Dame i gospodo narodni poslanici, intencija mog amandmana je da se ovaj zakon dovede u vezu sa razvojem, ukupnim razvojem sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji.
Želim da podsetim građane Srbije da je naša država samo za poslednje dve godine uložila mnogo sredstava u opremanje naše vojske, policije i naših obaveštajnih službi. Nabavili smo šest novih migova, Rusi su nam pomogli da remontujemo četiri naša postojeća, nabavili smo nove helikoptere za vojsku i za policiju, nove tenkove, nova borbena vozila, ali i nove uniforme, naravno nove čizme.
Sve to ne bi bilo moguće da nije bilo ispravne i promišljene ekonomske politike, da nije bilo stabilizacije javnih finansija, da nije bilo rasta BDP, investicija i otvaranja novih radnih mesta.
Ne možemo imati snažnu vojsku ako nemamo snažnu ekonomiju. Ja mislim da je SNS pokazala da je takva politika jedino moguća.
Ono što želim da kažem i da se nadovežem na diskusiju mog kolege Vladimira Orlića, jeste da kada već govorimo o nacionalnoj bezbednosti, poruke koje su nam, svima nama u stvari, stigle od Sulejmana Ugljanina, mislim da apsolutno ne doprinose dobrim odnosima Srba i Bošnjaka.
Sulejman Ugljanin je, valjda u žaru pobede na izborima za Bošnjačko nacionalno veće, rekao, citiram sledeće: „Ti problemi su to što Bošnjaci nemaju status naroda i što nije rešen status Sandžaka, koji je okupirana zemlja od 1912. godine. Srbija i Crna Gora nemaju tapiju nad Sandžakom, a ako žele da ga uknjiže kao svoju teritoriju, moraće da u Ustav uknjiže Bošnjake kao narod. Mi smo na tome dobili izbore i to ćemo zastupati“.
On je, kaže, ljudima u Beogradu, koji su hteli da uzmu Bošnjačko nacionalno veće, poručio da im je to propalo i da im je posao bio jalov. Ali, ono što zaista zabrinjava, to je nešto što bi trebalo da zabrine i Srbe i Bošnjake i predstavnike svih političkih partija, to je sledeća rečenica: „Zadovoljan sam što ćemo sada sa više političkih opcija deliti odgovornost i što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu, srpsku državu Srbiju koja želi da legalizuje genocid i zločine, kao sredstvo osvajanja teritorija i rešavanja političkih pitanja“.
Ovo je izjava koja je zaista neprimerena, ovo je izjava koja može slobodno da se okarakteriše kao ratno-huškačka, izjava koja ne može doneti dobro nikome ko živi u Raško-polimskoj oblasti.
Ja neću da ulazim u terminologiju. Bošnjacima je verovatno drago da se ta oblast naziva Sandžak. Nije problem u tome. Problem je u tome kada kažete da je to oblast koju je država Srbija okupirala i kada državu koja organizuje izbore za nacionalne savete nazivate fašističkom, nema izbora u fašističkim državama. To bi Sulejman Ugljanin trebalo da zna. Izbora ima u demokratskim državama. Srbija je demokratska država. Srbija je država svih građana koji u njoj žive. Država je srpskog naroda, ali podjednako tako i svih onih koji u njoj žive, a koji nisu Srbi. Srbija je i država Bošnjaka.
Sulejman Ugljanin ovakvim izjavama hoće da stvori atmosferu koju je svojevremeno stvarao početkom 90-ih godina, kada je organizovao referendum o tzv. autonomiji Sandžaka i kada je hteo da proglasi republiku Sandžak. To je politika koja je veoma opasna.
Na kraju krajeva, takve izjave su nepoštene i duboko ne odgovaraju činjenicama. Ako je iko uradio nešto dobro za popravljanje odnosa između Srba i Bošnjaka, za prevazilaženje trauma između Srba i Bošnjaka, kako Bošnjaka koji žive u Srbiji, tako i Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, onda je to upravo Aleksandar Vučić. Nije mu bilo lako 2015. godine da ode u Srebrenicu. I mi do dan-danas nismo dobili odgovore na pitanje ko je hteo u Srebrenici da ubije predsednika Vlade, Aleksandra Vučića?
Aleksandar Vučić, iako mu je život visio o koncu, kao što ste videli, nije pognuo glavu pred onima koji su hteli da ga ubiju. Mi ni danas nećemo da pognemo glavu pred Sulejmanom Ugljaninom. Nemamo mi ništa protiv Bošnjaka, Bošnjaci su naši prijatelji, naše komšije, naši građani i brinućemo o njima kao što brinemo i o svim drugim građanima Srbije u svakom drugom delu Republike Srbije. Ali, nećemo dozvoliti da se Srbija proglašava fašističkom državom. Ona to nikad nije bila, a pogotovo nije danas. I to bi Suljo Ugljanin trebalo da zna. Ako misli da će ovakvim izjavama da natera Aleksandra Vučića da ga uzme u Vladu Srbije – neće.
I ponoviću samo ono što je rekao naš predsednik pre nekoliko meseci, reagujući na sličnu izjavu Ugljaninovu – Suljo, nema fotelje za tebe u Beogradu. Nema fotelje za one koji rođenu državu, državu u kojoj su učestvovali na izborima, nazivaju fašističkom državom.
Dakle, Srbija nije fašistička država, Srbija je demokratska država a neka služi na čast svakome onome ko se krijući iza bošnjačkog ili bilo čijeg drugog manjinskog identiteta usuđuju da državu u kojoj učestvuju na izborima, u kojoj žive, u kojoj žive oni, njihova deca, njihovi unuci, nazivaju fašističkom državom.