ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici nezavisnih komisija, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava četiri izveštaja i pre nego što pređem da govorim o tome, ja bih još jednom napomenuo da se radi o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godine. Sa druge strane, izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu i naravno godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2020. godinu.

Reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati pomenute izveštaje, ali dozvolićete pre nego što počnem da govorim o samim izveštajima, moram da kažem i da konstatujem da je Srbija zemlja koja ima stabilnost i sigurnost u svakom smislu. Srbija je zemlja koja ide krupnim koracima napred i kada to kažem, reći ću samo neke parametre, da je Srbija imala najbolji rezultat što se tiče privrednog rasta. Imamo i fiskalnu i monetarnu stabilnost, čak preko 60% svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji, to govori o poverenju investitora koji imaju u Srbiju. Naš zdravstveni sistem u borbi protiv Kovida 19 se pokazao mnogo uspešnijim nego mnogi zdravstveni sistemi koji su možda pre pandemije bili mnogo bolje ocenjeni nego zdravstveni sistem Srbije. isto tako, naši građani su imali u ponudi četiri vakcine. Sa druge strane pomagali smo i zemljama u okruženju što se tiče vakcina. To su samo neki parametri koji govore o tome koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, kada govorimo o tome da je neka opozicija u Srbiji, meni bi bilo razumljivo da se opozicija za vlast bori idejama, delima, programom, da sa druge strane kritikuju loše postupke vlasti, ali ja ne mogu da shvatim da prava opozicija pokušava da lažima sroza ugled institucija i države Srbije u celini. Oni sebi daju za pravo da budu i policija, daju sebi za pravo da budu i vlast, da budu tužilaštvo i daju sebi za pravo da su njihove laži jedini validni dokazi. Očigledno da pojedini kvazi političari u Srbiji ne shvataju da je narod davno prepoznao njihovu politiku koja se zasniva na tezi - što Srbiji gore, to nama mnogo bolje.

Ali, kao što sam rekao, Srbija ide krupnim koracima napred. Srbija je davno odbacila politikanstvo, u Srbiji sada vlada primenjena politika. Dobar primer za to je da danas u Jagodini moćna nemačka kompanija "Fišer" otvara fabriku za proizvodnju delova i dodatne opreme za automobile visoke klase. Dakle, biće zaposleno 350 radnika. Kada to kažem, otvaranjem još jedne moćne nemačke fabrike u Jagodini Dragan Marković Palma, ali pre svega i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazuju put kojim Srbija treba da ide. Inače, ova moćna kompanija ima svoje fabrike i u SAD, ima svoju kompaniju u Kini, ima svoju kompaniju u Češkoj.

Sa druge strane, da još jednom podsetim da je Dragan Marković Palma u Paraliji bio domaćin delegaciji od 600 članova, od toga 500 lekara i medicinskih radnika iz 25 medicinskih centara opštih bolnica i domova zdravlja iz Srbije. I ova putovanja organizovana su u znak zahvalnosti svim našim lekarima i medicinskim radnicima koji su dali svoj maksimum u borbi protiv Kovida - 19.

Vraćajući se na same izveštaje iz ove objedinjene rasprave, treba reći da ovi izveštaji predstavljaju rad nezavisnih komisija i ovde su predstavnici. Sve ove komisije za svoj rad odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini. Kada pogledamo izveštaje ovih komisija, možemo da zaključimo da se njihovo poslovanje bazira isključivo na usklađenosti sa propisima koji vladaju u EU. Isto tako, treba napomenuti da je rad svih ovih komisija, ali ne samo komisija, uopšte bio specifičan u ovo vreme pandemije Kovida - 19.

Na prvom mestu, kada govorimo o Komisiji za kontrolu državne pomoći, svaka zemlja koja želi da postane deo velike porodice, koja želi da postane deo EU, obavezna je da ispuni zahteve za pridruživanje. Jedan od tih zahteva je kontrola državne pomoći.

Kada govorimo o tome, sistem državne pomoći je uspostavljen u Srbiji 2010. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći. Nadležnost za kontrolu državne pomoći u Republici Srbiji ima Komisija za kontrolu državne pomoći, danas imamo predstavnike ovde. Njena nadležnost je svakako dok Srbija ne uđe u EU.

Komisija je operativno nezavisno telo koje ima ista ovlašćenja u Republici Srbiji kao i Evropska komisija u odnosu na države članice EU. Ova komisija imala je važnu ulogu tokom pandemije Kovida - 19, jer je država pomogla građane, samo jedan parametar, kao pojedince. Tu ne smemo da zaboravimo ni pomoć privatnom sektoru u više navrata.

Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, treba reći da je srpsko tržište hartija od vrednosti tradicionalno nerazvijeno i to nije nikakva tajna. Znači, to je nešto čime treba da se bavimo u narednom periodu. Razlog za to leži pre svega u tradiciji i verovatno u nepoverenju koje je dominantno u Srbiji. Građani Srbije tradicionalno primarno ulažu u nekretnine, bankarsku štednju, sa druge strane, ali i u svoje preduzetničke poslove. Mi svakako ne možemo da se poredimo sa razvijenim berzama pre svega u Americi i Aziji, ali moramo da činimo sve da tržište hartija od vrednosti u Srbiji svakodnevno raste. I to je, čini mi se, dominantan zadatak.

Bez praćenja svetske prakse i liberalizacije propisa, teško je očekivati značajniji napredak u ovoj oblasti. Dakle, kao što sam rekao, svakodnevno praćenje i rad po tom pitanju, pre svega zato što je primarno tržište hartije od vrednosti plitko, a samim tim, sa druge strane, i sekundarno tržište nema mogućnosti značajnijeg prometa što se tiče Srbije. To su objektivni uslovi u kojima se u ovom trenutku nalazi tržište hartija od vrednosti u Srbiji i u kojim se okvirima kreće. Siguran sam da u vremenu koje dolazi, uloga Komisije za hartije od vrednosti je od ključnog značaja za razvoj i regulaciju srpskog tržišta hartija od vrednosti.

Kada je reč o javnim nabavkama, otvaranjem Poglavlja 5, rezultat je promena koje su sprovedene u oblasti javnih nabavki u Srbiji, ali opredeljenjem da se kroz reformu javne uprave uskladi sistem javnih nabavki sa svim onim što vlada svakako u EU.

Ugovori o javnim nabavkama predstavljaju, kada govorimo o drugim zemljama, veliki deo bruto domaćeg proizvoda svake zemlje budžeta javne potrošnje.

Važna stvar koju danas treba da napomenemo je da je portal ubrzao proces javnih nabavki i svakako kontrolu javnih nabavki u Republici Srbiji i Kancelarija za javne nabavke svakodnevno pruža podršku korisnicima portala putem svog kol centra i svim ponuđačima i naručiocima.

Ne dužeći više, još jednom kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve izveštaje ovih nezavisnih komisija. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, pred nama su dva kandidata koji ispunjavaju uslove. U danu za glasanje većinom izabraćemo jednog od ta dva kandidata. Ovim izborom stvara se uslov da Savet Regulatornog tela za elektronske medije bude popunjen sa još jednim članom.

Kada govorimo o REM-u on je funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa i organizacija, pružalaca sa druge strane medijskih usluga i operatera. Za obavljanje poslova i svoje nadležnosti REM podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazovane su stručne službe. Statutom su propisana osnovna pravila o organizaciji i načinu rada Regulatornog tela za elektronske medije.

Članovi da kažem Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, na čijem je čelu Olivera Zekić biraju se na period od pet godina i postoji pravo na jedan reizbor na kraju i aktuelni predsednik, kako sam rekao, Olivera Zekić je imala reizbor i posle toga je izabrana za predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije ima devet članova i praktično od decembra meseca i ostavke Slobodana Cvejića koji je izabran na to mesto iz redova kandidata koje predlaže nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine.

Ovaj Savet ne radi u punom sastavu, a da kažem da su i ova dva kandidata koje danas imamo na predlogu predlog nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.

Takođe je važno zbog javnosti napomenuti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje potrebna dvotrećinska većina, čak i sa samo šest članova. Naravno da je bolje da jedno ovakvo nezavisno telo radi u punom kapacitetu.

Zakon po pitanju šta je posao i šta su nadležnosti REM-a je sa druge strane veoma jasan. Na članovima pogotovo kada rade u punom kapacitetu je u potpunosti da poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Kada govorimo o medijskoj sferi, treba reći da je njeno uređenje od 2000. godine teklo veoma sporo. Postoje niz problema koji su pratili kako izradu zakona sa jedne strane, ali sa druge strane i njegovu primenu.

Dakle, postojala je jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi u skladu sa evropskim standardima, a u potpunosti u interesu čitave javnosti. Godine 2014. donet je zakon u oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađen sa standardima EU. Usvajanjem nove medijske strategije stvoren je još samo jedan prostor da se zakon unapredi uvažavajući sve ono što je praksa do sada pokazala.

Veoma važan segment je medijska pismenost koje je strategijom prepoznata kao dugoročan cilj, ali ne postoje konkretne mere što se tiče ove oblasti. Sa druge, strane ne postoje istraživanja koja se u potpunosti ili bolje rečeno sveobuhvatno bave nivoom medijske pismenosti.

Zajednički zaključak svih sprovedenih istraživanja ne zalazeći u procente koji govore da je edukacija medijske pismenosti neophodna u svim segmentima i starosnim grupama društva.

Na samom kraju, kada govorimo o ovoj temi veoma važno je još jednom reći da je važno da REM radi u punom kapacitetu. Od novog člana očekivanoj, naravno i od svih članova da pored toga da poznaje medije i da svoj posao radi potpuno profesionalno.

Na samom kraju, ne govoreći više o ovoj temi želim da kažem da je politička scena i neću ništa novo reći tj. opoziciona scena dotakla dno.

Moj kolega Vojislav Vujić je danas pročitao saopštenje koje je dao Dragan Marković Palma. Dakle, Dragan Đilas i Marinika Tepić su na poziv za duel koji im je uputio Dragan Marković Palma govorili negativno tj. ne mogu da izađu, tačnije ne smeju da izađu na taj duel i da pogledaju istini u oči. To dovoljno govori o tome ko govori istinu, a ko govori laži. Oni kada govore istinu daju sebi za pravo da budu i sud i Tužilaštvo i policija. Kome oni na ovaj način lažima presude, nema pravo na odbranu, nema pravo na istinu i laž, a sa druge strane ne smeju da izađu na duel i da pogledaju u oči istini.

Ne znam dokle ćemo kao društvo tolerisati da neko zarad jeftinih političkih poena ovoliko laže, a da pri tom nema nikakvu odgovornost. Mi u potpunosti verujemo u instituciju ove države i znamo da su istina i pravda na našoj strani.

Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine Dačiću, poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je dana objedinjena rasprava više Predloga zakona. Ja ću napomenuti Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Komonvelta Dominike u saradnji u oblasti poljoprivrede, zatim tri Predloga zakona, tri ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Argentine o saradnji u oblasti međunarodne pravne saradnje dve države i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve Predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer moram da kažem svaki sporazum, memorandum, ili sa druge strane ugovor koji Republika Srbija potpiše sa nekom zemljom otvara vrata saradnje Srbije sa tom zemljom i u drugim oblastima od interes za Republiku Srbiju.

Na samom početku, pre nego što govorimo o samim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, želim da kažem, a svedoci smo u poslednje vreme, da je opoziciona borba za golu vlast dotakla dno u Srbiji. Mogu da razumem kada to kažem da se opozicija za vlast bori delima, idejama, programom, na kraju krajeva i ako vlast ne radi nešto dobro, bori se da kritikuje ali ta loša dela, ali ministarka zaista ne mogu da shvatim da se opozicija bori kada lažima pokušava da sroza ugled institucija Republike Srbije, a sa druge strane ugled čitave Republike Srbije. Kada to kažem, mislim da politička grupacija okupljena ili bolje rečeno interesna organizacija okupljena oko Dragana Đilasa je na račun Dragana Markovića Palme iznela niz najbrutalnijih laži, neprizemnih, koje običan čovek ne može ni da zamisli, a kamoli da izgovori.

Sa druge strane, oni sebi daju za pravo kada izgovaraju svoje laži da su i policija i sud i tužilaštvo i njihove laži su za njih jedini validni dokazi. Kada iznesu te laži, za njih je to presuda, niko nema pravo na odbranu, nema pravo na čast, nema pravo na istinu.

Ministarka, zaista se pitam dokle ćemo mi kao društvo biti spremni da tolerišemo da neko zarad najjeftinijih političkih poena iznosi ovakve laži, a da pri tome nema nikakvu odgovornost.

Dragan Marković Palma je protiv svih lica koja su iznela ove neistine podneo krivične prijave. Znamo da je istina i pravda na našoj strani, ali sa druge strane, ministarka u potpunosti verujemo u institucije države i moram da kažem da se nadamo da će u najskorije vreme svi oni koji su izneli ovakve laži, odgovarati u skladu sa zakonom.

Vraćajući se na same teme iz ove objedinjene rasprave, najpre kada je reč o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede, ovaj ugovor je potpisan 2019. godine u Beogradu. On obuhvata stepen saradnje koji je između dve zemlje u oblasti poljoprivrede, ali moram da kažem da bilateralna saradnja između dve zemlje je u usponu i postoji obostrana želja da i u mnogim drugim oblastima Srbija i ova država imaju dobru saradnju.

Isto tako, što je veoma značajno za nas, za Srbiju, posvećeni smo aktivnostima u okviru regionalnih organizacija. Kada to kažem, ova država je punopravni član organizacije koja se zove Karipska zajednica, veoma važna za nas i ono što je na kraju važno, kada govorim o ovoj državi, da je ona povukla priznanje naše južne pokrajine Kosova i Metohije kao nezavisne države.

Kada je reč o tri ugovora u oblasti međunarodne pravne saradnje između Republike Srbije i Republike Argentine, važni su jer kriminal kao društvena pojava ne poznaje granice. Ovde je reč o ugovorima o transferu osuđenih lica i saradnje o izvršenju krivičnih sankcija, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i o izručenju.

Svakako da će ovi ugovori imati veoma veliki značaj u borbi protiv organizovanog kriminala i uticati na njihove izvršioce. Srbija je prva zemlja u regionu koja je potpisala jedan ovakav ugovor sa Argentinom i ono što je veoma značajno, ovi ugovori treba da budu podsticaj da još i u drugim oblastima napravimo ugovore sa ovom zemljom od značaja za Srbiju. Svakako puna zahvalnost Argentini na svom čvrstom i principijelnom stavu po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Na samom kraju, kada je reč o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije, o izručenju, potpisan je u okviru zvanične posete predsednika Belorusije Lukašenka Srbiji, dakle u Beogradu 2019. godine. potpisan je u cilju učvršćivanja i dalje saradnje u oblasti pravne pomoći u krivičnim stvarima i regulisanja saradnje u pogledu izručenja okrivljenih i osuđenih lica. Dakle dve zemlje se obavezuju da će između sebe sva lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji izručiti radi krivičnog gonjenja i izvršenja presude.

Bilateralna saradnja između Srbije i Belorusije je na najvišem nivou i zasniva se na tradicionalnom prijateljstvu, kulturnoj, istorijskoj, jezičkoj i verskoj bliskosti između dva naroda. Između Srbije i Belorusije postoji 51 bilateralni sporazum do sada, naravno, postoji mogućnost saradnje i u drugim oblastima, ali, evo, pomenuću samo neke od sporazuma koji su veoma značajni za Srbiju – Sporazum o slobodnoj trgovini i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane.

Na samom kraju, ne dužeći više, da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -