Molim vas, obavestite gospodina Pavićevića i informišite ga.
Svaka čast njihovim predlozima. Svaka čast njihovim inicijativama za promenu Ustava, svaka čast njihovim sjajnim idejama, ali da bi dobili šansu da te ideje i da te svoje predloge zakona ostvare, moraju da ubede narod na izborima da je to za narod dobro. Vi imate, gospodine Pavićeviću, kao i izborna lista preko koje ste ušli u parlament…

On ima jedan problem, njih narod neće. E sad, njih neće narod, a mi treba da uvažavamo njihove predloge. Dakle, na izborima se dokazuje da li imate legitimitet za svoje ideje ili ih nemate. Vi, gospodine Pavićeviću, nemate. Meni je jako žao, ali evo, doći će neki sledeći izbori, sve te vaše sjajne ideje o promeni Ustava, o reformi pravosuđa, o faktičkoj konstituanti itd, sve vi to lepo predstavite narodu. Ako narod to podrži i ako kaže da je budućnost Srbije Zoran Živković i vi, kao njegov zamenik, ja ću prvi da vam skinem kapu, ali najpre na izbore.

Gospođo predsednice, povređen je član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Najveći deo izlaganja gospodina Veselinovića nije se odnosio ni na jedan od sporazuma koji je danas na dnevnom redu, on je pričao o tome da po nekim njegovim merljivim rezultatima Svetskog ekonomskog foruma, Vlada Srbije je jedna od najneefikasnijih. Pominjao je jednu evropsku zemlju koja je opet po tim njegovim informacijama u goroj situaciji, nego što je Srbija.
Pretpostavljam da je mislio na Hrvatsku. Gospodin Janko Veselinović jako dobro poznaje kakva je situacija u Hrvatskoj, jer Hrvatska je država koja se nalazi u velikoj ekonomskoj krizi i otprilike da joj preti grčki scenario.

Da, zato što gospodin Janko Veselinović nije govorio o tački dnevnog reda …

… Ali priznaćete da tema dnevnog reda nije …

… Ali tema dnevnog reda su tri međunarodna ugovora koja je Vlada potpisala sa Turskom, a nije svetska ekonomska kriza.

Da li ja imam pravo da …

… A da li ja imam pravo da sa istim žarom branim Vladu, kao što je gospodin Janko Veselinović napada.

… Pomenut je Aleksandar Vučić, on je predsednik moje stranke. Ja valjda predstavljam Aleksandra Vučića, kao i 136 ljudi koji ovde sede, ne predstavljam samog sebe.

Evo, ja zaista ne želim da ulazim u polemiku sa vama. Vaše je pravo da …

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Poslanička grupa SNS će podržati predlog Vlade Republike Srbije da se za republičkog javnog tužioca izabere Zagorka Dolovac, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju ovog predloga. Mislim da neme potrebe ponavljati ono što je rekao ministar Selaković vezano za radnu i profesionalnu biografiju gospođe Dolovac.
Predlogu Vlade prethodio je postupak koji se odvijao u Državnom veću tužilaca. Državno veće tužilaca je između tri kandidata, Zagorke Dolovac, Ivana Markovića i Aleksandra Mladenovića, predložilo Vladi Republike Srbije gospođu Zagorku Dolovac, budući da je ona na konkursu imala, tj. osvojila 70 bodova, a gospodin Ivan Marković 55 bodova i gospodin Aleksandar Mladenović 50 bodova. Konkurs je sproveden i bodovanje prijavljenih kandidata je sprovedeno u skladu sa zakonom i drugim važećim propisima i poslanička grupa SNS ima puno poverenje i u odluku Državnog veća tužilaca i u odluku Vlade Republike Srbije, da je gospođa Zagorka Dolovac najbolji mogući kandidat za funkciju Republičkog javnog tužioca. Mi ćemo, kao što sam već rekao, taj predlog Vlade Republike Srbije u Danu za glasanje i da podržimo.
Ono što želim da istaknem, jeste da se ovakvim ponašanjem Vlade postavljaju standardi od kojih, u to smo ubeđeni mi iz SNS, nijedna vlada koja dođe posle ove Vlade neće moći da odstupi. O čemu se radi? Dana 5. oktobra 2000. godine u Srbiji je izvršena svojevrsna politička seča knezova. Dakle, u atmosferi brutalne političke hajke, koja se na momente pretvarala i u fizičke obračune sa političkim neistomišljenicima, svi oni koji su u oktobru 2000. godine obavljali važne državne funkcije, bez obzira da li se radilo o političkim funkcijama ili se radilo o funkcijama u pravosuđu, bukvalno su preko noći počišćeni sa svojih funkcija. Uopšte se nije postavljalo pitanje da li je neko dobro i savesno radio svoj posao, da li je neko bio požrtvovan, da li je ispunjavao svoje zakonske obaveze. Sama činjenicom da nije pripadao ili da je postojala sumnja da nije pripadao ili da nije podržavao snage koje su na protivustavan način preuzele vlast 5. oktobra 2000. godine bila je dovoljan razlog da ti ljudi budu sklonjeni sa svojih funkcija.
Tih oktobarskih dana 2000. godine, pa i kasnije, imali ste npr. predlog da se donese zakon o frustraciji, da se zabrani ljudima koji su, kako se to tada govorilo i kako je to bilo moderno da se kaže tokom 90-ih godina, mračnih 90-ih godina, obavljali odgovorne državne funkcije, da im se zabrani, ako se ne varam, na 10 godina ubuduće da uopšte budu kandidati za bilo koju državnu funkciju. Sećam se izjave jednog od bivših lidera DOS-a, koji je rekao da su neke sudije krive samo zato što su sudile po zakonima koji su tada važili, a to je po njegovom mišljenju bio veliki greh zato što su zakoni bili loši.
Vlada Republike Srbije, koju vodu Aleksandar Vučić i koju bez rezervno podržava poslanička grupa SNS, uvela je nešto što u dosadašnjoj pravnoj i političkoj istoriji Srbije nije zabeleženo. Dakle, odustali smo od bilo kakvog vida političke osvete. Niko ne može da prebaci SNS-u, Aleksandru Vučiću ili bilo kome od ministara da se sveti ljudima iz bivšeg režima, a pogotovo ne može da nam prebaci da vršimo politički pritisak na sudove i na javna tužilaštva u Republici Srbiji.
Dakle, na svojim mestima ostali su, da vas podsetim, Miljko Radisavljević, Vladimir Vukčević, a evo ponovo će biti izabrana i gospođa Zagorka Dolovac. Na svojoj funkciji ostao je i gospodin Saša Janković, iako je imao velikih primedbi na pojedine nastupe narodnih poslanika SNS-a, smatrao je da je njegova nezavisnost ugrožena. Na svojoj funkciji ostao je i Rodoljub Šabić. Na svojoj funkciji ostali su i mnogi drugi ljudi koje smo mi, možda je nezgrapno reći, ali koje smo zatekli i 2012. i 2014. godine. Nikome od tih ljudi nije se desilo ništa od onoga što se dešavalo ljudima koji su posle 5. oktobra 2000. godine smenjeni sa svojih funkcija, a bogami neki i fizički linčovani. Nikome nije prećeno da će biti šišan do glave ili da će njegovo dete biti šišano do glave. Niko nije isteran sa posla i nikome nije smanjena plata. Niko ko odgovorno o savesno radi svoj posao nije, na kraju krajeva, smenjen ni sa svoje funkcije.
Ja znam da ima dosta članova SNS-a koji postavljaju jedno, mogu slobodno da kažem zdravorazumsko pitanje – da li je moguće da možda među simpatizerima SNS-a nema ljudi koji bi npr. mogli da budu republički javni tužilac, koji bi mogli da budu Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja ili da obavljaju bilo koju drugu državnu funkciju? Ali, Vlada Republike Srbije i SNS postavili su taj standard da prestanemo sa političkim osvetama, da pružimo šansu ljudima, bez obzira u kom periodu su izabrani da rade svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom, a vreme će da pokaže da li će oni to zaista da čine ili ne.
To apsolutno doprinosi stabilizaciji političkih prilika u Republici Srbiji, spuštanju političkih tenzija na najmanji mogući nivo. Mi možemo ovde u Narodnoj skupštini da možda jedni drugima i upućujemo ponekad i malo teže reči, ali ne sme niko od nas, pogotovo ne sme Vlada da dovodi u pitanje funkcionisanje države, kao jednog organizovanog političkog sistema. Ova Vlada to na najbolji mogući način i pokazuje. Dakle, nema nikakvo revanšizma, nema nikakve osvete, niko ne mora da se plaši za svoju funkciju ako svoj posao radi u skladu sa Ustavom i zakonom, pa bio možda i politički najveći mogući protivnik SNS.
Moram da vas podsetim da je pre nekoliko meseci, na primer, u medijima stvarana jedna atmosfera kako će SNS da smeni gospodina Sašu Jankovića zato što je u svom izveštaju i u svojim javnim nastupima više istupao kao političar a manje kao zaštitnik gađana, pa se to nije desilo. Onda je stvarana atmosfera da ćemo smeniti direktorku Agencije za borbu protiv korupcije, pa se to nije desilo; pa da će biti smenjen Vladimir Vukčević, zato što nam se ne dopadaju neke njegove izjave vezane za određene postupke koje je iniciralo Tužilaštvo za ratne zločine; pa da ćemo smeniti Mirka Radisavljevića, pa da ćemo smeniti ovog ili onog. I ništa od toga se nije desilo.
Sada pitam kolege iz bivšeg režima, da li je tako nešto bilo moguće u vreme kada su oni bili na vlasti? Da li je iko mogao da zamisli da republički javni tužilac, da zaštitnik građana, da poverenik za informacije od javnog značaja, da bilo koji ozbiljniji i važniji državni funkcioner ostane na svojoj funkciji, uprkos činjenici da se promenio sastav Narodne skupštine? Do 2012, do 2014. godine to apsolutno nije bilo moguće. Od 2012, odnosno od 2014, 2015. godine pa nadalje to će biti pravni i politički standard.
Dakle, ne smemo da dovodimo u pitanje funkcionisanje pravosudnog sistema, bez obzira na to šta možemo da kažemo o nečijem privatnom političkom ubeđenju. Mislim da je ovo velika pohvala i za Ministarstvo pravde i za Vladu Republike Srbije, kao što je Vlada Republike Srbije postavila standarde i u drugim oblastima društvenog života.
Bilo je mnogo kritika iz redova poslanika vladajućeg režima, npr. kada su u pitanju ekonomske i fiskalne mere Vlade Republike Srbije. Ali, Vlada Srbije je i u tim oblastima postavila standarde koje ni jedna vlada posle nje neće moći da pogazi. Niko više neće moći da se zadužuje a da za to nema ekonomskog osnova. Niko više neće moći da zadužuje Republiku Srbiju, da bi iz kredita podizao plate i penzije. Niko više neće građanima Srbije moći da daje lažna obećanja.
Dakle, kao što smo postavili standarde u ekonomiji, u javnim finansijama, mi na ovaj način, podrškom Vladi Republike Srbije da se Zagorka Dolovac izabere za republičkog javnog tužioca, postavljamo standarde i u oblasti pravosuđa, da nam se ne desi ono što nam se dešavalo i 2009. i 2000. godine, da su ljudi gubili posao, da su se dešavale lične i porodične tragedije, samo zato što je neko smatrao da je neko drugi politički nepodoban.
Za ovu Vladu nema politički nepodobnih. Ima sposobnih i nesposobnih. Ima onih koji hoće da rade svoj posao, u skladu sa Ustavom i zakonom, i oni koji to neće. Oni koji to hoće, Vlada Srbije i Aleksandar Vučić i SNS pružaju im ruku da zajedno učinimo sve da država Srbija bude bolja nego što je bila do 2012. godine.
Vi ste videli, mnogi nisu verovali, mnogi nisu razumeli, čak i među članovima SNS zašto je npr. Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Vlade Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom, a nije, koliko ja znam, član SNS. I ne znam da li sam joj ja, na primer, kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, simpatičan. Verovatno nisam. Ali to joj ne smeta da obavlja jedan važan državni posao na kvalitetan i uspešan način.
Dakle, na ovaj način mi postavljamo neke standarde koji su bitni za funkcionisanje države. Država je ozbiljna stvar. Država je, kako bi rekli stari Rimljani, res publica, javna stvar, nije partijska stvar. Mi na ovaj način pokazujemo da na pravosuđe ne gledamo isključivo partijskim naočarima. Nama ne trebaju partijski javni tužioci i partijske sudije. Nama ne trebaju sudije i javni tužioci koji će da štite funkcionere ili članove SNS, ako su učinili bilo koje krivično delo.
Bilo je mnogo teških reči od strane poslanika bivšeg režima i na račun Aleksandra Vučića i na račun brojnih ministara u Vladi Srbije i na račun poslanika SNS i drugih funkcionera SNS. Sada ih ja pitam, da zaista hoćemo sebe da zaštitimo od nekih naših nečasnih i nezakonitih radnji, ako zaista sebe želimo da štitimo od kriminala koji sprovodimo, ako želimo sebe da zaštitimo od štete koju, navodno, nanosimo građanima Srbije, pa zar bi birali Zagorku Dolovac za republičkog javnog tužioca? Zar bi ostavljali Miljka Radisavljevića da bude tužilac za organizovani kriminal, Vladimira Vukčevića, tužilac za ratne zločine? Ne bi, sigurno.
Dakle, nama pravosuđe ne treba da nas lično štiti od primene Ustava i zakona. Nama pravosuđe treba zato što je ono potrebno građanima Srbije. Mi na ovaj način pokazujemo dobru volju da konačno pravosuđe u Srbiji, u pravom smislu te reči, postane nezavisno. Nadamo se da će tako biti kada dođe i neka naredna vlada i vlada posle nje, da se na pravosuđe neće gledati partijskim naočarima, nego da će se meriti isključivo rezultati rada, znanje, sposobnost, iskustvo, spremnost da se požrtvovano i pošteno radi svoj posao.
Zbog svega toga, poslanička grupa SNS, ponavljam to još jednom, pružiće podršku predlogu Vlade Republike Srbije da se gospođa Dolovac izabere za republičkog javnog tužioca, kao što, s druge strane, očekujemo od nje, ali i od drugih nosilaca najviših pravosudnih funkcija u Republici Srbiji da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom, da ga rade objektivno, da ga rade pošteno i da, po rečima apostola Pavla, kada je u pitanju borba protiv kriminala, zaista ne gledaju ko je ko, jer to ne činimo ni mi iz SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica iz bivšeg režima je pokušala, doduše nevešto, da aluzijom na vladara u stvari ukaže da se radi o dobroj volji Aleksandra Vučića, mislim da je to jasno svim narodnim poslanicima.
Ono što ja mogu da kažem, kao ovlašćeni predstavnik SNS, to je da Srbija nije monarhija nego Republika i nema vladara nego ima predsednika Republike, odnosno kada je u pitanju Vlada ima predsednika Vlade. Ono što je za moju uvaženu koleginicu iz bivšeg režima normalno danas, u 2015. godini, da, normalno je danas, ali nije bilo normalno npr. 2009. godine, nije bilo normalno 2000. godine. Zašto tada niste primenili isti princip koji danas primenjuje SNS? Zašto tada niste rekli – osnovni princip vladavine prava je, između ostalog, da se omogući čoveku da ostane na funkciji ako je svoj posao radio savesno, pošteno, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Godine 2000. nikoga niste pitali da li je radio u skladu sa zakonom ili ne, nego ste ljude počistili metlom. To ste uradili i 2009. godine. Sada vas pitam, vi ste i dan danas na vlasti u Vojvodini, kažite mi jednog javnog funkcionera na teritoriji AP Vojvodine koji nije ili član DS ili, što bi rekao drug Lenjin, hiljadama niti vezan za DS? Dajte mi jednog jedinog.

Završavam.
Ustanovili smo nešto što u Srbiji od 2000. godine nije postojalo, a to je – omogućili smo ljudima koji su izabrani u vreme kada SNS nije bila na vlasti da ostanu na svojim funkcijama. Evo, Zagorku Dolovac biramo po drugi put, ali vi to niste radili i vi ste poslednji, ne mislim vi lično, nego DS je poslednja koja nama treba da drži lekcije o vladavini prava.

Ne dao dragi Bog Aleksandru Vučiću da ga brani Gordana Čomić i da ga brani DS. Kako to izgleda u praksi, to smo videli od 2000. godine.
Na primer, znam jednog, kada već pominjemo vladara, koji vlada u Vojvodini od 2004. godine, najpre kao predsednik Izvršnog veća Vojvodine, a onda, od donošenja Statuta, kao predsednik pokrajinske Vlade, koji je umislio da treba doživotno da ostane politički gospodar života i smrti u Vojvodini.
Ne znam da li vam je, gospođo Čomić, pošto vi kažete da se zalažete za prava žena, za zabranu diskriminacije po osnovu pola itd, to duboko poštujem, ne znam da li vam je poznat slučaj gospođice Jelene Vivod, koja je konkurisala 2012. godine na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Dobila je, odnosno na konkursu je ispunila sve predviđene uslove, a ugovor o stipendiji sa njom nije potpisan znate zbog čega?
Kako joj je javljeno od šefa kabineta vladara Bojana Pajtića, zato što je odbila da dođe da se javno slika sa vladarom Bojanom Pajtićem prilikom potpisivanja ugovora. Dakle, gospođica Vivod je rekla – ako sam ispunila uslove, ako treba da dobijem tu stipendiju, zašto je neophodno da potpišemo ugovor pred televizijskim kamerama? To je bilo 2012. godine. Pa, kako tad niste malo pokazali rodnu senzibilnost, kako tad niste malo pokazali osećaj da jednostavno neko ne želi da bude doveden u bilo kakav politički kontekst? Sada smo mi ti koji navodno vladamo milošću nekog vladara, iako, ponavljam, Srbija nije monarhija, nego je republika. Doduše, Vojvodina polako postaje carevina, ali nadamo se da će i to još kratko trajati.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Evo, ja priznajem da nisam toliko načitan kao gospođa poslanica iz bivšeg režima i priznajem da nisam na tom intelektualnom nivou kao što je ona, ali ono što ne mogu da razumem, to je da se praksa koju primenjuje Vlada Republike Srbije i koju, na kraju krajeva, demonstriramo i mi narodni poslanici SNS-a, ne primenjuje kada je to u pitanju AP Vojvodina. Kako to da je na nivou Republike Srbije normalno kada na odgovorne državne funkcije birate ljudi koje su nisu članovi SNS-a, ali to nije normalno kada je u pitanju AP Vojvodina?
Ono gde se mi ne razumemo ili gde se vi pravite da ne razumete ono što mi želimo da kažemo, to je sledeće. Vi ste 5. oktobra 2000. godine linčovali ljude. Direktor RTS-a je linčovan od strane rulje, 50 ljudi ga je tuklo u isti mah. Pitajte generalnog sekretara Narodne skupštine, Janu Ljubičić, kako je prošao njen otac Aleksandar Ljubičić, novinar RTS-a, samo zato što po mišljenju tadašnjih vladara DOS-a nije ispunjavao kriterijume moralno političke podobnosti. Pitajte sudije, pitajte javne tužioce, pitajte državne službenike, pitajte ljude po opštinama, pitajte ljude tamo gde ste formirali krizne štabove, pitajte ljude gde ste upadali sa automatskim puškama, pitajte ove koji su uzimali pištolje i heklere iz policijske stanice u ulici 29. novembra itd, itd.
Ja znam šta vi sada želite da uradite. Prošlo je od 5. oktobra mnogo godina, došle su neke nove generacije i ko će se sećati šta je bilo u oktobru 2000. godine. Ali, mi ne damo da Srbija zaboravi šta se desilo 2000. godine. Mi pokazujemo na našem primeru kako treba vladati Srbijom. Ne tako što ćemo linčovati političke neistomišljenike, ne tako što ćemo nekoga ostaviti bez posla samo zato što nije član vladajuće stranke, nego zato što ćemo mu pružiti ruku i reći mu – hajde, ako imaš znanja, energije i volje, pridruži se timu koji vodi Aleksandar Vučić i SNS, da Srbiju izvučemo iz blata u koje ste je vi uvalili.