Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, trošiću vreme poslaničke grupe.
Moj kolega iz poslaničke grupe SRS je dosta, čini mi se, gnevno govorio o politici Vlade i o načinu na koji mi iz SNS-a obrazlažemo amandmane, a kojima se afirmiše Vladina politika u oblasti investicija. Mislim da situacija ni izdaleka nije onakva kakvom ju je on predstavio.
Pre svega, ko je napravio računicu da je prosečna plata u ovim kompanijama 23.000 dinara i koja je to kompanija otišla iz Srbije? Nisam čuo ni za jednu. Dakle, prema statistikama Ministarstva privrede, svaka investicija, odnosno svaka državna pomoć, kako se to kaže zvaničnom pravnom terminologijom u Srbiji, jer mi imamo Zakon o državnoj pomoći, imamo Uredbu o kontroli državne pomoći, dakle, državna pomoć u svakom pojedinačnom slučaju, ispostavilo se u Srbiji, pokazala se isplativom posle 14 meseci. Kažite mi koja kompanija je posle 14 meseci, kako vi kažete, odnela te hale i napustila Srbiju? Nisam čuo ni za jednu.
Nije tačno da se proizvodnja u Srbiji, kada su u pitanju strane investicije, svodi samo na to da investitor napravi halu u kojoj spaja neke žice i kablove. Valjda ste živi svedok. To je bilo u gradu u kome vi živite. Pre nekoliko dana otvoren je Naučno-tehnološki centar Kontinentala u Novom Sadu, u kome će biti zaposleno za početak 500 inženjera, vrhunskih IT stručnjaka, gde će plata iznositi od dve do dve i po hiljade evra.
Dalje, prema podacima Narodne banke Srbije, ovo govorim zato što hoću da razvejem tu mantru koju ponavljaju pojedini poslanici iz opozicije, kako kod nas dolaze neki špekulanti koji spajaju žice, kablove, radnici nose pelene na poslu i u toku radnog vremena, da to baš nije tako. Dakle, prema podacima Narodne banke Srbije o platnom bilansu za 2017. godinu, izvoz softverskih usluga dostigao je vrednost od 899 miliona evra, što predstavlja rast od ukupno 21%, u odnosu na 2016. godinu. Trgovinski saldo od 426 miliona evra najbolje govori da investicije u Srbiji ne mogu da se svedu na to banalizovanje kako radnici srpski vrše spajanje žica i kablova. Dakle, i te kako se razvija sofisticirana industrija, IT industrija.
Ono sa čime ćemo mi imati problem, ono što je Vlada Srbije, još dok ju je vodio Aleksandar Vučić, pre nekoliko godina, dobro sagledala, evo, sada se u 2018. godini ispostavlja kao potpuno tačno, to je da mi nećemo imati dovoljno pre svega radne snage sa srednjom stručnom spremom. Već sada nam nedostaju bravari, zavarivači i neke druge profesije. Dakle, ljudi hoće da rade, kompanije hoće da im daju posao, ali mi imamo problem sa nedovoljnim brojem radnika. Mi nemamo dovoljno radne snage da pokrijemo te investicije.
Drugo, jedan problem mnogo veći, takođe se tiče radne snage, ali ove obrazovane radne snage – nama već sada nedostaje oko 30 hiljada IT stručnjaka, dakle, inženjera, ljudi koji se bave programiranjem, koji se razumeju u najsavremeniju računarsku tehnologiju. Zbog toga su reforme obrazovnog sistema, posebno reforme visokog obrazovanja, nešto što je Srbiji danas preko potrebno.
Još jednu stvar moram da naglasim, kao što je rekao i ministar Stefanović – a šta je alternativa ovome što radimo? Nemoguće je da je Srbija jedina zemlja u svetu koja je uvela sistem državne pomoći. To imaju sve evropske zemlje. Danas je na svetskom tržištu utakmica, prava borba se vodi za svaku investiciju, za svako novo radno mesto, ceo svet se bori da privuče što više investicija kod sebe. Mislite da zakone o državnoj pomoći kakve imamo mi u Srbiji nemaju sve zemlje Evrope, posebno zemlje koje su od 2004. godine ušle u Evropsku uniju? Naravno da imaju. Svi se bore za investitore, svi se bore za nova radna mesta, od Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske. Zašto bi mi bili izuzetak?
Najveći deo proizvodnje koja se vrši u Srbiji u realizaciji kompanija koje su došle sa zapada plasira se upravo na zapadno tržište. Dakle, francuske kompanije, italijanske, nemačke kompanije koje dolaze u Srbiju, plasiraju svoje proizvode upravo na tržište Evropske unije. Zahvaljujući pametnoj politici investiranja mi smo uspeli značajno da smanjimo naš trgovinski disbalans sa upravo zemljama Evropske unije. To nijednoj vladi do sada, nijednoj vladi do 2012. godine, nije pošlo za rukom.
O tome koliko je uspešna politika kada su u pitanju investicije Vlade Republike Srbije govori i činjenica da preko 40% stranih investicija u svim zemljama Zapadnog Balkana otpada upravo na Srbiju. Mislite da se Slovenci ne bore za strane investicije, da se Hrvati ne bore za strane investicije, da se Makedonci, Bugari i ostali ne bore za strane investicije? Naravno da se bore. Ali, 40% svih stranih investicija na Zapadnog Balkanu došlo je u Srbiju. Pa, gde bi radili svi ovi ljudi iz Subotice, Obrenovca, Rume, Niša, Krupnja itd, da nije bilo ovih investicija u poslednje četiri godine? Ko bi im davao platu? Vi kažete – plata je 23 hiljade dinara. Prvo, mislim da podatak nije tačan. Drugo, i da jeste, jel znate kolika je bila moja početna plata kada sam završio Pravni fakultet? Šest hiljada dinara. I, evo, živ sam, osnovao sam porodicu.
Dakle, može da se radi u Srbiji, može da se živi od plate koja se zaradi u Srbiji. Da li su to enormno visoke plate? Pa, nisu. Ako bismo bili potpuno iskreni, da li su nešto enormno visoke i plate narodnih poslanika i ministara u Vladi Srbije? Pa, nisu. Ali su plate od kojih može da se živi, od kojih ti ljudi mogu da izdržavaju članove svojih porodica.
Ono što se zaboravili da kažete, to je ogromna većina tih kompanija svojim radnicima plaća putne troškove, plaća ono što se nekada zvalo topli obrok, ti ljudi imaju vrlo pristojne menze, vrlo pristojnu ishranu, gotovo besplatnu, i nisam čuo da se neko mnogo buni, a zaposlen je u nekim kompanijama koje su nastale u Srbiji od 2013/2014. godine, pa na ovamo.
Želim da pitam sve vas, koji ste veliki zagovornici saradnje, posebno ekonomske sa Rusijom i Kinom, ko vam brani da dovedete u Srbiju nekog ruskog ili kineskog investitora. Mogu slobodno da kažem, neka me ispravi ministar Stefanović ako nisam u pravu, on je član Vlade, ja nisam, ja sam poslanik, ali 99,9% svih investicija u Srbiji i nemačkih i italijanskih i francuskih i ruskih i kineskih, doveo je lično Aleksandar Vučić. Sad ja vas pitam, velike rusofile, velike protivnike EU, velike protivnike NATO pakta – kog investitora iz Rusije ili Kine, ili iz Indije, ili iz Brazila, ili iz bilo koje druge zemlje, vama navodno prijateljske ste vi doveli? Niste doveli ni jednog, ili ja bar za tu kompaniju nisam čuo.
Juče je predsednik Kine uputio pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kome ga apostrofira kao velikog prijatelja Narodne Republike Kine. Danas je Aleksandar Vučić razgovarao sa predstavnicima „Ci Jin Majning grupe“ koja je zainteresovana za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. U pitanju je kineska kompanija, druga u Kini po veličini kada je u pitanju proizvodnja bakarne rude, a treća po veličini u Kini kada je pitanju proizvodnja cinka. Pa, što se neko od vas nije sastao sa njima? Što neko od vas nije doveo nekog kinskog ili ruskog investitora da zaposli radnike u Srbiji? Zato što vas to suštinski ne zanima. Vi samo pričate o Rusiji, vi samo pričate o Kini, ali ništa ne radite.
Za razliku od vas mi konkretno radimo, i vi me podsećate na one boljševike naše, one naše Srbe i Crnogorce iz 1948. godine koji su pričali o tome kako u Rusiji, odnosno u SSSR-u rastu klipovi kukuruza od jedan, jedan i po metar, a nikada nisu bili u Rusiji. Nisu videli Rusiju.
Dakle, situacija sa stranim investitorima je mnogo bolja nego što se predstavlja i ono što takođe želim da istaknem morate da razlikujete stranu investiciju kao kapital od kompanije, odnosno preduzeća koje posluje u Srbiji. Ni jedno strano preduzeće ne može da posluje u Srbiji.
Svaki strani investitor je morao da napravi firmu u Srbiji, da je registruje u Agenciji za privredne registre, da prijavi svakog radnika Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kod nadležnih fondova PIO, da im ovde isplaćuje platu, nadoknade za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje i ono što je jako bitno u Srbiji da plaća sve poreske obaveze, takse i sve ostale dažbine koje propisuje pravni sistem Republike Srbije. Dakle, morate da razlikujete investicije kao kapital od firmi. Sve firme sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije srpske firme, zato što su registrovane u Srbiji, u Srbiji isplaćuju plate i u Srbiji isplaćuju poreze.
Zbog toga mi poslanici SNS kroz ove amandmane pokušavamo da afirmišemo i da pohvalimo politiku Vlade Republike Srbije koja je uložila mnogo napora da se poveća BDP, da se ubrza ekonomski razvoj Srbije, da imamo dramatično smanjenu stopu nezaposlenosti. Samo da vas podsetim u aprilu 2012. godine imali smo stopu nezaposlenosti od 25,5% u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%. Dakle, značajno smanjena stopa nezaposlenosti.
Svi oni koji se čude zašto poslanici SNS podnose ove amandmane, iz jednog prostog razloga, zato što hoćemo da pokažemo kakva nam je politika i za kakvu se politiku zalažemo. U Srbiji postoji načelo podele vlasti. Izvršna vlast radi svoj posao. Zakonodavna vlast radi svoj posao. Zadatak izvršne vlasti je da daje mišljenje na amandmane koje podnose narodni poslanici, a na narodnim poslanicima je da te amandmane podnose. Kako će se Skupština u danu za glasanje izjasniti, videćemo, ali kroz amandmane pokušavamo građanima Srbije da objasnimo kakva nam je politika i da nema jake Srbije, pa ni u vojnom, ni bezbednosnom smislu, ako nam nije jaka i snažna ekonomija i ako nemamo svakoga dana otvoreno neko novo radno mesto. Borba za nova radna mesta je borba za jaču i bolju i snažniju Srbiju.