ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. obavljao funkciju predsednika Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.
U XI skupštinskom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjnje siromaštva.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik, kada se našao na 29. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, meni je veliko zadovoljstvo što u dosadašnjoj raspravi, a nadam se da će se tako rasprava i zaključiti, nismo čuli nijednu primedbu od strane poslanika na predložene kandidate, Danijelu Milošević, Borivoja Miljkovića, Miroljuba Miškovića, Danila Grujičića, Bojanu Bojić Moraru, Sandu Marić, Biljanu Krstajić, Vukadina Brajušković, Milicu Gorevicu, Luku Pantelića, Jovanu Živković Stojić, Nikolu Đakovića, Ljiljanu Ilić, Sanju Vujačić, Jelenu Veljković, Anđelu Đerasimović, Marinu Miloradović, Miloša Mirkovića, Marinu Petrović, Sonju Popovski Zaljevski, Bojanu Simović, Marinu Luković, Zoricu Jovanović, Milenu Marsenić Kunac, Jelenu Vujičić, Jelenu Tripković, Dragana Hadžić, Tinu Gemaljević, Ivana Pavlovića, Katarinu Janković, Jovicu Vesića.

To je veliko zadovoljstvo i nadam se da se nikada u njihovoj budućoj karijeri koja će, nadam se, početi sutrašnjim prenošenjem dela vlasti građana Republike Srbije u njihove ruke, da postanu deo sudske vlasti. Nikada neće biti oni tema ovakvih diskusija kakve smo danas slušali.

Ono što uvažene buduće mlade, mogu sebi i to dozvoliti reći, kolege, treba da shvate da kritike koje su se čule danas se odnose, po mojoj proceni, srećom još uvek na jedan mali broj sudija.

Nadam se da nikada njihova imena, ili njihov rad neće biti pominjani u ovom Domu ni na drugim mestima u negativnom kontekstu, a onda ćemo jednog dana biti srećni i zadovoljni jer je današnjim našim radom, prethodnim i višemesečnim radom Visokog saveta sudstva, koji je imao jako ozbiljan i težak zadatak da među najboljima izabere one najbolje i najkvalitetnije i predloži ih, da nikada o njima nećemo čuti ništa drugo osim pohvala, da ništa drugo u njihovoj sredini i okruženju ljudi neće od njih doživeti, već samo pozitivan utisak o časti, poštovanju, dostojanstvu, samopoštovanju, a pre svega poštovanju, gotovo neograničene vlasti nad ljudskim sudbinama koje će za neki dan imati u svojim rukama.

Meni je jako žao što ovaj saziv Visokog savet sudstva uskoro, tako da kažem, prestaje sa radom, a da jednu od velikih nepravdi kada je Obrenovac u pitanju, nismo došli u poziciju da otklonimo.

Što se tiče Obrenovca, tiče se još nekih drugih sredina, čak možda i drastičnije nego Obrenovca, a to je pitanje mreže sudova i broja sudija koji rade u tim sudovima. Ranije sam napominjao za Obrenovac i to sam siguran, mi je jako dobro poznato, pošto i dolazim iz te sredine, da je Obrenovac uskraćen i Obrenovčani su uskraćeni za bržu, efikasniju pravdu i brži dolazak do pravične sudske odluke, falsifikovanim brojem postupajućih predmeta, koje je bivša predsednica tzv. putujućeg cirkusa iliti ranije, Drugog osnovnog suda, koji je pokrivao teritoriju Surčina, Obrenovca, Mladenovca, Sopota i Barajeva, ako se ne varam, dobio mnogo manji broj sudija nego što to zaslužuje.

Za divljenje je angažovanje tih ljudi u Obrenovcu koji su to nadomestili, i deo mogućnosti koji je Visoki savet sudstva u prethodnom periodu iskoristio da broj sudija koji je zaista bio minoran i nezadovoljavajući uveća bar za jednog sudiju više, ali i dan danas to je, jednostavno, nedovoljno.

Govorio sam da u ovom sazivu i nadao se da nas neće stići ova pošast koja se zove korona i omesti u mnogim planiranim aktivnostima je vreme da se ozbiljno razmotri mreža sudova.

Ja lično mislim da su mreže koje su ranije postojale opštinskih i okružnih sudova sa sudovima u svakoj opštini u Republici Srbiji, bez obzira na njihovu veličinu, bile od izuzetnog značaja za dobro i pravilno funkcionisanje države.

Prisustvo suda u svakoj sredini, prisustvo tužilaštva u svakoj sredini, pored domaćeg vaspitanja, nas upozorava da moramo poštovati zakone, da moramo poštovati pre svega samog sebe, poštovati okruženje i da ukoliko to ne budemo učinili, zna se šta nam sledi.

„Što se grbo rodi vreme ne ispravi“. Ja sam mišljenja da mreža osnovnih viših, Apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda, koja je samo delimično ispravljena razdvajanjem pre svega bivšeg Drugog osnovnog suda na osnovne sudove u Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu, je nedovoljna. Nedovoljna je iz jednog prostog razloga, jer je Viši sud u Beogradu postao mesto ozbiljnog zagušenja u radu.

Viši sud, kao prvostepeni i drugostepeni, jednostavno nije u mogućnosti da svoje obaveze, pogotovo u građansko-pravnoj materiji, zadovoljavajućom brzinom ispuni prema onima koji očekuju pravdu i bili smo više puta svedoci da su iznalaženi načini da se predmeti drugostepeni po žalbama kojima je Viši sud odlučivao delegiraju drugim višim sudovima u Srbiji i na taj način malo rastereti od nerešenih predmeta i da, tako kažem, dođe do daha. Očigledno da to nije dovoljno.

Vreme je za procenu da li nam treba više sudija u Višem sudu ili treba na drugačiji način postaviti mrežu sudova. Ja mislim da je ovo drugo mnogo važniji zadatak.

Takva mreža sudova i ona nesrećna dešavanja 2010. godine, koju nazvaše reformom a u stvari je unakažavanje srpskog pravosuđa, su nas doveli do toga da građani, a pre svega i mi koji se direktno bavimo ovim poslom, dođemo u situaciju da više nismo sigurni u jednaku primenu zakona prema svima. Nedostatak ujednačavanja sudske prakse na pravi način je nešto što ozbiljno ugrožava poverenje običnog građanina, pa i nas, u rad sudova.

Viši sud u Beogradu je jedan od tih koji je takvih anomalija imao dosta, gde je potpuno različite aršine imao u potpuno identičnim situacijama. Na primer, kada je u pitanju uvažavanje žalbi na odbačaj rešenja o obustavi postupka, zato što je stranka 15. dan po uputstvu stečajnog sudije podnela predlog za nastavak postupka. U jednim predmetima su usvajali te žalbe, u drugim predmetima nisu, ne poštujući ono pravilo da neko ko je upućen od strane suda nije prekršio zakon i da se to mora uvažiti.

Još tragičnije od toga je da Apelacioni sud u Beogradu dozvoli tzv. vanrednu reviziju radi ujednačavanja prakse, prosledi predmet Vrhovnom kasacionom sudu a Vrhovni kasacioni sud kaže – nema mesta za postupanje jer nema različite primene propisa. Prosto neverovatno. Tu nešto ozbiljno škripi.

Ako nama opšte sednice ili sednice sudova služe da bi se izdavala saopštenja, što je takođe u nekim situacijama potrebno, i svodi se na to umesto na ove stvari o kojima ja govorim i koje su jako bitne za funkcionisanje pravosuđa, onda one i nemaju svrhu i onda nije ni čudo što dolazimo u poziciju kakvu dolazimo.

Postavlja se pitanje ovih dana da li je nužno bilo da stignemo u ovu situaciju, a to je da postoje ozbiljne, neću upotrebiti reč izvesne, sumnje da je pokušan ili pripreman i državni udar u Republici Srbiji, da se to ne dešava od juče i da li je bilo potrebno da se sve ovo izdešava da nam se tužilaštvo i sudovi probude? Doduše, ne svi, neki su se probudili a neki se i dalje prave da ne postoje, čekajući da ne podnesu teret odgovornosti onoga što sudska vlast na svojim plećima mora da nosi.

Naime, ja i dalje odgovorno pred građanima Srbije smem, hoću i mogu da kažem da iskreno verujem da u sudovima rade izuzetno čestiti, pošteni i časni ljudi, a da sliku o pravosuđu kvari jedan manji broj njih koji svojim neradom, neznanjem, javašlukom ili zbog onoga kako bismo mi rekli žargonski, izliva vlasti u mozak, brukaju kompletno srpsko pravosuđe.

Uvažene kolege sudije, pa i tužioci, vreme je da unutar svojih redova na ozbiljan način sami sagledate i ukažete kome nije više mesto u pravosuđu. Nisam neka baš velika i dobra iskustva imao ni sa ranijim sazivima Visokog saveta sudstva, da je na pravi način u svakoj situaciji odreagovalo, utvrdilo i pokrenulo proceduru za razrešenje nekih ljudi kojima mesto u pravosuđu nije. Čak imam utisak da su u nekim situacijama i Specijalno tužilaštvo, pa čak i Visoki savet sudstva, prećutali i omogućili da neki ljudi kojima nije mesto u pravosuđu nastave da rade.

Mnogo toga nije dobro kada se kalemi na nešto što nama nije prijemčivo, što nije godinama zasnovano na tradiciji srpskog naroda, a to je jedna od stvari koja nam se izdešavala od 2000-ih godina naovamo, oduzimanje alata sudijama iz ruku, odnosno amnestiranje od obaveze da se u sudskom postupku utvrdi istina.

Sudijama u parničnom postupku su ruke vezane predlozima tužilačke i tužene strane i samo u izuzetno porodičnim sporovima mogu izvoditi dokaze za koje smatraju da su nužni i neophodni, a ovde jednostavno nisu dužni da utvrde istinu, već samo kao na terazijama odmere levu i desnu stranu, šta je predložila jedna, šta je predložila druga strana i na osnovu toga donesu odluku. Da li je takva odluka blizu pravde ili pravičnosti? Pa, bojim se da je u mnogo situacija ta odluka samo formalno ispravno donesena, a da retko kada ima bliskosti sa pravdom i pravičnošću, pogotovo što se u tim situacijama dosta zavisi od toga da li stranka ima advokata ili sposobnog advokata ili ga nema.

To je bila priprema sa parničnim postupkom, a onda su preko nevladinog sektora uspeli da nam proguraju priču o promeni Zakona o krivičnom postupku, uvodeći tužilačku istragu, svodeći sudije u krivičnim predmetima u istu poziciju kao i ove u parnici. Znači, danas da li će neko odgovarati ne zavisi samo od sudije, više zavisi od toga šta tužilac može ili hoće, a ne od toga šta i kako sudija postupa u samom predmetu.

Mnogo toga je učinjeno u prethodnom periodu, ali još mnogo toga u nekom narednom periodu mora i da se učini. Nije dovoljno samo izabrati nekoliko stotina sudija, što smo mi uradili u prethodnih šest ili sedam godina, već je nužno stvoriti im i dodatne mogućnosti za rad, a to je uvećanje broja saradnika, uvećanje broja sudijskih pomoćnika, kojima treba jasno i procesno opredeliti mesto u postupku i ovlašćenja kako bi sudije radile svoj posao kako je to najlakše.

Po ko zna koji put ponoviću da ne vidim ni jedan razlog zašto se već jednom kao obavezno nije uvelo u Srbiji snimanje svih sudskih postupaka, čime bi same sudije bile rasterećene, olakšani postupci i nikada više ne bismo imali dilemu šta je zaista u sudnici rečeno.

Svako ko je ikada bio u sudnici, malo više vremena proveo, zna da je 70% energije i koncentracije postupajućeg sudije i svih onih koji učestvuju u postupku, potrošeno na prenošenje u zapisnik što približnije i preciznije onoga što svedoci, stranke, veštaci kažu. To što približnije nikada nije apsolutno tačno, otvara prostor za grešku, a otvara prostor i za namernu grešku.

Ja nisam pobornik vođenja medijskih suđenja, medijskih kampanja, medijske hajke, ali kada država dođe u situaciju da zbog nepostupanja sudova praktično možemo da kažemo da je odugovlačenje sa sudskim postupcima, dolaska do zastarelosti, odbačaja krivičnih prijava, sporazuma o krivici sa minimalnim kaznama, praktično na neki način stimulisano organizovanje i bahaćenje mafije koja je dobila utisak da može da radi nekažnjeno šta hoće.

Za mene su neverovatne kazne uslovnih osuda za nasilnička ponašanja na stadionima, ali isto tako i uslovne osude ili minimalne kazne zatvora u ovakvoj situaciji za organizovanje korona žurki. To je nešto što ozbiljna država ne može sebi i ne sme da dopusti. Mnogo smo se opustili.

Ja mogu da razumem neophodnost apsolutne medijske pažnje nad ovim što se sada trenutno dešava. Tanka je linija između istraživačkog novinarstva, informisanja građana o onome što se dešava i ugrožavanja budućih eventualnih sudskih postupaka. Imam utisak da se vrlo ozbiljno, pogotovo od Ministarstva unutrašnjih poslova, pa potom i tužilaštva, o tome vodi računa.

Iskreno rečeno, da bih mogao slobodno da prokomentarišem neke stvari, danas nisam verovao natpisima u novinama, jer znam da zaglavlje u novinama nekada nema veze sa onim što piše, pa sam otišao na sajt Višeg suda u Beogradu, povodom njihovog saopštenja od 1. marta 2021. godine i iskreno rečeno, ostao zaprepašćen.

Mogu da razumem pretežni deo ovoga što su uvažene kolege iz Višeg suda u Beogradu napisale, ali ovo što su napisali, što ću sada pročitati i stoji na njihovom sajtu, je nešto što ja ne mogu da prihvatim nikako i to ću objasniti malo kasnije.

Kaže – posebno ističemo današnje navode iz pojedinih medija u kojima stoji da je na pitanje policijskih službenika zašto ne želi da se podvrgne poligrafskom ispitivanju, predsednik Fudbalskog saveza odgovorio da ga je to savetovao predsednik Višeg suda u Beogradu, što je apsolutna neistina, budući da predsednik suda ne poznaje imenovanog građanina, pa samim tim nije ni mogao da ga savetuje.

Da je ovo napisala politička organizacija, udruženje građana, ja bih to razumeo. Ja samo pitam uvažene sudije – u kom postupku i na koji način su oni utvrdili nešto o čemu u svom saopštenju svedoče?

Ovo je svedočenje devet sudija tog suda, da predsednik Višeg suda u Beogradu ne poznaje predsednika Fudbalskog saveza. Meni je bilo neverovatno kada sam pročitao u novinama, smatrao sam da je to deo novinarskog izražavanja, a ne kolega koji odlučuju i postupaju u Višem sudu u Beogradu, i moram da priznam da sam ovim šokiran.

Ja bih razumeo da je gospodin predsednik Višeg suda izašao i rekao - ja tog gospodina ne poznajem, i molim lepo. Ostale ocene, o kojima se ovde piše, o pritiscima bilo koje vrste, možemo o njima raspravljati, ali ovo, ljudi koji vode sudske postupke, koji su naučeni, koji znaju da utvrde činjenice, da donesu sudsku presudu, ja pitam na osnovu kog postupka i u kojoj proceduri i kako su oni utvrdili da neko nekoga ne poznaje?

Ovaj pasus je sramota za srpsko pravosuđe. Ja da sedim među tih devet, ja bih ovog sekunda podneo ostavku. Svako ko je ovo potpisao nije sudija ili ne treba da bude sudija. Njemu na savest i čast, jer ovaj dom nema ovlašćenje da pokrene proceduru za njihovo razrešenje. Potpuno je nevažno da li se predsednik Višeg suda i predsednik Fudbalskog saveza poznaju ili ne poznaju.

Ovo što su potpisali i okačili na sajtu, ako stoje iza ovoga, je razlog da časno podnesu ostavke i kažu – pogrešili smo. Ako to ne urade, nećemo imati poverenje ni u kakav njihov dalji rad. Sve ovo ostalo možemo da razgovaramo, ali oni moraju da shvate, sve što se govori u ovoj Skupštini, sve što većina medija radi, sve što većina ljudi očekuje nije pritisak na ishod postupka, nego pritisak da počnu da rade svoj posao, jer su pristojno plaćeni u ovoj državi, imaju dobre plate, imaju dobre uslove. I dosta je bilo više lenstvovanja.

Srbija hoće sposobno, pravično pravosuđe, a ne pravosuđe kakvo oni traže i pokušavaju da dobiju, potpuno otrgnuto od građana Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, 2017. godine prilikom donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ukazivali smo na činjenicu da promenom kojom se mogućnost zaplene novčanih sredstava radi namirenja sudskih odluka vezanih za izdržavanje dece limitira na polovinu primanja, može da bude ozbiljan problem u budućem vremenskom periodu.

To se upravo i pokazalo. Tada smo amandmanski predlagali da kada su u pitanju izdržavanja po osnovu sudskih presuda, to ostane onako kako je bilo i rešeno u ranijim propisima, a to je da se može zapleniti do dve trećine zarade od onog ko je dužan da izdržavanje isplaćuje.

Naravno, nisu bili to samo demagoški razlozi za naš stav, već je praksa pokazala da smo potpuno u pravo i ono što imam saznanja, naravno Ministarstvo ima mogućnost da mnogo ozbiljnije, temeljnije i lakše to proveri, je činjenica da upravo nastaje zagušenje kod izvršenja prinudne naplate na ime izdržavanja maloletne dece.

Naime, obzirom da dužinu trajanja sudskih postupaka, nagomilavanje tih troškova, kao i činjenicu da za izdržavanje za dvoje ili više dece sud može dosuditi do 50% obaveze od naknade zarade koju davalac izdržavanja, obveznik izdržavanja plaća, mi dolazimo u situaciju da se sada polako nagomilavaju kamate, troškovi postupka i da se to jednostavno nema na čemu sprovesti. Niti je bio, niti postoji i jedan opravdan razlog za takvu promenu u tom trenutku koja je učinjena i podnošenje ovog zakonskog predloga jeste upereno da se upravo zaštiti najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji, a to su izdržavana lica.

Priče koje smo i tada slušali, a i komentare koje danas ponekad čujemo, da onaj ko daje izdržavanje treba i on od nečega da živi, da ima i drugu porodicu, da su to razlozi zbog čega se mogućnost prinudne naplate limitira na polovinu naknade, jednostavno ne stoje. Mi smo ovim doveli u pitanje da ona deca koja su ostala bez svakodnevnog prisustva drugog roditelja ne mogu svoja bar materijalna potraživanja i ono što im je nužno za život kroz ovakav vid prinudne naplate realizuju i ostvare.

Iz tog razloga, pozivam poslanike da podrže ovaj predlog zakona. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uskoro će biti 21 godina od kad je NATO pakt zlikovački i podmuklo napao Srbiju. Mi ni dan danas ne znamo tačan broj žrtava te zločinačke i zlikovačke agresije. Znači, onih direktnih žrtava, koje su nastupile kao posledica ratnih dejstava.

Ono što nam dosadašnja istorija pokazuje, to je činjenica da su srpske žrtve na svaki način iz Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, omalovažavane, umanjivane na svaki mogući način. Uostalom, to smo bili svedoci i ovih dana, prilikom ove hajke i kampanje koja se vodila protiv filma „Dara iz Jasenovca“.

Ako je neko u prethodnom periodu propustio ili nije mogao ili nije shvatao značaj toga da se utvrdi i verifikuje tačan broj žrtava, onda mi to sebi danas ne smemo da dozvolimo.

Predlog je upravo da Skupština bude ta koja će odrediti komisiju kao neko telo u koje niko ne može niti ima pravo da sumnja, a da bi ta analiza bila potpuna, zadatak te komisije jeste da utvrdi tačan broj svih poginulih i ranjenih pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, civilnih lica na teritoriji Republike Srbije, kako na teritoriji Republike Srbije ili van teritorije Republike Srbije, ako su u tom trenutku imali državljanstvo Republike Srbije.

Komisija treba da utvrdi imena, prezimena, svih žrtava NATO agresije 1999. godine, datum, mesto rođenja, mesto prebivališta, status lica u momentu događaja, da li je pripadnik vojske, policije ili civil, mesto i vreme štetnog događaja i mesto i vreme kad je posledica NATO bombardovanja nastupila.

Mislim da nam je velika pouka sve ovo što nam se danas dešava, ali isto tako nam je velika pouka da to treba da učinimo, kao i popis žrtava Odbrambeno-otadžbinskog rata koji je Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica u Republici Srpskoj već učinio.

Uvažene kolege, nebitno je da li će to uraditi komisija, lako je se povući od ovog predloga, Republika Srbija je dužna da se na ovakav način oduži svima koji su poginuli ili ranjeni za vreme NATO bombardovanja, a ostavićemo pokolenjima u amanet apsolutno čistu brojku, da niko sa njom ne može u budućnosti da manipuliše. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Imovinska karta

(Obrenovac, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -