Možda vi možete da budete takvi maliciozni. Eto, ja sam završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Nisam bio neki sjajan student, ali sam završio, a vi ste večernju školu u Bitolju, i to je razlika između mene i vas.
Znate, ja vas podstičem da se što više puta javljate, jer vi ste sad pokazali koliko ste nemoralan čovek. Znači, upravo ste sada vašim govorom pokazali koliko ste nemoralan čovek, pa možda ste vi to sve pokrili papirima, a nikada ne biste dobili… Hajde da vidimo da li bi običan građanin mogao da dobije takvu vrstu subvencije, bespovratnu? Nikada ne bi mogao niko, a vi ste dobili zato što ste trgovali vašim političkim uticajem. Trebalo bi da vas bude sramota i trebalo bi da se stidite, a ne da ustajete i da branite to. To je razlika, gospodine, između svih nas ovde i vas.
Na svu sreću, vi nikada više nećete voditi državu. To je najveća sreća za ovu državu. Hvala vam.

Meni je drago da ste se vi uhvatili motike, pa kupili stan na Vračaru. To je jako lepo, a na Vračaru je poljoprivreda i te kako razvijena, tako da vam svaka čast na tome. Obično poljoprivrednici ulažu, koliko se meni čini, u mehanizaciju, a vi ste uložili u oldtajmer, u „ajkulu“. Prema tome, zaista bi trebalo da vas bude sramota kako pokušavate sebe da branite. To što ste radili je nemoralno i crvenite sami, ali eto pokušavate koliko toliko da se izvučete.
Slažem se da to nije tema. Tema je, naravno, zato što niko od novinara nije smeo dugo godina da piše o tom vašem lopovluku. To je problematično, jer ste apsolutno, ne samo vi, nego i vaši partijski drugovi, cenzurisali svaki vaš lopovluk i nikako to nije moglo da dođe do medija. Prvi put kada se o tome pisalo vi ste tu novinu odmah pocepali. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, ne znam, ovde su izgleda neki poslanici isključivo radi prenosa, kao da je parlament otprilike cirkus, pa trebalo bi ovde da se pravi, da tako privlače pažnju.

Moram, prosto zbog javnosti.
Uzgred, čini mi se da jedan drugi televizijski kanal prenosi Skupštinu, tako da mi nije jasno što su izašli, ali kako god.

Kako god.
Vidim da je ovde uvažena predsedavajuća veliki problem ODKB delegacija, odnosno neko želi pošto-poto da bude u toj delegaciji.
Ja ću samo pročitati, vrlo je važno zbog te delegacije, neke stvari vezano za eventualno te odnose. Kaže se ovako: „Braćo Ameri, nastavljajući tradiciju srpskog čiče koji je u Drugom svetskom ratu spasio na stotine vaših avijatičara i oficira, mi srpski četnici želimo opet da vam pomognemo, ovog puta šaljemo ekspedicioni korpus četnika u Irak, koji bi vam pomogao u eventualnoj borbi sa tom gamadi. Ovaj naš korpus u stvari samo bi bio prethodnica jednoj ogromnoj četničkoj vojsci, pod komandom vojvode Vojislava Šešelja, a koja je spremna da svakog trenutka krene na Bliski istok. Vama sve ovo verovatno vrlo smešno zvuči, ali mi četnici se ni najmanje ne šalimo.“

Objasniću, naravno.
Mi nikada nismo voleli harlekinade te vrste. Ne. Mi smo samo spremni da se opet stavimo u savezništvo sa vama. A budite uvereni da četnička vojska nije ni malo svilena, ili ne daj Bože plašljiva. Naprotiv, u slučaju da prihvatite ovu našu inicijativu, videćete kako četnici rešavaju stvari. Živi bili, pa videli. I, onda se zalažu da na jednoj interviziji npr. bude izveštaj iz Iraka. Kaže – dobro veče, dragi gledaoci, stanje na Bliskom istoku je mirno i bez trzavica, prvi ravnogorski korpus stigao je u Bagdad pre nekoliko časova i od tada se ništa ne čuje, izgleda su srpski četnici uspeli da okončaju bliskoistočnu krizu.
Zašto sve ovo čitam? Vrlo bi bilo diskutabilno da ljudi koji su se tako stavljali u savezništvo sa američkom vojskom, a inače, to je evo časopis – 1990. godine, ovde sa vojvodom Momčilom Đujićem, koji su tako želeli savezništvo sa američkom vojskom, da danas idu tek tako u ODKB. To bi bilo vrlo diskutabilno i možda čak i veoma opasno za ovu državu. Tako da, nisam siguran da bi to bilo u skladu sa našim dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom.
Inače nisam pristalica ni ovog što vladajuća većina, kao u znak dobre volje, daje navodno odbore, predsedavajuće odbora ili delegacija opoziciji. Ja sam veliki protivnik da opozicija ima bilo kog predsedavajućeg i u odborima i u delegacijama. Zato što je to ista logika kao kad birate predsednika parlamenta. Vladajuća većina je ta koja daje predsednika parlamenta, a sve ostalo ide u skladu sa proporcionalnim odnosom snaga u parlamentu.
Molim lepo, da budem pošten, kada Srpska napredna stranka bude jednog dana opozicija, Bože moj, to je nešto što je normalno, veliki sam protivnik da Srpska napredna stranka ima ijednog predsedavajućeg u odborima i u delegacijama zato što je to nešto što je u skladu sa nekim demokratskim postulatima i principima. Predsednika daje vlast, a vi nas pobedite i ja se zaista protivim tome. Nisam pristalica da se bilo kome od opozicije, bilo gde, da ijedan odbor ili bilo koja delegacija da predsedavaju. Hvala Bogu, u skladu sa onako proporcionalnim odnosom snaga mogu da budu u tim odborima i u tim delegacijama.
S tim u vezi, glasaćemo za ovo, zato što je to nešto što je pozitivno. Mislim da mi kao država moramo da razvijamo odlične odnose i sa ODKB i sa NATO paktom i sa delegacijom vezano za jugoistočnu Evropu. Meni ovde je potpuno neverovatno bilo da neko kaže da mu je glupost interpravoslavna delegacija. Zašto je neko protiv pravoslavlja? Mi moramo da razvijamo sa svim pravoslavnim zemljama izvanredne odnose i parlamentarnu saradnju. Ja sam prosto zgrožen bio sa tim kada je neko rekao da mu je to besmislena i glupava delegacija. Samim tim on je pokazao taj odnos prema svim pravoslavnim zemljama, ali dobro to više govori o njemu.
U svakom slučaju, kao poslanik Srpske napredne stranke, podržaću ovaj predlog uz, naravno, ogradu i uvek ću se protiviti tome da neko ko je opozicija dobije bilo koje predsedavajuće mesto u bilo kom odboru ili u bilo kojoj delegaciji. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Ne bih se javljao, ali preko nečega ne mogu da pređem. Naravno, reč je o članu 107. – povreda dostojanstva.
Ovde je govornik rekao da je koristio legalan i legitiman metod kako bi ušao u Skupštinu, pa se između ostalog tako i predstavljao, promenio je veru za večeru. Ja i svi mi ovde smo pošteno zaradili naš mandat. Ne dozvoljavam da neko na takav način kaže da može da se uđe u Skupštinu tako što ćete da promenite naciju. Ja sam Srbin, pravoslavne vere, on može da bude Vlah.
Ali ga samo nešto pitam, pošto svakako svaka nacionalna manjina ovde predstavlja i želi da predstavi neke svoje probleme ako ima ili eventualno da ostvari neka prava, koje je to vlaško selo obišao u kampanji, da nam kaže koji su to problemi Vlaha, naših sugrađana? Hvala puno.

Hvala.
Reklamiram naravno povredu člana 107. vezano za dostojanstvo parlamenta. Možda niste primetili, bili ste odsutni, ali bio je tu gospodin Arsić, možda ni premijer nije primetio, nas je neko ovde optužio da smo mi nelegitimna otprilike Skupština, da je ona nastala na osnovu nekakvog bugarskog voza.
To je strahovita uvreda za ovaj dom. Možda je to auto projekcija, jer su oni tako skupljali glasove po Vojvodini. Ja ne dozvoljavam da mene neko na takav način vređa, posebno ne onaj koji svoju većinu glasovima iz Bodruma obezbeđivao.
Ja vas molim da reagujete ubuduće. Ako im se ne sviđa, ako je ovo nelegitimna Skupština, što sedite ovde, izađite napolje i ne da upadate u RIK kao hajduci kada vas ambasadori organizuju, nego lepo probajte na zakonski način da dođete do mandata.
Što se tiče bugarskog voza, ja znam da ste to radili po Vojvodini, da ste kupovali birače ceo život i ja vas molim uvažena predsednice da reagujete ubuduće kada neko ovako vređa parlament. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Znate, da je zakon koji je malopređašnji govornik predlaže važio 2003. godine on nikada ne bi bio premijer. U to nemam nikakve sumnje, ali znate jedan od razloga što vi ovo danas, gospodine Vučiću, pričate je i zašto nam se zemlja raspada i zašto je opljačkana, upravo to, kada završite premijerski mandat, onda dobijete bespovratnu subvenciju za vinograd i nikada ne vratite to državi. Tako su oni funkcionisali i Bogu hvala više nikada neće tako raditi, ali je zemlja nažalost značajno propala.
Ono, gospodine Vučiću, što ja mogu vama da zavidim, a verujem da vam zavide mnogi svetski političari, a to je zato što imate ovakvu opoziciju. Mislim da nikada ni jedan lider više neće imati ovakvu opoziciju. Dok je njih za ovu vlast nema zime. Zaista, meni je krivo, ja bih voleo da oni što više nastupaju u medijima. Toliko besmisla smo danas čuli ovde, toliku količinu gluposti da je to nešto zaista zastrašujuće. Ja verujem da svi mi ovde poslanici vladajuće većine možemo da damo smisleniju kritiku na račun i rad Vlade, nego što su oni dali.
Ja moram zaista da konstatujem i vrlo sam razočaran što mi zaista nemamo opoziciju, jer nije dobro za jedno društvo ako nema opoziciju. Nažalost, ako ovakvi ljudi predstavljaju opoziciju, stvarno moram da konstatujem da je to njihov problem. No, kako god.
Osvrnuću se naravno na sam ekspoze koji ste ovde izneli, vrlo temeljito i mnogo bolje nego što su to nekada ranije neki ljudi na vašem mestu radili. Niste u pravu, nije bilo 20 minuta, bilo je 10 minuta. Gospodin Cvetković je izlagao 10 minuta, ja se dobro toga sećam, na četiri lista papira i to je bilo nešto što je zaista bilo neprimereno, a postao je predsednik vlade jedne države.
Ono što izražavam kao pesimizam je upravo to što vi ovde pokušavate da uradite već nekoliko godina unazad, to je da se promeni svest kod našeg naroda. Vodim jednu emisiju i često razgovaram sa našim narodom i ono što ne može nikako da se promeni i to je nešto što je potpuna katastrofa i što mene generalno ovako i boli i razočara me, a to je ta činjenica da mi ne možemo da izađemo iz samoupravnog socijalizma. Mi i dalje razmišljamo kako država treba da mi dotira, kako bi država trebala da mi da, kako država mora da mi omogući školovanje, kako mora da mi omogući lečenje. Sve mora država da uradi, a kada vi njih pitate šta ćete vi državi da date, onda neće niko ništa da da državi. Zato što se valjda ovde naučilo da se živi u sistemu baš me briga, dobar je ovaj režim, ja mogu da ne radim i da ležim, a opet da mi kaplju pare. To tako ne može i iskren da budem, mislim da ćete vi ovde morati dekretima neke stvari da uradite, kao što je Kemal paša Ataturk to uradio. Zato što je ovde nemoguće neke stvari promeniti.
Recimo, dešavalo mi se da odem u jedno selo, Banatska opština Alibunar. Vi razgovarate sa seljacima pošto je donet novi Zakon o zadrugama, naravno kolege iz opozicije pojma nemaju da je donet novi Zakon o zadrugama i vi pričate tim ljudima ljudi udružujte se, a oni komšije piju pivo jedni sa drugima svako veče i kažu – ne mi ne možemo da se udružimo, nek nam država da dva hektara pa ćemo da radimo. Onda vidite da je to nešto što je potpuno neverovatno.
Drugo, mi imamo jednu strahovitu podeljenost u društvu, delujemo kao u onom filmu „Tri karte za Holivud“ kada se rešava globalna kriza vezana za Kubu i gde ni Hruščov ni Kenedi ne mogu to da reše, ali u jednom selu smo se mi podelili i do istrebljenja se potukli, celo selo je bilo pohapšeno upravo zbog toga. Mi tako zaista danas delujemo. Mi se delimo ovde na one koji su za Ruse i koji su za Amerikance i to nije normalno. Najmanje se pitamo šta ćemo za Srbiju da uradimo.
Ne mogu da krijem, to je nekako u slovenskoj duši, u slovenskom biću, posle Srbije, Republike Srpske naravno da najviše volim Rusku Federaciju i glupo je da to krijem ali naravno da najviše volim Srbiju. Nikada u životu ne bih radio nešto za tuđi interes, nego bi radio isključivo za interes moje zemlje, jer nju najviše volim na svetu. A ne, mi ovde imamo strašnu situaciju da ova jedna nevladina struja optužuje neke predstavnike vlasti, kažu vi ste predstavnici Ruske neke moći, onda im drugi uzvrate ne, vi ste potpuni cijaši, šta li ste već ovde i niko ne priča o Srbiji.
To je ona podela kao što imamo na četnike i partizane, da danas na Zvezdu i Partizan, na Karađorđeviće pristalice i Obrenovićevce i to traje. Šta god da dođe ovde mi se i dalje delimo. Imaćete za koji dan veliki problem naravno u medijima. Ne toliko u društvu ali više u medijima jer se to namerno podvlači, recimo kada bude rehabilitacija, odnosno suđenje Milanu Nediću. Tvrdim da će se o tome više voditi polemika i to će biti glavna vest, a neće biti glavna vest to što imamo privredni rast, to što ovde dolaze neke investicije, to što smanjujemo nezaposlenost. Ne znam da li primećujete, ali to uopšte nije vest u našim medijima. To je potpuna katastrofa.
Bavimo se glupostima, trivijalnim stvarima. Recimo za te tri šupe u Sava Mali, ja bih prvi trebao da budem prvi najviše tužan što su one srušene, u jednoj od kafana sam najviše svoje mladosti proveo. Iskren da budem. Žao mi je što to više ne postoji, ali znate mnogo mi je draže da Beograd napreduje zato što želim da
Beograd napreduje.
Ne mogu da gledam, ljudi kao da uživaju u onom šiblju, u onom trnju, u onim fekalijama da izvinete i u onim prostitutkama koje makroi vode u onom Picinom parku, to je živa istina. Da ne pričam o narkomanima koji šetaju. Ne znam ko može da uživa u tome, u olupinama, u brodovima. To je njihova zaostavština šta su oni nama ostavili u Beogradu. Na dve reke izlazimo, možemo da budemo balkanski Rio de Ženeiro, ali niko ovde ne želi uopšte o tome da razgovara. Kada neko nešto pokušava da napravi, ne taj je odmah retrogradan, odmah ga sputavaju, vode se kampanje, zašto? Zato što želite nešto što je bolje.
Svim srcem ću naravno podržati sadašnju Vladu. Želim joj da napreduje. Jedino sa čime ne mogu nikako da se složim sa vama, a ipak se nadam da ćete zato što želim da država pokaže svoj autoritet, znate da sam veliki navijač Crvene zvezde i sve bih dao za taj klub, dan danas isključivo sa Severne tribine gledam utakmicu, ali neka Zvezda ispadne u četvrtu ligu, neka ispadne i Partizan, pa šta. Glazgov Rendžers je ispao. Nemojte da više država dotira naše klubove, ni Zvezdu, ni Partizan, ni Vojvodinu ni bilo koji drugi klub, zato što te pare mogu da se usmere na investicije, mogu na neke socijalno ugrožene ljude, nemojte više da bacamo. Sve ostalo je laž, ti klubovi moraju da se privatizuju, osim ako mi ne želimo da gledamo završnicu u evropskim takmičenjima u avgustu mesecu. Jedini način da ti klubovi prosperiraju je isključivo privatizacija i molim vas da to sprovedete. Hvala.

Gospodine Mićunoviću, član 107. vezan za dostojanstvo parlamenta je flagrantno sada prekršen, jer je malopređašnji govornik rekao da se na KiM odigrala istorijska izborna krađa, a on sedi ovde. Morate da ga upozorite da ako on zaista smatra da je to bila izborna krađa, time vređa parlament, zato što pristaje da sedi u pokradenoj Skupštini, odnosno neka izađe napolje i neka protestvuje. Ja bih zaista zamolio sve koji smatraju da su pokradeni, neka izađu, neka razastru šatore ispred Skupštine i neka protestvuju.
Nemojte na taj način da legitimizuju, jel tako, tu krađu i da se prodaju za tanjir pasulja dole u skupštinskom restoranu. Trebalo bi da ih bude sramota.
Ja vas molim da ih upozorite, jer nećemo više to tolerisati. Između ostalog, ispitaćemo na koji način su oni ovde ušli, u ovaj Parlament, a biće, čini mi se, na KiM da niko za njih neće da glasa, o tome se radi. Hvala vam.

Hvala.
Pravo na repliku koristim zato što sam malo pre spomenut. Ne znam na koji to nivo ne želi dotični gospodin da se spusti? Znate, uvek je važno pogledati u bilo kojoj utakmici semafor, tu se sve lepo vidi. Naš rezultat na KiM je sedam puta jači u odnosu na njihov i ne znam zašto se oni stalno pozivaju na KiM, narod tamo za njih neće da glasa, prepoznao ih je, pre svega, kao ozbiljne manipulatore i ljude koji su itekako dugo sarađivali sa prištinskim institucijama, uzimali i plate u Republici Srbiji i plate na KiM i ne žele da glasaju za njih zato su izgubili na izborima. Hvala vam.

Prihvatam da se završi.
Uopšte nisam malopređašnjeg govornika spomenuo da je bilo šta uzeo. Ne znam da li se sam prepoznao. To je već sada njegov problem, ali svedoci ste svi ovde da reč jedinu nisam rekao da je on učestvovao u bilo čemu. Neki iz njegove vlasti očigledno jesu dok je on bio tamo jedan od onih protagonista tadašnje tamošnje politike.
Ja samo kažem, i to je najbitnije na KiM, naš rezultat je sedam puta jači u odnosu na njih, i to je suština za koga narod na KiM glasa i koga je prepoznao da zaista može na adekvatan način da ga u budućnosti predvodi. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, repliku koristim. Meni je drago da dotična gospoda gledaju tu emisiju, mogu nešto i da nauče, Bogu hvala. Inače, nekada su trčali i molili da budu gosti u toj istoj emisiji. Kako god, za razliku od njih, bar kod mene u emisiji može da se javi običan narod, na njihovim televizijama ili radio stanicama ne sme nikada niko da se javi i moraju svi uniformno da misle kao njihov pokret. To je razlika između nas i njih. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, član 107. Naravno, pozivam se na dostojanstvo parlamenta, jer nam malopređašnji govornik koji nam je ukazivao na povredu Poslovnik deli moralne lekcije, a prvi on se nije držao tačke dnevnog reda kada je govorio. Apsolutno je o svemu pričao, osim o kandidaturi gospođe Gojković. Pa, red je bio da njega opomenete, pre svega da prvi on krene da se drži Poslovnika, pa tek onda da stekne pravo da nekome drži moralne lekcije. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Znate kako, meni jesu majka i kompletna familija iz Negotina. Krivo mi je što u životu vlaški nisam naučio, možda bih bolje razumeo prethodnog govornika, ali možda je gospođa Gojković imala i svoju stranku i promenila neku, ali nije menjala naciju, a to je nešto što je strašno, neko je promenio naciju da bi ušao u Skupštinu, evo lista „Nijedan od ponuđenih odgovora“, čak se i lažno potpisao sa zanimanjem politički analitičar, ne znam koje je to zanimanje i kako se stiče ta kvalifikacija, ali kako god sada je konačno, pre neki dan nam je priznao da je Srbin pa je došao ovde da priča, malo Vlah, malo Srbin, ali kako god, nadamo se da ćemo ustanoviti šta je konačno do kraja.
Ono što je veoma važno za predsednicu parlamenta, znate, kada je 2012. godine došlo do promene vlasti, parlament je imao 7% podrške, danas ima negde oko 16%, nije to bog zna šta, niti idealno, pošto je ovo naše najviše zakonodavno telo, ono oslikava kakav je narod, ovde su predstavnici naroda, ali ipak radom gospođe Gojković, a prethodno i gospodina Stefanovića, ono je udvostručilo, duplo je povećalo svoju popularnost, što znači da su građani ipak počeli da ocenjuju pozitivno rad parlamenta i samim tim verujem da ćemo u budućem nekom periodu i te kako doprineti da ova institucija bude na čast i na ugled onako kako to i zaslužuje. Zato što ovde građani biraju one koji njih predstavljaju. Ljudi su znali ko je bio naš predsednik parlamenta i u prethodnom mandatu i apsolutno nam pružili podršku od 1.820.000 glasova, samim tim je gospođa Gojković odlično ocenjena i prema tome nema nikakvog razloga da ne nastavi dalje da radi ovaj posao.
Nisam primetio da je igde kršila ni zakon, niti Ustav, niti bilo šta. Naprotiv, čak mogu da kažem da je bila rigidnija prema nama iz većine, pa mi smo dobijali čak ovde opomene, pa nam je uskraćivana reč, pa tolika tolerancija čak je bila ponekad, i nas je to nerviralo koliko je bila tolerantna prema predstavnicima opozicije, ali nadamo se da će nastaviti i dalje tako, zato što je ipak ona neko ko dolazi iz većine i poštuje demokratiju, za razliku od nekih ranije predsednika parlamenata koji su znali da isključe čitavu poslaničku grupu iz Skupštine, čitavu poslaničku grupu, čak neke ljude koji nisu ni prisustvovali na sednici. Imali smo i predsednike parlamenta koji su tolerisali da imate čak 300 poslanika u Skupštini zato što je Ustavni sud volšebno vraćao mandate, šta li je već sve bilo, pa smo imali u jednom momentu 300 poslanika, 50 više, 308 zapravo. Znate, kod gospođe Gojković se uopšte nije događalo.