ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. obavljao funkciju predsednika Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.
U XI skupštinskom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjnje siromaštva.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik, kada se našao na 29. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana gospođo Brnabić, predsedniče Vlade, poštovani ministri, gospođo Čomić i gospođo Joksimović, uvažene kolege, posle dobrane analize na usklađenosti svih neusklađenosti, suprotnosti i nedoslednosti koje proističu iz samog teksta Ustava koji je napisan tako kako je napisan 2006. godine, zatim Poslovnika o radu, prateći javnu raspravu od 2018. godine do današnjeg dana, slušajući mišljenja mnogih kolega i profesora, nisam u prilici da mišljenje koje sam imao u samom startu danas iznesem na drugačiji način.

Moje mišljenje je da je predlagač bio dužan da uz predlog za izmene Ustava dostavi i normativni deo promena, a ne samo da predloži promene i obrazloženje. Ovo što mi danas imamo pred sobom najviše može da ima status, eventualno, inicijative za promenu Ustavu, ali status predloga nikako. Kako predlagač ne može da bude poslanik, kao jedinka, već predlagač može da bude predsednik Republike Srbije, Vlada, 150 hiljada građana ili najmanje trećina poslanika, što su jedine nesporne posebnosti postupka promene Ustava u odnosu na postupak donošenja zakona, samim tim ovim odrednicama je pravo odborima, pa i Odboru za ustavna pitanja oduzeto pravo da učestvuje kao tvorac teksta kada je u pitanju Ustav.

Odredbama Ustava, čl. 203. do 2016, kao i čl. 142. do 149. Poslovnika, nivo mogućih predlagača podignut je na izuzetno težak nivo, postavljeni stroži uslovi za zakazivanje sednice Skupštine uz propisani minimum rok od 30 dana, kao najbrži rok za zakazivanje sednice, dvokružno odlučivanje, odnosno izjašnjavanje ili čak trokružno u zavisnosti da li tekst ide na referendum ili ne ide.

Kvalifikovana većina od dve trećine u Skupštini za usvajanje predloga, kao i uslovnu kvalifikovanu većinu u odboru, kao većinu od ukupnog broja članova odbora, a ne prisutnih članova na sednici itd.

Tako da je apsolutno nelogično i neprihvatljivo da za promenu Ustava se postavljaju daleko niži standardi, nego za, ako smem tako sebi da dozvolim da kažem, za obične i druge zakone. Postojanje Ustava utvrđeni predlagača za podnošenje Predloga za promenu Ustava, sa ovako visokim autoritetom i legitimitetom ukazuje da Ustav njih ne samo ovlašćuje, nego ih i obavezuje da sem što ukazuju Narodnoj skupštini na potrebu promenu Ustava, već ih i obavezuje da u predlogu dostave normativne, konkretne promene o kojima će se Narodna skupština izjašnjavati.

Tako da, kao što rekoh, ovo zaista mislim da u smislu ovakvog Ustava kakvog mi danas imamo, a to je jedini koji imamo, ovo se ne može tretirati adekvatnim Predlogom za promenu Ustava.

Iako je dugogodišnja medijska priprema da je svo zlo nerada u pravosuđu proisteklo iz Narodne skupštine učinilo svoje, ja jasno i nedvosmisleno mogu da kažem, da to jednostavno nije istina ili srpski rečeno to je čista laž. Doduše nekad laž ponovljena hiljadu puta počinje da liči na istinu, ali istina je sasvim drugačija. Nerad u pravosuđu je posledica neznanja i nezalečenih i nezalečivih posledica reizbora iz 2010. godine. Mogu ja o ovome ceo dan, ali mislim da smo previše puta o svemu ovome govorili kako u ovom domu, tako i na drugim mestima, da nema potrebe za ponavljanjem.

Ono čemu zaista treba težiti jeste nezavisnost sudija u radu i odlučivanju, a to je kako god zvučalo drastično potpuno drugačija stvar od kvazi nezavisnosti pravosuđa. Iako to na prvi pogled može da nekome zvuči čudno pravosuđe nezavisno od građana, kakvo se traži, samo će umanjiti nezavisnost sudija u njihovom radu i odlučivanju, a samim tim umanjiti pravednost, pravičnost i zakonitost odluka koju budu donosili.

Dakle, teze su potpuno zamenjene i pod navodnom nezavisnošću sudstva se u stvari gura potpuno otuđenje pravosuđa od građana Republike Srbije u čije ime sudije sude. Tako da mogu da vam kažem da je moj apsolutni stav da Narodna skupština mora da ostane nadležna bar da vrši prvi izbor sudija, vrši izbor predsednika Vrhovnog suda, vrši izbor Republičkog javnog tužioca, vrši izbor članova VSS i Državnog veća tužilaca, te da čak i da ako Skupština ne izvrši izbor niko drugi nema pravo da to čini umesto nje, a pogotovo ne oni koje je Skupština birala. Uz najjednostavnije obrazloženje da je to jedini način da bi imali pravo da sude u ime naroda i činjenicu da je ravnoteža i u sadašnjem Ustavu dobro izbalansirana, a to je da Skupština može da ne izabere nekoga koga predloži VSS ili Državno veće tužilaca, ali ne može da izabere nekoga koga ova dva organa u kojima sudije i tužioci imaju apsolutnu većinu ne predlože. Nikakvih pet ili koliko god delegata ili istaknutih pravnika u VSS ne mogu da zamene Skupštinu Republike Srbije i nikada neće predstavljati na pravi način volju građana i nemaju pravo da prenesu vlast u ime građana Republike Srbije.

Pozivanje na stavove i predloge EU definisane ili kroz samu EU ili Venecijansku komisiju po tom pitanju pod parolom „uvođenjem evropskih standarda“, jednostavno ja, niti mogu, niti hoću da prihvatim kao relevantnu evo iz kojih razloga. Da li mi to i dalje verujemo u nekakvu reč ili pisana obećanja gospode iz Brisela, a to su ona ista gospoda koja su svojim potpisom 2013. godine garantovala uspostavljanje Zajednice srpskih opština na KiM? Danas je 2021. godina i od toga nema ništa.

Evropska unija je garantovala, a mi sada treba da očekujemo da na osnovu sporazuma, koji ne garantuje ništa, očekujemo da ono što nam usmeno saopšte da će se desiti. Previše mi ustupamo suverenitet Republike Srbije sa ovakvim ustavnim promenama za nešto što je apsolutno neizvesno. U slučajnosti ne verujem i ono što mislim da ni slučajno nije puka slučajnost to je da se gotovo sve što je trasirano još na Teheranskoj konferenciji, a napisano u Čerčilom memoarima, pogotovo u Petom tomu pod nazivom „Obruč se steže“ danas se da potpuno nazreti kao dugoročni plan koji je pri kraju realizacije.

Najbolje i najsažetije o tome i najjednostavnije je pročitati, jer ovo je ipak obimna literatura, u svojoj knjizi „Novoustaška država“ govori Petar Džadžić kada se poziva na analize Save Kosanovića, inače da podsetim to je čovek koji je doneo Teslino zaveštanje u Srbiju, a to je da je Čerčil planirao i ostavio u amanet projekciju nove Evrope pateći za uništenje Austrougarske monarhije, praveći praktično strategiju stvaranja tri regionalne federacije. Opšte je poznato šta je Čerčil mislio o Srbiji i to je brutalno izgovarao na svakom mestu, ali da vas ne podsećam, verovatno to svi dovoljno dobro znamo.

Te tri regionalne federacije su po njegovom planu trebale da budu Skandinavska, jasno, ko i ovim treba da zauzme, Podunavska u koju su trebale da uđu Bavarska, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Hrvatska, Vojvodina, BiH, Balkanska federacija gde bi ušle Srbija u Nedićevskim granicama, Bugarska, Rumunija, nešto kao Crna Gora i Albanija.

Poštovani, kada uzmemo u obzir da je ovakva ustavna rešenja do sada prihvatila Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora i da negde u EU sem u Portugalu ne postoje, stvarno ne možemo da govorimo ni o kakvim evropskim, već o balkanskim pravilima. Svaka sličnost sa predviđanjima i planovima u Čerčilom memoarima, za koje je inače dobio Nobelovu nagradu, je po meni apsolutno namerna.

Uostalom, uvažene kolege, koliko sutra već jer nećemo zasedati, imaćemo prilike da pomno pratimo izricanje presude Ratku Mladiću, videćemo koliko ima istine u svemu ovome što ja govorim danas, još jednom ćemo dobiti potvrdu koliko ima prava i pravde u igrokazu kojim se simulira suđenje pred kvazi sudom koji jedino ima zadatak da nas ponizi i proglasi narodom koji je navodno odgovoran za izmišljeni genocid i tako ćušne u zaborav nečiju nespornu odgovornost za genocid iz 20. veka.

Poštovani, ovakva procedura, o kojoj danas govorimo, nije prava procedura i nikako nas neće odvesti u dobrom pravcu, a bezuslovno prihvatanje balkanskih pravila niti će nas odvesti u EU, niti će povećati nezavisnost sudija, niti će biti bolje građanima Srbije i iz tog razloga ja danas ne mogu da glasam za ovakav predlog. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovane koleginice, uvažene kolege, ne treba podsećati da će uskoro biti ravno 22 godine od kada je prekinuto zločinačko bombardovanje i ubijanje građana Republike Srbije od strane NATO pakta i njihovih satrapa.

Mi ni do današnjeg dana ne znamo tačan broj žrtava ove zlikovačke agresije i ove ubilačke misija koja je jedino za cilj imala da uništi Republiku Srbiju, kako otimanjem dela teritorije, uništavanjem privrednih sistema, tako ubijanjem ljudi, vojnika, dece.

Poštovane kolege, svedoci smo da se već dugo vremena žrtve Prvog svetskog rata, žrtve Drugog svetskog rata koje je ovaj narod podneo na svaki mogući način umanjuju i dezavuišu, osporavaju, ismevaju.

Mi danas imamo jedinstvenu priliku da na greškama svojih prethodnika istu ne učinimo. Zato i jeste ovaj Predlog da se sačini poimenični spisak svih onih koji su izgubili živote ili su na bilo koji način stradali za vreme bombardovanja, vojnici, policajci, građani, i deca.

Najmanje što možemo da učinimo da te žrtve ostanu za vek i vekova zapamćene, ali da ostavimo u amanet našim potomcima istinu koju niko ne može da ospori. Jedini način za to jeste da se na ovakav način utvrdi tačno koliko je dece, koliko je žena, koliko je muškaraca, koliko je policajaca, koliko je vojnika stradalo od zlikovačke ruke NATO pakta za 78 dana bombardovanja 1999. godine.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, pre svega kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona vezanih za ličnu kartu treba ozbiljno da razmislimo šta je razlog da danas o ovome razgovaramo.

Prosto je neverovatno da od 2006. godine, kad je donet Zakon o ličnoj karti, kada su uvedene nove lične karte sa čipom ili bez čipa, kad su bile ozbiljne dileme da li tu postoji mogućnost zloupotrebe podataka koji se nalaze u čipu, šta će tu sve biti upisano, a šta neće biti upisano, do današnjih dana niko nije reagovao na jednu jako ozbiljnu stvar. To je obaveznost unošenja istinitih podataka u samu ličnu kartu.

Jedan od važnih podataka koji određuje mnogo stvari u našem životu jeste prebivalište. Da li je ono upisano u samom čipu ili je upisano na poleđini lične karte je manje važno, više je bilo psihološki bitno omogućiti te dve različite opcije da bi se lakše preskočilo sa onih starih mašinom kucanih ličnih karti na digitalne podatke.

Ali, prosto je neverovatno da niko nije reagovao na nešto što je ozbiljan problem pravilo u pravnom prometu, a to je nepostojanje sankcije i obaveznosti onoga ko promeni prebivalište da uredno i blagovremeno to učini pred organima MUP-a i da se ta promena unese u ličnu kartu, da li kroz unos podataka u čipu, što je daleko jednostavnije, izdavanjem nove lične karte, potpuno je nevažno.

Čak i važećim članom 19. zakona, koji je i dalje na snazi, propisano je da imalac lične karte ne može da koristi ličnu kartu u kojoj nisu svi podaci navedeni tačno i istinito. S druge strane, očigledan propust je da nije postojala sankcija ukoliko ne promenite prebivalište, a stvarno ste ga promenili. I stoga je razlog danas da se vrši jedna dopuna člana 7. gde se u ličnoj karti kao javnoj ispravi, kojom svi mi kao građani Republike Srbije, pre svega, dokazujemo svoj identitet, i ličnoj karti koja u sebi sadrži podatke i činjenice koji su važni za funkcionisanje kako nas, tako i države, dodajemo novi stav 7. gde se mora unositi kao obavezan podatak i adresa prijavljenog prebivališta.

Mnogo je sreće bilo što je postojala jedna dobra inercija i dobra navika naših građana iz nekog ranijeg perioda, a to je da budu odgovorni prema svojoj državi i da kada su menjali prebivalište, odlazili su i to radili u policijskoj stanici čak i oni koji su svesni da to jednostavno nije moglo da trpi neku direktnu i neposrednu sankciju po njih, jer zakonom nije bila adresa prijavljenog prebivališta obavezni, istiniti element u obrascu koji se sačinjava kao lična karta i to je dobro. Ali, gde nas je ta naša lenjost s jedne strane dovodila? Dovodila nas je u poziciju da zbog ne možemo da ostvarimo svoja prava pred organima uprave, jer na osnovu podatka o ličnoj karti se određuje naše prebivalište i neka prava koja proističu iz prijavljenog prebivališta i mesta gde živimo.

Državni organi su imali problem da nas pronađu na odgovarajućim adresama, a onda smo širili ogromnu količinu nezadovoljstva koja su došla nakon izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Prestala je obaveza javnih izvršitelja da uruče rešenje o izvršenju licu na koga se to odnosi. Oni su dužni da pokušaju i ukoliko se zaključak ili rešenje vrati neuručeno, da je lice nepoznato na datoj adresi, a upućeno je na adresu na kojoj se on zvanično vodi, u kojoj je upisano prebivalište, iako mu stvarno prebivalište nije tu, stranka u postupku je gubila neka svoja procesna prava, a to je da uloži prigovor, koji je mnogo puta čak bio i osnovan, jer znamo da mnoga naša javna preduzeća u ranijim periodima su podnosila predloge za izvršenje neblagovremeno, tako da oni prigovori zastarelosti potraživanja koji bi bili usvojeni jednostavno iz tih razloga nisu bili mogući. Pošto nismo uvek korektni, bio je nam je kriv za to neko drugi, a ne mi sami i naša lenjost.

Ono gde je tu dodatno stvaralo probleme, ja se nadam da ćete ovaj zakon dosta bolje sprovoditi, jeste kada su u pitanju zakupci stanova. Jasan interes ove države je da se vodi tačna evidencija o tome gde koje lice ima prebivalište. Verovatno su do sada zakupodavci shvatili da ukoliko ne proprate da li je neko ko je stanovao na njihovoj adresi promenio prebivalište i preselio se na drugu adresu u međuvremenu može njima napraviti probleme ako pristigne neki predlog za izvršenje zbog nekih njegovih dugova. Dok izađu na kraj u sudskim sporovima sa javnim izvršiteljima i dokažu da to lice ne žive na toj adresi više ili manje problema i troškova su svi imali.

Znači, ovaj zakon će nas jednostavno naterati da budemo daleko odgovorniji i prema državi, ali i prema sami sebi, jer jednostavno neke stvari koje su mogle da ostanu kao zamagljen prostor zato što nekoga nije zanimao nedostatak ove odredbe od 2006. godine do danas ovime se u celosti otklanja.

Ono čime se ovaj zakon dopunjuje jeste jako dobra stvar, a to je da ćemo smanjiti broj tih plastičnih kartica koje ćemo morati da nosimo sa sobom. Korišćenjem čipa koji već postoji na važećoj ličnoj karti i unošenjem elektronskog potpisa i mogućnosti identifikacije elektronskog potpisa kroz ovaj jedinstven predmet nam omogućava da pojednostavimo sebi i život i funkcionisanje i količinu plastike koju nosimo sa sobom.

Ono na čemu se dodatno mora raditi jeste kada se već omogući široka primena elektronskog potpisa to je da se komunikacija između Ministarstva unutrašnjih poslova i građana u onim upravnim postupcima, u zahtevima za izdavanje raznoraznih potvrda, u postupcima čak možda i produžetka dozvola vozačkih i svih onih stvari koje se neposredno na šalteru obavljaju, da se u potpunosti zaokruži proces digitalizacije, što zasigurno traži i vremena i obuke i mnogo energije, ali ja vidim da su napori ogromni u tom pravcu upereni da, jednostavno, od svoje kuće, bez potrebe da čekamo u redovima ispred šaltera, završimo najveći deo poslova koji se tiču naših potreba kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Dobra je i ova promena koja govori o tome da će se pojednostaviti način oglašavanja lične karte nevažećem. Jednostavno, nećemo morati toliko vremena da provedemo pred šalterima, jer je bilo potrebno najmanje dva ili tri odlaska da bi se to pitanje rešilo kada izgubimo ličnu kartu ili nam neko ukrade dokument da se ona oglasi nevažećom. Ovo će sada biti daleko jednostavnije i daleko jeftinije. Činjenica da će to značiti neki manjak novca u budžetu, što verovatno brine ministra finansija, ali tu je da on taj deo priče rešava, jer verovatno će i to tražiti manji broj neposredno angažovanih lica na ovom poslu.

Da se ne radi o malom broju radnji koje su u pitanju to je činjenica da, praktično, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019. i 2020. godina se kreću od 52.000 do 64.000 izgubljenih ličnih karata koje su objavljene nevažećim i čija je zamena po ovom osnovu gubitka tražena. Samo u 2021. godini do pre neki dan je već oglašeno više od 20.000 ličnih karti nevažećim. Znači, pristupilo se njihovoj zameni. To je dobro, dobro po građane, ubrzava proceduru, smanjuje birokratske prohteve da se dođe i realizuje ovo pravo i to, jednostavno, zaista treba na pravi način pozdraviti.

Korisno je, mada se moglo čak i radikalnije ići u ovom pravcu, kada je u pitanju mogućnost uzimanja lične karte, odnosno procedura dobijanja lične karte kada su u pitanju lica maloletna, a starija od 16 godina, gde je do sada iz raznoraznih razloga moglo da se desi da i to maloletno lice, ali i jedan od roditelja nehotično dođe, bez svoje volje, u prekršaj, jer drugi roditelj nije tu ili je neodgovoran ili boga pitaj iz kog razloga ne želi da dođe do policijske stanice i da da saglasnost da maloletno lice, koje je starije od 16 godina, a koje je inače dužno po zakonu da ima ličnu kartu, istu može da izvadi.

Ovo je, pretpostavljam, samo međukorak, jer ja jednostavno ne vidim uopšte razloga dok se ovo ustali i još neke druge stvari pripreme, mislim na podzakonska akta, a to je da u nekom budućem periodu se ozbiljno razmisli da li uopšte licu koje napuni 16 godina treba saglasnost i jednog roditelja. Ne vidim uopšte razlog za to da je potrebna saglasnost, a postoji obaveznost da lice koje je starije od 16 godina ima ličnu kartu.

Mogu da razumem da je lakše zbog pribavljanja određenih podataka, istinitosti, proverljivosti itd, ali ovo jednu onako malu koliziju, koja ovde ostaje do kraja neotklonjena, mislim da u budućem periodu treba propratiti i videti kuda će nas sve to dovesti i kakve će zahteve za korekcijama eventualno u tom pravcu imati.

Naravno da su sve dobre stvari propraćene i određenim problemima. Lična karta državljana Republike Srbije nije samo identifikacioni papir za unutrašnji saobraćaj, već je to jednostavno postala i putna isprava u međunarodnom saobraćaju. Postoji niz zemalja u koje mi kao državljani Republike Srbije koji imamo važeću ličnu kartu samo sa ličnom kartom možemo da izađemo i da se vratimo u Republiku Srbiju, bez posebne putne isprave ili pasoša, kako to volimo da kažemo, ali to je stvaralo i određene probleme u postupcima, pogotovo sudskim, kada je određenim licima zabranjeno napuštanje prebivališta, odnosno napuštanje zemlje, jer dosadašnja zakonska rešenja su predviđala da su državni organi morali da prate i da svakih šest meseci obnavljaju zahtev da lična karta ne može da se koristi kao putna isprava u međunarodnom saobraćaju.

Sada je to daleko jednostavnije rešenje i kad već lična karta ima status pasoša, onda praktično u odnosu na ta lica će se vršiti na isti način primena zabrane putovanja na osnovu lične karte van Srbije, kao i na osnovu pasoša. Sve dotle dok neki drugi državni organ bude smatrao da nekome treba zabraniti izlazak iz Srbije, radi vođenja određenog postupka, važiće kako za pasoš, tako i za ličnu kartu i istim aktom će im biti vraćen status putne isprave u punom obimu onog trenutka kad te potrebe prestanu da postoje.

Sve ovo pokazuje, iako ovo izgledaju naizgled male promene, sa ovih nekoliko članova, ovo su jako, jako ozbiljne promene, koje pogotovo u ovom delu elektronskog sertifikata i elektronskog potpisa treba da otvore ogroman prostor da sve ono što se predviđa kao mogućnost preko elektronske uprave, MUP na lakši način omogući građanima Republike Srbije. To je jedan od važnih razloga zbog kojih ćemo u danu za glasanje podržati ove zakonske projekte. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Imovinska karta

(Obrenovac, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -