navodite šta je njena delatnost. Dakle, u članu 1. navodite predmet zakona, u članu 2 – cilj osnivanja Akademije, u članu 3 – status Akademije itd. Kada osnivate neku instituciju, valjda je primarna stvar da definišete čime se ta institucija bavi. U ovom predlogu zakona toga nema.
Kažete: ''Cilj osnivanja Akademije jeste da obezbedi'', pazite formulaciju, ''profesionalno, nezavisno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja''. Da li to znači da ako ova skupština ne usvoji Predlog zakona, u Srbiji neće biti profesionalnog, nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog obavljanja sudijske i tužilačke funkcije, jer ovde piše da je Pravosudna akademija ta koja treba to da obezbedi? Znači, ako nema Pravosudne akademije nema ničega od ovoga što ste naveli? Kako je to moguće?
Valjda se kvalitetnim zakonima iz oblasti pravosuđa obezbeđuje profesionalnost, nezavisnost, nepristrasnost i efikasnost u obavljanju sudijske i tužilačke funkcije, a ne nekom pravosudnom akademijom. Razumeo bih da ste rekli – Pravosudna akademija doprinosi, ali da ona sama po sebi obezbeđuje, to znači da je naš pravosudni sistem u velikoj krizi.
Budući da još uvek nemamo formiranu Pravosudnu akademiju, nemamo ni profesionalno, ni nezavisno, ni nepristrasno, ni efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, a imaćemo ukoliko usvojite ovaj predlog zakona.
U članu 3. kažete da će se na Pravosudnu akademiju primenjivati odredbe zakona kojima se uređuju javne službe. Iz samog naziva, gospođo Malović, kada se jedna institucija naziva – akademija, valjda je to obrazovna institucija, valjda ona nekoga edukuje, valjda daje doprinos po pitanju nekog znanja, u ovom slučaju, pravničkog znanja. Kako je moguće da se na Pravosudnu akademiju ne primenjuje Zakon, recimo, o viskom obrazovanju, a ovde pominjete mnoge institucije koje postoje u sistemu visokog obrazovanja, ocenjivanje, komisije, mentore, ispite itd.?
Sada imate sve te institute, ali primenjuje se Zakon o javnim službama. Znači, na Pravosudnu akademiju primenjivaće se isti zakoni koji se primenjuju na komunalna preduzeća, na centre za socijalni rad itd. Baš bih voleo da vidim kako će ta pravosudna akademija da funkcioniše.
Dalje, u članu 6. kažete – organi akademije su Upravni odbor, direktor i Programski savet. Pravosudna akademija, gospođo Malović, to ste vi napisali u Predlogu zakonu, pre svega će da posluje sredstvima iz budžeta RS, i to ne malim sredstvima. Postoje ozbiljne indicije da se Pravosudna akademija formira samo zato da bi se neko udomio u njoj, jer, priznaćete, lakše je predavati na Pravosudnoj akademiji nego ispunjavati normu u nekom sudu. Da li je tako?
Nije mi jasno gde vam se denu nadzorni odbor? Ko će da kontroliše kako se to troše budžetska sredstva u Pravosudnoj akademiji? Vi ste predvideli plate za predavače i mentore, predvideli ste da koriste početne obuke, da se primaju u radni odnos u Pravosudnoj akademiji, da ostvaruju zaradu, a ko će to sve da kontroliše? Neće niko i moguće su brojne zloupotrebe.
U članu 8. kažete – predsednik Upravnog odbora, između ostalog, predstavlja Akademiju i podnosi godišnji izveštaj o radu Akademije Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Vladi.
Prvo, ne razumem kakva je razlika između predstavljanja Akademije, koje treba da obavlja predsednik Upravnog odbora, i zastupanja Akademije, koje treba da ostvaruje direktor. Valjda je u našem pravnom sistemu standard da onaj ko predstavlja istovremeno i zastupa. Ne, kod vas direktor zastupa, a predsednik Upravnog odbora predstavlja. Voleo bih da mi objasnite u čemu je razlika i kako mislite da u praksi razdvojite ove dve funkcije.
Dalje, gde vam se dede Narodna skupština u ovom godišnjem izveštaju?
Narodna skupština, gospođo Malović, osniva Pravosudnu akademiju i Narodna skupština, putem budžeta, obezbeđuje finansiranje Pravosudne akademije, ali se Narodnoj skupštini ne podnosi godišnji izveštaj. Šta ima Narodna skupština da se petlja u to šta se dešava u Pravosudnoj akademiji? Tu je VSS u krnjem sastavu, tu je Državno veće tužilaca u krnjem sastavu i tu je Vlada, i tu se priča završava.
Narodna skupština, mesto gde se javno raspravlja o svim društvenim problemima, i to pred očima cele Srbije, nema šta da se pita o tome kako funkcioniše Pravosudna akademija.
U članu 9, kako se bira direktor Akademije od strane Upravnog odbora, kaže se – Upravni odbor bira i razrešava direktora Akademije.
Pa, čistačicu, gospođo Malović, u opštinu ne možete da primite a da ne raspišete konkurs, a vi ćete direktora Pravosudne akademije da birate bez konkursa. Po kojim kriterijumima, kako je moguće?
Vi ste rekli, kada ste donosili Zakon o državnim službenicima, da nema više politizacije ni državne uprave, ni pravosuđa, nego svi na konkurs, pa ko ispunjava uslove, biće postavljen. Sada će direktor Pravosudne akademije biti postavljen, odnosno imenovan mimo konkursa. Zamislite kakve su sve zloupotrebe moguće u praksi.
Evo kako radi Upravni odbor kako ste ga vi koncipirali. Kaže se – Upravi odbor održava dve sednice godišnje. Pazite, dve sednice godišnje, a pogledajte nadležnosti Upravnog odbora u članu 9, skoro čitava jedna stranica, odnosno obavlja čitav niz važnih poslova. Praktično, po vašoj koncepciji, Upravni odbor je najvažniji organ u Pravosudnoj akademiji. Koliko puta se sastaje? Najmanje dva puta godišnje.
Kako mislite da Upravni odbor odgovori svojim zadacima ako se sastaje najmanje dva puta godišnje?
Direktor Akademije je, po vama, gospođo Malović, izvršni organ Akademije. Kako je moguće da termin „izvršni“ primenjujete na jednog subjekta koji, u stvari, obavlja poslovodne funkcije u jednoj instituciji? Od kada je direktor bilo gde izvršni organ? Valjda je organ poslovođenja, valjda je poslovodni organ. Vlada je izvršni organ. Ne može direktor da bude izvršni organ, jer onda znači – ako imate izvršni organ, morate da imate zakonodavni organ u Pravosudnoj akademiji, i sudski organ, a nemate ga. Dakle, upotrebili ste potpuno neadekvatnu terminologiju.
U članu 14. se kaže da direktor zastupa Akademiju. Sada se ponovo vraćamo na onaj problem – da predsednik Upravnog odbora predstavlja Akademiju, a da je direktor zastupa. Objasnite mi, gospođo Malović, meni i ostalim poslanicima, u čemu je razlika između predstavljanja i zastupanja?
Kako mislite, ako u praksi zaživi ovaj zakon, da razdvojite te dve funkcije? Da li će onda predsednik Upravnog odbora da kaže direktoru – ti samo zastupaš Akademiju, a ja je predstavljam? Direktor će da kaže predsedniku Upravnog odbora – ne, ja zastupam Akademiju, a ti je samo predstavljaš.
Valjda je elementarni princip u našem pravnom sistemu, i u svim pravnim sistemima da onaj ko predstavlja, taj i zastupa, i obrnuto. Koliko ja znam, vi po prvi put razdvajate funkciju predstavljanja od funkcije zastupanja.
Nešto bih rekao, gospođo Malović, o jednom nonsensu. Prvi mentori i predavači na ovoj vašoj pravosudnoj akademiji biće ljudi koji nemaju završenu Pravosudnu akademiju. Sada zamislite da na nekom pravnom fakultetu redovni profesor bude neko ko uopšte nije završio pravni fakultet. Da li je to moguće? Nije moguće, a ovde će biti moguće. Ovde će biti moguće da neko druge podučava, a sam nije završio nikakvu pravosudnu akademiju.
Sada se postavlja još jedno pitanje. Ovo pitam ne toliko zbog narodnih poslanika, već zbog sudija, zamenika javnih tužilaca, zbog javnih tužilaca i, uopšte, zbog svih ljudi koji studiraju na bilo kom pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Ako čitate ovaj predlog zakona, ispada da nije dovoljno da ste završili pravni fakultet. Nije čak dovoljno ako ste na pravnom fakultetu magistrirali ili doktorirali. Nije, čak, dovoljno ako ste položili pravosudni ispit. Sad morate da završite i nekakvu pravosudnu akademiju.
Pazite kakav je to nonsens i kakvo degradiranje našeg pravničkog visokog obrazovanja! Sada ćete terati ljude koji su završili pravni fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji, verovatno, imaju određeni broj godina radnog iskustva, da polažu prijemni ispit za Pravosudnu akademiju. Čak kaže da ste predvideli neki test ličnosti.
Šta to znači? To znači da vi sumnjate u elementarnu inteligenciju ljudi koji sutra treba da budu sudije i javni tužioci u Republici Srbiji.
Do koje mere ponižavate sudije i javne tužioce! Čemu onda pravni fakulteti? Čemu onda poslediplomske studije? Čemu Zakon o visokom obrazovanju, čemu pravosudni ispit, ako neko pored svega toga još mora da polaže i prijemni ispit za Pravosudnu akademiju?
Ko će tamo da ga ispituje? Neko ko nije završio Pravosudnu akademiju. To je jedan začaran krug potpunog besmisla.
U članu 23. kažete šta je cilj obuke sudija i tužilaca – obuka sudija i tužilaca je organizovano sticanje, pod brojem jedan je sticanje, pa onda usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja.
Ako neko, gospođo Malović, tek na Pravosudnoj akademiji treba da stiče praktična i teorijska znanja, teško nama, teško pravosudnom sistemu Republike Srbije, teško građanima kojima će da sude ove sudije. Valjda se na pravnom fakultetu stiču i praktična i teorijska znanja. Eventualno, na toj pravosudnoj akademiji mogu da se obnavljaju neka znanja.
Recimo, može da se stavlja akcenat na praktičan deo pravničkog znanja, ali da se tek na Akademiji stiču znanja – to znači da mi više nemamo pravne fakultete u Republici Srbiji. To znači da je naš sistem visokog pravničkog obrazovanja u totalnoj krizi.
U članu 28. predvideli ste – da bi neko bio primljen na početnu obuku, morao bi da ima položen pravosudni ispit, da ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima i da ima položen prijemni ispit za početnu obuku. Znači, nije dovoljno što ste položili pravosudni ispit.
Vi znate, gospođo Malović, koliko je pravosudni ispit delikatan i složen i koliko tu ima stvarnih pravničkih predmeta. Neko se mučio da završi, dve ili tri godine, pripravničku praksu u sudu, u tužilaštvu ili nekoj drugoj instituciji, da položi pravosudni ispit, i to sada nije dovoljno – sada moraš da polažeš prijemni ispit. To bi značilo kao da neko sada završi bilo koji fakultet, a onda polaže prijemni ispit da ga prime u osnovnu školu. Gde tu logika?
Kako se ocenjuje na prijemnom ispitu? Usmeni i pismeni deo ocenjuju se od jedan do 10.
Gospođo Malović, u obrazovnom sistemu Republike Srbije nemate takav raspon ocena. Gde se ocenjuje od jedan do 10? Da li se ocenjuje u osnovnim školama? Ne.
Da li se ocenjuje u srednjim školama – ne. Da li se ocenjuje na fakultetima? Ne. Gde se ocenjuje i gde je taj raspon od jedan do 10? Zamislite kakve zloupotrebe u praksi mogu da se jave prilikom tolikog raspona u ocenjivanju?

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam po ovom amandmanu, ali evo, zaintrigiran sam ovom diskusijom gospodina Janka Veselinovića.

Gospodine Veselinoviću, moguće je da ste vi dobronameran čovek, ali očigledno nemate tačne informacije o tome šta se dešavalo na poslednjim lokalnim izborima u Hrvatskoj.

Vi ste pomenuli da postoji preko stotinu izbegličkih udruženja. Kažite nam samo koliko svako od tih udruženja ima članova. Ima jako mali broj članova.

Ne može svako udruženje da bude na podjednak način legitimno pred državnim organima Republike Srbije - udruženje koje ima pet članova sa sve predsednikom i njegovom suprugom i ono udruženje koje broji više hiljada članova.

Drugo, apsolutno je netačno da su Srbi mogli slobodno da glasaju na lokalnim izborima u Hrvatskoj. Nisu. Pre nego što je autobus sa Srbima došao u grad u kojem treba da glasaju, u autobus su ulazili aktivisti političkih stranaka, predstavnici državnih organa Hrvatske, i onako polupreplašenim Srbima izdavali naloge za koga da glasaju.

Sramota je, gospodine Veselinoviću, da je država Srbija pomagala odlazak Srba na lokalne izbore u Hrvatsku, a onda su tamo glasali za kandidate HDZ-a, koja ih je proterala u periodu od 1991. do 1995. godine sa njihovih vekovnih ognjišta. A onda kažete – pa, eto, ti lokalni izbori su omogućili da Srbi u Hrvatskoj zaštite svoja prava. Ko? HDZ da im štiti prava? Ona ista stranka koja ih je proterala.

Dakle, desila se jedna neviđena manipulacija sa Srbima, i umesto da država Srbija i nadležna ministarstva skrenu pažnju Srbima šta ih očekuje u Hrvatskoj, vi organizovano šaljete proterane Srbe, ne samo iz Hrvatske nego i iz Republike Srpske Krajine, da glasaju za kandidate stranke koja je počinila genocid, odnosno nastavila sa genocidnom politikom ustaškog režima iz Drugog svetskog rata.

Ako je to način da se zaštite prava Srba u Hrvatskoj, onda vas molim, nemojte više da ih štitite, jer je HDZ poslednja stranka na ovom svetu koja može da učini nešto za proterane Srbe.

Gospodine Veselinoviću, kako DS pobeđuje na izborima u Vrbasu i na drugim lokalnim izborima, možete da pitate vaše stranačke aktiviste u tim opštinama. Kamioni, buldožeri, paketi, gotov novac - to je način na koji vi pobeđujete na lokalnim izborima. Da vam nema državnog budžeta, da vam nema budžeta AP Vojvodine, da vam na raspolaganju nije taj famozni Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, pitanje je da li biste vi igde pobedili.

Nemojte da manipulišete tim narodom. Vi sada delite po Vojvodini građevinski materijal na tako bezočan način da to zaista prevazilazi svaku moguću meru. Izbeglica koja ima dete bolesno od astme ne može da dobije građevinski materijal da započne gradnju, a neko ko ima dve kuće dobija građevinski materijal da ugradi italijansku keramiku. I kažete da je to pošteno.

U svakoj opštini ste našli, pored toliko stotina i hiljada izbeglica, da delite građevinski materijal u toj meri da može da ga dobije svega šestoro ljudi. Onda se stvara zla krv među tim ljudima i onda ljudi koji nemaju ništa jedni druge mrze. Eto kako vi pobeđujete na izborima.

Izbori, gospodine Veselinoviću, u Srbiji više nisu utakmica političke stranke sa političkom strankom. Ovo više nije utakmica programa i ideologije. Ovo je utakmica stranaka koje nisu na vlasti sa državnom, ekonomskom i finansijskom mašinerijom. Ako igde u EU, u civilizovanom i demokratskom svetu nađete da neko tako zloupotrebljava državnu vlast na lokalnim izborima, kažite mi gde to ima, pa da naučim nešto i ja od vas.

A apsolutno je tačno da su Srbi glasali za kandidate HDZ i da su Hrvati ulazili u autobuse sa srpskim izbeglicama i ne delili propagandni materijal, nego izdavali naloge, davali ime i prezime kandidata za koga Srbi ima da glasaju.

Što se tiče srpskih stranaka u Hrvatskoj, gospodine Veselinoviću, ne znam da li znate, u vladi Ante Pavelića su sedela dva Srbina. Komandant glavnog stožera hrvatskog domobranstva bio je general Đorđe Grujić, Srbin. Ako me ubedite da su ti Srbi u Pavelićevoj vladi nešto mnogo dobro učinili za Srbe u okvirima tzv. Nezavisne države Hrvatske, kažite mi pa da naučim i na tom plan nešto od vas. Ali, nisu učinili ništa. Ni oni koji sada ljube skute Stjepanu Mesiću i do juče Ivi Sanaderu ništa nisu uradili za Srbe u Hrvatskoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je velika neistina da SRS radi na tome da se odvoji Vojvodina od ostatka Srbije. Mislim da to zna svaki prosečni građanin Republike Srbije. Srpska radikalna stranka je prva politička stranka koja je još u jesen prošle godine, pre nego što je Skupština Vojvodine usvojila Predlog statuta Vojvodine, organizovala tribine po svim većim mestima u Vojvodini i iznosila čitav niz kritičkih primedbi na Nacrt statuta AP Vojvodine. Svako ko prati zasedanja Skupštine AP Vojvodine može da vidi za šta se bore poslanici SRS.

Gospodine Nikoliću, kažite nam s kojom partijom ste vi u koaliciji u opštini Prijepolje. Tamo ste glasali da je službeni jezik pored srpskog i nekakav bosanski jezik. Vaši odbornici su glasali da kandidat DS bude predsednik SO Ruma. Da li ste zaboravili miting prošle godine, kada je ubijen Ranko Panić? Tada ste rekli da nećete imati nikakvih kontakata sa Ivicom Dačićem dok se ne pronađe ubica Ranka Panića. Nije prošla ni godina dana kada ste sa SPS, a po odobrenju i blagoslovu DS, zaključili koalicioni sporazum u opštini Zemun.

Je l' moram da vas podsećam da ste davali kvorum ovde DS-u da izglasava razne zakone? Je l' moram da vas podsećam da ste glasovima poslanika iz DS i stranke G17 plus na Administrativnom odboru uspeli da na protivustavan i protivzakonit način zadržite mandate SRS-a? Ko vam je omogućio da sedite u Skupštini - SRS ili ovi koje toliko napadate, DS i G17 plus? Pa, oni su vam omogućili, vi ste njihovo čedo. Da nije bilo njihovih glasova, vi ne biste sedeli u ovoj skupštini. I vi ste poslednji čovek u ovom parlamentu koji može SRS-u da prebacuje zbog nekakvih, naravno potpuno izmišljenih, koalicija.

Idite u bilo koje mesto u Vojvodini i kažite – znate, SRS se zalaže za odvajanje Vojvodine od Srbije. Ljudi će vam se smejati.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da postoji politička stranka koja može da pobedi DS, i to je SRS. Da to nije tako, ja ne bih sedeo ovde gde sedim.

Mislim da je zaista... Pa dobro, gospodine normalni i pristojni Tomislave Nikoliću, ako bih mogao da nastavim. Vi ćete posle mene sigurno dobiti reč, vaš čovek predsedava sednici. Nemojte da budete nervozni. Pokažite na delu kako se stvara normalna i pristojna Srbija. To što vi radite je nenormalno i nepristojno.

Mislim da je prava blasfemija i svetogrđe kada čovek koji je pogazio zakletvu koju je dao u crkvi priča o Bogu, o moralu, o nekome ko je iznad Srbije itd. Kad je Vojislav Šešelj rekao da je iznad Srbije? Da je on iznad Srbije, nagodio bi se sa Haškim tribunalom prvoga dana kada je otišao tamo. Pa, on je svojim ličnim primerom pokazao da mu je Srbija preča od svega.

Lako je vama ovde da pričate o Vojislavu Šešelju. Evo, svi mi poslanici SRS ovde trudimo se, dok on nije tu, da pričamo onako kako mislimo da bi on pričao.

Ali sačekajte, gospodine Nikoliću, da se Vojislav Šešelj vrati. Ma koliko se mi trudili da nadomestimo njegovo odsustvo iz Srbije, sigurno da u tome ne uspevamo do kraja. Vojislav Šešelj je za tri koplja iznad nas. On je to pokazao u Haškom tribunalu. On ga je pobedio i pre dva dana. Pretresno veće Haškog tribunala je odbilo zahtev tužilaštva da se Vojislavu Šešelju nametne advokat i sve je bliži dan kada će Vojislav Šešelj da se vrati u Srbiju.

Hajde, sačekajte malo taj dan. Garantujem vam, gospodine Tomislave Nikoliću, tog dana kad se Vojislav Šešelj vrati u Srbiju, to kažem i vama, to kažem i ovima iz DS-a i to kažem svim protivnicima Vojislava Šešelja, biće vam kao u onoj narodnoj pesmi – kad Srđa Zlopogleđa razbija Turke na buljuke. Nigde vas neće biti.

 

Dame i gospodo poslanici...

 

Rekao sam, gospodine Deliću, replika.