ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Komlenski je bio narodni poslanik dva puta do sada, u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i u 12. sazivu, od 2020. do 2022.

U 11. sazivu bio je šef poslaničke grupe Pokret socijalista–Narodna seljačka stranka–Ujedinjena seljačka stranka, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjnje siromaštva.

U 12. sazivu bio je član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 217 sati, 59 puta se obraćao u plenumu, nijednom nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 280 puta, od čega je za 258 glasao “za”, za osam akata je glasao “protiv”, a za 20 se izjasnio kao “udružan”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 47. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za spoljne poslove, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1965. godine. Po zanimanju je advokat.

U Skupštini opštine Obrenovac odbornik je od 2012. godine do danas, a u periodu od 2014. do 2016. bio je i predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Član je Pokreta socijalista, u kome ima funkciju generalnog sekretara.

Živi u Obrenovcu.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2022, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 59
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo kada bi mi samo slušali kako neko obrazlaže amandmane, a ne vodili računa šta detaljno piše u Predlogu zakona i u samim amandmanima, možda bi neko predlagaču ovog amandmana i mogao da poveruje da se ovde radi o, kako on reče, pravničkoj intervenciji.

Slažem se da studenti prve godine Pravnog fakulteta znaju da se mora voditi računa o tome da je kolizija zakona i jedna od najopasnijih stvari i sukob nadležnosti koje mogu da se dese kada se propisi donose. Međutim, ovde nema ni sukoba nadležnosti, niti kolizije kada su u pitanju ovlašćenja Ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu i Ministarstva za javna ulaganja.

Naime, da u tekstu koji je predložen ne stoji sledeće – stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekta iz delokruga tog ministarstva koje se finansiraju itd. možda bi mogao da postoji sukob nadležnosti.

Obzirom na ovakvu formulaciju sasvim je jasno i logično kada se osvrnemo samo na ovaj amandman da kada su u pitanju finansiranje iz predpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu se stara o stvaranju uslova za realizaciju ovih projekata iz njegove nadležnosti. Znači, ne iz nadležnosti Ministarstva za javna ulaganja već iz svoje nadležnosti. Ministarstvo za javna ulaganja se stara o istim ovim stvarima kada je u pitanju njegova nadležnost.

Studenti Pravnog fakulteta takođe, na prvoj godini bi morali već da znaju da kada čitaju predlog zakona, zakon ili bili šta pročitaju ceo zakon. Kolega je očigledno propustio da to učini, jer ja bih ovaj njegov amandman shvatio kao dobronameran i možda razliku tumačenjima da je on amandmanima obuhvatio i član 3. kada je u pitanju Ministarstvo prosvete, član 4. kada je u pitanju Ministarstvo sporta, član 6. kada je u pitanju Ministarstvo nauke, tehnologije i razvoja, turizma i omladine, Ministarstvo informisanja, gde u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima kada su i ova ministarstva ovim članovima zakona stoji potpuno identična formulacija.

Znači, ovo nažalost, ili kolega je propustio prvu godinu Pravnog fakulteta ili je ovo samo pokušaj da se predstavi kao pravnička intervencija, nešto što je čisto politikanstvo.

Iz svih ovih razloga o bilo kakvom razmatranju, a pogotovu o usvajanju ili prihvatanju ovog amandmana smatram da nema mesta.

Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram povredu člana 27. - predsedavajući je dužan da se stara o primeni Poslovnika. Ja zaista sa ovom količinom žuči, koja je izlivena od strane gospodina Šaipa Kamberija, dolazim u situaciju da se pitam, da li je on, uopšte dobro razumeo o čemu se danas ovde raspravlja?

Ja, sa ovakvim stavom njegovim, nisam siguran da je on razumeo na odgovarajući način Predlog zakona, možda ga je trebalo obezbediti i na jeziku nacionalne manjine, kojoj gospodin Kamberi pripada, jer ovakav istup, ovakav stav meni više govori da je on shvatio da se ovde radi o leks specijalisu, koji se odnosni na obavezu plaćanja struje građaninu Šaipu Kamberiju i ja ovakvo ponašanje jednostavno uopšte ne mogu na drugi način da prihvatim i da shvatim.

Ovo je ustavna obaveza koja je nesporna, kao što je i obaveza da se struja plaća i ovo nije leks specijalis kojim se uvodi obaveza građaninu Šaipu Kamberiju da plati struju koju duguje Republici Srbiji. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, gospodine Pantiću, danas je još jedan dan kada građani Srbije posredstvom parlamenta, zasigurno biraju kvalitetne sudije na sudijske funkcije i parlament Republike Srbije im na pravi, odgovarajući i jedni mogući način, koji bi eventualno mogli da zamene nekakvi neposredni izbori sudija, ako ih neko osmisli na odgovarajući način mogli da zamene, na pravi način predaje u ruke da dele pravdu. Da donose pravedne, pravične odluke, da rade u interesu građana Republike Srbije, države Republike Srbije, da budu hrabri, da budu nezavisni i samostalni potpuno u donošenju svojih odluka, ali to zavisi isključivo od njihovog znanja, od njihovih moralnih karakteristika i ja se nadam da su ovi predlozi koji su stigli do nas dobro procenjeni, obzirom da, koliko mi je poznato, nisu stigle nikakve ozbiljnije primedbe na predloženu listu kandidata.

Očekujem da će osim ovog još nekog izbora sudija biti. Prevario sam se prošli put na prošloj sednici kada smo birali sudije pa sam mislio da se to više neće desiti. Očigledno da i sadašnji saziv VSS koji se pokazao vrlo odgovornim i korektnim u svom radu, jer njihov predstavnik je danas ovde u Skupštini, kao što su predstavnici VSS uvek bili u Skupštini i branili predloge koje je Visoki savet sudstva dostavljao ovom Domu, za razliku od toga da mi danas ovde nemamo predstavnika Državnog veća tužilaca. Ali, o razlozima mojim koje procenjujem da su vezani za to ja ću malo kasnije.

Pre svega, da ne bi istorija zaboravila u one kojima građani Srbije, možda, ukoliko referendum raspisan za 16. januar bude dao odgovor onakav kakav se meni ne sviđa, a to je da se usvoje predloženi ustavni amandmani, možda po poslednji put su sudije koje će s punim pravom iznad odluka koje i u buduće budu donosili imati pravo da napišu u ime naroda.

To su, da ostane zapamćeno, u Upravnom sudu – buduća sudija Mirjana Popović, Tatjana Popara, Katarina Pecić Ilić, u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci – sudije Jelena Savić, Milica Dubljević, Milena Baletić, u Osnovnom sudu u Velikoj Plani – to će biti sudije, naravno, kada prođe glasanje, Dušan Milošević, Bojana Lalić, Svetlana Jović, Tamara Radovanović, Jelena Vučković, u Prijepolju – Maida Iglica, Tijana Kontar Špica, Marija Vižlina, Ana Pejović, u Ivanjici – Aleksandra Filipović, u Petrovcu na Mlavi – Dragan Jokanović, Jelena Kukolj, u Lebanu – Saša Branković, Silvana Stanković, u Lazarevcu – Dejan Kastratović, Sanja Jovanović, u Rumi – Milica Beljin, u Prekršajnom sudu u Somboru – Nebojša Vasiljević, u Prekršajnom sudu u Negotinu – Valentina Rajičić Jovanović.

Kad se budem vratio u advokaturu, ukoliko ustavne promene budu stupile na snagu posle referenduma i ako se zadesi posle toga da bilo kom predmetu učestvujem ko bude sudio od onih koji će biti izabrani na novopredloženi način, prva i osnovna zamerka s kojom ću ići do Strazbura jeste – odakle mu pravo da napiše u ime naroda.

To su zamerke o kojima smo mi govorili ovde vrlo jasno i glasno dok je bila rasprava oko ustavnih amandmana i ne bih se previše vraćao na to. Samo želim da podvučem, da građanima Srbije bude jasno da se stvarno ne unosi pometnja, a to je, iako sam protivnik i glasaću protiv na tom referendumu, nema ovde nikakve ni direktne, ni indirektne veze ni sa Rio Tintom, ni sa preambulom, ni sa bilo čime drugim, osim sa delom koji se odnosi na pravosuđe, odnosno na sudove, način izbora sudija i na tužilaštvo.

Ono što sam govorio u raspravi vezano za javno tužilaštvo očigledno se danas i pokazuje kao takvo. Bojim se da odredbe Ustava koje će sadašnje zamenike javnih tužilaca izjednačiti sa javnim tužiocima nisu odgovarajuće i da će se jednog dana otkriti da ili će morati da se raspiše konkurs za izbor 800 javnih tužilaca da bi dobili taj status, sa sudijama taj problem ne postoji, parlament Srbije je sudijama dao ovlašćenje da vode postupke suda i donose presude u ime naroda.

Zamenicima javnih tužilaca je dao ograničena ovlašćenja u ime građana Republike Srbije, a ta ovlašćenja ne podrazumevaju pravo koje imaju javni tužioci. Javni tužilac je u postupku taj, koji potpisuje sve akte, od zahteva i naloga za sprovođenje istrage, do podizanja optužnica, optužnih akata, povlačenja u postupku i mnogih drugih za koje zamenici tužilaca nemaju pravo da vrše. Ali, u tome neko drugi mora da misli i to mislim da će stvoriti odgovarajući problem u nekoj budućoj praksi, jer se jednostavno po ovlašćenjima, po nazivu može promeniti ime, Borislav je promenio ime u Borko, pa radi se o jednoj istoj osobi, niti je mlađi, niti lepši, niti pametniji, ali ovde se radi o ovlašćenjima, jako razgraničenoj funkciji, šta mogu javni tužioci da rade u svom poslu, a šta mogu da rade zamenici javnih tužilaca, i uopšte nije benigna stavka i razlika.

Međutim, ono što je i slika i današnje sednice, mi na današnjoj sednici imamo jednu odluku o prestanku funkcija javnog tužioca. Ja sam opet kao i na prethodnoj sednici kada smo imali konstataciju prestanka funkcije javnog tužioca, ako se ne varam, u Kuršumliji je tada bilo, pogrešno čitajući, video da se radi o tužioci Lidiji Komlen Nikolić. Ja sam stvarno očekivao da će oni koji se pozivaju na to da u Skupštini Srbije, mi imamo ograničeno pravo da diskutujemo o njihovom radu, da komentarišemo postupanje i sve ostalo, i zaista sam očekivao da će prema važećem kodeksu, biti bar pokrenut neki postupak protiv uvažene gospođe Lidije Komlen Nikolić, zbog svega onoga što je u septembru mesecu kada je bilo javno slušanje, u Skupštini Republike Srbije izgovorila. Ova gospođa je dala sebi za pravo da direktno preti poslanicima Republike Srbije, ukoliko ne budu izglasali i prihvatali promene koje je Radna grupa predložila, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Bojim se, da se ustavnim amandmanima, a da je toga i očigledno DVT svesno i zato su ovako danas došli i verujem čak i bez izvinjenja i objašnjenja što se njihov predstavnik ne nalazi ovde u sali, a dužan je da bude ispred poslanika, praktično, umesto onoga što se zove samostalnost i ono što znamo da tužilaštvo i na šta ima pravo u svom radu, kao kukavičje jaje kroz ovo prevođenje i preimenovanje, dolazi u fazu nezavisnosti.

Čuveni Goran Ilić je to na „N1“ dobro objasnio, da će u suštini tužilaštvo postati nezavisno. Da li ovakvo ponašanje i ovakvi postupci Državnog veća tužilaca, koje danas nema svog predstavnika, koje ne pokreće postupak protiv nekog ko je sebi dozvolio da na takav način apsolutno zna odgovornost za svaku izgovorenu reč, da gospođa koja je na takav način pokušala, siguran sam bezuspešno, jer ovde svi imamo svoje mišljenje, ali pokušala da vrši pritisak na poslanike, ni na jedan način nije sankcionisana?

Da nije našla ni za shodno ni posle prošlog puta kada je komentarisano na ovu temu ovde u ovom domu, da uputi izvinjenje poslanicima Narodne skupštine ili objašnjenje. To je nešto što je nedopustivo. Uvažene kolege, ja se bojim da to nas u budućnosti, ukoliko 16. januara bude bilo ono što ja ne želim da se desi, očekuje.

Izvinjavam se ovde, zato što se danas, zaista, radi o prestanku funkcije Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, gospođi Slavici Jovanović, koja navršava svoj radni vek 27. aprila 2022. godine.

Čestitam joj, jer prema svemu što sam čuo o njenom radu i saznao, to je bila jedna izuzetno ozbiljna, posvećena osoba svom poslu i treba joj poželeti da uživa u penziji, jer je neko ko je ostavio u tom kraju izuzetan trag kao čestitog, poštenog i dostojnog javnog tužioca.

Podržaću i sve ove odluke i ove predloge, jer ovo jeste jedini pravi način da sudije sude u ime naroda. Sve ostalo nije tako.

Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Imovinska karta

(Stubline, 15.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 133000.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 133000.00 RSD 01.08.2022 -
Odbornik u Skupštini Skupština gradske uprave Obrenovac Opština Mesečno 20000.00 RSD 18.08.2020 -