Gospodine Milićeviću, ja imam neko valjda vreme i kao predstavnik predlagača.

Imam valjda neko vreme kao predlagač?

Znači, imam isto vreme kao podnosioci amandmana.

Mislim da ne tumačite Poslovnik na ispravan način.

Samo jedna rečenica.
Dakle, razumno je očekivati, ako se pokrene postupak pred Ustavnim sudom, a Ustavni sud prihvati predlog za pokretanje postupka, da se sačeka sa prenošenjem poslova pravosudne uprave sa Ministarstva na Visoki savet sudstva, jer to ne podrazumeva samo prenošenje poslova, nego prenošenje, odnosno prelazak državnih službenika iz Ministarstva pravde koji se bave tim poslom u Visoki savet sudstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 27. i ne tražim da se glasa.
Mene nikakva edukacija od gospodina Šarovića nije potrebna. On je verovatno tu edukaciju prošao kod Dragana Đilasa, u nekom od upravnih odbora javnih preduzeća u Beogradu, ali mene to ne zanima.
Samo želim da ukažem na jednu činjenicu koju možete da proverite u vašem elektronskom sistemu.
Poslaničkoj grupi SNS ostalo je, ako se ne varam, sat i po da govorimo po amandmanima. Dakle, mogu da uzmem i vreme poslaničke grupe i nema potrebe da me seckate na svaka dva minuta kada govorim, jer imam i vreme koje ima moja poslanička grupa. Sada, to što poslanička grupa SNS najveća u Narodnoj skupštini, pa to nekome smeta i nekome bode oči i neko ne može da podnese tu činjenicu, to je njegov problem. Samo vam kažem, matematički, koliko mi vremena imamo. To što su oni potrošili svoje vreme to je njihova stvar. Mi naše vreme nismo potrošili. Po mojoj računici, a vi proverite da li sam u pravu, imamo sat vremena i 35 minuta. Neka imamo sat vremena i 20 minuta, ali u svakom slučaju imamo neko vreme, to je ekstra vreme, koje možemo da koristimo u raspravi po amandmanima.
Ovde je podneto mnogo amandmana. Priča se o svemu i svačemu: o Aleksandru Vučiću, o helikopteru, o Andreju Vučiću, o žandarmima. Priča se o svemu i svačemu i ja moram da uzmem malo i od vremena poslaničke grupe. Ne rado to činim, ali moram to da uradim da bi podnosiocima amandmana pokazao koliko ništa ne znaju, koliko se ne razumeju u poslove pravosudne uprave i koliko ne razumeju koliki će biti veliki problem za državu ako Ustavni sud oceni da je moj predlog za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti opravdan, pa državni službenici u međuvremenu iz Ministarstva pravde pređu u Visoki savet sudstva… (Isključen mikrofon.)

Ja sam sada u jednoj velikoj dilemi kada je u pitanju ideološka orijentacija Dveri.
Dakle, ne razumem da li ste vi sada za EU ili ste protiv EU. Kažete – ne valja srpsko pravosuđe, tako kaže Savet Evrope. Pitate – ko vam je iz CIA u predsedništvu Dveri? Pa Jasmina Vujić. Zamislite kakve bezbednosne provere treba da prođe neko da bi radio u svemirskom programu SAD. Znači, gledaju mu deseto koleno, šta je bio, čime se bavio, ko je, šta je, odakle je. Evo vam žene koja radi za CIA.
Pitate me – kako ste finansirani? Dušan Petrović, pre njega Saša Dragin, „star projekti“, imaju kod Marijana ugovori, stotine i stotine hiljada evra su uložene u projekat zvani „Dveri“.
Kome ste kukali u izbornoj noći da vas se uvede u parlament? Da li se sećate? Tražili ste strane posmatrače, ali ne strane posmatrače…
(Marija Janjušević, s mesta: Dajte taj anketni odbor.)
Što vičete toliko, gospođo. Čujem dobro. Malo sam ćorav, ne vidim, ali još uvek čujem.
Dakle, da li se sećate čiju ste pomoć tražili u izbornoj noći? Ne ruskih posmatrača. Znate li čiju su pomoć tražili? Tražili su pomoć posmatrača OEBS, istog onog OEBS čiji je predstavnik na KiM bio Vilijam Vojkeri kome sada Šiptari hoće da podignu spomenik.

Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja nisam pričao o uređenju sudova. On je to predložio.)
Ja vidim da je Marko Đurišić mnogo nervozan čovek danas, ne znam šta mu je. Za njegovu informaciju, ja sam predložio zakon o izmenama Zakona o uređenju sudova, ali sam istovremeno i predsednik Administrativnog odbora i mogu sa ponosom da kažem da sam predložio i lično potpisao kao predsednik poslaničke grupe da gospođa Danica Marinković bude izabrana za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, tako da, gospodine Đurišiću, mogu da govorim i po jednom i po drugom osnovu. Vi budite nervozni koliko hoćete, to je vaša stvar.

Hvala.
Ovde poslanička grupa koju predstavljaju Marko Đurišić i Marinika Tepić izgleda imaju jedan unutrašnji problem. Ja, koliko sam razumeo gospodin Marko Đurišić se zalaže za to da u Srbiji bude što više dece i da Vlada Srbije donosi mere i predlaže Narodnoj skupštini mere kako bi Srbija imala više dece nego što ih sada ima. Ja se sa tim slažem, to je i politika SNS. Ali, s druge strane, ne mogu da razumem i gde je logika da sedite u istoj poslaničkoj grupi sa vašom koleginicom koja kaže da je najveći greh Danice Marinković to što je u svojoj biografiji, koju je dostavila Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, između ostalog, navela da je rođena 2. aprila 1951. godine u Bosanskom Brodu, Republika Srpska, od oca Koste Drakulovskog, da se udala 1972. godine za Stevana Marinkovića, sa kojim je dobila dva sina, obojica su inače visokoobrazovani, Aleksandar Marinković i Miloš Marinković.
To je najveći greh Danice Marinković zato što je, zamislite, dostavila Narodnoj skupštini biografiju u kojoj ima hrabrosti da kaže gde je rođena, u Republici Srpskoj, da se udala te i te godine i da sa tim čovekom ima dva sina. Meni sada nije jasno – da li je sramota imati decu ili nije sramota imati decu? Da li treba da imamo decu u Srbiji ili ne treba da imamo decu u Srbiji?
Meni je jasna logika gospođe Tepić. Gospođa Tepić je neko ko je, dok je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport, izdvojila, sada ću da vam kažem, izdvojila je… Mislim toliko o poštenju, pošto se ovde nama stalno spočitava da smo neki kriminalci, neke bitange, štitimo neke tajkune, pljačkamo nekog, pljačkamo decu, pljačkamo penzionere. Vi sada meni recite - šta je to kada gospođa Marinika, tada se zvala Marinika Čobanu, u međuvremenu je postala Marinika Tepić, nije bitno, valjda se žena udala, ja joj čestitam, kaže za 2015. godinu dodelila je, kao pokrajinski sekretar za omladinu i sport, 2,5 miliona dinara za organizaciju, pazite, svetskog prvenstva u Tomaševcu. Da li znate u kom sportu? Banatske šore.
Dakle, da bi ste u jednom selu, gospođo Gojković organizovali Banatske šore, i to nazovete svetsko prvenstvo, za to date 2,5 miliona dinara… To je samo jedan u nizu primera kako se pljačkala Vojvodina kada su ovi koji nam sada drže lekcije o poštenju, o moralu, o borbi protiv tajkuna, o tome da imamo više dece bili na vlasti u Srbiji, odnosno bili na vlasti na teritoriji AP Vojvodine.
Reći ću vam još jedan razlog zašto koleginica smatra da je najveći greh Danice Marinković to što je udata i to što ima decu. Dakle, njen najveći greh je zbog toga što je gospođa Marinika, dok je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport, zajedno sa Bojanom Pajtićem, 2013. i 2014. godine na teritoriji AP Vojvodine, kao pilot projekat, uvela predmet zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju. Sada ću vam reći i u kojim školama na teritoriji AP Vojvodine, da ne bi bilo nikakvih nedoumica, i odatle možete da vidite, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, zašto takva mržnja prema porodici i zašto takva mržnja prema ženi koja ima muža i koja ima decu.
Kada vam pročitam onda se vi zapitajte koga treba da bude sramota. Dakle, taj predmet je uveden u gimnazijama u Zrenjaninu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Pančevu, Staroj Pazovi i projektom su obuhvaćeni srednjoškolski centar „Nikola Tesla“ u Vršcu, ekonomsko-trgovačka škola u Kikindi, Bečeju i Alibunaru, kao i srednja stručna škola „Borislav Mihajlović Mihiz“ iz Iriga.
Sada ću da vam kažem šta je pisalo u tom udžbeniku, pa ćete da vidite…
(Ana Stevanović, s mesta: Tema.)
Sve je ovo tema. Kada se proziva Danica Marinković koja je istražila Račak i Klečku, a evo možete da pročitate u novinama da šiptari na Kosovu i Metohiji hoće da podignu spomenik Vokeru koji je inscenirao Račak, a danas se u Narodnoj skupštini na stub srama stavlja žena, sudija, visoko obrazovana sudija koja je imala hrabrosti 1998. i 1999. Godine na Kosovu i Metohiji istražuje zločine tzv. OVK samo zato što je, gospođo Gojković, u svojoj biografiji navela gde je rođena, u Republici Srpskoj, da se udala i da ima dva sina. Najveći greh je Danice Marinković to što u njenoj biografiji to stoji. Naravno, njen najveći greh je i to što nije rekla – u pravu je Voker, u pravu je Helena Ranta, zlikovci iz Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije ubili su nevine albanske civile. Ne, ona je imala hrabrosti da kaže – nisu ubijeni nikakvi civili, to su teroristi OVK koje su preobukli u civilna odela. Ovo govorim zbog naroda i zbog građana Srbije, da znaju da smo mi iz SNS ponosni. Ja sam ponosan, lično sam ponosan i moje kolege iz SNS su ponosne što sam stavio potpis da takva žena bude izabrana u Agenciju za borbu protiv korupcije.
Da se malo vratimo na to zašto nekome smeta kada neko u biografiji navede da je udat ili oženjen i da ima decu. U ovom famoznom udžbeniku koji su promovisali gospođa Marinika i gospodin Pajtić. Sada ću da vam pročitam.
(Ana Stevanović, s mesta: Ovo nije tema.)
Samo vi vičite, polako, imamo mi vremena.
Na strani 107. ovog udžbenika kaže se: „Planiranje porodice u užem smislu - pravo ljudi da imaju željeni broj dece, u zagradi, ne više od četiri“. Znači, nemojte da imate više od četvoro dece. To piše na strani 107.
Nadam se da su tu ljudi iz resornog ministarstva, pa mogu da provere da li je ovo istina.
(Ana Stevanović, s mesta: Ovo nije tema.)
Kaže ovako: „Dugotrajnim istraživanjima i proučavanjima došlo se do zaključka da je homoseksualnost normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti“, strana 105. „Nema dokaza da roditelji utiču na seksualnu orijentaciju dece, jer ima primera i homo i heteroseksualne dece iz homo i heteroseksualnih brakova“, strana 105.
(Ana Stevanović, s mesta: Ovo je govor mržnje.)
Na pitanje – od kada nastaje homoseksualnost…

Samo da završim, gospođo Gojković.

Imam obavezu.
(Poslanici opozicije negoduju.

Imam obavezu. Samo neka viču. Ja imam obavezu da uzmem u zaštitu ženu kojoj je najveći greh to što je…
(Dušan Pavlović dobacuje.)

… istraživala zločin u Klečkoj, zločin u Račku, i to što je imala hrabrosti da u svojoj biografiji navede da je udata i da ima dva sina. Sada mi dozvolite da obrazložim motivaciju ljudi koji misle da je ovo najveći greh Danice Marinković.

Molim vas. Citiranje je dozvoljeno. Čega se stidite…

Završavam.
Samo da podsetim ovu gospodu koji su nervozni, koji mi dobacuju, koji vrište i vama i meni. Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić i tadašnja pokrajinska sekretarka Marinika Čobanu Tepić su promovisali ovaj udžbenik. Znači, nemojte da imate više od četvoro dece, sve je normalno, sve je dozvoljeno, a najveći greh Danice Marinković je što je došla na odbor i rekla – udata sam i imam dva sina. Vas treba da bude sramota, a vama hvala, gospođo Gojković.