Hvala uvažena predsedavajuća.

Hteo sam repliku, ako mogu, pošto je pomenuta SNS na najdirektniji način.

Znate, kada vam o aferama i ne znam čemu govori čovek koji je poslovanje opštine rukovodio, odnosno obavljao preko fudbalskog kluba, onda vam je sve jasno o kakvom se čoveku radi.

Možete da zamislite da rukovodite opštinom i upravljate njenim sredstvima preko fudbalskog kluba zato što su svi računi ostalih preduzeća u toj opštini bili blokirani zbog tako sjajnog poslovanja dotičnog.

Samo nešto, najzanimljivije je kako su vodili računa baš o Vojsci. Recimo, Dom vojske koji su srušili u Smederevskoj Palanci, inače su navodno to hteli da prodaju „Delezeu“. „Deleze“ uplatio svega 10%, nikada do kraja nije uplatio sve, ali na toj parceli gde je bio Dom vojske, zamislite izgradili su zgradu i to stambenu, gde se sumnja da je malopređašnji govornik jedan od suvlasnika, ali navodno, ono što je najstrašnije - preko tog Doma vojske uništili su, zapravo izgubljeno je 16 miliona dinara. Direktna šteta 16 miliona dinara za Smederevsku Palanku je bila.

Doma vojske nema, a gospodin Milojičić nam je objasnio zapravo kako se rukovodi. Ovo je zanimljivije, preko fudbalskog kluba „Jasenica“. Fudbalski klub „Jasenica“ je najbolje poslovao preko partijskog kolege, izvesnog Aleksandra Grujića Šotaka. Izvlačili su novac kao za hranarinu fudbalera. Fudbalere su u tom klubu plaćali, ne bi „Mančester Junajted“ platio toliko fudbalere, a izvlačili su novac na taj način da bi rukovodili opštinom, jer su sva ostala preduzeća bila blokirana. Sada taj čovek dođe mrtav hladan ovde i priča nam o aferama.

LJudi moji, da znaju građani Srbije, fudbalski klub „Jasenica“, njegovi fudbaleri su navodno primali novac …

Hvala.

Kaže se: „Ko na brdo ak` imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom“, fantastična misao velikog vladike Rada, najvećeg srpskog mislioca u „Gorskom vijencu“, što je, naravno, vladici Danilu u samom spevu dato da kaže.

E, upravo zbog toga, čitajući današnji intervju predsednika Republike, a sigurno je on mnogo više od nas na brdu, daleko mnogo bolje vidi situaciju u kojoj se nalazimo, čitajući njegov intervju prilično sam zabrinut za situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi i sve ovo što nam se danas dešava sa Hrvatskom, sa tzv. državom Kosovo i političarima odande, to je, naravno, politika nekih drugih koji guraju te političare iz tih zemalja, odnosno iz te tzv. države, da rade protiv nas. Ti pritisci će se, kako se usložnjava situacija i na Bliskom istoku, a posebno ovde, dodatno usložnjavati i trebalo bi toga da budemo svesni i da kažemo to javnosti. Mi smo u vrlo teškoj situaciji. Ali, baš zato vi morate da budete što jači i baš zato naše službe i naša vojska i naša policija moraju da budu što jači i mora mnogo više da se ulaže u vas.

Čast je, ponoviću ono iz svog prvog govora, raditi za našu službu, a sramota je raditi za neku drugu. Zato kada ovde čujem – on je bio saradnik CIA-e ili ne znam koga, pa je napredovao još ovde u karijeri, trebalo bi da nas bude sramota što su takvi napredovali, a vrsni oficiri i nekadašnje službe državne bezbednosti, nažalost, su šutirani iz naše službe samo zato što su branili zemlju. Mi smo to doživljavali, ne mislim pritom na one kojima se danas sudi, bilo je tu i nečasnog sveta, ali oni časni ljudi koji su branili zemlju, a posebno vojska, koji su bili vrsni oficiri, samo im je krivica bila što su se borili protiv NATO pakta, išutirani su bukvalno iz službe. E, vidite, zato bi trebalo da se stidimo, jer danas dobiti dobrog operativca u službi ili vrhunskog vojnika i oficira, morate mnogo da uložite u njega, a neki su se tako lako odricali tih ljudi. E, to mi više nikako ne smemo radimo. Ne smemo taj luksuz sebi da dopustimo.

Koliko god mi da želimo mir i koliko god da se trudimo da napravimo mir, neko ovde očigledno želi da potpali situaciju, a vi ste dužni da to sprečite. Vi u BIA-i ste dužni da imate vrhunsku analitiku, pre svega, odlične operativce koji umeju da prepoznaju problem. Naravno da je onaj ko vama rukovodi jedini taj koji može da vidi pravu situaciju i ko može da bude primljen i kako da bude primljen. Ne mislite valjda da ćemo da crtamo konkurs u novinama kakvog ćemo operativca da primimo, pa to bi bilo van svake pameti.

Zato želim da još jednom iskoristim ovu priliku, a vi gospodine Paniću ispravite me, mada znam da svakako ovde ne možete, ali generalno uvek ste nam izlazili u susret i na sednicama Odbora. Da se ne lažemo, mi smo sad imali jednu paradoksalnu situaciju u našoj službi, za koju se inače zalažem da se vrati Služba državne bezbednosti, jer BIA mi je potpuno bez veze. Vas su pretvorili da vi budete neka novinska agencija, vaši operativci pišu tamo nekakav izveštaj, suštinski su vam bili vezali ruke čak i da uhapsite nekog, a bilo bi dobro što više ovih koji ovde vršljaju, razne agenture, da možete da pohapsite i to bi bilo dobro. Ali, paradoksalnu smo imali situaciju da direktor BIA-e nije mogao da smeni načelnika Uprave, dok mu ovaj ne da saglasnost da ga smeni. To je bila nenormalna situacija. Normalno je da sada donosite ovakav zakon, da omogućite čoveku da može da radi posao. Zamislite sada kada bi, recimo, u ruskom FSB-u direktor FSB-a ne bi mogao da smeni nekog sebi podređenog dok mu ovaj ne da saglasnost, ili u CIA-i, na primer, američkoj. Pa to nije normalno. A mi smo danas imali takvu situaciju u našoj službi. Ja se nadam da se to više nikad neće ponoviti. Baš zato bi trebalo glasati za ovaj zakon, zato što je to nešto što je dobro, gde omogućavate BIA-i da radi svoj posao.

Naravno, ja se nadam da ćete promeniti ime. Ne sviđa mi se to nimalo to Bezbednosna informativna agencija. Voleo bih da se vratite, iskreno, na Službu državne bezbednosti, jer vaš je zadatak da štitite bezbednost ove države. Niste vi nikakva agencija, niste vi novinska, ni Tanjug, niti bilo šta, vi ste Služba državne bezbednosti i to bi tako trebalo i da se zove.

Ovo su veoma dobri zakoni, posebno vojni. Moram da vam kažem, pošto smo proklamovali vojnu neutralnost, tek tu ste dužni da štitite državu, zato što će tek dodatni pritisci biti sada prema nama, više nemamo deklaraciju, mi imamo zakonsku obavezu da štitimo vojnu neutralnost. Znači, mi moramo sada i te kako da se pripremimo na razna iskušenja i zato službe i vojska moraju da nam jačaju. Prema tome, pozivam sve da glasaju za ove zakone, zato što su oni upravo upereni ka tome da nam vojska, službe i svi ostali bezbednosni sistemi jačaju. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, čisto reda radi mora da se naglasi da li će nešto biti po hitnom postupku ovde u parlamentu ili ne, o tome odlučuje Skupština, ne odlučuje Vlada. Vlada može da da predlog, a mi smo ti valjda koji vršimo i kontrolu rada Vlade, a između ostalog i kontrolu rada naših službi, pošto imamo nadležan Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Prema tome, na nama je da ocenimo da li je nešto potrebno da se radi po hitnom postupku ili ne.

Meni je žao što se uvažena koleginica, koju inače zaista iskreno uvažavam, nije malo više orijentisala na sam zakon, nego je više išla onim principom propagande koja važi inače za Zakon o BIA i koja se stalno protura po medijima, uzgred budi rečeno, o tim konkursima. Pa što ih vi niste donosili kada ste bili vlast? Što vi niste imali konkurse za prijem u BIA? Nikada nijedan konkurs niste raspisali, ali to kako izgleda po vašoj logici, a vi gospodine Paniću godinama ste u BIA pa to znate, kako su naše kolege zamislile, to bi bilo ovako – da se u novinama, recimo, objavi konkurs, BIA je objavila konkurs da su joj potrebni operativci za npr. praćenje rada diplomata u Republici Srbiji i sada opišete i profil koji bi nam bio potreban i to tako da izađe u novinama. Otprilike to je ono što nam naše kolege sa druge strane traže da imamo takav rad BIA, što je naravno potpuno nenormalno i potpuno besmisleno. Ja bih zaista zamolio da više takve stvari ne iznosite jer smeje vam se čitav auditorijum, to nikada niko i nigde ne radi.

Takođe bih vas samo na kraju zamolio da ne govorite da su nečiji amandmani besmisleni jer vi ste podneli 1.600 amandmana, najveći deo amandmana vam je „briše se“, promena zareza, tačke ili već šta, čisto reda radi, da biste se javljali i da biste pokušavali da opstruišete rad parlamenta. Naravno, vi na to imate pravo. Parlamentarna opstrukcija je nešto što je sasvim legitimno od strane opozicije. Ali nemojmo da govorimo da su nečiji amandmani besmisleni, jer kada se pogleda sadržina vaših amandmana, tek onda bi zaista moglo o besmislu da se govori. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Kao ovlašćeni koristim priliku za repliku, a ovde sam se javio da bi izneo nešto što zaista mora da se objasni javnosti jer neko namerno zloupotrebljava lazima i obmanama i sramnom propagandom zapravo pokušava da optuži sadašnju vlast da pravi nekakvu partijsku policiju. Uzgred budi rečeno, ovim Zakonom o BIA, koji je pred nama, zapravo je obrnuto. Imamo transparentan rad BIA jer do sada je direktor BIA bio taj koji je i mimo konkursa mogao da potpiše rešenje nekome da stupa na rad u Agenciji.

Ovim zakonom se sada samo kaže sledeće – da nije obavezan konkurs. To ne znači da ga nema, nego nije obavezan, a znate zašto? Zato što zamislite kada biste recimo primali operativca u BIA i nacrtate kakav vam treba na nekom konkursu i dođe neka strana služba i podmetne svog čoveka i taj prođe na konkursu. Pa to samo lud čovek bi mogao da dopusti takvu vrstu konkursa. Upravo je to specifičan rad BIA i naravno da nijedna služba na belom svetu nema takvu vrstu javnog konkursa da bi primila svog operativca. To ne bi bilo normalno.

Ja bih zaista zamolio da više ne iznosimo ovakve gluposti da ne slušamo one koji, zamislite, nekome spočitavaju nečije obrazovanje. Oni koji su u svojoj Vladi na mestu ministra, na primer, imali, ja inače svaki posao poštujem, ali imali su metalo-glodača. To je bio ministar rada. Molim lepo, sada nekome spočitavaju nečije obrazovanje, koje je uzgred budi rečeno, daleko više od ovoga koji ovde i koji je nažalost bio predsednik Vlade, a čije obrazovanje je zaista oskudno i zaista sramno. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Znate, kada nekom odgovorite argumentacijom koja je inače valjana i koju zaista sve službe koriste, onda vas taj neko pokušava da uvredi, valjda misleći da je mnogo pametan. Ali, već kada smo kod toga, pošto mi je rečeno da sam ja navodno raskrinkao da li će neke službe nama da ubacuju agente, znate, kadrovi tadašnje BIA, odnosno još uvek Službe državne bezbednosti, koje ste vi postavljali su napisali sada knjige u kojima govore kako ste zapravo vi, tj. vaša vlast kako je ubacivala upravo strane agente u našu službu i to je ono što je strašno.

Vi ste naše službe pretvorili u dečiji vrtić i vi ste zapravo ih napravili da budu servis stranih službi. Šta su one radile? Jedino su progonile ljude koji su na haškim optužnicama, a uopšte nisu štitile interese države. Vidite, mi želimo da napravimo jedan obrnuti princip, mi želimo da štitimo državu. Zato, naravno, postoji sistem - kako funkcionišu sve službe, tako će i naše službe postupati.

Vi pošto ste radili to tako, da npr. VBA je morala da stavi transparentnu javnu nabavku svoje tehnike, pa u zdravstvenoj knjižici radnika BIA ima pečat da je radnik BIA, vidite, to se više nikada neće ponavljati zato što to nije normalno i zato što služi da štiti državu, slažem se da treba da se vrati služba državne bezbednosti, a ne Agencija. Služba treba da štiti državu, a ne da radi za neke druge službe i to je osnovna razlika između našeg pristupa i vašeg. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Znate, ovde je neko, dotični kolega je pominjao – Vučićev režim koji razara sistem odbrane bezbednosti i ne znam čega. Elem, uvaženom kolegi, zapravo vama ću se naravno obratiti, predsedavajući, Vučićevom režimu nije palo napamet da najbolje oficire koji su imali 40 godina, imali su možda čin potpukovnika, pukovnika nije mu palo na pamet da ih penzioniše, a razlog što su oni to radili je bio taj zato što su svi ti oficiri bili uključeni u borbu protiv NATO pakta. NJima je stigao nalog da sve te ljude penzionišu i oni su to uradili, a onda su za načelnika recimo Generalštaba izabrali čoveka koji ne znam da li je ičim komandovao u životu, ali je postao načelnik postao načelnik Generalštaba. Preskočio je sve moguće činove, od potpukovnika došao je da bude načelnik Generalštaba. Zašto? Završio je nekakav kurs, da li u Garmišpartenkirhenu ili u nekoj drugoj obaveštajnoj instituciji, nije ni važno, ali to je bila jedina referenca da bude načelnik Generalštaba. Onda oni nađu da nam pričaju kako je neko razarao bezbednosni sistem.

Uzgred budi rečeno, kada već govorimo o demokratijama, ovo je ugledni list „Ekonomist“ radio, njihov period vlasti je svrstao da je Srbija tada bila nekakav hibridni režim, ispod svakakvog mogućeg kriterijuma, najgora onako neka vrsta poludiktature. Izvinite, danas su mnogo veće ocene istog tog uglednog časopisa za Srbiju, mi smo u rangu SAD, demokratija sa izazovima, što je ogroman napredak u odnosu na ono što su oni nama ostavili.

Tako da, priče koje oni serviraju, a sada ću vam i reći, upravo ovo što je pročitao vezano za članove zakona o BIA, pa upravo napredak Srbije u demokratiji upravo su ovi članovi napredak u demokratiji, jer mi nešto definišemo zakonom, što bi inače bilo normalno da direktor BIA radi, kao što u svakom javnom preduzeću sasvim je normalno da direktor je taj koji ocenjuje svoje radnike i, zamislite, vrši sistematizaciju radnih mesta uz saglasnost Vlade.

Evo ovako. Ne znam sa čim sam vas uvredio. Pričao sam o onome što ste vi izlagali, ali moram sada da kažem zarad javnosti, pošto tako ružno govorite o našoj Vojsci koja je branila ovu zemlju. Vaš direktor, sadašnje stranke kojoj pripadate je istu tu uniformu nosio tih 90-ih godina. Što tada nije skinuo uniformu i rekao – mene je sramota, ova Vojska masakrira, ubija decu itd. nego je bio isto pripadnik te vojske. Onda, naravno, kasnije, napredovao do čina načelnika Generalštaba i ako ne postoje nikakvi kriterijumi kako je do toga došao. Nije li vas sramota da tako nešto kažete?

Moram još nešto da kažem o demokratiji. Znate, gospodine Arsiću, a o tome su pisale i novine, u vreme njihove vlasti, bilo je valjda najnormalnije da političkog protivnika stavite na meri i da ga prisluškujete. Moja malenkost, nažalost, tri godine im je bila na merama, bez ikakvog obrazloženja. Samo su rekli sudiji napiši tamo meru da ga prisluškuju, podveli pod nekakav ekstremizam i nacionalizam. Zašto? Da bi jurili kretanje gospodina Nikolića i gospodina Vučića. To je bila njihova vlast. Prisluškivali su ljude kako im je palo napamet. Oni su danas našli za shodno da pričaju o tome da li neko stavlja BIA pod kontrolu ili ne. To je zaista vrhunac licemerja i drskosti. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Znate, kad neko priča o životu pod nekom vlašću, pročitaću vam, nadam se da se svi sećate te tragedije radnika „Glutina“ Mileta Čavića, 49 godina je imao, zapalio se ispred Skupštine ovde. Brzom intervencijom pripadnika obezbeđenja spašen mu je život, ali on je rekao sledeće – ne date mi da se zapalim, ali ne možete me sprečiti da se bacim sa mosta, ja se kući ne vraćam, nemam čemu da se vratim, jutros sam uzajmio za hleb i više ne mogu tako da živim. Radi se o radniku Veterinarskog instituta „Glutin“. U vreme vaše vlasti je tako čovek živeo.

Imamo i primere kada su pripadnici Vojske zbog potpune nemaštine u vašem periodu skakali sa zgrade, i to sa čitavim porodicama, a o tome ne želite da govorite.

Gospodine Vulin, meni je drago da ste vi sada izneli ove podatke koji su veoma važni, da se ovde nekom podiže plata i nikada veće plate u sistemu bezbednosti nisu bile i mi moramo još više da uložimo novca.

Ono što je ključno, mi ne moramo da pozajmljujemo novac i da zadužujemo državu da bismo nekome isplatili platu ili vojnim osiguranicima penziju koji su otišli u penziju. Oni su to radili. Besomučno su zaduživali ovu državu i tako kupovali zapravo glasove pojedinih pripadnika naših oružanih snaga. Mi to ne radimo, iz realnih izvora podižemo ljudima plate, životni standard i podizaćemo još više. Drago mi je što je gospodin Vučić najavio da će baš sistemu bezbednosti, odnosno snagama našim bezbednosti, podizati platu, naravno, podizati nivo operativnog rada u smislu bolje tehnike. U njihovo vreme nisu imali ljudi ni za čizme, a danas imamo i novu opremu i nove uniforme i novu tehniku i nove puške i mnogo toga što je zaista, zaista dobro i zato je ovo nešto što je mnogo bolje nego što je bilo u njihovom periodu.

Pomenut sam naravno, predsedavajuća.

To je zaista skandalozno šta je neko malopre izjavio. Rečeno mi je da ovde zloupotrebljavam tragediju, a uzgred budi rečeno, citirao sam čoveka koji je pokušao samoubistvo, citirao sam šta je izjavio, a rekao mi je čovek koji, inače, svako malo koristi da nam ovde kaže kako je dečak izvršio samoubistvo, jer nije imao za užinu. I, onaj koji zaista učestvuje u kreiranju afere - helikopter, gde su na najgori mogući način zloupotrebljavali tragediju koja se dogodila, kako bi vodili kampanju protiv Bratislava Gašića. Mesecima su to radili. On priča o tome da li neko zloupotrebljava tragediju. Kako vas bre nije sramota. Imate li stida makar malo?

Naravno, kada govorimo o nekakvoj popularnosti, pa vi, gospodine, u rođenom Glibovcu ne možete da pobedite. Izgubili ste ubedljivo jer je tamo SNS, u mestu gde vas najbolje poznaju, dobila skoro 60%, u vašem selu, a vi niste dobili ni 15. Nije vas stid da vi nekome nešto pričate? Hvala vam.

Dakle, jasno je da čovek nema nikakvog stida. Mrtav hladan je izgovorio nešto što, valjda, je kompletna javnost videla kako je učestvovao u kreiranju afere – helikopter. Pa to valjda svi znamo šta ovde sve govorili u Skupštini. Ne znam zašto se sada stidite toga ili vas je možda sada naknadno sramota, kao što lažete za vaš rezultat.

Uzgred budi rečeno, najbolje su vas građani u vašem mestu, u vašoj opštini ocenili kakvi ste jer ste prošli kao bosi po trnju na tim izborima.

Ono što je ključno, vi pričate od devedesetim godinama. Pa vaš lider je okretao vola na Palama, bre. Prkosio NATO avionima. To ste zaboravili sad. To sa Radovanom Karadžićem, koga ste tada smatrali kao velikim prijateljem DS, ne znam što ste ga se odrekli tako? Vi ste 1993. godine bili na Palama i dok je bilo NATO bombardovanje vi ste okretali vola na Palama, vaš predsednik stranke. Jel ga se odričete danas? Da ne pričam o tome kada je drugo bombardovanje Republike Srpske bilo, kada je drugi vaš lider, Boris Tadić organizovao skupove ispred Američke ambasade. Mene kao đaka je vodio tamo i govorio – Klintone mirotvorče, koliko si srpske dece danas pobio?

Što se stidite danas toga? Kako vas nije sramota?

Prema tome, očigledno neko ima naknadnu pamet i samo koristi priliku, političku naravno, da zloupotrebljava razne tragedije i naravno da dobija naknadnu pamet kako bi ovde građanima plasirao laži. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Ja bih krenuo sa tim da mi ovde postavimo neke stvari na svoje mesto. Prvo, ja mislim da mi treba da definišemo šta mi hoćemo uopšte od naših službi bezbednosti i ako pođemo od one definicije, posebno vezano za BIA, kao i za naravno svaku službu generalno koja se bavi tim poslom, da ona radi i ima neku konspirativnost u sebi, onda svakako ne možemo se osloniti na koncept koji je inače vladao dugi niz godina, a to je da svaki dokument te službe bude na izvolte. To je godinama, na žalost, bilo tako. Zašto? Zato što je neko sistematski uništavao našu bezbednosnu zajednicu, vrlo ciljano je to radio.

Elem, zašto ovo govorim? Ovde je neretko uspostavljena jedna sramna praksa da ako kažete za nekoga – on radi za BIA; odnosno, nekadašnju Službu državne bezbednosti ili bilo koju raniju neku službu, pa čak i iz onog socijalističkog perioda – uh, on je neki žbir, on je neki denucijant, on je ne znam šta li je.

Ovde ako kažete da slučajno saradnik CIA, saradnik možda neke strane zapadne obaveštajne službe, pa ti napreduješ u karijeri ovde. Ovde si mogao da dođeš na najviše moguće mesto u vreme vlasti ovih koji nam se sada ovde žale na ove zakone, samo zato što si recimo možda negde bio saradnik takve službe. Ako si slučajno radio za našu službu – e sram te bilo, branio si zemlju, ti si denucijant, ti si žbir, itd.

LJudi, ovde mora da se promeni ta svest. Čast je raditi za našu službu. Čast je raditi za našu službu i štititi interese naše države. Ne postoji veća čast od toga i ja naravno ovim putem želim da pomognemo pripadnicima BIA koliko god možemo.

Elem, ovde su nam postavljali pitanja o obrazovanju šefa BIA. Mogu da kažem da je njegovo obrazovanje izuzetno veliko, vi ga i ne poznajete dovoljno. On jeste diplomirani ekonomista, pre svega, za razliku od mnogih vaših prethodnika koji pitanje je kakvi su bili sa obrazovanjem, ali vi ste nama svojevremeno, neki vaši funkcioneri, jedan recimo čak direktor izdavačke kuće, bio je fasciniran npr. Slobodanom Penezićem Krcunom. Fasciniran, čak je u emisiji jednoj toliko lepih reči govorio o Krcunu, kao da je to bio jedan divan čovek, kao da nije posle Drugog svetskog rata ko zna šta sve radio. Postavljam pitanje, a kog je Krcun bio obrazovanja?

Recimo, meni je čak drago što ste vi to objavili iz VBA, ali naravno u saradnji takođe sa nekim vašim funkcionerom ranije, dokumenta KOS o praćenju Rankovića. Vidim da su neki bili fascinirani Rankovićem, uz svo poštovanje tih ljudi koji su partijske škole neke prošli, imali to jako stečeno obrazovanje. Postavljam pitanje, koje su ovako obrazovanje stekli? Evo, Ranković je bio recimo rabadžija, čini mi se, ali ste fascinirani njima, kao što su mnogi od vas fascinirani Josipom Brozom.

Recimo, Tomislavu Nikoliću ste često prigovarali koji ima fakultet, ali ste Brozom bili fascinirani, a objektivno bio je šta li, kovač ili već neko iz Kumrovca, tako bar zvanično nam kažu. Mašinbravar iz Kumrovca, pa mi je to fascinantno kako uvek tu pronalazite to da pričate o obrazovanju nekoga, a mnogi od vas su se divili takvim funkcionerima koji objektivno nisu imali obrazovanje za takve funkcije, no da sada ne govorimo o tome.

Zakon o BIA koji se ovde donosi, zapravo je napredak u demokratiji zato što sada zaista možemo da vidimo čime se bavi direktor BIA. U vaše vreme, sve ste ovo radili mimo zakona i tajni, a danas neko je definisao zakonom šta bi trebalo da radi šef BIA i normalno da će šef BIA da ocenjuje rad pripadnika službe i normalno je da će on da potpisuje rešenje ko će da uđe u BIA. Izvinite, u svakom javnom preduzeću direktor je taj koji vam potpisuje rešenje ko će da bude zaposlen. Direktor je taj, na kraju krajeva, koji ocenjuje ko kako radi. Ko bi inače drugi to trebalo da radi?

Naravno, to vi ovde zaboravljate uvek da kažete, on to sve može da radi, pa i tu sistematizaciju, uz prethodnu saglasnost Vlade, jer je BIA pre svega agencija Vlade, ali to je valjda nešto što je normalno.

Ne mislite valjda da će neko drugi osim direktora to da radi? To je zaista nešto neverovatno. Onda kažete – nema konkursa za pripadnike BIA. Nije tačno. Konkurs nije obavezan, ali može da postoji. Naravno da će postojati za određena mesta, pretpostavljam gospodine Paniću, za recimo mesta pravnika u BIA ili recimo za mesto nekoga ko radi u tehnici BIA, mada i tu bi naravno trebalo jako da se vodi računa. Ne možete valjda za operativca da raspisujete konkurs, ko to radi? Da li ste normalni?

Hajde da nacrtamo kakav nam operativac treba i onda da naravno bilo koja druga strana služba podmetne svog čoveka i kaže – evo imamo mi tog koji ispunjava te uslove. Mi bi bili izbušeni u potpunosti. To niko ne radi, nema te službe na belom svetu koja prima tako pripadnike kao što bi vi to zamislili.

Sa druge strane sama provera bezbednosna koja se radi za pripadnike BIA, to svako ko iole zna, odnosno ko je imao ikakvih dodira sa ljudima iz sistema bezbednosti, posebno ako je bio u odborima za kontrolu službi bezbednosti, zna da je to provera gde vam bukvalno krvna zrnca proveravaju. Nemoguće je da dođe neko ko je pao sa Marsa tek tako i nestručan i da uđe u BIA. To je van svake pameti i upravo ta bezbednosna provera je ključna za ulazak u BIA.

Znate, ja bih zaista zamolio da više ne pričamo koje kakve gluposti o nekakvim transparentnostima i ne znam čemu, mi smo doživljavali, ali ovo zaista javnost mora da zna, mi smo doživljavali da su naše bezbednosne službe i VBA, pa i BIA čak, morali da imaju transparentnu javnu nabavku tehnike svoje. Da li je to normalno? Hajde da obavestimo sada svaku zemlju na ovom svetu šta mi želimo da nabavimo. Ko to radi? Da li ste normalni kada to neko traži?

To je nešto što zaista mora da bude vrhunska tajna. Kakav mi sistem imamo, na kraju krajeva, sva ta vrsta tehnike, šta smo proizveli, to ne mora da bude baš tako na izvolte. I onda kažu – jao, tu se remeti sistem tajnih informacija, nije tačno. Upravo ovim zakonima vi sada definišete konačno šta se u sistemu odbrane, pre svega, može da smatra tajnom informacijom. Pa, najbolje bi bilo da vam strategiju odbrane čitavu i čitav naš sistem da prezentujemo svima u dnevniku, bilo bi to verovatno najbolje. Pa, dajte ljudi, nemojte da se zavitlavamo sa službama i sa sistemom bezbednosti.

Ono što ja moram, gospodine ministre, vas da pohvalim, a to što niko ovde nije primetio, vi prvi put, odnosno ova država prvi put uvodi vojnu neutralnost kao deo odbrambenog sistema ove zemlje, odnosno kao nešto što ćemo morati i te kako da branimo i da čuvamo. To do sada nigde nije bilo. Prvi put se sada ovim zakonom uvodi da je to od strateškog interesa i da je to nešto na čemu vojska, pre svega, a i naravno i svi ostali državni organi će morati da rade. Znači, ne postoji nikakva šansa da se ovako nešto prekrši.

Mi smo vojno neutralna zemlja, ne pada nam na pamet da ulazimo ni u NATO pakt, niti u bilo koji drugi vojni savez i to je sada lepo zakonom i definisano. I žao mi je što to niko nije primetio. Ovo je nešto što je od vrhunske važnosti za naš bezbednosni sistem.

Po pitanju same vojske, ovde smo čuli da ministar odbrane ili ne znam ko mora obavezno da služi vojni rok. To je notorna glupost. A, zašto? Pa, mi ubuduće nećemo onda imati uopšte ministra odbrane, s obzirom da je ranije ukinut vojni rok, ti mladi ljudi kada porastu, jednog dana će valjda doći na funkciju ministra odbrane, pa kako će onda da bez vojnog roka da dođu ako se vi zalažete sada da se vrati drugačiji sistem?

Prvo, ministar odbrane je politička funkcija. Ministar odbrane nije vojna funkcija. Na kraju krajeva, imamo ministra odbrane koji su žene u nekim drugim zemljama, možda će se i kod nas tako nešto dogoditi.

(Radoslav Milojičić: A dezerteri? Ima li toga?)

Ne znam to, što se tiče dezertera, možda neko kod vas je to bio.

Ali, ono što je veoma važno, to je, da nemojmo da iznosimo više nebuloze, jer mi ubuduće ćemo onda morati da ukidamo funkciju ministra odbrane ako budemo tražili da neko ko je služio vojni rok mora da, jedina kao takav mu je uslov da bude ministar odbrane. To su gluposti, to je politička funkcija i sam sistem odbrane inače je veoma uređen sistem, gde vi suštinski dođete na nešto što je gotovo, zna se tačno hijerarhija ko šta radi i kako funkcioniše. Nije to sada, ne znam, ministarstvo neko koje je bilo potpuno u rasulu, pa da sad ne znate kako to funkcioniše. Ministar tu suštinski dođe na gotovo. To je jako uređen sistem i dobro je što je naša vojska takva.

Ono što bih ja vas zamolio, ministre, a to je upravo zbog izazova, ovde to niko ne govori, plašim se da će nam izazovi biti sve veći i veći, posebno po pitanju KiM i drugih pritisaka, ali ovo što se na Bliskom istoku dešava i mogući napad na Iran, i čini mi se da to polako ide, mi ćemo imati ponovo očigledno migrantsku krizu. Moraćemo i te kako da se angažujemo i još više da obnovimo i da osavremenimo rad naših službi, posebno VBA i VOA.

Ja moram da priznam da jedna od katastrofalnih grešaka u našem bezbednosnom sistemu, skandalozna greška prethodne vlasti je bila ukidanje SID-a, Službe za informisanje i dokumentaciju. To je bila služba Saveznog ministarstva spoljnih poslova, odnosno SMIP i pravo da vam kažem, to nijedna zemlja na svetu ne bi uradila, to smo samo mi uradili i to je potpuna katastrofa.

Mi danas u mnogim ambasadama, pitanje je da li imamo ljude koji poznaju kako to funkcioniše i kako bi trebalo obaveštavati našu državu o nekim događajima. Nadam se da će se to nekada obnoviti. Voleo bih da nam se obnovi SID, ali za sada kako stvari stoje, mi, nažalost, to nemamo, voljom nekih ljudi koji su očigledno želeli da se što više dodvore i upropaštavali su našu bezbednosnu zajednicu.

Ja sam, inače, tokom ove rasprave istakao da mešanje u rad naših službi, posebno nekih jačih službi i CIA, MI6 i već koga, to ne govorim ni ja ovde, niti bilo ko od nas, paušalno niko to iznosi, to iznose kadrovi koji pišu danas knjige koje ste vi postavljali. Oni pišu o tome kako ste im vi davali zapravo naloge da ubacuju pojedine ljude i kome da se potčine.

Ono što je najstrašnije, mi smo naše bezbednosne službe isključivo sveli u tom periodu da jure haške optuženike, a ne da štite državu. Ili smo imali sistem odbrane takav da se isključivo bavimo borbom protiv terorizma, a ne zaštitom države, što je, naravno, bio pogrešan koncept. Neko je namerno urušavao naš sistem odbrane.

Ovo sad što se radi je nešto sasvim drugačije. Mi podižemo naš sistem odbrane. I dobro je što obnavljamo Vojsku, i dobro je što dobijamo avione. Neko nam ovde kaže – avioni vam ne lete. Pa, izvinite, vi ste nam ostavili zemlju bez ijednog aviona, bez i jednog jedinog aviona. Danas neko to obnavlja i na tako ružan način govorite o tome. Ne razumem zašto.

Ovoliki broj misija inače koje mi imamo, pa to je nešto što je zaista dobro, zato što neko uvažava našu Vojsku, i Ruska Federacija s jedne strane i s druge strane i NATO pakt i želimo sa svima da vežbamo, ali smo vojno neutralni.

Ja inače i podstičem vas, gospodine ministre, da imamo što više misija. Misije, pre svega, popravljaju imidž Srbije u svetu. Naravno, ne misije NATO pakta, nego isključivo misije pod zastavom UN i pojedine misije EU, recimo, ovo borba protiv pirata u Somaliji itd, gde mogu naši vojnici da se zaista dobro obuče i da zarade, na kraju krajeva.

Neko kaže ovde – male su plate u Vojsci. Pa, jesu, slažem se, morale bi da budu veće, ali nikada nisu bile veće, za razliku od vašeg perioda kada su ljudi masovno napuštali vojsku.

Ono što bih vas ja zamolio,ministre, i to je naš veliki problem u Vojsci, to je užasno veliki problem u Vojsci, a vezano je za IT sektor. Ne možete, npr, u IT ili već gde, da zadržite ljude zato što neka strana firma može više da im plati, mnogo više da im plati, oni ljudi odlaze tamo. To je katastrofa. Mi moramo što više da razvijamo našu tehniku i naše sisteme u Vojsci.

Meni je jako drago, recimo, što danas imamo situaciju da naša namenska industrija pet puta bolje radi nego što je radila u njihovom periodu, pet puta. Ja bih voleo da nam iznesete podatke o proizvodnji i prodaji municije koju imamo danas u odnosu na njihov period. Ja mislim da je to fascinantno koliko zarađujemo danas. Naravno, nije mi drago što ta municija završava na ko zna kojim tržištima, preko raznoraznih kanala, pošto je to tržište i razne firme tu kupuju sve i svašta, ali je situacija upravo takva da mi zapravo zarađujemo. Izlazimo na tržište i prodajemo naše naoružanje i sve nam je bolje i sve nam je savremenije. I to je ulaganje u Vojsku, to je ono pravo pravcato ulaganje u Vojsku.

Naravno, pozivam građane da i dalje našu Vojsku podržavaju i drago mi je što je ona prva institucija po poverenju. Voleo bih, naravno, i da BIA vrlo brzo dođe. I, molim ljude da poštuju naše bezbednosne službe. Ti ljudi rade danonoćno. Moramo da im pomognemo što više. Nemojmo više da degradiramo naše službe i da uvek govorimo ako neko radi za našu službu, to je denucijant i žbir. Ne, ne, to je čovek koji časno radi za svoju zemlju i bori se za svoju zemlju. I, hajdemo da im svi pomognemo. Sa ovim zakonima ja mislim da zaista unapređujemo naš sistem bezbednosti, a naravno, tokom dalje rasprave ću još neke pojedinosti izneti. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Osvrnuću se u ovom setu na promene zakona na Zakon o igrama na sreću. Prvo, to je oblast kojom sam se ja dugo godina bavio i veoma dobro poznajem i tržišta na svetu i tržište u Srbiji. Neretko ovde čujemo, nisu naravno krive kolege koje imaju ovakvo mišljenje i u samoj našoj javnosti prevladava takvo mišljenje, da je to najgora pošast, da je to potpuna katastrofa, pre svega, iz razloga zato što ono s čim se Srbija suočava, i to je suština zašto je tako negativno mišljenje, to je sa ogromnom količinom ilegalnog tržišta igara na sreću.

Naravno, lako je tako reći – hajdemo sve da ugasimo, ali kada nam je potreban novac za Crveni krst, kada nam je potreban novac za razvoj amaterskih sportskih klubova, kad nam je potreban novac za domove zdravlja itd, onda hajde ipak da ostanu igre na sreću, jer je zakonom predviđeno da se uzimaju ogromna sredstva odatle, upravo iz ove oblasti. Mi tim ukidanjem, ukidanjem igara na sreću, suštinski, imali smo ovde prilike da čujemo da neko traži, bismo ukinuli sredstva koja su veoma bitna za ovaj humani aspekat koji je i te kako važan.

Zašto govorim ovde o ilegalnom tržištu igara na sreću? Uvaženi ministre i vi ste na neki način bili uključeni u čitavu ovu tematiku kao ministar odbrane, dok ste bili ministar odbrane, i dobro znate da je bio jedan dobar pokušaj i još uvek je, naravno, implementiran i u vreme gospodina Gašića, upravo softvere Državne lutrije Srbije je radio Vojno-tehnički institut, odnosno da naša Vojska Srbije suštinski ubira veliki prihod od samih softvera u Državnoj lutriji Srbije. Ponosan sam na to što sam nekada, kao predsednik same Skupštine Državne lutrije Srbije, učestvovao u radu na tome. To su ogromna sredstva za našu Vojsku.

Ono što je problem bio oko ilegalnog tržišta, implementacija takvih stvari, je upravo što smo imali unutar samog državnog sistema ljude koji su sarađivali sa ilegalnim priređivačima i uvek su im dojavljivali kada, recimo, ide poreska inspekcija da, recimo, poseti neki ilegalni objekat, u smislu da ga zatvori. Neko iz, naravno, tada Uprave za igre na sreću ili, na kraju krajeva, iz same Poreske uprave dojavi, oni zatvore objekat i, naravno, poreski inspektor tu ne može ništa da uradi.

Zato smo došli do situacije da smo imali 50% čak nelegalnog tržišta, što je potpuna katastrofa. To je ona problematika gde imamo mlađe od 18 godina koji se klade. To je ona problematika gde imamo sve u sivoj zoni, a upravo zbog tog nelegalnog tržišta, a nije bilo dovoljno želje države da se sa tim obračuna. Zato smo mi gubili enormne svote novca i još uvek, nažalost, gubimo, a posebno sa razvojem novih tehnologija i posebno sa priređivanjem igara na sreću na internetu. Mi imamo strašan problem odliva novca koji je zastrašujući. Neke procene su bile da preko 50-60 miliona na godišnjem nivou mi izgubimo zbog nelegalnog tržišta.

Zamolio bih državu da vrati Upravu za igre na sreću. To je bila jedna neviđena glupost koju smo mi uradili, da ukinemo Upravu za igre na sreću. Jedina zemlja u Evropi je Srbija ili jedna od dve zemlje u Evropi koja nema upravu za igre na sreću. U Velikoj Britaniji je to dignuto na nivo ministarstva, jer znaju koliko novca se tu vrtu, koliko je to dobro za državu. Kada imate legalnog priređivača njemu ne pada na pamet da pušta mlađeg od 18 godina da igra bilo koju igru, njemu ne pada na pamet da dopušta da se neko, što bi naš narod rekao, raskući u kladionici zato što on želi da ima konzumenta u smislu igrača koji je došao da se zabavi, a ne da sebe uništi. Oni su dužni zato što su svuda u svetu legalni priređivači ti koji su tražili da se u zakonske okvire ubaci tzv. društvena odgovornost, i to su tražili kod nas ljudi koji su legalni priređivači da se ubaci ta društvena odgovornost, gde ste dužni da, na primer, u saradnji sa Institutom u Drajzerovoj, ako vidite zavisnika, da ga pošaljete tamo i čak su dužni svoje operatere na uplatnim mestima da obuče da takvog prepoznaju i da ga pošalju u Drajzerovu da se leči. Kada imate nelegalnom priređivača, on to nikada neće uraditi, njemu je baš dobro da se neko raskući, da potpuno uništi svoju porodicu i zato imamo danas ovo što imamo.

Molim državu da ovde stane konačno za rep nelegalnim priređivačima i posebno na internetu zato što tu imamo potpuni cirkus, jer jednostavno nema nikakve kontrole, a upravo je tu Vojno-tehnički institut koji je mogao dosta da uradi, nadam se da će uraditi, zato što su upravo kod njih te laboratorije i mogućnost da se tako nešto napravi kako bi se nelegalni priređivači apsolutno suzbili.

Neko je ovde rekao da su u Ruskoj Federaciji ukinute igre na sreću. To je potpuno netačno. Ruska Federacija ima jedan od najboljih zakona za sportsko klađenje, a što se tiče kockarskih zona, ona ih je stvorila šest u državi i samo tamo možete kazino igre da priređujete. Nešto slično imaju SAD. Ne bi bilo loš kod nas, ali mi smo mala teritorija da tako nešto uvodimo, ali Ruska Federacija, tvrdim, ima jedan od najboljih zakona za sportsko klađenje, a da ne pričam o Velikoj Britaniji koja je tako nešto donela.

Inače, najbolje zakone ima Malta koja je izvanredna država po tom pitanju i vi tamo, kada biste hteli da priređujete igre na sreću, morate da prođete bar jedno 40 instanci, veoma nezgodnih, od toga da vam proveravaju kompletno poreklo novca, da li ste se slučajno finansirali od terorizma, od kriminala, od ne znam čega. To je dobro da se uvodi i kod nas, upravo ovim članom, ovo nije loše, ali moramo da znamo, ovo što sada uvodimo ovim izmenama da ne može da bude priređivač igara na sreću neko ko je učestvovao u nekom kriminalu, on svakako nikada to neće ni biti. On će uvek otići u sivu zonu. Legalni priređivač se nikada neće time baviti. Onaj ko je nelegalni priređivač, on će se time baviti i to je ono gde država mora konačno da stane na put, ukoliko želi da iskoreni tu pošast i naravno da omogući ljudima koji legalno priređuju, da mogu to na jedan zdrav i dobar način da rade i da novac ostane svakako u državi. Da imamo onda za finansiranje i sportskih klubova i domova zdravlja i crvenog krsta itd.

Nadam se da će Vlada Srbije, a čini mi se da izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, negde i rađen, obzirom da imamo stari zakon iz 2011. godine, dosta prevaziđen, već danas, nadam se da će to konačno doći na dnevni red i da ćemo uskoro glasati o tako nečemu. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Naravno, reklamiram član 107. povreda dostojanstva, jer zaista je suprotno apsolutnom moralu, bilo čemu da neko ko je učestvovao u kreiranju Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, po kome ste mogli radnika na ulicu da izbacite kako god ste hteli i zaista u robu da ga pretvorite, da on danas priča o tome kako imamo jeftinu radnu snagu i da li su radnici robovi.

Takvom politikom smo doveli do toga da navodni vizionari pričaju kako ćemo u rudniku Bor da sadimo kikiriki, a za radnike nas baš briga. A danas, danas kada neko podiže čak cenu te radne snage upravo time što se trudimo da obučimo naše radnike i da konačno posle 30 godina i uđu u neku fabriku da negde nešto rade, jer zahvaljujući njima smo sve fabrike upropastili, takav danas ima obraza, posle takvog Zakona o privatizaciji da nam priča da li su radnici robovi.

Zamolio bih vas da ubuduće reagujete, jer ovo zaista nema nikakvog smisla. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Znate, ja razumem da neko ima drugačije mišljenje. Svako pokušava da dođe do birača na neki način. Nemam zaista ništa protiv, ali treba nekad razmisliti o promeni koncepcije i ne pričati nekada nešto što zaista nema utemeljenje.

Ovaj amandman ću zdušno da podržim, jer ja sam pristalica potpune liberalizacije, da li stranim ili domaćim ljudima, ali da se omogući da mogu što slobodnije da posluju. Ko ima kvalitetniji proizvod taj će na tržištu i da se proslavi. To je valjda neka logika?

Ovde smo slušali nešto što mi liči na neke šezdesete godine prošlog veka, otprilike kada smo uvodili i kao ideal stavljali samo upravni socijalizam, gde se traži od naših firmi, mi ćemo to da subvencionišemo, a oni će planski da nešto proizvode, a gde će da prodaju, to niko nema pojma i to je nešto što je katastrofalno u ekonomiji.

Hajde sada po logici kako je moj kolega bio protiv ovog amandmana, to bi bilo na sledeći način. Recimo „BMW“ želi da investira u Srbiju, želi da otvori fabriku, mi bismo rekli – nećemo „BMW“, mi ćemo ulagati u nekog našeg proizvođača ovde da bude jednak „BMW“ otprilike, što je nemoguće, jer nemate ni takvu tehnologiju, niti imate takvu radnu snagu obučenu, niti prosto imate ta sredstva kojim bi mogli da budete konkurentni „BMW“, ali je to neka logika koja se ovde stalno suprotstavlja stranim investicijama.

Kažu – pa mi ćemo ulagati. Oni ovde kažu - Dolaze zato što smo jeftina radna snaga. Pa, jesmo. Zato što 30 godina niko živ nije radio ništa, uništene fabrike. Kako mislite da imate obučenog radnika, ako nije prošao nikakav proces zanavljanja tehnologije u smislu da nauči nešto? Kako mislite da imate onda skuplju radnu snagu?

Moram da vam priznam, sadašnja cena još je i adekvatna kakva je zaista mogla da bude i kroz šta je Rumunija i Bugarska, kroz šta prolaze i dan danas. Čak se Rumunija dosta usavremenila. Pa, ne možete da imate obučenu radnu snagu ako 30 godina ni jedna fabrika ljudski nije radila, a jedini način da dođete do radne snage, koja će biti naravno daleko cenjenija i skuplja na tržištu, pa to je da recimo, ovo što smo uveli dualno obrazovanje, da ljudi počnu da se obrazuju i da znaju kako se radi u proizvodnji. To je valjda neka logika.

Jeste to trnovit proces, ali moraćemo to da prođemo, zato što godinama ništa nismo radili. Pa, kažu – mi ćemo sada, ne znam koliko u poljoprivredu da uložimo, iako država daje ogromna sredstva za poljoprivredu, a kako mislite da bude konkurentni, ogromni konzorcijumima i u Francuskoj i u Nemačkoj, to su ljudi koji decenijama, godinama rade nešto, imaju nove tehnologije, vi to nemate ništa ovde? Mi smo jedini koji su uspeli fabrike traktora do temelja da uništimo, i onda kažu – Uvozimo strane traktore. Uvozimo, kad su oni savremeniji, mi nemamo više domaćih, kad je te fabrike upropastio.

Mi moramo da krenemo bukvalno iz početka. Strana investicija, posebno kvalitetne strane kompanije, pomažu ovde da se obuči radna snaga, pomažu ovde da nešto nauče. Taj radnik koji prođe tu fabriku, odnosno ko je tamo radio, i ako ode iz nje moći će nešto sam da pokrene, zato što je negde nešto naučio. Nekim se novim tehnologijama naučio. Potpuno je nenormalno terati stranu investiciju odavde, to je potpuno pogrešan koncept. Na kraju krajeva, videli smo na izborima da ipak ljudi znaju to da cene. Neće ljudi da sa prosipanjem demagogije, da teraš stranca iz sopstvene zemlje zarad, navodno, neke priče pitke, da nekom domaćem privredniku nešto daš, a kome, kad jednostavno tako nešto nemamo. Ono tamo što je obezbedilo domaćih privrednika, što je uspelo da obezbedi plasman robe na strano tržište, pa tu država i te kako ulaže, ali dugo će još proteći vode Dunavom dok mnogi naši privrednici ne stanu tako na noge, da zaista možemo da imamo krajnje konkurentnu i stabilnu privredu, nekim naravno evropskim tržištima. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih nešto da kažem i hajde da se malo i dotaknemo amandmana i uopšte načina kako se oni podnose. Apsolutno je legitimno pravo opozicije, to je svuda u parlamentarnoj praksi tako da ima neku vrstu parlamentarne opstrukcije, što podnose na hiljade amandmana. Ako sad već govorimo o fantomskim ili već kakvim amandmanima, sigurno nećete mi reći da su bili smisleni amandmani sa „briše se“, ili menja se zarez, i tačka itd. To je pravo opozicije da ima tu vrstu opstrukcije, ali nemojte braniti pravo vlasti da se odbrani. To je naše pravo, takođe da podnosimo na hiljade amandmana. Sada, neko kaže da bismo onemogućili opoziciju. Nije. Hoćemo mi, recimo, da imamo tu priliku da kažemo šta mislimo o nekom zakonu i da tu vrstu njihove opstrukcije sprečimo.

Izvinite, mi ovo radimo da građani znaju, na osnovu Poslovnika koji su oni doneli, u njihovo vreme je donet Poslovnik. Ne razumem zašto se oni protive onome što su oni inače sami pripremali svima nama ovde. Prema tome, kao što oni imaju pravo opstrukcije, tako i vlast ima pravo da se brani. Hoćemo da imamo ovoliki broj amandmana da bismo mogli da kažemo zašto je možda zakonski predlog dobar ili da ga čak eventualno popravimo i na krajeva da se vidi da zaista radimo. Za svaki od ovih amandmana je uložen određeni trud i ja ću neke od njih i te kako podržati i biće mi žao ukoliko se povuku. Nadam se da se neće povući. Daleko su svi smisleniji od onih što su bili „briše se, tačka, zarez i tome slično.

Dakle, ako govorimo o smislenosti amandmana i ako govorimo o tome šta je fantomski, mogli bi prvo da pogledaju šta su oni radili, pa onda tek drugima da pridikuju.