Hvala, predsedavajući.
Reklamiram i 107. i 108. Posebno 108. zbog malopređašnjeg reklamiranja Poslovnika. Vi se starate o redu na sednici. Nas je neko ovde bezmalo uporedio sa programom posle ponoći i da se stavi +18. To je uvreda za Skupštinu. Između ostalog, red bi bio da kaznite malopređašnjeg poslanika.
Inače, pozivam se i na 107. Zašto? Zato što gospodin Babić je reklamirao nešto što je zaista strašno. Radi se o službenici Skupštine u poslaničkom klubu SNS. Neko je lajkovao, ne neko, nego poslanik koji se, doduše, posle izvinio, ali se izvinio i Bata Gašić pa su ga razapeli u medijima. E, ja tražim, kao poslanik SNS; ostavku ovog poslanika zato što je uvredio službenicu koja radi u Skupštini, time što mu se jako sviđa tvit da li ona kleči. Sram ga bilo. Ja tražim da podnese ostavku. Hvala vam puno.

Hvala vam. Slušali smo svašta danas, a ja bih želeo,  verujem da mnogi ljudi koji ovo gledaju, a posebno penzioneri, možda bi bilo lepo da im i mi kažemo neke stvari. Znate šta, tačno je, neko će reći da je ovo kao malo, ali valja to obezbediti, valja to zaraditi.

Znate, ako ljudi misle da nije dobro da nekome povećavamo penziju tako što to obezbeđujemo iz realnih izvora, tako što zaradimo tim povećamo, ja molim te ljude da glasaju protiv SNS na narednim izborima. Neka nas smene. Neka izgubimo izbore, pa šta? Samo molim one koji kažu da ovo ne valja, da svim tim penzionerima kažu a kako će da im obezbede veću penziju, da budu iskreni i da im kažu – imaćete pet, šest, sedam, deset hiljada veću penziju, a to ćemo obezbediti iz realnih izvora ili ćemo se zaduživati.

Znate, lako je biti i voditi politiku – ua, Vučiću, to može svako, a posle tog – ua, Vučiću, treba da kažete negde i zašto ste, šta vi to nudite. Nisam čuo nijednu argumentaciju šta to druga strana nudi osim što kaže da ovo ne valja. Samo ih pitam – šta je to bolje? Izvinite, mi nemamo više pravo na taj luksuz da zadužujemo zemlju, uništićemo potpuno budućnost ove države. To je razlog zašto ovakve amandmane ne možemo da prihvatimo i nije malo kada nekom povećate, pa čak i tih 250 dinara, jer da je bilo to malo onda bi oni povećali tih 250 dinara, a mi imamo situaciju da 61% penzionera je primalo ispod 25 hiljada dinara zahvaljujući njihovoj politici, a to neće da kažu. Zato molim ljude ako zaista smatraju da ovo ne valja, pa eto doći će i neki izbori, neka nas smene, ali molim ove koji kažu da ovo ne valja, neka kažu šta to nude. Ne vidim nikakvu alternativu i zato verujem da narod i te kako ume da dobro proceni i da vidi ko radi u njegovom interesu. Hvala vam.

Povređen je član 107. – vređanje dostojanstva, posebno svoje koleginice zato što nije dobro slušao ono što je pričala, tako da bi bilo dobro da ubuduće sluša i da ako već mene opominje da sam pričao van dnevnog reda, mogao je prvo svoju koleginicu da opomene gde je ukazivala na neke stvari koje veze nemaju sa samim amandmanom.

Ali, dobro. Suština cele priče je da uvaženi prethodnik nije imao meni šta da zameri šta sam rekao, pa iz čista mira se tako javio. U svakom slučaju to je vređanje dostojanstva parlamenta i ja vas molim da ubuduće reagujete na tako nešto. Hvala.

Hvala.

Evo, čitam ovaj amandman. verujem i da je podnosilac imao jednu plemenitu ideju, to je jako lepo, ali kada tako kažete – hajde da isplatimo ljudima u Ministarstvu odbrane, u policiji, pa ajmo sada i vaspitačicama, ajmo ovima, sve je to super, to je humano, to je jako lepo, samo se pitamo – a odakle? Odakle da se to isplati?

Verujem da svako ko domaćinski posluje, pa čak i u svojoj kući, bez obzira možda kad mu dete traži džeparac, ako nemate, ne možete da mu date. Mi bi svi zaista voleli da svako ovde ima veća primanja i da mu damo platu. Pre neki dan je premijer, između ostalog, rekao da mi imamo trenutno skoro milion i 800 hiljada penzionera. Pa, svakom da ste za jedan evro povećali penziju, to je mesečno milion i 800 hiljada evra izdvajanja za to povećanje. To je 21 milion i 600 hiljada evra na godišnjem nivou. Pa, to treba da se zaradi. To mora da se zaradi.

Ne možemo više da se rukovodimo time – e, povećaćemo zato što je to bio koalicioni dogovor. Inače, to ne pričam napamet, nego je to Radovan Jelašić rekao. Nedavno je dao intervju u „NIN-u“ i kada vas je pitao 2008. godine – na osnovu čega mislite da povećate 10% plate i penzije i sve ono što ste radili, oni su mu rekli – ćuti, to je na osnovu koalicionog dogovora. Vi ste tako funkcionisali i ekonomiju vodili na osnovu koalicionog dogovora, a mi vodimo na osnovu nekih realnih izvora i na osnovu toga možemo ljudima da damo onoliko koliko zaista možemo i da se opružimo. Lepo kaže narodna poslovica – može čovek da se opruži koliko je dug.

Mi bi zaista voleli svima da damo s obzirom da ljudi zaista teško žive, ali ja mislim da ljudi shvataju da smo negde krenuli napred i da ljudima dajemo nešto što je iz realnih izvora, a verujem da će doći i dan kada će i Ministarstvo odbrane i policija i svi imati mnogo veća primanja nego danas. Na kraju krajeva, ono što je neko uprskao, vezano za vojne penzionere, danas se to ispravlja, jer ti ljudi dobijaju i, na kraju krajeva, biće im ispunjeno ono što im je bilo još davno obećano, u nečije drugo vreme, da će primiti uvećanje vojnih penzija. Evo, danas ćemo im to nekako isplatiti. Ali, znate, i za to valja pribaviti novac i to valja zaraditi. Mislim da o tome najpre moramo da vodimo računa.

Hvala.

Hvala gospodine Bečiću. Član 106. i član 107. Ovde zameram vama zato što ste možda reagovali kod prethodnog govornika kada nije trebalo, a kada je trebalo niste reagovali i to vam sada strašno zameram jer vređati dostojanstvo kompletnog parlamenta, vređati dostojanstvo ovog naroda i ove države ovakvim izmišljanjem i lažnom brigom o prosvetnim radnicima onih koji su mirne duše gledali kako „Razvojna banka Vojvodine“ na onakav način propada, onih koji su upropastili privredu ove zemlje, koji su imali preduzeća u restrukturiranju i samo su ih držali da bi kupovali glasove birača, onih koji su nas upropastili, oni danas imaju hrabrosti da pričaju o prosvetnim radnicima. Ovo je njihova prosveta. Ovo je škola u njihovo vreme. Ovakve su nam škole ostavili.
Trebalo je da reagujete zato što ovako neko da vređa dostojanstvo čitave države i svih nas ovde zaista nema nikakvog smisla i ja vas molim da ubuduće to radite zato što zaista nema nikakvog smisla da oni koji su dobrovoljno učestvovali u pljački ove države danas vode ovako lažnu brigu o prosvetnim radnicima. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bečiću.
Opet reklamiram povredu Poslovnika član 107. – uvreda dostojanstva ne samo ovog parlamenta, nego čitave države.
Molim vas da obratite pažnju, jer neko ovo naziva milostinjom. Ne može milostinja da bude ako dajete nešto od nečega što ste zaradili, što je iz realnog izvora. Milostinja je kada se zajmite negde u inostranstvu, pa onda kupujete ljude zato što mislite da su ljudi roba i da glasaju za vas. To je milostinja. To je poniženje prosvetnih radnika.
Molim vas, ovo je njihova škola. U ovakvim uslovima su radili naši prosvetni radnici u njihovo vreme. Pogledajte na šta toalet liči u 21. veku i oni su našli da ovde…
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)

Molim vas da reagujete u buduće, gospodine Bečiću, nema niko pravo ovako da vređa dostojanstvo naroda i države. Ovo je bila sramota. Ovo je sramota zato što su u 21. veku ovako radili naši prosvetni radnici i treba da se stide.

Hvala predsedavajući.
Znate, svašta smo čuli danas ovde, međutim, ono što ste vi gospodine Vujoviću izneli je jedan zaista zastrašujući podatak, a to je da, čini mi se, 2011. godine mi smo u administraciji kao država povećali za 10% plate, a recimo prosveti samo 3%. To je najbolji pokazatelj kako je neko mislio na naše prosvetne radnike, pošto danas imamo salve žalopojke na njihov težak život. On jeste težak, to je zastrašujuće težak život, ali zahvaljujući vama, jer ste im upropastili svaku budućnost i normalan rad.
Znate, danas slušamo ovde i kritiku kako ljudi u agencijama nekakvim, recimo, pa ste spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, imaju visoke plate. Slažem se, ali gomila tih agencija ste vi izmisli, a kada im se pomene plata svim tim nezavisnim telima, pa prvi skočite ovde da branite da im ostanu ista primanja.
Setite se šta je bilo za Zaštitnika građana kada mu je neko pomenuo primanja. Prvi ste skočili da branite toliko primanje. Danas kritikujete ovu vlast zato što pokušava prosvetnim radnicima da da platu, odnosno jednokratnu pomoć, kako se to zove.
Prosto ne mogu da verujem koje je to licemerje. Vi koji ste naduvali administraciju do eksplodiranja i zaduživali zemlju po nenormalnim kamatama od 7,5%, vi danas nama pričate kako je ovo milostinja. Ovo nije milostinja, ovo je nešto što smo mi zaradili.
Ne može milostinja da bude kada date nekome kad nešto zaradite. Milostinja je ono što ste vi činili, zaduživali ste državu da biste kupovali glasove i prosvetnih radnika i ljudi u zdravstvu, itd. Tim zaduživanjem upropastili ste nas sve. Zato to danas vraćamo.
Neko se smejao ovde, pa kaže – jao, samo vam je privredni rast 0,9%. Pa, koliki je bio kod vas? Pa, 0,9% znači da smo mi nešto proizveli, neka novostvorena vrednost je stvorena, negde nešto izvozimo, negde nešto radi, neko prima platu, negde je smanjena neka nezaposlenost. To kod vas nije bio slučaj nikada. Mi smo imali zastrašujuće negativan trend. Mi smo u vaše vreme doživeli da monopolska preduzeća državna budu u minusu. To se nikada nije dogodilo. Mi smo imali Elektroprivredu u minusu, „Srbijašume“, „Lutrija“ u minusu. To je jedina lutrija na svetu, čini mi se, koja je bila u minusu.
Vi sada nekom pričate kako je ovo loše, kako je ovo milostinja. Šta ste vi dali prosvetnim radnicima? Videli smo kakve smo škole imali. Dobro nam deca na panjevima nisu sedela. E, mi sad hoćemo da obnovimo škole zato što želimo da uložimo u prosvetu. Želimo da taj prosvetni radnik bude poštovan. Želimo da učitelj bude persona, da mu se deca dive, a ne kao što smo imali u vašem periodu zaista jednu degradaciju prosvete gde je moglo da dođe učenik, sin nekog bogatog tajkuna i da dođe i da išamara profesora i to smo imali. Izvinite, ovde mora da se poštuje profesor. Možda je to retrogradno. Znate, ja svog učitelja i nastavnika kad me popreko pogleda, nisam smeo ni da pisnem, a danas deca kako se ponašaju prema tim prosvetnim radnicima, zahvaljujući toj degradaciji koju ste vi uveli, to je zaista strašno. E, mi hoćemo da promenimo taj sistem. Učitelj mora da vam bude drugi roditelj i da poštujemo te ljude.
Kažete da je milostinja, ne znam, univerzitetskim profesorima što se daje plata. Pa, mi želimo da pokažemo tim ljudima neko poštovanje, što im povećavamo za 2.000, koliko će im se povećati plata, odnosno primanja.
Vi često kritikujete danas razne diplome, pa i ja to mogu da vam kritikujem, ali sve te fakultete privatne, što bih ja nazvao, izvinite, džigi bau fakultetima, pa to ste im vi davali licencu. Pa, vi ste ti koji ste uveli degradaciju u naše visoko školstvo, zato što ste mogli da odete na neki fakultet za popodne i da to završite za, ne znam, godinu, dve. To je vaš proizvod. To nije proizvod sadašnje vlasti. Mi konačno uvodimo neki red. Sad se može objektivno nekim izmenama i dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju, ako ništa, zna se kriterijum šta je fakultet, što u vaše vreme nije bilo tako.
Zaista vas molim, kad vi kažete - to je malo što je neko dao, pa, zađite malo u vaš džep, pa dajte vi. Pošto sam čitao sinoć neverovatne komentare na portalima, pa kaže – jao, 250 dinara je nekom povećana penzija, pa to je, kaže, za jednu pljeskavicu sa prilozima. Vi ni to niste dali tim ljudima. Ti ljudi koji će primiti tih 250 dinara više, govorim o penzionerima, oni nisu imali nikakvo povećanje, nije im se ni sada uzimalo, ali ovde se izbegava jedna neverovatna stvar da se kaže, a to je da ste nam vi ostavili da 61% penzionera u ovoj zemlji prima ispod 25.000 dinara i nije vas sramota da vi nekome nešto danas pridikujete. To je vaša zaostavština.
Mi danas isplaćujemo penzije iz realnih izvora zato što nemamo penzione fondove, jer ste ih opljačkali, jer ste ih upropastili, jer ste ih uništili. Mi danas iz realnih izvora trudimo se da podignemo ekonomiju koliko možemo, ali nećemo da zadužujemo zemlju, nećemo po cenu da nas i smene sa vlasti. Ako se narodu to ne sviđa, neka glasa na izborima protiv nas, ali da zadužujemo državu, da uništavamo zemlju kao što ste vi to radili, mi to nećemo da radimo. Nije nam vlast tako slatka.
Izvinjavam se, ako vi mislite da neko vodi računa samo o svom rejtingu, pa koji bi to premijer nekome smanjivao penziju? Pa, to je krajnje nepopopularan potez. Što vi to niste uradili, nego ste podizali penzije iz nerealnih izvora tako što ste nas zaduživali, da biste kupovali naklonost birača? E, mi to nećemo da radimo, po cenu i da padnemo sa vlasti, ali izvinite, hoćemo zdravu zemlju, na zdravim osnovama i zdrave finansije. Zato naravno da ovako nešto podržavam, zato što je ovo pokazatelj da smo negde nešto uspeli da imamo od nečega da izdvojimo zato što smo to zaradili, za razliku od vas koji za sve vreme vaše vladavine niste ništa zaradili, apsolutno ništa. Sećam se vašeg ministra svojevremeno, kada je davao izjave u novinama, radi se o gospodinu Đeliću, koji je rekao jednom prilikom, dobro se to sećam, kaže – uzeli smo fantastičan kredit, imaćemo da pokrijemo plate i penzije.
To je bilo vaša ekonomska logika, a Bogu hvala da se više nikada neće događati. Zaista želimo da ova zemlja krene napred.
Molim ljude, znam da im je teško, za razliku od vas zađem među narod. Nisu ljudi ovim zadovoljni, nisu, zato što je ovo zaista nešto što ne može da im pokrije osnovne potrebe, ali razume narod, nije narod ni glup ni lud. Shvata gde smo i shvata da je ovo ipak nečiji trud i da smo ovo nečim zaradili, a nismo zadužili državu. To je ono što je glavno.
Ja vas molim da vi nama objasnite, upravo ovo što sam vas pitao – kako ste uspeli da naša javna preduzeća, odnosno monopolska preduzeća dovedete do minusa? To samo može ekonomski genije da uradi, niko drugi. Zašto ste, recimo, godišnje trošili po 300, 400 miliona evra na preduzeća u restrukturiranju? Eto, možda su mogla da budu i plate i penzije da ne pričam o korupciji koja je bila jezivih razmera. Izvinite, našem ni jednom ministru ne pada na pamet da dobija subvenciju od države da pravi vinograde, a to su vaši neki ljudi radili.
Molim ove ljude ovde, moje kolege iz SNS, da budu ponosni što će danas da glasaju za nešto što pokazuje da je zemlja krenula napred, a gospodi preko puta mogu samo da poručim da ljubomora nije zdrava stvar. Znam koliko je teško kada nemate rezultat, a pokušavate da prikažete da neko ko ima rezultat ne ume dobro da radi. To jako teško ide i mislim da narod to i ne kako dobro shvata. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Znate, kad ovaj amandman gledam, postavljam sebi pitanje – crvenite li vi ljudi? Imate li vi malo sramote u vama? Ja vas moram da pitam zašto?

Kažete da su juče Ujedinjeni Arapski Emirati glasali u UNESKO. A šta su radile SAD, Velika Britanija, Francuska, sve države EU, ako hoćete, samo da se tu ograničimo, većina zemalja EU, gde ste vi pristajali na jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, da biste imali čime da mašete u kampanji, a tim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji sada kritikujete, sahranili ste naše seljake? Zaista ste ih sahranili zato što ste liberalizovali uvoz poljoprivrednih proizvoda i, naravno, omogućili da se donese ovakva odredba vezano za prodaju zemljišta strancima. I vi danas pričate i potpisujete peticije protiv toga, vi koji ste za to glasali jer vam je bilo važno da imate nešto s čim biste izašli u kampanju 2008. godine, na osnovu čega ste dobili izbore.

Pa, što tada niste Božidara Đelića kritikovali, kad je ono pero nosi tamo i potpisivao taj sporazum? Kako vas nije sramota? Gde ste tada bili, gospodine Veselinoviću, da kažete Đeliću – nemoj to da potpisuješ? Bilo vam je bitno zato što ste na taj način kupovali birače. Kako vas nije sramota? Danas tražite od nas da mi poništavamo međunarodni sporazum i to na koji ste vi pristali da ga jednostrano primenjujemo. Znači, toliko su vas uvažavali ovi iz EU…

… da nisu čak želeli ni da primenjuju to sa vama, nego ste vi pristali na jednostranu primenu zato što ste se ponašali kao poltroni najgori. I vi danas nekom nešto kažete! Pa zaista, ima li ovo više ikakvog smisla?

Ja molim, naravno, Vladu Republike Srbije da nikako ne prihvati ovaj amandman. Naravno, postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu i naravno da tako nešto ne može da se proda. Nadam se da će Vlada Republike Srbije jedan sraman sporazum, koji su oni na takav način potpisali, uspeti da pronađe neko najbolje rešenje da se zaštite nacionalni interesi, ali ono u šta su nas oni uvalili zaista danas je teško ispraviti. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Naravno, član 106. Morali ste da obratite pažnju, jer govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Malo pre smo slušali obrazlaganje amandmana koje nije imalo veze sa amandmanom. Ko god je ovde mogao da čuje reč jednu jedinu o samom amandmanu, koji je podnosilac obrazlagao, nije rekao.

Zamolio bih vas da neko ne zloupotrebljava ovu skupštinsku govornicu za svoje političke stavove. Čuli smo ovde gomilu nekih opštih mesta, navodno pruženi su dokazi. Nikakv dokaz nismo čuli. To je lepo ovako za medije da nekoga citira, da eventualno zabeleži, pa na ju tjubu da postavi, ali zaista bih vas zamolio da vodite računa o visokom domu i da se ovakve stvari više ne dopuštaju.

Ja moram da priznam da, kada sam ovo čitao, za šta se zalažu u obrazloženju ovog amandmana, ja sam mislio da se neko šali, zaista, ali vidim da su oni to čak obrazlagali. Inače, moram da priznam, amandman gospode iz SDS koji se takođe odnosi na ovaj član, donekle ima smisla, oni makar ljudi traže pravnu zaštitu, pa se stavi pravna zaštita.

Vlada je dala neki svoj kontra argument, ali ovde dotična gospoda koja su sada ovo obrazlagala, traže da se potpuno izbriše zaštita ulagača. To je potpuno neverovatno, da ne postoji nikakva sigurnost za ulagača i njegovo ulaganje.

Ja ne mogu da verujem, možda su oni navikli, jer tu je postojao jedan sistem, posebno u Beogradu. Recimo, dođe firma „Kempinski“ i hoće da otvori hotel, a oni dođu pa izmišljaju kako će biti ugrožene ptice na velikom Ratnom ostrvu, pa da moraju da se podignu nekakve kule i suštinski traže procenat i naravno da ljudi nemaju nikakvu pravnu sigurnost da ulažu i odustaju.

Jedna takva firma ode iz Beograda, to je sve rađeno u njihovo vreme ili recimo, ljudi dođu i ulože novac onako kako je to zakon nalagao, a onda oni promene zakon u međuvremenu, pa ljudima traže dodatne procente i to je tako funkcionisalo, nije postojala ni pravna ni bilo koja druga zaštita.

Sada imamo konačno ogoljen sistem kakav bi možda volela stranka koja ovakav amandman podnosi, da nema nikakve zaštite za ulagača. Ovo je zaista nešto nečuveno, ali neka ostane za istoriju za građane, neka ovo čuju, znači da gospoda iz stranke koja su ovaj amandman podneli, oni zahtevaju da ne postoji nikakva zaštita za bilo kog ulagača, da li strani ili domaći, nema veze, ali jednostavno da ne postoji nikakva zaštita za te ljude.

To zaista nigde u belom svetu nema, ali je to neko želeo ovde u Srbiji da proturi. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Razumem uvaženog kolegu koji je ovo podneo i kažem, taj amandman njihov donekle ima smisla, traži se pravna zaštita, mada ne može samo sve da se svede na pravnu zaštitu. Prosto, mora to da bude daleko šire, ali je bitno da imate tu vrstu razumevanja.

Međutim, drago mi je da ste vi gospodine Sertiću sada obrazložili upravo da bar na carini neće biti takvih eventualnih zloupotreba koje bi mogle da dođu, međutim, mi ovde moramo da shvatimo ljudi neke stvari gde se sve nalazi trenutno, a i gde se mi trenutno nalazimo, pošto nama se stalno ovde priča kako bi država trebala da podstakne, ne znam, proizvodnju negde.

Ljudi, samoupravni socijalizam je umro, to više ne postoji. Ja bih možda voleo da se mi vratimo u taj period, pa kao što vi kažete da radi mašinska industrija, elektronska industrija, ali to je danas ne konkurentno, prosto, ne možete da sa tim izađete na neko svetsko tržište jer ne možete da proizvedete takav kvalitet kao što to može, recimo, da uradi neka nemačka kompanija.

U ovakvoj situaciji zaista kad gotovo nigde više nema kapitala, nema ni ulaganja u Evropi, to je veliki problem, vi morate da se borite na svaki mogući način da privučete nekog investitora stranog da dođe kod vas, to je naša jedina šansa.

Naravno da treba da pomognete domaćem proizvođaču, ali mi ih nemamo više, mi smo upropastili našu privredu i svakog proizvođača nenormalnim nametima, korupcijom, jezivom privatizacijom koju smo ovde proizvodili. Nažalost, to je bio period kada je vaša opcija vladala.

Sada smo tu gde jesmo i dolazimo u situaciju da se bukvalno borimo za svaku fabriku koja ovde dođe. Danas je najveći patriotizam obezbediti nekome radno mesto. Ne postoji veći patriotizam danas nego obezbediti radno mesto. To možete jedino ako negde date neke i olakšice ili omogućite nekome da ovde dođe inače drugačije ne postoji.

Ako vi hoćete, ako se zalažete da može da se vrati samoupravni socijalizam pa da država podstiče proizvodnju fabrike ili već ne znam šta, u redu, to kandidujte na izborima, ali nisam siguran da u situaciji globalnoj i u ovim svetskim tokovima koji su trenutno da to može da prođe. Prosto, onda nemojte se zalagati da uđete u EU. U EU takav model na postoji. Znači, ne postoji mogućnost da imate takav vid privrede, čak se traži da gotovo svuda država svuda izađe iz privrede.

Prema tome, ovde je sprovođen jedan jeziv neoliberalni kapitalizam koji nas je doveo do ovde gde smo i sada je situacija takva kakva jeste, šta da radimo, borimo se za svakog investitora i u skladu sa tim onda naravno je i ovakav zakon,a sigurno je da je možda onakav model bolji ili prihvatljiviji širim narodnim masama. Međutim, jednostavno to je danas nešto što je neodrživo i gotovo nemoguće, a i naša privreda, objektivni da budemo, nije konkurentna sa velikim privredama u Evropi. Hvala.

Hvala.

(Vladimir Pavićević, sa mesta: Replika.)

Nadam se da ćete mi vratiti vreme.