Hvala uvažena predsedavajuća.
Mnogo toga je rečeno, ne bih ni da se ponavljam, ali očigledno kada se uvode ovde neka nova krivična dela neko je u paničnom strahu, poput ovog prouzrokovanja stečaja ili prouzrokovanja lažnog stečaja. Čini mi se da neki imaju problem sa tim pa i primenjuju onda to pljuvanje u sali.
Inače, zarad javnosti, pošto vidim da po društvenim mrežama se svašta piše, morao sam da bacim pogled, da, istina je, dotična dama je tako suptilno došla i pljunula kolegu Rističevića.
(Balša Božović, s mesta: Ako to ti kažeš, to je onda tako.)

Samo zarad istine, to vam je kao ova situacija i priča oko zaštite žena. Zašto? Zato što je jedna, mogu da kažem, soroševska ekipa apsolutno monopolizovala da su samo oni jedini zaštitnici žena u ovom društvu i tu su se slivale tolike pare u te nevladine organizacije u navodno nekakve projekte zaštite žena itd, a nikada veće nasilje nismo imali. Nikada veće nasilje nismo imali nad ženama. Zašto? Zato što nikada ništa nisu hteli ni konkretno da urade.
Ovo je prva Vlada koja donosi konkretna zakonska rešenja za zaštitu žena i ne samo zaštitu žena, pošto porodično nasilje podrazumeva i zaštitu drugog pola i muškog pola. Ali, ovde imamo jedno po malo i primitivno razmišljanje da kada muškarac trpi nasilje ako bi otišao slučajno da to prijavi, smatrali bi da i naruživali bi ga na najgori mogući način, te da je šonja, te da je ne znam kakav, pa u principu često muškarci i ne idu i ne čine, odnosno ne prijavljuju to nasilje.
Što se tiče nasilja nad ženama, otvoreno kažem, ko god je spreman da digne ruku na ženu taj je slabić. To jedna isfrustrirana osoba i sa takvim osobama moramo da se obračunamo.
Na kraju krajeva, ja možda gledam to malo drugačije, možda će se neko i smejati, ali ja to gledam i malo sa neke naše pravoslavne etike, ali kako je on sam Gospod zapoveda, muškarac i žena moraju jedno drugo da pre svega poštuju i nema veće sramote nego dići ruku na slabiji pol. Nema veće sramote i dobro je što je ovo prva Vlada koja donosi ovakva zakonska rešenja da se ti nasilnici, divljaci, primitivci, kako god hoćete, konačno sankcionišu.
Ovi što su grdne pare trošili u nevladinom sektoru, u tim soroševskim organizacijama, koji su bacali toliki novac za nekakve kampanje, a efekat je takav da imamo nikad veće nasilje, oni neka se ipak ugledaju na neke koji nešto konkretno rade.
Uostalom, šta meni ovde najviše smeta u ovoj celoj priči oko porodičnog nasilja? Mi ovde imamo neodoljivu potrebu, zapravo jedna druga strana ima neodoljivu potrebu da nam prikaže naše društvo kao divljačko i da ovde muškarci ne rade ništa drugo nego jedva čekaju da dođu kući i da tuku svoje žene.
Evo, kolega Marković je bio svedok, bili smo prošle godine, to sam juče naveo, u Belgiji. Žena koja je predsednik Komiteta P, to je njihov stalni komitet za kontrolu policije itd. parlamentarni komitet, kaže da u Kraljevini Belgiji svakog drugog dana smrtno strada žena od nasilja u porodici, pa niko nije rekao da je Belgija divljačka država, a isto to imamo i u Francuskoj. Naravno, oni će sada reći – to je zbog migranata, pa njih niko ne kontroliše itd. Ali, ipak su to neka civilizovana društva. Tamo je sedište EU, tamo je Brisel. Pa tamo se to dešava, ali niko ne priča na takav način o svojoj zemlji, a ovde neko ima potrebu da naruži našu zemlju da smo svi mi ovde divljaci i samo čekamo da bijemo žene. To ne želim da dozvolim.
Hvala Vladi Republike Srbije što je prepoznala ovaj problem i što kroz konkretno krivično zakonodavstvo unosi odredbe. Samo bih zamolio da ipak se povede računa oko toga da ne dođe do zloupotrebe ovih odredbi. Zaista mogu da se donekle složim sa kolegom Neđom iz SPS recimo kod ovog krivičnog dela proganjanja. To zaista može široko da se shvati, pa da ne dođe do raznih zloupotrebe. Verujem da će se i sami sudovi o tome itekako voditi računa kada neko od ovih krivičnih dela budu sankcionisali.
Ono što je veoma važno, to je su ova krivična dela protiv privrede, odnosno krivična dela usmerena na privredni kriminal. Do sada smo imali jedna recidiv socijalistički. Uglavnom smo imali krivična dela vezana za zloupotrebu službenog položaja ili nesavesno obavljanje posla u privredi ili kako se to već zvalo. I to je moglo da se prihvati na razne načine. Namerno to godinama niko nije hteo da pomeri ta krivična dela. Sada konkretno po prvi put se uvode krivična dela koja će zaista u konkretnim slučajevima sankcionisati onoga ko recimo shvati da ako dođe u neko javno preduzeće može da se obogati tako što će da vrši razne mahinacije.
Sa tim u vezi moram samo da kažem da smo imali jednu neverovatnu situaciju, a to je da su neke bivše garniture upravo nekim podzakonskim aktima ranije, a možete me vi ispraviti, gospođo ministarska ili vi gospodine Iliću kao sekretar. Mi smo imali uredbe koje su legalizovale kriminal u ovom društvu.
Znači, donese se uredba na nekoj telefonskoj sednici Vlade koja legalizuje neki posao koji je neki tajkun namerio sa javnim preduzećem i onda se tako opljačka država i ne možete ništa tom što je opljačkao državu, zato što on dođe na sud i kaže – ja imam uredbu Vlade.

Mislim da to prvo mora da se spreči. Mi smo ranije imali takvo naše zakonodavstvo da smo donosili zakone koji su namerno ostavljali rupe, pa se kaže konkretno za neku određenu privrednu delatnost – odrediće se uredbom Vlade konkretnije rešenje, itd, itd.
Zašto je to problem? Zato što se onda uvek tom nekom uredbom Vlade zapravo stvara prostor za kriminal. Neko je namerno pravio zakone sa tolikim rupama i zato smo imali neverovatnu pljačku državne imovine i uopšte države.
LJudi su s pravom besni. Vi ne možete da osudite te ljude koji su to radili, zato što je to nešto što je bilo po zakonu i to se kolokvijalno i besmisleno zove – legalizovana pljačka. Ali, to je, nažalost, postojalo.
Ovde je dobro što se po prvi put uvode ova neka krivična dela, recimo, oštećenje poverilaca. Ovo je zaista dobro što se uvodi, jer smo mi ovde imali neke tajkune koji su izgleda bili najveći investitori u tom periodu tako što prodaju svoju, pitanje je kako, stečenu imovinu, a onda čak i ne prijave porez, jer kažu da su to bile velike investicije. Recimo, taj tajkun je toliko poverilaca oštetio da je to nešto zastrašujuće, jer nikada nikome ništa nije platio, ni onom dobavljaču. Tako su poljoprivrednici propadali. Ovo je dobro što će konačno neko zaštititi sve te ljude i što će moći nekada nešto i da se naplati. A, na kraju krajeva, to je i krivično delo.
Ovo oko stečaja, imali smo iks primera, koliko hoćete, da neko namerno prouzrokuje stečaj u firmi, kako bi upropastio preduzeće i kako bi ga prodao ko zna na koji način. Naravno, on zaradi na tome. Meni je strašno što su ovde ljudi te stečajne upravnike doživljavali kao jednu organizovanu kriminalnu grupaciju. Pogledajte koliko hoćete preduzeća, gde ljudi kukaju i plaču šta su im stečajni upravnici uradili. Ovo je zaista sjajno što ovde neko konačno inkriminiše ovo krivično delo, a to je da imamo ko prouzrokuje stečaj, a to znači da nenamenski troši sredstva firme, da upropaštava firmu, ili, čak, prouzrokuje lažni stečaj, što je još gora stvar, da će taj i te kako odgovarati.
Veoma je značajno krivično delo vezano za privatizaciju, odnosno zloupotrebe prilikom privatizacije. Možda je to zakasnelo, prihvatam da jeste, trebalo je to možda još 2001. godine doneti. Nažalost, i sada, pošto postoje preduzeća koja još uvek mogu da se privatizuju, mada, moram da priznam, danas kada biste pogledali ta preduzeća, možda bi država imala nameru da privatizuje, ali, pitanje je šta ko hoće od toga od kupi, jer, toliko su uništena i upropaštena da ona praktično više i ne rade. Ali, ukoliko bi eventualno došlo do razmišljanja o tome da se nalazi strateški partner, ili u „Telekomu“ ili u nekom drugom preduzeću, trebalo bi, svakako, ovo krivično delo da mu stoji nad glavom. Jer, ako bi neko pokušao da zloupotrebi tu vrstu privatizacije, da svakako može da ide u zatvor i ovo je jedno jako dobro rešenje.
Što se tiče i ovog primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, kao i davanje mita, drago mi je što se i to reguliše veoma dobro i mogu samo da iznesem sve pohvale za ovakve rigidne kazne.
Neko se ovde žali, a ja inače, jedino što mogu da zamerim što se tiče kazni, ali, nije to ni tolika zamerka, verujem da će sudovi ipak biti pravedni, a to je što ima veliki raspon. Ja kako vidim raspon od godinu do osam godina, onda tu razne manipulacije mogu da budu. Ili, recimo, kazna do dve godine, pa mu date pet ili šest meseci, a možda zaista zaslužuje više, međutim, sve zavisi od dobrog advokata. Nekako sam pristalica da ti rasponi budu manji, ili, svakako, da budu malo te kazne ipak fiksirane, a ne da imamo toliki raspon, pa da mogu neki da se izvuku i sa nekom blažom kaznom.
U svakom slučaju, ova krivična dela vezana za privredni kriminal su veliko dostignuće i moram da priznam da za ovako nešto upućujem sve pohvale.
Što se tiče našeg krivičnog zakonodavstva, moramo da shvatimo da ćemo imati veliki problem ubuduće, zato što se krivična dela izvršavaju na razne moderne načine, posebno, recimo, u tom sajber kriminalu ili putem sredstava moderne komunikacije. Tu ćemo morati mnogo toga da poradimo, mislim da Srbija tu dosta kasni i nema čak ni adekvatnu zaštitu. To odeljenje za visokotehnološki kriminal i u našem tužilaštvu, ali, bogami, i u policiji, je oskudno sa ljudstvom. Verujem da su ti kadrovi koji tamo rade dosta obučeni, ali, oni moraju da idu na stalna usavršavanja i naše krivično zakonodavstvo će tu morati u mnogo čemu da se promeni.
Ono što se tiče zakona o organizovanom kriminalu, bogu hvala da neko ovako nešto donosi. Zašto? Zato što smo ovde imali jednu demagošku priču. Juče sam prilikom jedne rasprave inače rekao da sam bio veliki protivnik uvođenja tih posebnih odeljenja i za tužilaštvo i za sudstvo kada se to osnivalo, jer smatram da nije trebalo to uzimati iz redovnog sudstva ili uopšte iz redovnog tužilaštva, ali kada se to već dogodilo, kada to već postoji, i na kraju krajeva, kada smo novim ZKP definisali da imamo tužilačku istragu, onda svakako tom tužilaštvu morate da date veće ingerencije.
Ovo do sada kako je bilo, to je, pravo da vam kažem, bilo jako loše. U mnogo čemu su tužioci za organizovani kriminal bili odsečeni u mogućnosti svog rada. Nekada su se, naravno, i trudili da stave u fijoku određene predmete. Skandalozno je stvarno da smo 2012. godine imali u Tužilaštvu za organizovani kriminal svega tri predmeta koja su nađena, koja su bila u nekom postupku rada, ovo ostalo pitanje je gde je sve bilo sklonjeno. Mislim da je to nešto što je loše.
Ovog puta što se uvode ove udarne grupe, mislim da je to veoma dobro rešenje, kao i kontakt osoba. LJudi ne shvataju koliko je to bitno, jer vi kada hoćete nekada da dođete do određenih podataka. Na primer, iz neke državne institucije, recimo Poreske uprave, neretko se tu događaju razne opstrukcije, neće da vam dostave, itd. Sada imate osobu za kontakt koja je i te kako za to zadužena i njoj morate sve da dostavite, jer mora da vam to donese. Tako da teško da tu možete više da vršite bilo kakvu opstrukciju i to je sva pohvala, naravno.
U svakom slučaju, ovaj set zakona je veoma dobar. Vidim da nekima smeta, vidim da su neki uspaničeni, vidim da neki moraju čak i da pljuju ovde poslanike. Tako da, čim su oni nervozni, to je znak da je ovo dobro. Naravno, svakako, saslušaćemo i amandmane, možda se nešto i popravi, ali, sve u svemu, ovo kako je sada predloženo zaista je nešto što je za svaku moguću pohvalu i svakako da ćemo mi kao SNS podržati ova zakonska rešenja. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, reklamiram povredu člana 107, vređanje dostojanstvo parlamenta.
Zaista bih vas zamolio, radi se o poslaničkoj grupi koja očigledno ima nameru da isprovocira incident. Namerno ulaze na ovaj deo gde se nalazi poslanička grupa SNS, čak nemam ništa protiv, neka uđu. Ali ulaze, namerno nam dobacuju i vređaju nas ovde, kako bi, naravno, došlo do fizičkog obračuna ili do incidenta.
Ja vas molim da ih upozorite da to više ne rade. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa i ne želimo da trpimo uvrede i cirkusko ponašanje jedne poslaničke grupe čija je jedna predstavnica pljunula kolegu poslanika. Ja bih vas zamolio da ubuduće zaista reagujete jer zaista može doći do svega i svačega, odnosno nečega neželjenog. Zaista, iz određene pristojnosti vas molim da ih upozorite da ovakve stvari više ne rade. Hvala vam.

To što se neko međusobno dogovara da nabacuje replike ne znači da treba da meša SNS u to, još da kaže – pet godina ste imali pa ništa niste rešili. Ovo je problem viševekovni ovde u Srbiji, s tim što, naravno, nikako ne mogu da se složim sa tezom da je to naša kultura da imamo porodično nasilje.
Molim zaista ljude da ne vređaju srpsko društvo na takav način, zato što to nije kultura srpskog naroda, na kraju krajeva, mi smo pravoslavni narod, u skladu sa pravoslavnom etikom, to je apsolutno nešto što je suprotstavljeno. Nemojte da takve stvari spočitavate našem narodu.
To što ima primitivaca, to znači da mi hoćemo konkretno njih da eliminišemo u smislu ovakvog zakona i mi radimo nešto konkretno. Ponovo to naglašavam. Ovo je jedina Vlada koja je uradila nešto konkretno. Donela je neke zakonske odredbe, to je inkriminisala u krivično zakonodavstvo. Niko to do sada nije uradio, ali apsolutno niko, nego se sve svodilo na demagošku priču o navodnom uočavanju problema porodičnog nasilja. Pa jeste, uočili ste problem i šta ste uradili? Ništa. Samo ste trošili pare koje su se dobijale iz evropskih fondova i te pare su negde nestajale i niko ništa ovde nije radio.
Ovo je prva Vlada koja radi nešto konkretno i mi vam garantujemo da ćemo suzbiti porodično nasilje u najvećoj mogućoj meri. Nikad nije apsolutno moguće sve suzbiti, ali ćemo suzbiti u najvećoj mogućoj meri zato što želimo da imamo jedno normalno društvo i želimo takve primitivce da eliminišemo iz našeg društva. Hvala.

Hvala.
Ovde smo se sada naslušali jedne neverovatne demagogije i sada pazite samo to pitanje – koliko bi života bilo spašeno da je kojim slučajem usvojen neki zakon koji su oni predlagali? Koliko bi života bilo spašeno da ste recimo ovakav zakon 2008. godine doneli i koliko bi možda života bilo spašeno da niste, pošto se sada odjednom brinete za žene, radnice, da niste onakve zakone o privatizaciji donosili gde ste čitave porodice izbacivali na ulicu?
Samim tim ovo je najgora moguća demagogija koju slušamo. Ovo je jedina Vlada koja je nešto konkretno uradila. Ovde smo malopre čuli od jednog poslanika, on polazi od premise da je svako u Srbiji izgleda spreman da nešto zloupotrebi i onda ide sa pričom – pa neko će zloupotrebiti član zakona. Po toj logici hajde da ne inkriminišemo krivično delo – silovanje jer će možda neka dama lažno da prijavi nekoga. Na šta to liči? Koja je to logika?
Ovde stalno polazimo od toga da smo mi svi u ovom društvu prevaranti, pa ćemo nekoga lažno da prijavljujemo i onda po toj logici nemojmo ništa da inkriminišemo. To nema nikakvog smisla.
Lažno prijavljivanje je krivično delo. Istraga će utvrditi i ako neko lažno prijavi odgovaraće. Prema tome, neshvatljivo je da neko može na ovakav način da razmišlja. Malo je šire, priznajem, u samom članu, posebno oko proganjanja, definisano i zaista može da dođe do zloupotreba, ali izvinite, bolje sprečiti nego lečiti, pa i ako ima lažnog prijavljivanja taj će odgovarati. Nemojmo polaziti od toga da su svi u ovom društvu takvi i skloni lažnom prijavljivanju i da nekoga nameste. To možda više govori autoprojekcija onih koji to prigovaraju.
Ne želim da verujem da je ovo društvo nasilno društvo, a neko uporno pokušava da nam naglasi kako smo mi svi ovde nasilni, ja to ne želim da prihvatim. Srpski narod i svi mi nismo nasilni, a ima primitivaca u svakom društvu, pa ima i kod nas. Znate, to je ono kada se odvaja žito od kukolja. Te što su kukolj, ovakvim članovima zakona želimo da na neki način eliminišemo, odstranimo iz našeg društva, da idu na zasluženu kaznu i da robijaju.
Samim tim, uvaženi predsedavajući, pošto mi je još ostalo malo vremena, moram da se zahvalim svima zato što smo imali prilično konstruktivnu diskusiju, osim pojedinih poslanika, očigledno nervoznih zato što se donose neka krivična dela vezana za stečaj, ali to je već njihov problem.
Želim da izrazim zadovoljstvo zato što smo konačno otvoreno počeli da pričamo o ovome i zato što ovo nije demagogija. Ne mogu da podnesem kada neko demagoški prilazi ovoj temi i to samo da bi zaradio političke poene. To je jedan jedini razlog zašto su neki ljudi to radili. Milione smo potrošili u raznim besmislenim kampanjama protiv nasilja u porodici, a nikada veće nasilje nije bilo. Kakav je efekat toga? Nikakav.
Sada molim državu da konačno uzme stvar u svoje ruke i da svakog nasilnika kazni i da svako ko tuče ženu, tuče decu, da kazni. Pri tom, naravno, nisam pristalica ni one demagogije, što se tiče dece – e, ne sme roditelj ni popreko da pogleda dete, jer to nije ni dobro. Ali, svakako, pošto ima raznih, iskreno, ima raznih ludaka u našem društvu koji premlaćuju decu, svakako da ih treba sankcionisati. Isto bih zamolio uvažene članove iz Ministarstva pravde, odnosno ministarku, a i gospodina državnog sekretara, da razmislite kako da se reguliše nasilje u porodici i prema muškarcima.
Mi imamo ozbiljan problem, ima dosta tužilaca koji se sa tim suočavaju, gde muškarci bezmalo krišom dolaze, pa onda mole da se ipak povuče prijava protiv žene, zato što ih je sramota da prijave nasilje koje postoji, jer ovde je uvreženo pravilo da ste kukavica ako prijavljujete ženu da vas žena maltretira, a to postoji. To postoji, na žalost, i mi moramo i sa tim da se suočimo, jer, naravno, nasilje nije samo fizičko, nego i psihičko i moramo to takođe da sprečimo.
Još jednom izraziću veliko zadovoljstvo, malo ko je ovde spominjao Zakon o organizovanom kriminalu, tu tek molim državu da uzme stvar u svoje ruke. LJudi koji su sistematski pljačkali ovo društvo sada imaju nova krivična dela i mogu da rade, imaju veće nadležnosti i veće ingerencije i mogu konačno da spreče sve one koji su umislili da je država njihova prćija i da mogu da pljačkaju ovaj sistem kako im padne na pamet. Zamolio bih vas da još dosta poradite na reformi Krivičnog zakonodavstva, zato što neka krivična dela jesu zastarela, neka moraju da se prilagode nekim savremenim tokovima, tehnologija napreduje, molim vas da što pre dođete sa novim izmenama i dopunama, pre svega dopunama, pošto izmene mogu da budu možda eventualno u kaznenoj politici, ali, pre svega, dopunama nekih novih krivičnih dela koja u svetu postoje.
Zato, radujem se što konačno imamo ljude koji nešto konkretno rade u ovoj državi i što će neko konkretno krenuti da sprečava i korupciju i organizovani kriminal, a svakako, pre svega, ovo nasilje u porodici, koje je zahvatilo društvo na najgori mogući način. Verujem da ćemo tu postići daleko, daleko bolje rezultate nego što smo imali do sada kroz razne demagoške kampanje. Hvala vam.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.
Reklamiram član 107. Zaista se radi o dostojanstvu. Mislim da ste morali da reagujete. Mi smo ovde slušali jednu neverovatnu tiradu, demagošku priču gde se vređa čitavo srpsko društvo i vređa se kompletno parlament. Govori se o robovima i robinjama.
Ovde ispada otprilike da svi mi muškarci jedva čekamo da dođemo kući i da tučemo žene. Tako se ovde tretira ovo društvo. LJudi u čije vreme su pare trošene u enormnim …

U enormnim svotama, na navodnu zaštitu žena, a nikad veće nasilje nije bilo.
Prvi put sada Vlada donosi jedan zakon kojim će urediti da se takve stvari ne ponavljaju.
Molim vas da zaštite kompletno naše društvo, ovo je sramota da nas neko ovde proziva da smo mi robovi i robinje. Zašto?

Hvala uvažena predsedavajuća.
Evo, moram da priznam, prosto sam šokiran nekim stvarima koje smo malo pre čuli. Možda je to autoprojekcija, možda je to nešto drugo, ali u svakom slučaju čuli smo rečenicu da SNS želi zato što ostavlja jedno staro krivično delo koje inače postoji još od socijalizma, nažalost, da želi da drži privrednike u nekoj vrsti reketa.
Znate, upravo je dotični gospodin koji je malo pre pričao, priznao da su to oni radili. Pa, to je prosto neverovatno. Mi sada imamo jedan ekletantan primer znanja zato što oni znaju šta su radili, pa onda valjda po svojoj logici misle da će to neko drugi da radi, a mi prvi put ovde uvodimo određena krivična dela koja inače da su postojala u tom periodu, mislim, pola njihovog establišmenta bi bilo u zatvoru. Recimo, ovo krivično delo zloupotreba u postupku privatizacije. Pa, sve pevajući bi išli u zatvor. Ili recimo, krivično delo oštećenje poverilaca, neki tajkuni koji su njima pisali zakone svojevremeno. Pa, recimo, Mišković.
Da vam nešto kažem, taj je oštetio koliko hoćete poverilaca. Pa, sve pevajući bi u tom periodu možda išao u zatvor da je postojalo ovako krivično delo tada inkrimisano.
Slušam ovde priču o huliganima. Sad, pazite ovo, u njihovo vreme je donet je jedan sumanut zakon, potpuno sumanut Zakon o zabrani sprečavanja nasilja na sportskim priredbama. Nikada nije primenjen u životu, osim kod Borisa Tadića jer je popio vino na stadionu, ako se sećate toga. Ali, donet je više iz demagoških razloga da bi se pravila nekakva reklama i svedene su kazne na sledeći način, na novčane kazne, ili najviše kazna zatvora do 60 dana. To je bilo za huligane. Tako su i kažnjavali. A inače su donosili neverovatne odredbe, da recimo napišete neki transparent i da idete u zatvor. Zaista bih zamolio da ovakve stvari više ne slušamo. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Moram da priznam više ne znam zašta napadaju SNS i gospodina Vučića. Neretko čujemo neki ljudi su uhapšeni a nisu procesuirani, kao da Vučić i SNS sude. Opet, s druge strane, imamo priču o nekakvim partijskim sudijama. Voleo bih da mi navedete jedno ime i prezime nekog sudije, tužioca izabranog, kada je došlo do promene vlasti, a da znate da je član SNS.
Što se tiče nekih drugih stranaka ranije, to mogu da se složim, pošto smo ovde citirali iza nekih opštinskih odbora dopise kako su se birale sudije, to mogu da se složim. Voleo bih da mi kažete kako se zove taj sudija ili tužilac iz SNS, što je inače zabranjeno, znači, ne možete da budete član stranke. Mi neretko imamo poviku na nas da sudovi slabo rade, kao da mi imamo veze sa tim. Kakve veze ima izvršna vlast sa radom sudova? Nikakve. Uopšte mi nije jasno zbog čega ide takva vrsta napada, s obzirom da smo i kolege sa pravnog fakulteta, pa mi nije jasno šta je poenta ovakvog napada.
S druge strane, razumem opozicija ima pravo da kritikuje i recimo ovo oko posebnih organa, veliki sam protivnik uvođenja tih posebnih, raznih odeljenja za tužilaštva, za specijalni, za organizovani kriminal, za ratne zločine itd. To je uvedeno. Na kraju-krajeva, uvedena je tužilačka istraga, vi ne možete to da negirate danas. Već kad je to tako, onda je elementarni red da tom tužilaštvu date veće ingerencije. Mi smo do sada imali čistu demagogiju. Imali smo tužilaštvo za organizovani kriminal koji suštinski nije imalo nikakve ingerencije nigde, a ono što smo zatekli 2012. godine po nekoj promeni vlasti, a to je da u Tužilaštvu za organizovani kriminal, imali smo slovima i brojem tri predmeta koja su bila u postupku. Znači, da se ništa nije radilo. Ovo je naravno jedno veliko poboljšanje i mislim da bi ovo svakako trebalo da pozdravite. Hvala vam.

Hvala.
Prosto, samo oko toga, ti ljudi su bili tada na pravdi boga izbačeni iz pravosuđa. Tačno je da oni u tom momentu nisu bili sudije, bili su obični građani koji su se žalili Ustavnom sudu, pa ih je Ustavni sud vratio posle na posao. To morate da imate na umu, i to Ustavni sud još uvek tada, hajde mogli bi da kažemo, iz nekog prethodnog saziva. Znači, Ustavni sud im je vratio pravo da rade.
Ne spojivo je sa članstvom u SNS ako ste sudija. Ne možete da budete. Oni više nisu članovi. To morate da znate. Zato ovo na ovakav način svakako želim da odgovorim. Mi ne želimo da se mešamo u rad pravosuđa, nikada, i ne pada nam na pamet i konkretno ću vam odgovoriti i na tu činjenicu da kada je došlo do promene vlasti, mi nismo menjali revolucionarno, hajdučki nijednog sudiju, nijednog tužioca. Svi su ostali na svojim mestima. Možda se meni to nije dopalo, ali je to nešto što je osnovni postulat u svakoj demokratiji, podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Prema tome, mi smo to i te kako poštovali i ne vidim razloga zašto bi nama bilo ko prebacivao.
Ovo oko nasilja nad ženama, ne znam, mi smo bili u Belgiji pre godinu dana, u Briselu, u Belgiji su nama rekli sledeću stvar – svaki drugi dan u Belgiji smrtno strada žena od nasilja u porodici, smrtno strada. Pa, niko ne kaže da je Belgija divljačka država, da tamo neko ne poštuje žene, niti se na ovakav način priča o robovima i robinjama. Ja bih vas zaista zamolio da vodite računa. Nasilje je prisutno, ali do sada kako je vođena bitka protiv tog nasilja u porodici, nažalost se to nasilje sve više povećavalo i mislim da nije dalo svoje efekte. Hvala.

Reklamiram član 107. i član 108, uvaženi predsedavajući.
Dužni ste kada im date bilo kakvo obrazloženje da se ovako ne ponašaju. Ako ovako nastave da im date opomenu, da ih izbacite napolje, jer ovakvo ponašanje u parlamentu, ovakvo vređanje dostojanstva parlamenta da se neko na ovako histeričan način, nenormalan za rad ovog parlamenta ponaša, a da to tolerišete i da tako uzurpiraju čitavu Skupštinu i da prave cirkus od ovog uvaženog doma, tako nešto ne sme da se događa.
S druge strane, ovde jedan poslanik, je spomenuo, kako navodno oni štite ministra od nas. Oni koji su na pravdi Boga, čoveka uhapsili, držali ga 13 meseci u pritvoru.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko?)
Vi, zločinci jedni. Vi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Našta ovo liči? Povreda Poslovnika. Kako mogu da nazivaju narodne poslanike zločincima.)
Zamolio bih vas da ubuduće, to je vezano posebno za član 107. da takvim ljudima ne dopustite da tako vređaju parlament. Hvala vam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Hvala.
Dobrim delom mogu da se složim, dobrim ne, ali hajde da samo krenemo…
Inače, koristim vreme ovlašćenog predlagača, pošto imam još, ali kako god.
Da krenemo od tih rijalitija…

U redu.
Ukratko, ako krenemo od rijalitija, nemam ništa protiv, ja inače te budalaštine nikada ne gledam i zaista su to notorne budalaštine što se tiče tih programa, ali mi ovde imamo političare koji idu u rijaliti programe da bi dobili popularnost, svesni duboko da to narod gleda. Prema tome, nemojmo sada da budemo licemerni. Onda kažite – nemoj da idu političari tamo da bi dolazili do popularnosti.
Ono što je najneverovatnije, mi ovde najveću kritiku na rijaliti programe imamo upravo od strane tih političara, a inače svi znate sve junake iz tih rijaliti programa, a ovamo imate kritiku na te programe. Na kraju krajeva, ako ste tako humani, onda otvorite vašu televiziju, pa sve te takve emisije koje bi vi puštali, vi to tako slobodno radite, ali nemojte da prigovarate privatnom vlasniku televizije koji na taj način zarađuje novac. To je biznis, ljudi. Rijaliti program je krenuo još negde 2005, 2006. godine i tada su vaši neki predsednici partija zarađivali veliki novac.
S druge strane, po pitanju RTS-a, evo, ja ću vam reći, skandal je što Vojislav Šešelj ne može da bude na RTS-u. Ja vam to otvoreno kažem. Oni čak nas cenzurišu. Imamo velike prigovore na rad RTS-a, ali to je dokaz ipak neke demokratije. Ne mešamo se uopšte u uređivačku politiku njihovu. Smatramo da je ona izuzetno loša, ali nemamo pravo da se mešamo u to.
Prema tome, ja smatram da svako od parlamentarnih predstavnika treba da bude na RTS-u i skandal je da ne bude na RTS-u. Naravno, u skladu sa procentualnom zastupljenošću u parlamentu. Prema tome, evo, zajedničkim nekako apelom ako možemo da uputimo prema njima – ljudi, zovite, dajte da bude više polemika. Mi nemamo ništa protiv, mislimo da je to odlika demokratije i želimo da to tako bude u našem društvu.

Samo na kraju ako mogu, ako mi dozvolite, oko pretplate.

Dobro, onda ću u sledećem javljanju. Hvala.