ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužioca.

Ministarka, vi ste na početku svoje rasprave govorili o kandidatima, da se ne ponavljam. Rekao bih da dva kandidata dolaze iz Kragujevca, odakle sam i ja, jedan iz Apelacionog tužilaštva, drugi iz Osnovnog tužilaštva, ali ono što je svakako važno, što ću ja na početku reći, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke kada je reč o izboru na funkciju javnih tužilaca.

Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju uvek se zalaže za samostalnost i nezavisnost sudstva. Danas biramo tužioce, ali ne samo kada govorimo o tužiocima, kada govorimo i o sudijama, veoma je važno da oni budu samostalni i nezavisni u donošenju svojih odluka, jer to je u svakom slučaju preduslov vladavine prava, a sa druge strane i garancija za normalan život svih naših građana.

Ministarka, ja ću se malo vratiti unazad i reći da je Srbija u prethodnih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme kada je u pitanju pravosuđe, a sve u cilju da svakako nova organizacija pravosuđa iznese sav teret reformi. Kao krajnji cilj imali smo zaista pun razvoj što se tiče pravosuđa.

Mogu slobodno da kažem da je Srbija možda i lider u regionu kada je u pitanju nezavisnost ili sudija ili tužioca, jer danas u našoj zemlji sudija i tužilac imaju punu slobodu u donošenju svojih odluka.

Kada je reč o Evropskoj uniji, na putu ka EU, čija osnovna vrednost obuhvata vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je ovu oblast, dakle, na putu ka EU, regulisala kroz Poglavlje 23 ili, kako ćemo sada reći, kroz klastere. Opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem u Srbiji napravio izvestan nivo pripremljenosti. Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kao što sam rekao, i kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju tužilaštvo.

U prilog tome ide i cela priča procedure oko izmene Ustava i način na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti.

Ali, ministarka, ono što je veoma važno i, moramo biti iskreni, osnovni argument za promenu Ustava kada je u pitanju pravosuđe jeste činjenica da postojeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na nosioce pravosudnih funkcija. Ovaj uticaj može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj u stvari je praktično da se izbegne ova politizacija, a sa druge strane i ono što se svi zalažemo, kao što sam rekao, za punu nezavisnost što se tiče tužilaštva i što se tiče sudstva. Ono što je cilj i želja svih nas, jeste da dajemo garanciju da će Srbija biti jedno moderno društvo u kome će se u potpunosti primenjivati svi zakoni, kao što je to i sada.

Kada govorimo o nacrtu akta, kada govorimo o tužilaštvu i promeni Ustava, predviđeno je da se promeni sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca koji će se, ja se nadam, promenom Ustava zvati Vrhovni savet tužilaca. Još jednom da napomenem, imaće 11 članova. Ovde ću reći da je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima četiri člana koji dolaze iz reda istaknutih pravnika, njih će birati Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je važno, svakako, posle sprovedenog konkursa i dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pet članova biraju javni tužioci i glavni javni tužilac iz redova javnih tužilaca. Rekao sam da ima 11 članova, dva člana, doći će aktuelni ministar koji je zadužen za pravosuđe i, sa druge strane, Visoki javni tužilac po funkciji.

Izbor vrhovnog javnog tužioca vrši Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je često problem, može da se desi da nemamo većinu u Skupštini što se tiče te odluke, ne samo kada je izbor visokog javnog tužioca u pitanju nego i kada je u pitanju Visoki savet tužilaca, pa je predviđen mehanizam kako bi se sprečila blokada ovih organa. Ako za njihove članove odnosno za vrhovnog javnog tužioca ne glasaju dve trećine odnosno tri petine svih narodnih poslanika, članove ovih organa iz redova istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca bira komisija.

Komisiju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija, dakle, to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

To sam već rekao, ali još jednom da pomenem, predviđeno je da se u okviru javno-tužilačke organizacije promeni naziv i funkcija. Ja sam kroz svoje izlaganje već to spomenuo, ali za neke funkcije samo već pomenute reći ću da će se, recimo, Republički javni tužilac biti Vrhovni javni tužilac, Javni tužilac će se zvati Glavni javni tužilac, zamenik javnog tužioca biće Javni tužilac.

Dakle, ono što je na kraju važno, samo da kažem da ove odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba da promenimo, pre svega zbog svih nas, zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu, a ne zato što to od nas traži Evropska unija.

Na samom kraju, samo da kažem još da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije, svakako podržati sve ove predloge odluka, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje, kako tužilaštva, tako i sudstva. Kao garant vladavine prava i nezavisnih sudija, ili samostalan tužilac i sudija su garancija da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve, da nema, da kažem, povlašćenih.

Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Pantiću, ispred Visokog saveta sudstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga odluka i ja ću ukratko napomenuti da se još jednom podsetimo, dakle - Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, zatim Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva, neko ko dolazi iz Kragujevca, ja sam gospodine Pantiću iz Kragujevca neko ko ima karijeru preko 20 godina, to govori u prilog tome kako dobijamo kandidata, da kažem, našu zamenu, zatim, dve odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Javnom tužilaštvu u Velikoj Plani i prestanak funkcije predsednika Upravnog suda, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS.

Ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute odluke. Ali, gospodine Pantiću, kada govorimo o sudstvu, o tužilaštvu ja na samom početku moram da kažem da se JS zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, kao preduslov vladavine prava.

Gospodine Pantiću, sa druge strane ovo je ojačavanje sudstva i nezavisnosti tužilaštva ne znači udaljavanje od naroda već potpuno suprotno, dakle ako ojačavamo tužilaštvo, ako jačamo sudstvo to znači odaljavanje od neprimerenih uticaja u društvu i to je cilj svih nas, jel tako? Ono što je važno da nezavisan sudija znači garanciju da on primenjuje zakon u potpunosti i da kada sudi nema privilegovanih što se tiče sudskih procena.

Sa druge strane, svaka država koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste, važno je da ima najpre dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proističu i ostali stubovi, da kažem, vladavine prava i kao što sam rekao i Srbija ide tim putem, jer jedini uslov i interes svake države je da ona mora da bude jednaka za sve njene građane i principi sudske nezavisnosti i nepristranosti predstavljaju temelj za jednu demokratsko i moderno društvo kakva Srbija, kao što sam rekao, jeste i koje zasnivaju na vladavini prava i dobar sudija je svakako onaj sudija, i tu ćete se složiti sa mnom, koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi zakona, da nije potčinjen po nikakvoj samovolji, već pošteno i časno sudi.

Srbija je u prethodnih, da kažem 10 godina, prošla kroz sveobuhvatne reforme što se tiče pravosuđa, a sve u cilju nove organizacije da kažem, sudova. Iznese sav teret što se tiče reformi, a kao krajnji cilj vidljivi razvoj pravosuđa u Republici Srbiji. Možemo reći da i Srbija možda i lider u regionu kada kažemo da je u pitanju nezavisnost sudstva, jer danas u Srbiji sudija uživa potpunu slobodu kada je donošenje svih odluka u pitanju.

Sa druge strane, gospodine Pantiću, složićete se sa mnom, više nikada ne možemo da dopustimo da za godinu dana bez posla ostane praktično hiljadu, blizu hiljadu sudija i tužilaštva, bez zakonom predviđene procedure objašnjenje i prava na žalbu, napravljena je dakle velika šteta čitavom društvu, a da sa druge strane i kažem da je to državu koštalo negde oko 44 miliona. Ovo je u to vreme, sa druge strane, mnogim ljudima produžilo i dugotrajne procese jer znamo da mnogi procesi traju čak i decenijama. Kada govorimo o dužini procesa moram da kažem da definicija starosti predmeta sada u Srbiji podrazumeva predmete starosti do tri godine.

Stvarno je, gospodine Pantiću, apsurdno da imamo neke predmete koji ili procese koji traju u Srbiji decenijama, da neko, recimo, već sam govorio o tome, dođe do toga da kada dobije neko nasledstvo sa druge strane dobije i nasleđen proces koji isto traje deceniju.

Sa druge strane, kada govorimo o Strategiji EU za razvoj pravosuđa, Strategija EU što se tiče razvoja pravosuđa je usaglašena sa Strategijom koju je donela Republika Srbija 2013. godine. Strategija podrazumeva i nužnost infrastrukturnih ulaganja u zgrade i sudove što se tiče Republike Srbije.

Ovde moram da kažem da, recimo, u proteklih 20, 30 godina veoma malo se ulagalo u sve objekte, a u proteklih tridesetak godina isto tako, moram da kažem, da je i održavanje tih objekata bilo na veoma niskom nivou. Kada govorimo o infrastrukturnim objektima, gospodine Pantiću, moram da kažem da dolazim iz Kragujevca i podsetiću vas samo na Palatu pravde u Kragujevcu. To je čini mi se u proteklih više decenija jedna od najznačajnijih infrastrukturnih objekata koja je izgrađena u Republici Srbiji. Svi pravosudni organi smešteni su na jednom mestu, što je svakako olakšalo donošenje sudskih odluka, a sa druge strane, pravda je bila dostupna, biće dostupna za sve građane.

Ukazao bih i na značaj elektronskog pravosuđa. Elektronska razmena podataka direktno doprinosi efikasnosti pravosuđa kroz smanjenje trajanja sudskih i drugih postupaka jer omogućava, sa druge strane, trenutan uvid u podatke koji su od značaja za vođenje postupaka. Praktično jednim klikom nasuprot dugotrajnog putovanja dopisa u obliku papira.

Zahvaljujući E-upravi, E-pravosuđu i informacionom sistemu postignuta je ušteda od 1,1 milijarde dinara, što znači da je štednjom i uštedom papira praktično, gospodine Pantiću, za godinu dana ostvarena ušteda da praktično trećina Palate pravde u Kragujevcu bi mogla da se izgradi.

Na samom kraju kada govorim o ovoj temi želim da kažem da JS podržava svaki napor ove Vlade da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve.

Kada je reč o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, o Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana ove Komisije, treba reći najpre da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa zakonom i odredbama člana 188. Zakona o javnim nabavkama zabranjuje se svaki pokušaj uticaja i uticaj na donošenje odluka ove Republike komisije.

Republička komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik i članovi Komisije odredbama Zakona o javnim nabavkama ne mogu da budu pozvani na odgovornost za svoje mišljenje, a sa druge strane ionako kako glasaju. Odredbama Zakona o javnim nabavkama detaljno je propisana i nadležnost, sastav i izbor Republičke komisije.

Na samom kraju kada je reč o izboru članova Saveta guvernera NBS treba reći da je Srbija postigla i očuvala cenovnu stabilnost i ojačala finansijsku stabilnost. Time je omogućeno sa druge strane da naši građani i privreda lakše posluju, planiraju, kao i da se ekonomija i dalje razvija na zdravim temeljima.

Tokom devet godina, što se tiče NBS, reći ću samo neke parametre, dinar je u odnosu na evro ojačao za 0,9%. Sa druge strane, na deviznom tržištu NBS je kupila 3,2 milijarde evra, tako da u ovom trenutku devizne rezerve na nivou od 14,7 milijardi evra. Isto tako, rezerve u zlatu su na nivou 36,7 tona, što je uvećano, parametar, u odnosu na 2012. godinu za 21 tonu. Dinarska štednja je sa druge strane porasla na 100 milijardi dinara.

Na samom kraju samo još jednom da kažem, gospodine Pantiću, da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge odluka iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovano ministarko Tanasković sa saradnicima iz Ministarstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava tri predloga zakona i poslanička grupa JS, dakle, da pomenem Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, dakle, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banke „Intesa“ i „Raiffeisen banke“ po pitanju Javnog preduzeća „Srbijagas“, a po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transparentnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Naravno, na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve pomenute predloge zakona.

Na samom početku moje izlaganje biće fokusirano na Predlog zakona o patentima i da kažem odmah, ministarka oblast zaštite pronalazaka u našoj zemlji uređena je Zakonom o patentima i cilj ovog zakona je usklađivanje važećeg zakona sa relevantnim propisima koji svakako važe u EU.

Inače, da kažem, da pronalazak definiše, kao proizvodi ili postupak koji nudi neki novi način da se nešto uredi i nudi neko novo rešenje nekog tehničkog problema. Svakako da za ovim predlogom zakona uređuje se pravna zaštita pronalazaka, dakle, ministarka kroz patent ili kroz mali patent.

Sa druge strane, gledajući ovaj predlog zakona veoma važna izmena je što postojeća rešenja zakona stavljaju u neravnopravan položaj proizvođače, dakle, domaće proizvođače, generičkih lekova u odnosu na pravne subjekte u drugim zemljama koje, da kažem, na jedan način ne priznaju sertifikat.

Ovim predlogom zakona, između ostalog, predviđeno da lek ili neki nemedicinski proizvod koji je zaštićen sertifikatom, može da se proizvodi, sa druge strane, može da se skladišti u Srbiji, ali samo pod uslovom da pakovanje bude, da kažem, na propisan način obeleženo. Proizvodnja leka može da počne u Srbiji najkasnije šest meseci do isteka važnje, ovog sertifikata, kao što sam reko za skladištenje ili da kažem za dalji izvoz.

Od početka primene institucije sertifikata, ministarka vi znate da je to u EU od 1992. godine, a što se tiče Srbije, to je od 2013. godine, dakle, ova oblast što se tiče lekova i medicinskog materijala ide krupnim koracima napred.

Evo, i nekoliko podatak koji su možda značajni da vidimo gde je Srbija u ovom trenutku u odnosu na druge zemlje. Kada je broj prijavljenih patenata u Srbiji u odnosu na EU, recimo, u ovom trenutku na milion stanovnika, Srbija prijavljuje nekih 50 patenata, za razliku od EU gde je to nekih 230 patenata. Sa druge strane, ulaganje u istraživanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje EU, su negde ispod 1% BDP, za razliku, sa druge strane EU gde je taj procenat negde preko 2% BDP.

Ministarka, složićete se, Srbija ide krupnim koracima napred i što se tiče ove oblasti napravili smo ogroman iskorak. Budžet Srbije se svake godine povećava što se tiče ove oblasti. Dakle, danas je deset puta veći nego što je to bilo, recimo, pre četiri godine. I, kada govorimo o običnom životu, kada je reč o ulozi patenata u svakodnevnom životu, patenti predstavljaju, da kažem, svakodnevnicu današnjeg života. Kada hoćemo neki patent da prijavimo, podnosilac prijave je dužan da pronalazak opiše potpuno jasno tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti. Sa druge strane, patent obezbeđuje nosiocu društvenu afirmaciju za kreativan rad, kao i materijalnu naknadu za pronalazak koji ima potvrdu na tržištu. Ono što je veoma važno, ministarka, da u isto vreme time se podstiče pronalazaštvo koje obezbeđuje razvoj nauke i tehnike i poboljšanje kvaliteta ljudskog života.

Ministarka, sada ono što je meni veoma važno, što želim da podelim sa vama, vi dolazite iz privrede, a složićete se sa mnom da Srbija ide krupnim koracima napred i ne samo u ovoj oblasti o kojoj ja danas govorim, Srbija ide krupnim koracima i u drugim oblastima. Evo, samo mogu da pomenem neke, recimo, u ovom trenutku čak preko 60% svih investicija koje dolaze na zapadni Balkan ide ka Srbiji. Naš privredni pad ili rast je u ovom trenutku dominantan, sa druge strane imamo fiskalnu, monetarnu stabilnost, kilometre auto-puta i kada bih sada govorio o svim rezultatima trebalo bi mnogo vremena, ali ono što želim vama da kažem, što je ostavilo u poslednje vreme poseban pečat.

Dolazim, ministarka iz Kragujevca i u Kragujevcu je otvoren Državni data centar. Kada o tome govorim, otvaranjem državnog data centra Srbija postaje zemlja sa najmodernijom bazom podataka za svoju ne samo državu nego za svoje građane i sa druge strane i za kompanije. Data centar sa druge strane ne stavlja samo Kragujevac već čitavu Srbiju na mapu ovog dela Evrope, ali ne možemo, ministarka, da kažemo samo ovog dela Evrope kada govorimo o ovoj oblasti, jer ovakva institucija ne postoji samo u ovom delu regiona, nego ona ne postoji ni u širem delu centralne jugoistočne Evrope.

Sa druge strane Državni data centar je, da kažem, građen na površini 14 hiljada metara kvadratnih i ono što je važno u njemu će biti smeštena prava državna platforma za veštačku inteligenciju. Naravno, rekao sam na početku da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona.

Kada govorimo o Predlog zakona o davanju saglasnosti Republike Srbije u korist banke „Intesa“ i „Raiffeisen banke“, a što se tiče zaduženja preduzeća „Srbijagas“, ovde govorimo o daljoj gasifikaciji Srbije. U ovom trenutku isključivo govorimo o gasifikaciji Zlatiborskog okruga. Ministarka, vi kao nek ko dolazi iz privrede reći ćete da je Zlatibor turistička destinacija, ali ovom gasifikacijom dolazimo do toga da će to sigurno doći nove investicije, a sa druge strane poboljšaće se i turistička ponuda ovog kraja.

Sa druge strane, procene su da u Srbiji ima negde oko milion domaćinstava koja koriste čvrsta goriva za grejanje i daljom gasifikacijom Srbije procene su da do 2022. godine broj tih domaćinstava smanjiće se za polovinu, a sa druge strane neću vam reći koliki je značaj kada govorimo o tome za zagađivanje životne sredine.

Treba svakako ovde naglasiti veliki značaj koji je napravila država kada je u pitanju cena gasa i ogromna zasluga projekta Turski tok. Koliki je značaj projekta Turski tok, verovatno će i za našu energetsku nezavisnost, govoriće vreme koje je ispred nas. Inače, da kažem, ovaj projekat samo nekoliko parametra, dug je 930 kilometara, kapacitet ovog toka je negde 31,5 milijardi kubnih metara gasa. Prvi krak prolazi kroz Tursku, a ono što je za nas značajno drugi krak ide o Bugarske Srbijom ka Mađarskoj. Kapacitet svakog od ovog kraka je negde oko 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ono što je za nas značajno drugi krak ide od Bugarske Srbijom ka Mađarskoj. Kapacitet svakog od ovih krakova je negde oko 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ova količina energije, ministarka, je dovoljna, recimo da zagreje nekih 15 miliona srednjih domaćinstava.

Srbija je izgradila magistralni gasovod dužine 403 kilometra, a on ide od Bugarske do Mađarske ili bolje da kažem, od Zaječara do Horgoša, i naravno najmanja trasa je kroz Mađarsku svega petnaestak kilometara.

Na samom kraju ministarka, kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji treba reći da su srpsko-mongolski odnosi tradicionalno dobri i oni su razvijeni. Ali, parametar da u 2020. godini neki izvoz Srbije u Mongoliju je svega ispod 400.000 evra, a uvoz iz Mongolije je na statističkoj grešci. Govori o tome da postoji ogroman prostor za dalju saradnju. Ministarka, ja vam neću reći da kada potpišete saradnju sa nekom zemljom otvara se ogroman prostor da saradnju sa to zemljom i u drugim oblastima od izuzetnog značaja za obadve zemlje.

Isto tako, kada govorimo o ovom prijateljskoj za nas zemlji veoma je značajno reći da je ova zemlja principijelna po pitanju naše južne pokrajine, i sa druge strane ona daje veliku podršku našoj teritorijalnom integritetu i suverenitetu.

Na samom kraju, ministarka, samo još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -