Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Ovde jednim delom je koleginica u pravu i to moram da kažem posebno, ali moramo da razgraničimo neke stvari i ovde se zakonom jasno definiše, postoje klasične, postoje posebne igre na sreću. Klasične igre na sreću o kojima je govorila koleginica, znači „Loto“, „Bingo“, su isključivo monopolisane od strane države. Samo država ima pravo da ih priređuje.

I šta je problem? Tačno je, može da se javi neko ko ogroman novac potroši da kupi ne znam koliko stotina loto tiketa, što je, po meni, inače potpuno sumanuto i besmisleno, a zašto? Zato što vi imate terminale za loto gotovo u svakoj trafici.

I to jeste problem, sad kako takvog nekog to ograničiti da kupuje. Ne može maloletnik da kupuje, jer je dužan onaj u trafici da mu traži ličnu kartu.

Zato ne može on to da uplaćuje, ali pretpostavljam da tu postoje ozbiljne zloupotrebe i to nekako mora da se spreči. Ali to nije isto što i u kladionici, u kladionici to ne možete da radite. Znači, ne postoji ta mogućnost, kao što tu može da se izvrši upravo preko tih automata za loto.

Pozivam državu, bez obzira što je to prilično veliki državni prihod, jer kažem, te igre ima samo pravo država da priređuje, niko drugi, ona je jedina koja ima tu vrstu monopola i bilo bi skroz sumanuto kad bi neko drugi mogao da to radi, jer bi onda one propale.

Znači, pozivam državu da tu nekako, zaista, uradi na zaštiti samih takvih korisnika. Teško je tu sprečiti zavisnost, upravo zato što tu nemate tu vrstu kontrole kao što to možete da izvršite kod kladionica ili kod kazina.

Tako da, tu mogu da se složim sa vama i tu moramo svi zajedno da radimo više na toj društvenoj odgovornosti.

Što se tiče ovih, zakon, inače, sada predviđa mnogo veća izdvajanja za sve te društvene kategorije i to je nešto što me dodatno raduje. Finansiraće se i sport i Crveni Krst i bolnice i škole i razna igrališta itd, itd. koja će se, naravno, od toga, od tih para graditi, tako da je ovo nešto što je sasvim pozitivno i to apsolutno pozdravljam. Hvala.

Nemam ništa protiv, kako god hoćete to da se dogovorite i po pitanju raspodele, samo što je tu uvek problem što će se neko javiti nezadovoljan i to je do sada uvek bio problem, zato što kad jednima date nešto više, onda oni drugi dođu, kažu – čekajte, zašto nama ne dajete više.

Tako da, to je najveći problem prilikom raspodele sredstava, ali je bitno, ono što je najvažnije, da će ih sada biti značajno više i da taj novac možete značajno više da upotrebljavate i da raspoređujete na one ljude koji su, pre svega ugroženi, od invalida do ljudi koji su teško bolesni, da više koristite za lečenje dece.

Možete, naravno, da se dogovorite sa državom, odnosno da se napravi ta raspodela kako god neko bude želeo. Kažem, najveći problem je u toj raspodeli kada jednostavno uvek neko bude nezadovoljan.

Hvala, gospodine Arsiću.

Zanimljivi su predlozi. Odmah da vam kažem i unapred da javnost zna, za neke od tih ljudi bi svakako glasao, a za neke, da budem iskren, radije bih ruku odsekao nego da glasam za njih. Tako da, u zavisnosti ko bude predložen, tako ću se i izjašnjavati.

Ovde se postavlja jedno veoma važno krucijalno pitanje – koga uopšte u ovoj državi zanima REM i zašto je naša opozicija, odnosno naša konkurencija toliko potencirala na toj priči o REM koji je, iskreni da budemo, potpuno nebitan za građane? Još od onog momenta kada je formirana tzv. Republička radio-difuzna agencija, odnosno RRA čuveni, koja je trebala da bude nezavisna, mi smo imali jednu neverovatnu situaciju, a to je da tada nikome nije smetalo kako se taj RRA ponašao. Možemo svi da budemo svedoci da su tada pojedini mediji funkcionisali isključivo na način da li je Dragan Đilas bio dobre volje da preko svoje privatne firme omogući određenim medijima da prežive tako što će dobiti reklamu, koje su isključivo morale da idu preko njegove firme. Niko tada nije smeo da pisne ništa o tome.

Danas imamo jedan neverovatan zahtev, upravo od strane gospodina Đilasa, tj. njegovih najbližih saradnika, a tu smo imali gospodina Zelenovića, pre svega, koji je zatražio, verovali ili ne, ja sad citiram, da na osnovu političkog dogovora izaberemo nove članove REM-a, odnosno svih ovih devet, mimo zakona i kako god hoćete, smenimo, a da onda na osnovu političkog dogovora, iako se zna ko su ovlašćeni predlagači za REM, da na osnovu političkog dogovora izaberemo, očigledno, pojedine partijske ljude.

Tako bismo mi došli u jednu paradoksalnu situaciju, da bismo rekli Njegovoj svetosti patrijarhu Irineju ili Sinodu Srpske pravoslavne crkve - morate tog i tog vladiku da izaberete da bude član REM-a ili nikako drugačije neće moći da se REM izabere. Ili bismo, verovatno, otišli u društvo umetnika, filmskih radnika, itd, i rekli - morate vi tog, ili nikako drugačije, Zelenović ne da, on traži isključivo takve ljude.

Šta je poenta cele priče? Poenta cele priče oko zahteva za REM je bila u tome da se zapravo omogući nelegalno poslovanje pojedinih televizija, a to nelegalno poslovanje se odvija tako što mi imamo jednu televiziju koja se emituje u jednoj stranoj državi, a ovde bi trebalo da reemituje program. Međutim, ona ne emituje program u toj stranoj državi, a ovde nam prikazuje kako, navodno, taj program reemituje.

Da bi se legalizovao taj banditizam i da bi se legalizovalo to što radi ta televizija, a vlasnička struktura te televizije je vrlo diskutabilna i mnogi kažu da su baš pre svega pojedini udeli samog gospodina Đilasa u toj televiziji, iako se ja ograđujem, on je prodao svoju "Dajrekt mediju", mada ne znamo kome je prodao, pošto holandska vlada istražuje, imamo različitih osam destinacija gde je ključna vlasnička struktura te njegove firme bila, imamo udeo gospodina Šolaka i imamo situaciju da ta televizija ovde reemituje politički program, a da nije naša televizija. I, znate, ta televizija može bestidno da laže, može da izmišlja šta god hoće i da nema nikakvu sankciju. A zašto? Zato što ne podleže našim zakonima.

Vi ne možete da tužite tu televiziju. Probajte za izgovorenu laž na toj televiziji da ih tužite, oni će reći - mi ne podležemo zakonima Republike Srbije i mi jednostavno možemo da radimo šta hoćemo.

Isto je sa televizijskim prenosima pojedinih fudbalskih utakmica. Moramo građanima da kažemo - program od nacionalnog značaja, a tu govorimo o utakmicama, recimo, reprezentacije, nema pravo niko da prenosi do televizije koja ima nacionalnu frekvenciju. Nema pravo niko to da radi. A ovde se to omogućava jednoj televiziji koja nije ni registrovana ovde. Pitanje je da li se građani Luksemburga ili građani Slovenije, ili već gde se oni navodno emituju, mnogo baš interesuju za reprezentaciju Srbije. Postavlja se pitanje - kako oni to onda rade i zašto su oni sve to činili.

Zato je njima bio potreban REM. Zato što je REM sve ovo vreme žmurio na oba oka na taj kriminal koji se radi, a oni su želeli dodatno da dođu i da dohvate do kraja REM, ne bi li nastavili dalje sa tom besomučnom pljačkom i nanošenjem štete drugim ovde emiterima, jer zašto? Sve televizije ovde u ovoj zemlji plaćaju porez, plaćaju porez na reklame, plaćaju naknade za emitovanje programa, za proizvodnju programa, a ova televizija to ne radi i ona je u debeloj prednosti u odnosu na sve ostale emitere. I to je čist lopovluk. Oni su želeli, zato što je njihov kapital u toj celoj priči, da taj lopovluk legalizuju.

Da ne govorim o samoj kablovskoj mreži koja inače poseduje tu televiziju, što je dodatni skandal, i parama naših građana koji plaćaju kablovsku pretplatu zapravo finansiraju program te televizije, finansiraju, naravno, sve ono što ta televizija radi. To je svojevrsni skandal. REM je na oba oka žmurio i oni samo žele dalje da preuzmu taj REM do kraja, ne bi li možda dobili svih devet članova REM-a, kako bi nastavili dalje sa tim kriminalom. Tu direktno prozivam i gospodina Šolaka i gospodina Đilasa, koji su najdirektniji krivci za sve ovo.

Moram da napomenem da što se tiče samih medija, evo ja kao narodni poslanik vladajuće većine apelujem na sve medije u ovoj državi, posebno na medije sa nacionalnom frekvencijom, i to ću stalno ponavljati, da pozivaju opoziciju što više, da čak ograniče nama iz SNS da prisustvujemo, odnosno da budemo gosti na tim televizijama, osim ako opozicija ne traži duel, tada smo u obavezi da izađemo na duel. Znači, ja zahtevam to od naših urednika, govorim naših, odnosno urednika tih medija, naših televizija, zapravo, a to su sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, zahtevam da tako nešto urade, zato što je to poželjno za našu zemlju. Želim da što više opozicija gostuje, jer mislim da je to nama prednost, zato što svaki put kada gospoda iz Saveza za Srbiju izađu na televiziju, nama 5% skoči rejting. Apelujem da što više oni budu prisutni u našim medijima.

Pogledajte kako oni funkcionišu. Mi smo danas imali pismo jednog lidera, ako se to tako može nazvati, Saveza za Srbiju, gde on traži da se svi vlasnici medija obavežu pismeno da će da pozivaju opoziciju. Pazite, on želi da uređuje medije. To još nikada niste mogli da čujete od nekoga iz SNS. Zašto bi neko obavezivao bilo kog vlasnika medija šta će da radi? Uređivačka politika svakog medija je nezavisna. Ali, oni nama pokazuju kako bi oni funkcionisali da su vlast. Oni bi naređivali medijima. Oni bi naređivali novinarima šta moraju da rade. I to je zaista nešto što je nečuveno. To je Boško Obradović uradio danas.

Pazite, oni su većinu tih medija nazvali da nisu mediji. Vi nazivate televiziju "Pink" da nije medij, izbacite njihove novinare sa konferencije za štampu, izbacite novinare "Alo", izbacite novinare "Republike", odnosno "Srpskog telegrafa", "Republika" je njihov portal, izbacite ih napolje i kažete - vi niste mediji, zatim dovedete vaše pristalice da prebiju novinarke televizije "Pink" ispred te televizije. Kažete novinarki "Srpskog telegrafa", ja se izvinjavam na izrazu, da je kurva, i onda očekujete da ti mediji o vama objektivno izveštavaju.

Izvinite, ja da sam vlasnik tih medija, ako bi se neko prema mojim novinarima tako ponašao ili prema mojoj kući, ja bih svaki dan vodio kampanju protiv njih. Da ih naučim pameti da to tako ne smeš da radiš, jer to nije normalno ponašanje. Znate, i nama kada dođe N 1 televizija, ćutimo, trpimo, gutamo, ali odgovaramo, nikad nismo nikoga oterali, niti želimo da se neko zlo dogodi bilo kom novinaru te televizije. A oni ovde najavljuju kako će da šišaju te novinarke, kako će da ih prebijaju. Dolaze ispred medijskih kuća, gađaju te televizije, šaraju, da ne govorim o RTS-u koji je javni servis, gde su čak i upali unutra sa testerama, i onda vam kažu - gledajte kako oni neobjektivno izveštavaju. Pa, naravno da će o vama neobjektivno da izveštavaju kada se vi tako ponašate prema njima.

Pri tom tražite, a nema vas pedeset do šezdeset na tom protestu, da svaki put se izveštava sa tog protesta. Zašto? Znate li vi koliko ima događaja dnevno koji su mnogo značajniji za ovu zemlju i mnogo bitniji za sve građane od tih pedeset, šezdeset koji se svake subote po beogradskim ulicama šetaju i koji ruže ovaj grad. Zašto bi neko, ako nemate ništa novo na tom protestu, zašto bi uopšte sa tog protesta izveštavao? To je osnovni novinarski postulata, da vam neko traži nešto novo.

Ne znam zašto je to tako bitno da sad uvek mora da se izveštava sa njihovog protesta, ali evo, molim, ako je to čak problem, molim zaista sve televizije da izveštavaju sa tog njihovog protesta svaki put kada ga imaju zato što mislim da je veoma važno da građani saznaju kakvi su to njihovi stavovi.

U svakom slučaju, ovo što gospodin Vučić radi, a nekada mu zameram, on je preterano čovek tolerantan i mogu da kažem, previše širokogrud prema opoziciji, ja ovakve stvari iskren da budem nikada ne bih dopuštao, zato što smatram da ne može jedna manjina prilično agresivna da ovde siluje i maltretira većinu i da sve nas ovde maltretira, ali zarad mira u zemlji razumem da bi trebalo da se ovde nađe neko rešenje. Svakako je dobro što će se izabrati do kraja REM. Nisam pristalica da se izaberu ovi ljudi koji su ovde naglašeni da bi možda mogli da budu izabrani. Za neke od njih svakako neću glasati, nema nikakve šanse, ali za neka imena, vidim da su to zaista dobri ljudi i čestit ljudi, neke čak i poznajem, svakako ću im dati glas.

U svakom slučaju u danu za glasanje, dobro ću razmisliti, a građanima Srbije poručujem. Ima jedna naša narodna poslovica, neću da budem vulgaran ali ću je reći, znate – od izmeta se pita ne pravi.

Tako i ovi. Mogu njima sto REM-ova neko da da, sve televizije na ovom svetu, oni takvi kakvi su ne mogu nikada nas da pobede. Zašto? Zato što u vreme mandata gospodina Vučića se zidaju fabrike, prave putevi, ljudi se zapošljavaju i ova zemlja, ipak ekonomski ide napred.

U njihovo vreme naš društveni proizvod je bio u minusu, fabrike su zatvarane, ljudi su ostajali bez posla. To je ta ključna razlika. Ne možete od izmeta pitu da napravite. Hvala vam.

Hvala.

Ovako, ja ću govoriti pre svega o zakonu, pomalo i lično, o Zakonu o igrama na sreću izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Kažem, pomalo i lično zato što ovo što se sada uvodi, ja se bar nekih 10 i više godina borim da se ovakve stvari uvedu i želim da pozdravim što država uvodi red, pre svega u ovoj oblasti. Inače, veoma važno, ljudi u Srbiji zbog različitih kampanja imaju krajnje negativan stav o svemu tome i s pravom, s obzirom da smo imali zastrašujuće veliko crno tržište koje suštinski generisalo, odnosno koje je tu oblast i predstavljalo na jedan jako ružan način.

Sada se zaista, uvodi nešto što je veoma dobro, pre svega sa povećanjem naknada priređivačima i to gotovo za 100% se povećavaju naknade. Ja to pozdravljam, zato što samo oni koji su ozbiljni u toj oblasti će moći da opstanu i neće više moći da se pojavljuju raznorazni mešetari u toj oblasti koji su zaista doprinosili da bukvalno ponekad i neka mafija ili apsolutni kriminal uđe u tu oblast.

Nažalost, moram da konstatujem da dugo godina se nije proveravalo ko otvara sve te kladionice i razna kazina, ali evo, ovaj zakon je nešto što obećava i kažem, samo oni koji su ozbiljni igrači na tržištu što domaćem, što svetskom će moći da budu i priređivači.

Uzgred budi rečeno, na osnovu ovoga što uvodite, a mislim da gotovo 20 miliona evra se mogu očekivati veći priliv u budžet, deset miliona evra gotovo po nekim procenama od direktnih naknada. Inače, to je oblast koja donosi enorman novac našoj državi i to bi trebalo svakako razvijati. Ljudi i ne znaju, na primer u Velikoj Britaniji onaj ko se bavi tom oblašću, ko je zadužen ispred Vlade, on je član kabineta i prvog ministra i ima bezmalo rang ministra. To je ozbiljna oblast gde svaka država želi da izvrši određenu vrstu kontrole kako novac ne bi odlazio što na crno tržište, što svakako u kriminal.

Voleo bih da mi, recimo, uvedemo zakonodavstva kakva su u EU, posebno, recimo Malta, ona ima savršene zakone za to. Vi da biste na Malti otvorili tzv. onlajn klađenje vi morate najmanje 40 različitih licenci, dozvola da dobijete, strahovite provere bezbednosne koje se vrše, upravo zbog toga kako neko ko se bavi, eventualno kriminalom ili nekim crnim tržištem ne bi slučajno ušao na to tržište. Mislim da bi mi mogli da tu apsolutno pooštrimo dodatnu kontrolu kako se eventualno neki mešetari ne bi ponovo dolazili na naše tržište.

Inače, pošto je svakako budućnost igara na sreću u onlajnu, odnosno preko interneta, želim da pozdravim, što će država i ovde pooštriti zaista mogućnost dobijanja sertifikata, odnosno dozvole. Za sada to kod nas radi Vojno tehnički institut, veoma dobro to radi. To je taj novac koji Vojno tehnički institut dobija i vrlo sam radostan zbog toga što ostaje našoj vojsci. Oni su ti koji daju sertifikate i za aparate i za priređivače i za uopšte internet, internet priređivanje igara na sreću. Nadam se da će se to dodatno razvijati i da domaće kompanije budu te koje su glavne za upravo to davanje dozvola, da Vojno tehnički institut je svakako jedna renomirana institucija i dobro je da taj novac ostaje kod nas.

Ono što bih morao da vas zamolim i vidim da se ide u tom pravcu, ali verujem da će kroz izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana to promeniti, neko je do sada imao jako lošu koncepciju smatrajući da kada oporezujete igrače, da će tada država dobijati veći novac. Mi smo sa tim izgubili enorman novac i doveli smo priređivače do ozbiljnih finansijskih problema ponekad zato što napravili smo sistem da ako neko dobije u kladionici, a igrao je možda sto puta neku igru i sad jednom prilikom je dobio 11.000 dinara, on bude oporezovan. Što je potpuno van pameti. Svaka kladionica nije mogla da igraču naplaćuje taj porez nego je ona sama davala taj novac za tog igrača, iako nije ni bila dužna da to radi. Onda ste imali jednu paradoksalnu situaciju da zapravo su priređivači nadoknađivali novac, a koji suštinski nisu bili u obavezi da daju. Dobro je da to sada menjate zato što kada oporezujete igrača on beži odatle, on više neće da igra, a sada idete drugim putem koji apsolutno pozdravlja, a to je da se samim priređivačima povećaju značajno naknade za dobijanje dozvola, za dobijanje licenci za određene igre i tako dalje. Naravno da ćete tu mnogo više ubrati prihoda kao država nego što je neko imao koncepciju da oporezuje igrače i nadam se da ćete u izmenama i dopunama Zakona poreza na dohodak građana taj besmisleni član 83. ili skroz izbrisati ili već pronaći soluciju. Vidim da se podigao sad taj nivo sa 11.000 na 100.000 dinara za oporezivi dobitak, nadam se da će se to potpuno izbrisati pošto je to potpuno sumanuto.

Afirmacija domaćih kompanija. To je nešto što mi se veoma dopada posebno u tom dodeljivanju dozvola. Spomenuo sam Vojno tehnički institut, lično sam se za to dugo zalagao da Vojno tehnički institut bude taj koji će davati sertifikate za dobijanje licence za svaki aparat i za svako onlajn priređivanje. Nadam se da će oni proširiti svoju dijapazon i da će zaista Uprava za igre na sreću koju podržavam što se vratila, jer mi je bilo potpuno besmisleno da Uprava za igre na sreću bude u sklopu Poreske uprave.

To je nešto što je bio potpuni nonses i ne razumna odluka države 2012. godine, kada se to uvodilo. Dobro je da se vratila Uprava za igre na sreću i nadam se da će se zaista razvijati taj princip sa Vojnotehničkim institutom, ima, naravno, tu i drugih domaćih kompanija poput Instituta „Mihajlo Pupin“, Elektrotehničkog fakulteta, i tako dalje. Znači, sve su to državne institucije, bitno je da taj novac ostaje u državi, da slučajno neka strana kompanija koja bi ovde došla da „isisava“ bukvalno novac, da to ona ne dobije zato što taj novac je ipak potreban našim građanima.

Ovo što ćete direktno ubirati novac u budžet Republike Srbije, kažem, 20 miliona evra se računa da će više biti novca u budžetu, to samim tim znači više novca za bolnice, više novca za škole, više novca za sportske terene, više novca za socijalno ugrožene jer društvena odgovornost u ovoj takozvanoj gejming industriji, odnosno industriji igara na sreću je nešto što je veoma važno.

Sve renomirane kompanije na svetu razvijaju princip društvene odgovornosti i posebno se bore za lečenje od bolesti zavisnosti. Drago mi je da su kod nas određene kompanije to prepoznale i što u saradnji sa Drajzerovom ulicom i raznim institutima pristupaju tome veoma, veoma ozbiljno, što svi njihovi operateri moraju da idu na obuku u Drajzerovu ulicu, kako bi prepoznali zavisnika, jer nije poenta nekoga osiromašiti i raskućiti ga, nego, ako već neko hoće da se kladi, on bi trebalo, pre svega, da se zabavi, a ne da uništi svoju porodicu i da uništi život.

Veoma je važno da se spreči bilo kakav oblik maloletničkog klađenja i drago mi je da država tu pooštrava dodatno kriterijume. Sve ozbiljne kompanije na svetu apsolutno uvode najrigidnije moguće mere za sprečavanja da maloletnik uopšte pristupi nekoj igračnici. Kod nas, nažalost, zato što je crno tržište bilo strahovito razvijeno, oni koji su postojali u toj sivoj zoni su dopuštali maloletnicima da se klade.

Dobro je da država sa ovakvim i uvođenjem ovih većih naknada i sprečavanjem neozbiljnih ljudi, odnosno lopova i prave mafije, da će ih sada prosto terati da ulaze u legalne tokove. Samim tim, čim uđu u legalne tokove, moraju da pooštravaju mere za zabranu maloletničkog klađenja, u suprotnom, mogu da izgube dozvolu. To je nešto što je veoma, veoma važno. Moramo jednostavno da se borimo da ne dozvolimo maloletnicima da imaju pristup ovakvim objektima.

Sve u svemu, ja stvarno želim da pozdravim ovaj zakon, odnosno ovo što se sada uvodi. Ovo je prvi put posle neverovatnog haosa koji je nastao 2011. godine, kada je ovaj zakon bio donet i koji je mnogo toga lošeg doneo, gde je suštinski bio rađen za određene kompanije, koje su lobirale da se donesu određeni članovi, kako bi njima, zapravo, bilo dobro. Ovo je konačno jedno uvođenje reda u ovoj oblasti i verujem da ubuduće nećemo više imati silne natpise po novinama kako se maloletnici klade, kako se maloletnici kockaju, kako imamo ogroman broj zavisnika od kocke i slično, baš zato što država zajedno sa prerađivačima će raditi na tome da se takve stvari spreče i ovo je jedan neverovatno dobar i pozitivan pomak, tako da svim srcem želim da podržim i svakako, u danu za glasanje, s obzirom da sam se i tolike godine borio za tako nešto, glasaću za ovaj zakon. Hvala.

`

Hvala gospodine Marinkoviću.

Evo, ovako, ja ne znam da li da budem ono što bi omladina rekla partibrejker ili ne, ali ja moram da priznam da se baš i ne slažem sa ovim zakonima i nisam siguran da ću da glasam za ovo iz prostog razloga što se u ovom društvu stvara takva atmosfera da otprilike ako ste stranački funkcioner ili član stranke vi ste neko ko je najgori u ovom društvu.

Ljudi, Ustavom su stanke zagarantovane. Stranke izlaze na izbore. Građani prenose suverenitet na te narodne poslanike koje stranke stavljaju na izborne liste, a mi onda ovde svi funkcionerima koji su stranački zabranjujemo bilo šta da rade i dovodimo do apsurda stranački rad, pa imamo čak i zakon po kome ne možete da budete ne znam direktor javnog preduzeća ako ste stranački funkcioner, a zašto to? Ako si član stranke manje si vredan, šta?

Imamo sad neverovatne zahteve nevladinog sektora, bogu hvala da to niste gospodine Ružiću prihvatili, da ako ste stranački funkcioner, a pri tom ste na nekoj funkciji, ne smete uopšte da učestvuje u predizbornoj kampanji. Pa, ljudi to nije normalno. To nije normalno. Nemojmo dovoditi stvari do apsurda.

Ne traže oni ovo. Ljudi morate da znate zašto oni traže ovakve gluposti, samo iz jednog razloga - da Aleksandar Vučić ne učestvuje u kampanji. To je jedan jedini razlog i hoće njega da isključe iz čitave priče. Zato što, valjda tako misle, da bi lakše mogli da pobede SNS.

Izvinite, ja moram sad da nešto kažem, možda je to jeres, ja sam pristalica funkcionarske kampanje, a zašto da nemamo funkcionarsku kampanju. Šta je loše u tome da se neki funkcioner ako je nešto dobro uradio u svom javnom preduzeću, u ministarstvu da se pohvali da je to uradio? Kažu – jeste, uradio je to narodnim parama, slažem se, ali je on osmislio taj projekat. Taj njegov tim je osmislio taj projekat. Zašto da se to ne kaže? Zašto je to problematično?

Slažem se sa ovim da ne sme da se koriste javni resursi i to pozdravljam, sem naravno u onoj situaciji kada imate ljude za koji sistem bezbednosti zahteva da prosto imaju obezbeđenje, pa moraju koriste javne resurse. Ali, ne razumem zašto to stranački funkcioner ne bi smeo da kaže na nekom javnom skupu kad se nešto otvara – čekajte ovo je za vreme mog mandata, mandata Vlade Ane Brnabić, predsednika Vučića, nije važno.Zašto ne sme to da kaže i zašto će dobiti kaznu za to? To je licemerje. Zaista to ne želim da podržim i to je svakako moje pravo, ali razmisliću naravno iz prostog razloga – zašto?

Mi izlazimo u susret ovim ljudima iz nevladinog sektora, a podsetiću vas kako je sve krenulo. Prvo su nam govorili kako su nam birački spiskovi loši. Pri tom ne postoje birački spiskovi. Njihova vlast je ustanovila jedan jedinstveni birački spisak. Znači, nisu ni to znali, pa su ustanovili da je birački spisak odličan, da nikada nije bio bolje uređen pa je ta priča propala, pa su onda krenuli na funkcionersku kampanju.

Znate u onom periodu kada je Tadić mazio „Fijat“, kada je mazio telad po štalama itd. to je tada bilo super i u redu i nikada niko nije reč rekao o tome, a sada odjednom smeta, zamislite, ako Aleksandar Vučić otvori negde put. Pa bogu hvala, ima čime da se pohvali. Pa bogu hvala, u vreme ove vlasti je napravljeno toliko puteva, toliko fabrika je dovedeno, pa zašto da se ne pohvalimo time? Mi želimo da građani znaju šta smo uradili.

Između ostalog, kada idete na izbornu kampanju vi polažete račun građanima šta ste uradili, a mi sada dolazimo u apsurdu situaciju da ako sam funkcioner ja to ne smem nigde da kažem zato što me neko ograničava.

Kada smo prihvatili i ove zahteve sve moguće sada su došli na sledeću ideju – ovo nije dovoljno nego mora da javni funkcioner bude potpuno izuzet iz predizborne kampanje. Ljudi, dajte, hajde stvarno više sa tim apsurdom. Hajde onda da ukinemo stranke, hajde da ukinemo uopšte javna preduzeća, hajde da zabranimo svakome ko je član stranke da bilo šta radi onda, jer izgleda da manje vredi.

Moram priznati da ta demagogija o vanstranačkim ljudima. Meni to ide malo na živce. Ja nisam pristalica to oko tih vanstranačkih kadrova i moram da kažem čak najiskrenije i Vlade naše, izuzimajući Anu Brnabić koja zaista odlično radi svoj posao, ali većina vanstranačkih funkcionera koje smo dovodili, pravo da vam kažem nisu se baš najbolje pokazali. To uopšte ne znači ako si vanstranački da si ti sada sjajan i da si mnogo dobar, a da ako si član stranke otprilike ne valjaš ništa. To je jedna glupa demagogija koja ovde vlada i ne razumem zašto se sve to prihvata.

Onda su prešli na sledeću fazu – RTS i REM. Zašto oni to rade? Oni žele REM da preuzmu, u potpunosti da preuzmu. Ljudi moraju da znaju precizno šta je bio njihov zahtev. Znači, oni ne traže REM kao što su ga oni ustanovili u njihovo vreme, tada je to bio, kako se zvao, sada je regulator, a ranije je bio RATEL, oni su to ustanovili kao nezavisnu instituciju, gde je naravno po zakonu propisano kako se biraju, a sada oni traže sledeće – da se stranke dogovore koga će da delegiraju u REM i traže da imamo politički dogovor.

Sada bi mi trebalo otprilike da idemo kod Patrijarha Irineja ili u Sinod SPC i da kažemo – znate, mi imamo politički dogovor i želimo prosto da Sinod SPC delegira onoga koga on hoće npr. Nebojša Zelenović, a ne na primer koga sama SPC delegira. To oni žele i to zaista nije normalno.

Isto sa RTS. Oni traže da Skupština promeni RTS. Ne menja Skupština RTS. Uzgred budi rečeno, ja bi im se pridružio da smeni se celo rukovodstvo RTS. Mislim da je to najgora televizija i mislim da je to ultra opoziciona televizija i svaki put kada idete u emisiju imate tri na jedan – voditeljku i bar dva protivnika protiv vas. Mislim da je to ubedljivo najgora televizija. Ne znam zašto oni protestvuju protiv njihovih kadrova u RTS. Evo ja bih im se pridružio da se smeni celo rukovodstvo samo neka nađu modus kako se to radi.

Isto za REM, jer ja recimo REM-u zameram zbog čega REM ne reaguje i zašto jedna televizija koja flargantno krši zakon, na strana je televizija pri tom ne emituje svoj signal ni u Luksemburgu, ni u Sloveniji, lažu da reemituju program ovde, zašto ta televizija, zašto REM ne reaguje i ne zabrani joj emitovanje?

Naravno, ja moram prosto da kažem da to što oni traže, to zaista nije normalno. Na kraju, kada su ustanovili da ni RTS, ni REM, ni bilo šta drugo više tu ne pomaže, onda su smislili sledeći zahtev, da pomerimo datum održavanja izbora. Pa, to je tek ludilo. Ljudi, onda hajde da ne poštujemo Ustav. Čak traže leks specijalis iako dobro znaju da bilo koji poseban zakon ne može da derogira Ustav, to je potpuno nenormalno, oni sada traže da pomeramo datum održavanja izbora, zato što, eto, njima je neko šapnuo da bi možda mogli da pobede.

Ja predlažem, evo pošto ovako sve prihvatamo što oni traže, hajde onda da im garantujemo pobedu na izborima. Pa, što, da ih onda lepo, fino ovde uvedemo, da oni ne bi više lupali ovde ispred Skupštine. Moram da kažem, lično zameram strahovito Aleksandru Vučiću i zameram čitavom državnom aparatu, zašto ne reaguje protiv ovog divljaštva? Izvinite, neko se šeta ulicom, pa može da vam dođe, iz čista mira ludak, kakav je Boško Obradović, koji ovde ne dolazi u Skupštinu, ali zato dolazi da lupa na vrata i može da vas napadne na sred ulice, sa onim svojim divljacima, sa kojima prolazi. Pa, da li je to normalno? Hoće li država ovde jednom da reaguje? Hoće li da zaštiti većinu od manjine?

Mi imamo ovde jednu manjinu, koja nažalost ima medijsku i finansijsku logistiku, maltretira kompletno stanovništvo, maltretira građanstvo i niko ne reaguje uopšte. Ja da uradim ono što su oni uradili, pa mene bi sutra uhapsili, ja bi išao na suđenje, bio bi priveden. Izvinite, hoće li jednom ovde da se poštuje zakon? Pa, izvinite, ako si lupao tako na vrata parlamenta, ako upadaš u RTS, ako farbaš vrata RTS-a, ako prebijaš novinarke Pinka, ako prebijaš, ne znam, kolege poslanike, ovde ih fizički napadaš, izvinite hoće li neko da odgovara za to?

Probajte da okružite Jelisejsku palatu, probajte da okružite, slučajno, britanski parlament ili da onako lupate na vrata britanskog parlamenta, hajde čik probajte to tamo da uradite.

Onda kažu - ovde nema demokratije. Meni se čini da je ovo malo preterana demokratija što se, iako demokratija svakako nikada ne može da bude preterana, ali ova zaista prelazi polako u neku anarho-stanje, i meni se to nikako ne dopada i ja se nadam da će država početi da primenjuje zakone i da jednostavno kažnjava izgrednike.

Ono što bih ja voleo, što se tiče izbora i izbornog zakonodavstva da se hitno ukine, i više mi nije jasno, zašto se to ne ukida i zašto se to ne menja, a to je izborna tišina. To treba hitno ukinuti. Izborna tišina je jedna besmislica koja, ne znam čemu više služi, zašto to postoji u eri društvenih mreža, u eri interneta, koji je smisao postojanja izborne tišine? Ja, evo, prvi glasam da se to najhitnije ukine ili čak i ljudi ako i krše to, da jednostavno niko ne bude kažnjavan zbog toga. To je besmislica, koja zaista, ne znam zašto to postoji i zašto se to ne ukida, kao što sam, recimo lično, to mogu da kažem, svoj lični stav, pristalica uvođenja obaveznog glasanja. Jer, ne možeš ti da tražiš od države, samo da ti država da nešto, a onog momenta kada bi ti trebalo nešto da daš za državu, to je makar taj glas, da ne daš glas. Prema tome, ja lično sam pristalica obaveznog glasanja, ali ne mora da znači da sam u većini i da bi to moglo to tek tako da se usvoji, ali uvek sam za tu vrstu diskusije.

U svakom slučaju, ovo što je predloženo, ako je to unapređenje, uredu, super, hvala, ali ja ne mislim da bi mi trebalo ovde da prosto ružimo ljude koji su stranački funkcioneri, da budemo licemeri, već naprotiv, mi bi trebalo da razvijamo parlamentarizam, a razvijanje parlamentarizma isključivo zavisi od toga da li su i političke stranke na jednom dobrom i visokom nivou i mislim da same političke stranke svoje kadrove bi trebalo što bolje da razvijaju i ponos i čast biti član političke stranke.

Uopšte nije mnogo lepo da se ti, kao vanstranački, kao stručnjak, pa ti si sada u nekoj prednosti, ja sam apsolutni protivnik toga. Tako da tu demagogiju bi mogli malo da sa tim prekinemo.

Ono što moram na kraju da kažem, a to je da zaista pozovem naše aktiviste, funkcionere naše stranke, ljudi nama idu izbori, biće nam sve teže, biće nam sve gore. Pogledajte šta rade, pogledajte na šta su spremni. Ljudi, spremite se da se borite. Spremite se da se borite, zato što ovi neće imati milosti prema vama, a vi ako budete negde začaureni, ako budete ćutali, ako im se budete konstantno povlačili i prihvatali svaku njihovu agresiju, a da ne odgovorite, verujte mi nastaviće i dalje da vas maltretiraju i doći ćete u situaciju da će nas čak biti sramota ili strah da kažete da ste član SNS.

Ja sam ponosan što sam član SNS. Spreman sam da branim svakog našeg funkcionera, onoga koji je prekršio zakon neka ide u zatvor, nemam ništa protiv i to je ste suština vladanja SNS, ali ne dozvoljavam da oni koji su opljačkali državu, uništili ovu zemlju, koji su ovaj narod doveli do ruba propasti, da nam oni drže lekcije, protiv njih ću se boriti svim sredstvima, koliko god budem mogao i pozivam, naravno i naše aktivisti da to isto urade. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

S obzirom da se radi o članu 1. koji definiše nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, moram da kažem inače sam veliki protivnik tih stvaranja tzv. te četvrte grane vlasti, koja je navodno, kontrolor, sve ove tri, a suštinski nju niko ne kontroliše.

Mi smo ovde doživeli u eri DS neretko, po glupavim naredbama EU, da formiramo sijaset tih besmislenih agencija koje suštinski služe da izvlače iz nadležnosti ministarstava njihove poslove i da ministarstva svedu da budu ikebane, i da gotovo nemate nikakvu nadležnost, a oni su tobože, naši vesnici i naše apologete nezavisnosti, poštenog i čestitog rada i sada će oni nas sve ovako tu da kontrolišu.

Pošto ja inače, znam šta je traženo, i sva sreća to nije uneto u zakon, i tu moram da vam čestitam što ste odoleli tom pritisku, to je ovde traženo da ljudi znaju da ta agencija ima ingerencije, bezmalo, policije, da može da upada u kancelariju kada hoće, da nam proverava koga hoće i kako im padne na pamet. Bogu hvala da na to niste pristali jer to bi bio čist zločin, ali ono što se meni ne sviđa kod ovog zakona, a to je činjenica da se ovde polazi od pretpostavke da ako si javni funkcioner ti si kriminalac. I, to odavno već slovi u našem društvu, u medijima, a poslanik si, a ministar si, ti si jedna lopuža, jedan bandit, jedan kriminalac i tebe bi trebalo sad svako ovde da kontroliše, da ti pije krv.

Inače, znam da su tražili, između ostalog su tražili da vam kompletnu familiju bez malo nateraju da prijavljuju imovinu. Sada dođete u apsurdnu situaciju, na primer, možda neko ne govori sa svojim bratom ili sestrom, a ovde mu se traži da prijavite njegovu imovinu. Sva sreća ni to niste prihvatili, ali čak i kad je u pitanju supruga, a što bih ja morao da izlažem svoju suprugu bilo čemu ili bilo ko od nas, da prijavljuje imovinu. Našta to liči i veliki sam protivnik toga da se daju tolike ingerencije tim tzv. nezavisnim telima, da ne govorim o tome da je to sve napravljeno u vreme DS, da su oni na nižim i na srednjim nivoima postavljali svoje funkcionere i danas to i te kako obilato zloupotrebljavaju i prave ozbiljan problem čitavom društvu.

Na kraju krajeva, Agencija za borbu protiv korupcije, nije mi jasno zašto postoji? Ako imamo Savet za borbu protiv korupcije, šta će nam dva Vladina, odnosno imamo čisto Vladino telo, Savet za borbu protiv korupcije, po čemu su sad ovi nezavisniji, bolji i nemam pojma, pa se kao pravi ta Agencija za borbu protiv korupcije? U redu, ako je već to tako negde definisano, koliko to već postoji, ali moram da kažem da neke stvari od kojih se ovde polazi apriori, a to je da svako ko je javni funkcioner, on je u startu, otprilike lopov, pa će oni kao da ga kontrolišu, da ga ispravljaju, pri tome, ne rade taj svoj posao, čini mi se, adekvatno.

Imate sijaset primera po Srbiji, recimo gde su ljudi opštinski odbornici. Imate opštine gde većina stanovništva živi na selu. Opštinski odbornik dođe kao poljoprivrednik iz seoske sredine. Šta on zna, ako ima registrovano npr. poljoprivredno gazdinstvo i on je vlasnik je tog gazdinstva, da on sada treba da se odjavi da ne bude on vlasnik toga ili da nema neku svoju malu firmicu, a postane opštinski odbornik, gde inače najčešće ne prima nikakvu platu. Onda ljudi dolaze u prekršaj, a pre toga ih niko nije lepo ni edukovao, niti im je rekao da moraju da podnesu, odnosno da zamrznu taj svoj status ili da prenesu rukovodeća ovlašćenja na nekog drugog, pa da onda budu odbornici.

Mislim da to nije u redu, zato što imamo koliko hoćete takvih prijava gde ljudi pojma nisu imali šta bi trebalo prethodno da urade i onda dođu u prekršaj i suoče se sa, zaista besmislenim posledicama.

Molio bih da, ako se već ovako nešto uvodi, što inače ja podržavam, mora svako da bude kontrolisan, ali bih vas onda zamolio da vi kao Ministarstvo pravde utičete na tu Agenciju za borbu protiv korupcije, da malo više edukuju ljude i javne funkcionere. Tvrdim da 60, 70% javnih funkcionera pojma nema šta bi trebalo da uradi prethodno pre nego što uopšte stupe negde na neku funkciju, zato što jednostavno niko im nikada to nigde nije ni objasnio.

Bila bi potrebna ta ovlašćenja i te ingerencije koje su na pravdi Boga, sva ta tzv. nezavisna tela, dobila da se to polako vraća u Ministarstvo. Ako narod glasa za neku vlast, a u ovom slučaju glasaju za vlast SNS, ljudi očekuju da vi sprovodite nešto što je u interesu građana. Kako vi da sprovodite kad pola ingerencije nemate, a dato je tim agencijama besmislenim koje ovde postoje. Pravo da vam kažem za većinu njih ne znam ni čemu služe, ali eto služe zato što je neko iz EU mnogo pametan, pa je tako rekao, suštinski da obezglavi državu tako što uzima ingerencije iz ministarstava.

Voleo bih da počne polako vraćanje tih nadležnosti u ministarstva, a da ove agencije zaista se vrate nekoj svojoj kontrolnoj funkciji, a ne da glume policiju i da glume ne znam koga ovde i da nam oni budu apologete čestitosti, ne znam čega, a da su svi ostali, otprilike lopovi i bezobrazni, a jedino oni su vlasni da nas kontrolišu. Hvala vam.

Hvala.

Poštovana ministarka, ja bih se složio sa vama, naravno da moramo da poštujemo zakon. Međutim, rekli ste nešto, a čini mi se da niste upravu, a to je da se ne polazi od te pretpostavke da ako si javni funkcioner da si i prethodno lopov, kriminalac, ili kako god.

Kada naslovite zakon - zakon o sprečavanju korupcije, a onda pogledate gro članova, pa čak i u samom definisanju, da se suštinski sve odnosi na javne funkcionere, a dodatno se inače pooštrava već postojeći zakon, pa onda šta ljudi da pomisle? Da ne govorim da vam već u društvu vlada takvo mišljenje da ti sada ako si poslanik, ti si odmah razbojnik.

Pogledajte šta ljudi misle o poslanicima. Naravno, ima puno grešaka i nas samih ovde. Da se ne lažemo, neki su se zaista i neodgovorno ponašali i u ranijim periodima, ali pogledajte šta ljudi misle o narodnim poslanicima - vi jedete besplatno, iako oni koji pišu najviše o tome, suštinski, mnogo više vise u restoranu, nego što bilo ko od poslanika to radi ovde.

Da ne govorim o tome da nivo podrške javnih institucija je katastrofalan u narodu, katastrofalan, odnosno državnih institucija. Zašto? Eto, zato što tako neko stvara tu atmosferu i sada kada se sve ovo još dodatno pooštrava, pa šta ljudi da pomisle, a gro članova se odnosi na javne funkcionere?

Znate korupcija može da bude i ako šalterski radnik u opštini primi 50 evra da vam izvuče neki papir. Znači i to je korupcija. Korupcija je i kada lekar primi novac, eventualno, da bi vas pustio preko reda. I to je korupcija, ali to ako kažete -Zakon o sprečavanju korupcije, to tu ne piše. Znači, zbog toga mi je malo krivo zašto se donosi na ovakav način zakon.

Drugo, kada već govorimo o Agenciji za boru protiv korupcije, gospodin Rističević je pričao o položaju gospodina Đilasa i njegovom uticaju, posebno na medije dok je bio gradonačelnik. Recite mi, kada je ta Agencija ikada reagovala protiv gospodina Đilasa? Recite mi i jedan primer kada je reagovala, a to je bio eklatantan primer korupcije i najgoreg mogućeg društvenog uticaja na medije, pre svega, a nismo nikada videli da su reagovali, ali zato će, recimo, bilo kom od nas ako ste prodali automobil „Stojadin“ ili ne znam šta za 400-500 evra, ima krv da nam popiju odakle nam tih 400-500 evra. To zaista nije korektno. Znači, tu mora da se napravi neka srazmera kako će oni da reaguju.

Ne može da u javnosti slovi da, jednostavno, svaki javni funkcioner je lopov i da se pođe od te pretpostavke, a nažalost je tako. Ja bih voleo da se uradi neka kampanja, na kraju krajeva, i vi kao ministar pravde i uopšte društvo da utiče, da se jednostavno kaže da onaj ko se bavi politikom i ko je javni funkcioner nije u startu lopov. Mislim da je to veoma važno da u radimo ako hoćemo da vratimo poverenje naroda u institucije, u državu. Hvala vam.

Hvala.

Moram da kažem, što se tiče samih izvršitelja, trenutno u našem sistemu, danas da njih nema, mi ne bismo mogli da izvršimo gotovo ništa, jer sudovi su se apsolutno pokazali kao nesposobni sudovi, s obzirom da smo zatekli, koliko, dva miliona 300 i nešto hiljada izvršnih presuda da nisu izvršene. Jel to tako bilo?

A, zašto je neko ukidao SDK? Meni to nije jasno. To je bio najsavršeniji sistem i vidim da to kopiraju mnoge zapadne zemlje, taj sistem, gde ste jednostavno morali da izvršite pre svega obavezu, pa tek onda, naravno, da nastavite dalje da radite. Neko je to ukinuo, ne neko, nego se radi o Dinkiću i onoj grupaciji ljudi 2001. godine, kada su to učinili, upravo da bi, naravno, oni mogli da ovaj sistem pljačkaju.

Ali, ono što moram još da kažem vezano za Agenciju za borbu protiv korupcije, gospođo Kuburović, vama je jasno zašto je ona osnovana, pošto je Vlada imala svoj Savet za borbu protiv korupcije, koji je vrlo ciljano, jasno i nedvosmisleno ukazao na korupciju koja je tada postojala unutar tadašnje vlasti. Govorim o onome što je radio i gospodin Đilas, posebno za medije, o onome što je radio gospodin Dinkić, takođe. E, onda su oni, da bi anulirali rad gospođe Barać, napravili Agenciju za borbu protiv korupcije, gde su svoj partijski kadar pozapošljavali, koji danas to neretko mnogo štošta zloupotrebljava, zato što su negde sada na nižem nivou. Čak imamo jednu situaciju da ovde jedan narodni poslanik, doduše, nisu sad ovde, njena majka tamo radi, pa onda dostavlja podatke o svim ljudima i na taj način to zloupotrebljava negde u javnosti.

Znači, da budemo potpuno iskreni zašto je to nastalo. Ja ne kažem da oni danas to rade.

Ali, kada govorimo o korupciji, ta korupcija je definisana kroz tri krivična dela u našem krivičnom zakonodavstvu. Vezano je za krivična dela protiv službene dužnosti. Imamo trgovinu uticaja, koja je vrlo precizno definisana u krivičnom zakonodavstvu. Takođe, imamo primanje i davanje mita, što je suština korupcije.

Meni sada nije jasno što mi sad donosimo neke posebne zakone, što se stalno time bavimo, kad već to postoji u krivičnom zakonodavstvu svakako kao inkriminisano. Ali, u redu, ako će ovo zaista sprečiti ne znam kakvu korupciju kod javnih funkcionera, onda u redu, neka ovako nešto donesemo. Ali, molim vas da povedemo računa da u javnosti više poslanici, javni funkcioneri ne budu apriori lopovi, nego jednostavno, da se kaže da se ovaj zakon donosi isključivo kako bi se eventualne buduće zloupotrebe sprečile. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Inače sve ovo što sam do sada iznosio iznosim kao nešto o čemu želim da se pokrene debata, posebno o radu te tzv. četvrte grane vlasti koja je sebi dala za pravo da radi to što radi i da svi mi koji smo deo ili zakonodavne ili izvršne, pa na kraju krajeva i sudske vlasti otprilike ne vredimo pola lule duvana, a svi ovi što su u ovim agencijama oni su najbolje nešto što je ovaj sistem imao i što je ova država imala i sada će oni svojim kontrolama navodno da nam kažu kako se radi, kako funkcioniše sistem na ispravan način.

Moram nešto da vas pitam, gospođo Kuburović. U redu, oni kao nas sad nešto kontrolišu, mi prijavljujemo imovinu, sve to je jako lepo, a ovde slušamo sijaset primera od gospodina Rističevića, preko uvažene koleginice Žarić itd. o nekakvim kriminalnim radnjama funkcionera DS u vreme naravno njihove vlasti i postavljam još jednom javno pitanje. Agencija za borbu protiv korupcije koga je od njih procesuirala? Koga je ikada kontrolisala? Da li je ikada nešto rekla Draganu Đilasu za uticaj na medije koje ima? Savet za borbu protiv korupcije jeste. To je Vladino telo.

Da li su ikada pitali Božidara Đelića kako je to moguće da ti pomalo radiš za „Kredi agrikol banku“, a pomalo si i malo ministar ekonomije? Onda podatke vezane za ekonomsko stanje u našoj državi ti malo daješ kredit „Agrikol banci“. Da li su ikada to negde postavili kao pitanje? Nisu.

Moram još nešto da vas pitam – ko njih kontroliše? Ko kontroliše rad te Agencije za borbu protiv korupcije? Ko kontroliše rad bilo koje agencije koja je ovde formirana? Još jednom ću ponoviti, ne znam zašto se svi ovde foliramo, ali trebalo bi da kažemo – sve te agencije uglavnom su formirane isključivo na zahtev EU, pod njihovim pritiskom iz vrlo jasnog razloga, zato što preko tih agencija oni su suštinski držali gomile naših funkcionera, uslovno rečeno, funkcionera Vlade, sudije, držali su ih u šaci i na taj način su mogli sa njima manipulišu i da rade šta hoće. Nemojmo više da se lažemo.

Ta četvrta grana vlasti se pokazala kao jedan najobičniji sisač novca državnog budžeta i para. Ništa nisu doprineli. Naprotiv, korupciju smo imali nikada razvijeniju, a njih nikada više nije bilo.

Sada postavljam ključno pitanje – ko njih kontroliše? Da li oni rade ispravno? Da li su oni prijavili imovinu? Da li su negde nešto zloupotrebili? Malopre je gospođa Radeta rekla jednu paradoksalnu situaciju da je direktora te agencije bila uhapšena upravo zbog korupcije. To je neverovatno.

U redu, mi ćemo ovo izglasati, iako, kažem, za ova krivična dela koja se ovde predviđaju postoji sve to definisano već u krivičnom zakonodavstvu i samo bi MUP ili policija, odnosno MUP pre svega i tužilaštvo da postupe po tome.

Evo, ja postavljam javno pitanje - ko kontroliše tu tzv. četvrtu granu vlasti? A inače je formirana i napravljena zašto? Pa da ovi kada padnu sa vlasti, kada više ne budu, pošto ih je narod 2012. godine smenio, da suštinski svoj partijski kadar ostave u tim institucijama i da na taj način i dalje zloupotrebljavaju i da drže državu na neki način u šaci. To je gomila ovih funkcionera iz nevladinog sektora tamo pozapošljavano i oni suštinski haraju tim agencijama. Dajte jednom da se tu ne foliramo.

Kakva je tu politička korektnost? To je jedna obična strvina koja je napravljena da bi trulila državu i da suštinski iz vaših ministarstava izvlači nadležnosti. To je cela poenta priče bila. I tako, zapravo, zapadne te razne agenture koje su ovde došle preko tog nevladinog sektora, da suštinski kontrolišu državu. Hvala vam.

Da se odmah razumemo. Što se tiče sadašnjeg direktora, imao sam prilike da upoznam čoveka, mislim da se radi o čestitom čoveku, gospodin Sikimić. Mislim da se zaista radi o jednom korektnom čoveku, ali ja govorim u globalu. Zašto? Zato što dolazimo sada u jednu apsurdnu situaciju da gomila tih nekih direktora koja sada dolazi suštinski se možda čak u samim tim agencijama ništa ne pita, jer ispod njih su funkcioneri koji su ranije pozapošljavani i koji su suštinski nesmenjivi. I oni su ti koji diriguju radom mnogih tih institucija.

Evo ja sad vas da pitam konkretno. Recimo, imate razne te agencije gde je predviđeno u zakonu, konkretno, imali smo situaciju za Zaštitnikom građana. Ko je mogao da kontroliše rad gospodina Jankovića? Niko. On je mogao da podnosi te izveštaje Skupštini, da li se o tome raspravljalo ili ne, to je bilo potpuno besmisleno. Ali, niste mogli nikad da ga smenite.

Zapravo, zakonom se uvek predviđalo da bi on, kao, možda mogao da bude smenjen, ili neko iz tih agencija, ako se utvrdi da je nesavesno obavljao posao. To je jedna tako široka formulacija. Hajde, utvrdite nekom da je nesavesno radio svoj posao. Kako onda mislite da ga smenite? A ako biste pokušali da ga smenite, slučajno, ako ga Skupština birala, odmah bi se dešavalo sledeće - evo, atak vlasti na nezavisne institucije, itd, itd.Mislim da tu mora da se menja zakonska regulativa u potpunosti, zato što je nemoguće da ti ljudi, kad jednom zasednu za stolicu, ne može niko živ da ih smeni. A oni onda svakog ovde kontrolišu, a vi njima ne možete ništa. I mislim da tu negde mora da se uspostavi neki balans. Hvala.

Vidite, gospođo Kuburović, o čemu sam malopre govorio. Sada bi zaista zamolio da budemo, da saslušamo. Pogledajte šta je sve gospodin Rističević sada izneo.

(Marijan Rističević: Sve je istina.)

Istina, znam da je istina, tu nema nikakve dileme.

Ali, ta ista Agencija za borbu protiv korupcije nikada, čini mi se, nije nikakav postupak protiv ovo Ješića pokrenula, nikad. O Đilasu da ne govorim. Nama ovde, ja nemam kuću ni na Tatarskom brdu, ni na Dedinju, niti gde, ja tamo gde sam se rodio, znači 40 godina živim u istom stanu, kao i većina mojih kolega, nemam nekretninu, jedino što posedujem je automobil. Ne hvalim se time, mogu da kažem da je to pomalo i sramota. Ali, nama krv popiju ako zakasnimo dva, tri dana sa prijavom imovine. U redu, slažem se, neka to bude tako, a pogledajte ovde ove razmere pljački, ovog kriminala. Nikada ništa nisu pokrenuli protiv tih ljudi.

Mene baš zanima, na primer, da li je gospodin Ješić, evo kada sve ovo čujemo, prijavio tu imovinu? Da li u Agenciji ima evidentirano što se tiče prijave te imovine? Inače, kada govorim o prijavi imovine, i tu se malo, moram da priznam, ne slažem sa načinom kako se to od nas traži. Znate, može čovek da je nešto nasledio, da ima dosta imovine, neko mu je bio bogat, pa je nasledio. Sad vi to sve izlažete javnosti, svi to čitaju preko nekog sajta, vi direktno ugrožavate vašu bezbednost.

Nemam ništa protiv da se toj Agenciji prijavi, ali da to baš ne mora sve da bude izloženo javnosti. Ako negde nešto niste prijavili ili šta ja znam, može Agencija sama da pokrene neki postupak protiv vas. Ovo nije normalno, znači igrom slučaja može da se desi da ste postali bogati naslednik. Sad vi to stavite na izvolte i neko će da pomisli, čekaj, čekaj, sada ću ja fino ovog da opljačkam, da mu ugrozim porodicu itd, što nije normalno.

Evo, ja sada stvarno pitam, da li su ovi ljudi ikada to sve prijavili? Da li je Agencija ikada reagovala ako nisu prijavili, kao što to jako revnosno reaguje prema nama. Nemam ništa protiv, neka reaguju, ali znate nije u redu i nije korektno. Onda se postavlja pitanje, pa čekajte, ako nisu prijavili, a niko ih nije gonio, pa da li neko u toj Agenciji nije bio korumpiran? Da li je njih neko iskontrolisao, da li su dobro radili svoj posao. Vidite, to negde mora da se promeni, nije ni čudo što su ljudi ovde sa pravom besni, zato što imamo takve dvostruke standarde.

Zaista bi zamolio da se razmisli o tome, da kada već neko prijavljuje imovinu, da je to naravno u samoj Agenciji, a da ne mora baš sve da bude dostupno na internet sajtu, jer znate, svako će da pomisli, ima raznih ludaka koji koriste internet, dođu sutra opljačkaju vam stan, razbiju vam automobil, šta god, zato što je iz nekog hira, tako mu došlo, hoće namerno da vam napravi štetu.

Nije ni u redu izlagati ljude koji su poslanici takvoj vrsti opasnosti, ili ne samo poslanici, ministri, kako god. Evo, ja verujem da i vama ako ne prijavite imovinu, bez obzira što ste ministar pravde i što možda neko bi rekao da vi imate možda uticaj na njih, a znam da nemate, verovatno i vama popiju odmah krv – za dva dana morate sve da prijavljujete, tri, hoće da vas gone itd.

Baš me zanima, recimo, da li su gonili npr. bivšu ministarku pravde, govorim recimo o gospođi Malović, da li je ona prijavljivala sve, to me baš ovako živo zanima. Nadam se da jeste, ali bilo bi lepo da to proverite, i da li je neko reagovao ako nisu prijavljivali. To bih voleo da nekako onda malo pooštrimo i da nemamo ovako duple standarde kao što imamo danas. Hvala.

Svakako osvrnuo bih se i na ono što je gospodin Rističević rekao, ali moram da kažem i ovo je jedan od dobrih primera.

Znate, gospođo Kuburović, ovde možemo otvoreno o svemu da govorimo iz prostog razloga, niko od nas nikada u životu ništa nije ukrao, niti je pomislio da to uradi. Što se mene lično tiče mogu da me vređaju, da pričaju šta god hoće ali kada bi mi neko rekao da sam lopov i to, oko bih mu izvadio. Ozbiljno vam to kažem. Znači, to je nešto što je najveća moguća uvreda i to ne dozvoljavam nikada niko da mi kaže. Moje kolege su čestiti ljudi nikada im nije palo napamet da nešto negde zloupotrebe.

Ja sam otišao u advokate i teško je, hteo sam da idem u privatni sektor, ne smem ni da pomislim iako mi zakon to dozvoljava, ne smem ni da pomislim, kao i druge moje kolege koje su otišle u advokaturu, da nešto radimo sa bilo kojom državnom firmom, da nas ne bi, naravno, odmah zalepili na naslovne strane i ne znam šta nam učinili.

Ovde ste imali primer gospodina Đilasa, koji kao gradonačelnik sa svojom agencijom sve državne firme su morale preko te njegove agencije da se reklamiraju. On je bio vlasnik agencije dok je bio gradonačelnik i nikada Agencija za borbu protiv korupcije nije reagovala. Nikada. Da ne pričam kakav su sistem stvorili, znači, Savez za borbu protiv korupcije su odbacili, jer ih je prvi kritikovao, napravili su bezmalo kroz kampanju Vericu Barać, napravili su ludom i histeričnom ženom, a onda su oformili Agenciju za borbu te korupcije i napravili dalje čitav sistem putem reforme pravosuđa gde su svoje partijske kadrove stavili da budu sudije. Setimo se svi da su sudije birali po principu tako što su iz opštinskih odbora DS predlagali ljude. Čitali smo u Skupštini kako recimo stigne faks iz opštinskog odbora DS, mislim da je bio dole sa juga Srbije, kaže on je jako fin čovek, Despotovac izvinjavam se. Znači, jako fin, jako dobar čovek, korektan je, naš je itd. i tako ga izaberu za sudiju. To je nešto što je van svake pameti.

Moram nešto da kažem, veoma je važno, znam da se ovde insistira, sada i na promeni Ustava u smislu pravosuđa. Moram da vam kažem najiskrenije, ja živ neću da glasam za situaciju da se sudije same biraju. Znači, ne pada mi napamet da to uradim i meni je strašno da oni čak izbegavaju da ih bira Skupština i na prvi mandat. Čak sam pristalica, neko mora da kontroliše to pravosuđe, ne samo da ih biramo, nego da možemo kao Skupština i da ih razrešimo. Zato što, ako neko donosi presudu u ime naroda, jedina veza sa narodom je Skupština, jer građani nama daju taj mandat da ih zastupamo. Kako je moguće da neko ne želi da ga bira Skupština, da ga bira taj isti narod a donosi presude u ime naroda. To je van svake pameti. Neću da glasam za to i nadam se da tako nešto neće slučajno da pokuša da nam oduzme mogućnost da biramo sudije. To je jednostavno nedopušteno. To stvara prostor za korupciju i stvara prostor da se uvodi sudokratija gde bi opet neko i te kako partijski koristio.

Prema tome, mnogo toga ne valja. Dobro je da se ovaj zakon donosi u tom smislu da se konačno ljudima nekako pokaže, čitavoj javnosti da ne može funkcioner da bude korumpiran zato što ovaj zakon to apsolutno ne dozvoljava.

Znači, ne može ništa da promakne, jer zakon je takav i krajnje rigidan, ali moram da kažem kako su radile te tzv. nezavisne institucije, kako su radile po partijskom diktatu DS i kako neke sudije i dan danas koje su možda ostale iz tog perioda, a birane na način kako je gospođa Malović to predvidela. Upravo danas najviše insistiraju na tzv. nezavisnom pravosuđu gde bi oni suštinski sami sebe birali. Ja to ne želim da prihvatim, prosto nikada neću za tako nešto da glasam.

Hvala, predsedavajuća.

Ovako, da je sreće da ne moramo nikada da donosimo ovakav zakon, da uvodimo doživotnu robiju, ali očigledno su okolnosti takve da je to nešto što mora da se uvede kako bi se preventivno dalo do znanja da svakom ko pomisli da siluje, brutalno ubija ili već šta mu sve padne na pamet, da to slučajno ne radi. Mada, najčešće se radi o ljudima koji su psihički oboleli, ali ima i recimo ovih, poput recimo u ovoj situaciji vezano za Tijanu Jurić, gde smo imali čoveka koji je to uradio iz potpuno nerazumljivih razloga. Takvi ljudi zaista zaslužuju da odu na doživotnu robiju. Pooštrio bih i to posebno prema pedofilima, ali kako god, to je već na Ministarstvu pravde ili opšte na zakonodavstvu da to odluči.

U svakom slučaju, glasaću za tako nešto. Meni je samo neshvatljivo, zato što smo imali kolege sa druge strane koje ovo zasedanje bojkotuju. Oni su nama krv popili ovde da uvedemo ovaj zakon, čak su nas optuživali da podržavamo silovatelje. Sećam se nekakvih izjava gde su govorili kako vladajuća većina podržava silovatelje, zato što ne želi da uvede ovaj zakon, odnosno ne želi da predloge koje je otac Tijane Jurić davao, da ne želimo da usvojimo.

To je bilo strašno tu kampanju trpeti. Svi smo se ovde osećali kao poslanici vladajuće većine čak i posramljeno zato što nas neko na takav način kritikuje, a samo je bio cilj da se to nekako uvede u zakonske okvire, da bude u skladu sa Ustavom, kako bi tako nešto moglo da se usvoji i sada, kada je došlo to na dnevni red, njih nema ovde. To je nečuveno.

Pa, da li sada svi mi ovde treba da kažemo, čekajte, vi podržavate silovatelje, ne želite da glasate za ovaj zakon? Pa, to bi bilo licemerno sa naše strane.

Oni su zloupotrebljavali na taj način jednu zaista strašnu situaciju, pa čak i emocije oca Tijane Jurić, da dolaze do političkih poena, jer to je očigledno grupacija ljudi koja koristi apsolutno sve što im padne pod ruku samo kako bi se borila protiv Aleksandra Vučića i vi kada to negde onda prihvatite i ispravite, onda oni neće čak ni za to da glasaju za šta su bili. Ne razumem takvo ponašanje.

Međutim, ono na šta bih se posebno osvrnuo, s tim što podržavam ovo što će te uvesti za krivično delo napada na advokate i slažem se sa svojim kolegom Žarkom Mićinom da su na advokate vršeni strašni napadi, čak i sa smrtnim ishodom i moraju, naravno, advokati da se zaštite. Moje kolege su neretko izložene neverovatnim scenama, napadima, jer, znate, valjda ovde mnogi očekuju kada unajme advokata da će on sigurno da im reši problem, iako to nikada niko ne može da obeća, a onda posle ljudi doživljavaju svašta. Bacana im je kiselina u oči, paljene su im kancelarije, ubijani su i dobro je da se ovako nešto uvodi.

Međutim, ovaj zakon vezan za sprečavanje korupcije, mislim da naslov njegov, bar po meni, moram da istaknem kritiku, nije adekvatan, jer ako govorimo o sprečavanju korupcije, onda je trebalo da naglasimo da se ovde govori samo o javnim funkcionerima i da piše - sprečavanje korupcije javnih funkcionera.

Znate, lekar takođe može da bude podložan korupciji, a recimo ovde se ne navodi, navode se samo javni funkcioneri. Ili, recimo, može i šalterski radnik u opštini takođe da bude podložen korupciji, da mu neko da, na primer, 100 evra da mu izvuče neki dokument veoma važan u opštini, a to se, recimo, ovde ne navodi, jer se sve odnosi samo na javne funkcionere, tako da mislim da bi to trebalo precizirati. Iz kog razloga? Zato što kada mi ovde govorimo o javnim funkcionerima, u društvu je stvorena takva atmosfera i to je ono što meni strašno smeta, ovde je stvorena takva atmosfera da je javni funkcioner pod obavezno lopuža i da bi njega u startu trebalo da sprečimo da ne sme nigde ništa da ukrade, jer se smatra da je on lopov čim je javni funkcioner i mi tako odbijamo ljude suštinski da se bave politikom. Mi o tome zaista moramo da razmislimo.

Pogledajte u našem društvu za šta slovi narodni poslanik. Nekada je to bilo institucija gde su se svi ljudi bezmalo ponosili. Bila im je čast da budu narodni poslanici. Danas je, što medijski, kako god hoćete, od narodnog poslanika stvoren čovek gde bi bilo najprirodnije, otprilike, da ga neko na ulici prebije zato što je on lopov. Čim je narodni poslanik, on je lopov i on ko zna šta radi, krade, jede džaba u parlamentu, namešta sebi poslove i slično.

Mi moramo, ljudi, to da u ovom društvu konačno prekinemo sa tom praksom zato što narodni poslanik nije lopov, on je predstavnik naroda i on, jednostavno, zastupa taj narod ovde u Skupštini. A šta mi radimo? Inače, podržavam, da se razumemo, da svako mora da prijavi imovinu i mora čak to da se pooštri, mora da se kontroliše, ali šta mi ovde imamo od starta? Ne, ne, ti si prevarant, primaš tamo neku platu, ko zna kako ti nameštaš svoje poslove, sram te bilo, barabo jedna i onda kada se još dodatno pojača sa ovakvim zakonima, da se dodatno pooštrava nešto prema poslanicima, onda narod kaže – da, jeste, to je zato što su oni lopovi, pa mora nekako dodatno da im se to pooštri. Vidite, to mora jednom da se suzbije. To jednom mora da se suzbije i da se kaže da biti javni funkcioner je čast, a ne da si ti tu došao da svoje kombinacije praviš i da sebi uvećavaš kapital.

Ja izuzetno podržavam ovu akciju države, posebno ovim funkcionerima u lokalnim samoupravama, da se, naravno, što češće vrše kontrole, pa i da se hapse. Pa, što da se lažemo, postoje brojni funkcioneri na lokalnim samoupravama, postoje i mnogim državnim institucijama. Sramota vas je da popijete kafu sa njim. Sramota je, zaista, zato što rade to što rade i kada odete negde u neku sredinu, pa kada počnu ljudi da vam pričaju sve šta je taj uradio, to, naravno, ne dopire nekada do ovde, do ljudi u Beogradu, onda se vi zapitate pa kako je moguće da je taj uopšte došao u tu situaciju da bude?

Naravno, neretko ima i gluposti. Recimo, ja sam slušao za razne lokalne funkcionere, predsednike opština. To kada dođe neko da vam ispriča, to je od zla oca i gore majke, otprilike, čovek, međutim taj čovek izađe na izbore i pobedi sa jedno 70% naspram 30%, koliko svi ostali osvoje. Pa, ne može baš da bude lopov ako je ne znam 70% njih glasalo za njega. Pa, to je licemerno i van pameti.

U svakom slučaju, podržavam ovaj zakon. Neka se pooštri, s tim što moram da vam kažem, čuo sam razne zahteve i, Bogu hvala, nije to uvedeno ovde u zakon, ali sam čuo razne zahteve, da sada treba da prijavljuješ imovinu i brata i tetke i tašte i strine. Čekajte, ljudi, kako vi možete da obavežete nekog? Recimo, hipotetički, možda neko ne govori sa rođenim bratom. Pa, što bi se njegov rođeni brat prihvatao da prijavljuje tu imovinu? Odakle vam pravo da mu to tražite? Možda čovek neće to da uradi. Kako onda? Ko je sada tu u prekršaju? Mi smo, recimo, imali takvih situacija gde se kaže – sram ga bilo, preneo je tamo na taštu, na ovog, onog! Možda nije to uradio, ali se odmah od starta sumnja zato što je stvorena takva atmosfera – ako si ti javni funkcioner, ti si kriminalac.

Zato vas molim da, pored ovakvih zakona kojima se ovo pooštrava i koje potpuno podržavam i glasaću, ali da negde i učinite, s druge strane, da medijski ne budu javni funkcioneri od starta izloženi da su lopovi zato što to nije istina i da se negde o tome malo više govori.

Pogledajte istraživanja sva koja pokazuju. Nažalost, naše institucije imaju strahovito malu podršku građana zato što je takva atmosfera stvorena i negde ljudi na pravdi Boga budu okrivljeni od starta da su lopovi, a nisu.

Nadam se da će se ovim zakonom, između ostalog, tako nešto poboljšati i popraviti, jer kada ljudi pročitaju ovaj zakon, koji ćemo usvojiti, samo kažem da mi se naslov njegov ne dopada mnogo, kada ljudi budu zaista to pročitali, shvatiće da ne postoji nikakva šansa da kao javni funkcioner utajiš negde nešto i da negde prevariš državu, jer to je nemoguće. Hvala vam.

Svašta smo čuli i moram da kažem da se dobrim delom slažem sa prethodnim govornikom. Ovo je jedan iznuđen zakon. Mogu da se složim i da je nepravedan, ali osnovu ipak ima u odluci Vrhovnog kasacionog suda. Tu je doneta određena odluka na osnovu koje se i ovaj leks specijalis donosi.

Zašto je to ovako? To ćete morati da pitate neke prethodnike koji su onako licemerno išli da podržavaju štrajkače, odnosno ljude koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, išli su da ih podržavaju da štrajkuju glađu. Imali smo jednu groznu situaciju da sudije Vrhovnog kasacionog suda beže preko ograde. Nisu smeli da izađu na glavni izlaz.

Zašto je to licemerno? Zato što upravo ti, koji su došli da podrže ljude koji su štrajkovali glađu, isti su njih i nagovarali da se zadužuju u švajcarskim francima. To je najveći problem ovde. Zašto su to radili? Zato što su njihovi funkcioneri stranački, tada, i Đelić, i onaj Pitić, i mnogi drugi, to su ljudi koji su radili za te strane banke i njima je ovo odgovaralo, jer su imali neku viziju da će kurs biti nepovoljan i da će suštinski banke na taj način zaraditi.

Voleo bih da mi sada možemo da kažemo bankama – brišite to sve, ne možete tako da se ponašate. Znate, postoji nešto što se zove ugovorna obaveza između banke i tog klijenta. Kada bismo tako postupali, pred nekom međunarodnom institucijom, pred međunarodnim sudom, država Srbija bi morala da plati to debelo.

Ovo jeste strašno. Zašto? Zato što u ovom momentu, sva sreća te postoji odluka Vrhovnog kasacionog suda, ali objektivno, bez te odluke, da smo nešto ovako probali da donosimo, javili bi se ljudi koji su u evrima zaduženi, u tom momentu, koji su uzimali, koji su imali mnogo nepovoljniju kamatu, pa bi rekli – čekajte, dajte sada i nama neku olakšicu. Zato je ovo jedna nenormalna situacija koju nam je bivša vlast stvorila i ti isti ljudi danas, kažem, idu licemerno, podržavaju te ljude koji su štrajkovali glađu, a onda kada su ti ljudi pristali na neku vrstu dogovora, da im se izađe u susret, jer strašno je da vidite nekoga da ostane bez stana, bez kuće, da duplo plati taj kredit zato što ih je neko na taj način prevario, onda oni pišu po Tviteru – sram vas bilo, prodali ste se Vučiću. Toliko ih je interesovala sudbina tih ljudi. Toliko njih interesuje sudbina bilo koga u ovom društvu.

Pogledajte danas, recimo, gospodine Marinkoviću, šta oni rade sa ovim zahtevima što nude nama. Inače, pošto stalno ovde postoji neka tenzija, odnosno neka priča kako nude ekspertski tim za razgovore, ljudi, moramo da kažemo vrlo otvoreno – ne pada nam na pamet da razgovaramo sa njima ni u jednom jedinom obliku. Može ovde u parlamentu, ako se vrate, kolega poslanik, ne znam, Marinika Tepić, može da razgovara sa nama. Ne može vaninstitucionalno, ne postoji nikakva šansa nigde da pričamo sa njima i mogu koliko hoćete, sto timova da kandiduju, nećemo da pričamo sa njima, ne zanimaju nas uopšte, tako da je džaba što to forsiraju po medijima. Moramo prosto da kažemo koliko njih zanima prost građanin.

Pogledajte njihove zahteve, svi su skopčani za privatni biznis Dragana Đilasa i Dragana Šolaka – REM i RTS, to su im jedini zahtevi. Njih ne zanima ni poljoprivrednik, njih ne zanima običan radnik, njih ne zanima niko apsolutno. Tako ih nisu zanimali ni ljudi zaduženi u švajcarskim francima, tako ih nisu zanimali ni radnici „Pošte“, koje sada na najgori način vređaju zato što su ljudi pristali na dogovor sa Vladom da se reši taj problem.

Njih samo zanima njihov privatni biznis da bi preoteli „Telekom“ u jednom momentu, jer gospodin Šolak i gospodin Đilas žele kompletan monopol u telekomunikacijama i naravno u medijskom prostoru. To je jedini razlog zašto oni protestuju, njihov privatni biznis izvodi ove ljude na ulicu.

Mi, naravno, apelujemo ako hoće da se vrate u parlament, izvolite dođite da razgovaramo, može još jedna vrsta razgovora, ako imamo neke debatne emisije, tu možemo da pričamo, ali o vašim uslovima koje vi nama nudite tako licemerno i nudite nam pregovaračke timove, ni u ludilu nećemo da razgovaramo, ne pada nam na pamet da razgovaramo. Nemojte to više po medijima džaba da forsirate. Ne radi se tu o spremnosti ili nespremnosti, nećemo da razgovaramo i tačka. Tu je ključ.

Tako da, što se tiče ovoga, meni je žao što smo došli u ovakvu situaciju da moramo ovakav zakon da donosimo, ali bismo na drugoj strani imali ljude koji su na ulici, ostali bez stanova, ostali bez kuća, ostali bez svoje imovine, zato što je neko namerno reklamirao kredite u švajcarskim francima, da bi naravno njihovi partijski drugari zaradili novac i da bi se pokazali dobri u bankama u koje su kasnije otišli kao nekadašnji ministri.

Pazite vi samo tu sramotu, kao ministar finansija ili ministar ekonomije, ti odeš mrtav 'ladan posle da radiš za banku, valjda postoji neka klauzula, zabrana, kako to sme da radiš tako nešto. Ne, on je mrtav 'ladan otišao i odneo čak i državne tajne, odnosno sve živo što je mogao da odnese vezano za našu privredu i finansije. Ti si otišao sad u stranu banku i sve si to tamo rekao kako bi ta banka trebala da posluje i omogućio si toj banci to sve ovde da radi.

Prema tome, strašno je naravno, kažem, što ovo donosimo, ali drugi način nije postojao da bi ljude spasili da ne bi ostali bez svoje imovine. Zaista, koliko god mi je ovo nepravedno i koliko god mi je, moram da priznam, teško za ovo da glasam, glasaću jednostavno zato što ti ljudi moraju da se nekako spasu. Hvala vam.

Gospodine Marinkoviću, evo i ovde smo sada čuli nešto što je zaista dobrim delom tačno. Ja ću se sve složiti za pravosuđe, tužilaštvo, što ne rade posao. Ne rade, otkud znam zašto. Tvrdim da je pravosuđe inače apsolutna rak rana srpskog društva. Potpuno rak rana srpskog društva. Kako oni funkcionišu to je katastrofa. Zašto je to tako? Tako nam je ostavljeno.

Pitajte venecijanske komisije, nevladine organizacije. Inače, otvoreno kažem, bude li se došlo u tu fazu da oni sami sebe biraju, da se to predloži, neću da glasam za to. Protivnik sam uvođenja sudokratije u ovo društvo. Ne može da Skupština koja je jedina ovlašćena da se na nju prenese narodni suverenitet, ne može ona da ne bira sudije. To je van svake pameti. Oni donose presudu u ime naroda. Ako je u ime naroda, onda izvinite, mora da postoji ta kopča između naroda i samog pravosuđa. To otvoreno kažem, nikad se neću složiti sa tim.

Ali, ovde imamo nešto što sam čuo, što mogu da se složim, znate da je to u začetku, kada govorimo o izvršiteljima. To je nešto što postoji. Ne možete sada da vršite ne znam kakve revizije, stvarate pravnu nesigurnost. Potpunu pravnu nesigurnost biste u društvu stvorili. Moramo da budemo potpuno iskreni, mi smo imali dva miliona 300 i nešto hiljada presuda koje su došle na izvršenje, a nisu mogle da budu izvršene, jer je neko nekada ukinuo SDK, upropastio ceo sistem i stavili ste sudovima da izvršavaju presude. Nikad nisu mogli ništa da izvrše i sada naravno, imate izvršitelje koji su opet negde pomogli to izvršenje, a da li je sada to skroz pravedno, baš i nije toliko pravedno, ali je tako kako jeste. To postoji, ne možete sada da vršite ne znam kakve revizije, potpunu pravnu nesigurnost biste stvorili u društvu. Slažem se u mnogo čemu, ali je to sada već dockan, gledajte da spašavate šta možete da spasite.

Inače, ako biste primenili taj sistem, vi biste urušili državu potpuno. Moramo tu da budemo racionalni. Kao i ovo za kredite, neko reče i ja sam između ostalog pomenuo, ta odluka Vrhovnog kasacionog suda, ona daje preporuku. Čak prvostepenom i drugostepenom sudu ne nalaže da moraju tako da postupaju, ali daju preporuku da ako bi postupili drugačije, da bi Vrhovni kasacioni sud njihove presude oborio.

Isto kao i Narodna banka, možda možete da date preporuku bankama šta da rade, ali one nisu dužne i ne moraju to da poštuju, prosto nije to obavezujuća odluka. Moramo da shvatimo da su tu već neki ugovorni odnosi napravljeni. Znači, imate ugovorni odnos klijenta i banke. Ako dođete i napravite takvu pravnu nesigurnost, ajmo da se vraćamo retroaktivno, pa ta banka će vas negde tužiti za loše poslovanje, odnosno za pravnu nesigurnost koju je država stvorila i izgubićete svuda pred međunarodnim institucijama.

Znači, ovde gledate da umanjite štetu koja je svakako nastala, koja je grozna, koja jeziva, ali gledate da umanjite štetu, da ne bude još nešto gore. To je to. Hvala.