Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram član 27.

Ja se zaista zapitah da li sam normalan kad sebi dozvoljavam da slušam ovakvo ponašanje u Skupštini i iz tog razloga vama zameram zašto to niste prekinuli.

Uz svo razumevanje svega onoga što vi nekoliko dana govorite da ćete pustiti da se vidi prava slika onih koji glume opoziciju u Republici Srbiji, ovo je prevazišlo sve. Ja mogu da razumem da su ovo očigledne posledice jednog katastrofalnog pada vaspitno-obrazovnog sistema u vreme kada se uvaženi kolega školovao, kada je osim u porodici, gde očigledno nije dobio nikakvo vaspitanje, mogao je možda u školi, da je malo stariji, dobiti neko vaspitanje, ali ovo je ona generacija koju smo mi ispustili tamo u drugoj polovini devedesetih godina, kada se stiču neke osnovne navike kako se ponaša, gde i na koji način šta i kako govori.

Ovakva salva uvreda i bljuvotina je povreda i dostojanstva ovog doma, a nek je na čast onima koji su sebi dozvolili da za ovakve glasaju.

Hvala.

Ne morate da se izjašnjavate u danu za glasanje.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Ja sam se juče pitao da li je to što neko dok je govorio o Deklaraciji koja je na dnevnom redu drži ruku u džepu pitanje medicinskog kartona ili toga što mu nije ušiven džep? Kako god, videćemo ako se bude izneo taj medicinski karton, da li tu postoje opravdavajući razlozi ili je u međuvremenu neko ušio postavu od džepa pa danas ruke više nisu u džepu. Takav čovek da govori o pristojnosti i vaspitanju, mogao je da završi gospoda boga, da završi sve moguće fakultete na zemaljskoj kugli, ali njegovo vaspitanje da u ovom domu juče govori a drži ruku u džepu, govori ili o tome da treba stalno da nosi iglu i konac, što vojska radi, ili treba da proveri svoj medicinski karton. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako je impozantan broj tačaka dnevnog reda koje su interesantne i teško da bih u nekoj drugoj situaciji propustio priliku da govorim o Sporazumu sa Kubom, znajući koliko Kubancima, kao i nama 90-ih godina, svaka topla reč i podrška znači, koliko samo kurs dinara koji je stabilan u prethodnih dvanaest godina govori i o tome da imamo sposobnog guvernera Narodne banke Srbije, ipak ću se zadržati kao član Parlamentarnog foruma i predstavnik ovog parlamenta u njemu, Parlamentarnog foruma Republike Srbije i Republike Srpske, smatrajući da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda nešto što je danas ipak iznad svega.

Imao sam priliku i čast da prvo učestvujem na Konstitutivnoj sednici Foruma, a potom da neposredno budemo i gosti na sednici parlamenta Republike Srpske kada je govoreno i kada se glasalo o ovoj Deklaraciji. Moram da priznam da je i tamo bilo onih kojima su otprilike isti sponzori, isti izvori finansiranja, isti nalogodavci, ali mnogo manji i bili su, čini mi se, malo vispreniji u pokušaju da temu anuliraju da je skrenu na pogrešan kolosek.

Danas ovde, izuzev nekolicine uvaženih kolega, koje su govorile o Deklaracije, govori se o tački dnevnog reda koja nije uopšte na dnevnom redu. Znači, govorimo o nečemu što nije predmet današnje diskusije. Naravno, i ja, kao i svi drugi, očekujem da će se o tome govoriti, ali pod jasnim uslovima, sa jasnim pokazateljima, sa prethodno dobro pripremljenim podacima.

Ono što me je posebno ohrabrilo jeste činjenica da, kada je u pitanju Deklaracija, se na jedan vrlo racionalan, stabilan, razuman način govorilo u parlamentu Republike Srpske, bez euforije i uz svo uvažavanje i poštovanje drugih naroda koji žive na teritoriji Republike Srpske. U Parlamentarnom forumu, kao predstavnici, nalaze se i predstavnik hrvatskog i predstavnik bošnjačkog naroda i nisam čuo ni jednu primedbu, ni pritužbu na usvajanje Deklaracije, niti migom, niti rečju, niti time da oni na bilo koji način od ove Deklaracije imaju nekakav strah.

Bilo bi jako dobro, što se mogu složiti sa nekim svojim prethodnicima da je neko davno, davno napisao nešto, da li se zvalo deklaracija ili na bilo koji drugi način, na ovakav način vrlo jasno, precizno definisao probleme koje ima srpski narod i trasirao na vrlo jasan i upečatljiv način kako iz problema izaći.

To što me posebno ohrabruje i današnja diskusija kolege Balinta Pastora, jer kada pripadnici manjinskih naroda jasno prepoznaju kvalitet nekog dokumenta, shvatajući da će njegovim usvajanjem, njegovim poštovanjem i njegovom realizacijom i njima zajedno sa nama biti mnogo bolje, a da je to tako pokazala je naša istorija. Od 1389. godine do današnjih dana srpski narod se nesebično zalagao za druge, trpeo, žrtvovao i, moramo reći, mnogo puta bio izneveren, prevaren, pa da ne kažem i ponižen. Iz tog razloga, da je ovako nešto postojalo mnogo ranije bilo bi mnogo bolje, ali bolje ikada nego nikada.

Do ove Deklaracije smo mogli da dođemo danas posle 12 godina od kada je SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, preuzela odgovornost za Republiku Srbiju upravo zato što su se stekli uslovi da se na jedan stabilan način o ovome može govoriti i projektovati.

Znate, samo onaj ko je dovoljno siguran u sebe, ko apsolutno zna sve svoje snage, moći, bez potcenjivanja, bez precenjivanja, može da predloži ovakav dokument. Danas je to parlament Republike Srbije i parlament Republike Srpske, kao zajednički dokument dva jako važna organa, dve srpske države, dva Pijemonta oko kojih treba da se okupimo i da nastavimo tom trasom.

Ono što je posebno važno i verujem da su to mnogi primetili jeste činjenica da se ovom Deklaracijom ukidaju i brišu sve deobe po verskoj pripadnosti srpskog naroda. Ovim ne možemo ispraviti sve one greške kroz istoriju koje su nas skupo koštale, čak i gubitka našeg naroda, ali ovim ujedno odajemo priznanje i Meši Selimoviću, i Milutinu Milankoviću, i Ivi Andriću i kažemo da se Srbi više nikada neće deliti po verskoj pripadnosti, bilo da su pravoslavci, katolici, islamske veroispovesti ili ateisti, kao što sam ja.

Ko je imao hrabrosti do li mi ovde u ovom parlamentu i ova vlast da kroz nacionalnu strategiju garantuju celovitost Republike Srpske i njenu bezbednost? To može samo država koja apsolutno zna svoju poziciju u međunarodnom okruženju, u bliskom okruženju i koja zna svoju ekonomsku snagu.

Prvi put u istoriji, istoriji srpskog naroda dve države, dve najviše državne institucije, ne istoričari, ne filozofi, ne pisci, ne stranke, pojedinci, udruženja, usvajaju ovu deklaraciju jasno definišući sve probleme koje imamo kao narod i trasirajući put kako da se prevaziđe.

Ispada kada pogledamo odnos drugih prema ovome da u ranijih 20 vekova, pa ni u 21. veku samo Srbi nisu imali pravo na ujedinjenje. Ujedinili se čak i Nemci, gubitnici u dva svetska rata, a mi koji smo uvek bili na pravoj strani istorije ispada da nemamo ta prava.

Imamo mi pravo i hoćemo da zajednički donosimo odluke koje su bitne za sav srpski narod, bitne za njegovu budućnost gde god Srbi živeli. To jeste srpski svet za koji se bori Pokret socijalista i to jeste upravo ona ideja o kojoj je govorio Aleksandar Vulin i koji smo mi zastupali.

Ne može niko reći, nažalost, danas da i general Žukov nije bio u pravu kad je rekao da nama, on je mislio na Ruse, ali ja podrazumevam da se odnosi na nas Srbe, kao deklarisane antifašiste i pobednike u Drugom srpskom ratu nikada neće oprostiti što smo oslobodili Evropu od nacizma.

Uostalom, praštali oni ili ne praštali, mislili šta mislili, radili šta god radili, dovoljno smo moćni, dobro smo sposobni, ova deklaracija dokazuje da smo dovoljno i sazreli posle svih ovih vekova i kažemo vam s poštovanjem i sigurnošću ujedinjenje je počelo i ništa ga više nikada ne može zaustaviti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče, gospođo Brnabić.

Povredili ste član 107, jer je govornik povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Uz svo dužno poštovanje i uvažavanje vašeg obrazloženja od pre jedno sat i nešto vremena zašto ćete dopustiti i dozvoliti ovakve stvari, obzirom da se radi o jednom potpuno nesofisticiranom hibridnom pokušaju trovanja odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske i ove deklaracije, ja ću samo zarad istine biti prinuđen da pročitam tačku 29, kad ste bili prinuđeni, trebali da prekinete prethodnog govornika, koja kaže:

"Svesrpski sabor pozdravlja odluku Republike Srbije i Republike Srpske da ujedinjeno obeležavaju 15. septembar kao dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u sećanje na proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Svesrpski sabor smatra da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati. Svesrpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu".

O kakvom ukidanju ovog datuma govoriti?

Uostalom, parlament Republike Srpske je usvojio zaključke, gde je rekao i konstatovao da su birači u Republici Srpskoj na referendumu, održanom 25. septembra 2016. godine, se izjasnili da se 9. januar obeležava i praznuje kao Dan Republike Srpske i krsna slava i da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje, 15. februar, potrebno definisati kao Dan svesrpske državnosti koji treba ujedinjeno obeležavati i proslavljati, zajedno sa Republikom Srbijom.

Ovakve lagarije, ovakvo trovanje i pokušaj situacije i navodne brige onih koji su tvrdili da građani Republike Srpske su fantomski birači koji su odlučivali nekakve izbore prošle godine u decembru za grad Beograd, mastiljare koje su uz pomoć NATO pakta došle do mesta načelnika Generalštaba, nisu bile nešto što ste trebali da dozvolite i bili ste dužni da sankcionišete.

Nije potrebno da se izjašnjavate. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, u svim ovim kukumavkama od 18. ili 19. decembra 2023. godine nismo još čuli da je Aleksandar Vučić sproveo jedan ozbiljan inžinjering birački još 1957. godine.

Naime, 1957. godine je strašno promenjena biračka struktura građana Beograda, jer je Obrenovac nekom nesrećnom odlukom i cela teritorija opštine i Valjevske nahije pripojena Beogradu. Znači, isključiva odgovornost Aleksandra Vučića bar jedno 20 godina pre nego što se rodio i čudi me da nema danas i tog zahteva da se i ta odluka stavi van snage, jer ne zna se kako isključiti iz glasačkog procesa birače koji znaju da cene rad, red i uspeh.

Ako ko ne sme da priča o bilo kakvom manifetluku, manipulisanju, biračkim spiskovima, to su oni koji su na vlasti od 2000. do 2008. godine stalno imali uvećanje birača u Beogradu i to za 246.000 2008. godine. Tako su oni dobijali izbore. autoprojekcija je čudovišna stvar.

Ti fantomski birači o kojima sada slušamo nestali su kada su prestale da se koriste te sveščice koje su oni držali u fiokama zaključane, po lokalnim sredinama i koje su služile kao birački spiskovi na koje se nije znalo ni koje, ni kako, ni zašto upisan i zašto izbrisan. Ti fantomski birači su nestali uvođenjem Centralnog biračkog spiska koji je apsolutno jasan i transparentan. Prema tome, sve ovo što slušamo ovih nekoliko meseci, pa i danas je posledica toga što je neko gražio političku utakmicu, tražio izbore po svaku cenu u decembru mesecu i onda verovatno od svojih mentora i mecena pogrešno upućen da će te izbore dobiti i to vrlo uspešno i sa velikom razlikom, dva dana nisu mogli da dođu k sebi i nisu znali šta da kažu i onda su počeli da izmišljaju o nekim fantomskim biračima.

Hajde malo prestanite da vređate inteligenciju barem građana Republike Srbije i prekinite više te priče sa nekim fantomskim biračima koji su dovoženi autobusima iz Republike Srpske. Stvarno, bre, kako vas više nije sramota? Pa nekome ko uopšte ne prati politiku jasno je da je to tako koordinirana akcija sa ovim pokušajem da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i da izvor ovoga što danas komentarišete ponovo potiče sa istog mesta, sa istim ciljem. Nikakve veze ovo o čemu slušamo, ovo trabunjanje, nema veze sa izborima. Izbori 17. decembra su bili savršeno regularni i čisti. Ako neko može da zamisli 40.000 navodnih uveženih birača, onda mora da zamisli i kolonu autobusa od preko 30 kilometara koja treba da dođe i izađe iz Republike Srbije i da to niko ne vidi. To može samo u naučno-fantastičnim filmovima ili u bolesnim glavama ili kada neko ima problem kako da opravda neuspeh sam pred samim sobom.

Ova farsa Srbije protiv nasilja, koja je još na ivici međusobnog nasilja, unutar sebe, što je jako zanimljivo, a ogleda se u tome što jednima se žuri da ovaj Predlog zakona prođe što brže, što tiše, a drugi predlažu amandmane, ovi Đilasovi, da stupi na snagu osmog dana. Ja se nadam da neće stupiti nikad, ali hajde glasanje će doći na red, pa ćemo da vidimo.

Šta je rezultat svega ovoga? Farsa koja se stvara da neko navodno bojkotuje izbore u Beogradu zato što nisu uspeli. Ma nije tačno. Ja samo imam jednu dilemu – da li su shvatili da im Đilas toliko u Beogradu umanjuje glasove, pa je ovo bio elegantan način sa ovim izmišljanjem bojkota da ga maknu sa svih lista i da na njima ne učestvuje ili im je neko rekao da će na ovakav način da ponovo uspeju da motivišu svoje biračko telo? Ja bih pre rekao da su shvatili da im on umanjuje to, a izgleda da je ostao i bez para, ne da više pare za izbore, neće da baca pare u prazno, ili su našli drugog mecenu. To ćemo možda otkriti, ali u krajnjem slučaju ni to nije važno, jer šta god oni radili, oni izbore ne mogu da dobiju, jer njih građani ne žele kao vlast.

Ovaj udar, ovaj pokvareni udar koji konstantno traje, danas na jedan skoro poluhibridni način, na našu braću iz Republike Srpske, gde se pokušava stvoriti jaz između njih i nas, stvoriti ovde u nekom krugu dvojke po ovim kafićima utisak da eto sad nisu uzeli vlast zato što je neko došao sa strane, pa glasao. Pa, dajte, molim vas, minite se te priče. Ni na jednom jedinom biračkom mestu ljudi u biračkom odboru, pa čak i u Beogradu, znaju jako dobro svoje komšije, svoje sugrađane. Ni jedne jedine primedbe pisanog prigovora, ne postoji ništa. Pa vi niste mogli, jeste li sami to smislili ili vam je neko pomogao da su uvoženi birači?

Prema tome, to prekinite da radite, jer je to nešto što je čak i ispod vašeg nivoa. Možete da shvatite ili ne morate, ali moram da vam kažem da ste postali potpuno svesni da ste sami izazvali utakmicu, da vas je neko na to natociljao, a natociljali su vas vaši mentori, vaši savetnici, da vi tu utakmicu ne možete da dobijete i sad jedna polovina glumi da je pobegla na poluvremenu te utakmice, jer praktično izborni proces za izbore u Beogradu nije završen, a druga polovina ima neke svoje druge interese koje bi želela da realizuje.

Koliko su ti interesi niski govori i sledeći stav, ne očekuje se u politici previše iskrenosti i poštenja, ali je obrazlagač ovog predloga mogao da kaže i ono što je bio njegov stav, kada mu je kolega koji je takođe u opoziciji sugerisao da ovo nije baš u skladu sa Ustavom i da može da proizvede i sudske sporove moguće i naknadu koju bi platila Republika Srbija, apsolutno u maniru stranke čije tradicije baštini rekao da ga to uopšte ne zanima, da je ovo politička odluka i da ga pravo uopšte ne interesuje, da ga Ustav uopšte ne interesuje i da će u krajnjem slučaju država da plati štetu ako bude morala, jer je ovo način da se stekne poverenje u birački spisak. U stvari, ovo je samo način da oni izmisle alibi za neuspeh 17. decembra, a i za neuspeh 2. juna. I nemojte da sumnjate, ako smo vas onako maestralno pobedili 2012. godine, kada sem radio „Fokusa“ o našem programu, o našim idejama, o našem postojanju je neko mogao u medijima da pronađe samo ako, ne daj bože, neko umre, pa mu se objavi umrlica, ali građani Srbije su prepoznali da je krajnje vreme da vi koji biste ponovo da se vratite na vlast morate da odete, da bi Srbija preživela.

Izmene biračkog zakona koje predlažete će mnoge ljude povrediti i vas je apsolutno baš briga za to. Tako ste i rekli. Tako je i gospodin koji je ovde obrazlagao ovaj predlog rekao da ga uopšte ne interesuje kome će to biti pravo uskraćeno da glasa. Ja lično, sticajem okolnosti, poznajem ljude koji su se vratili iz inostranstva, vratili su se iz Kanade jesenas, prijavili se uredno u Obrenovcu i njima će, ako ovo bude izglasano, biti uskraćena mogućnost da glasaju. Nisu ljudi promenili prebivalište, nisu promenili mesto života, oni su se vratili u Srbiju i jasno u svemu, u skladu sa važećim zakonima stekli biračko pravo.

Sledeća stvar, oni koji su imali pravo 2023. godine da glasaju na beogradskim izborima, neki na osnovu ovog zakona neće imati pravo. Da li ste se jednog trenutka upustili u analizu koliko je ljudi u pitanju koji će zbog toga doći u poziciju da ne mogu da ostvare svoje pravo? Ma na kraj pameti vam nije palo. Vi imate samo obaveze prema svojim sponzorima, imate obaveze kako da opravdate svoj neuspeh i upravo se tako i ponašate.

Ja neću glasati za ovaj zakon, glasaću protiv, jer jednostavno politički dogovor koji je postignut za mene nije prihvatljiv, jer je za mene više nego dovoljno da povredim pravo jednog čoveka nego što ću poštovati to što neko želi da vama izađe u susret da prestanete da kaljate ovu zemlju po Evropi, da izmišljate laži, da unižavate Srbiju, da pokušavate da zavadite Srbe sa ove i sa one strane Drine. Bez obzira na to, i jednima i drugima, svima nama je jasno šta želite, jasno mi je, jasno je i građanima Srbije da je ovo sinhronizovano i sa pokušajem da se destabilizuje Srbija, sa pokušajem da se u toku izbornog procesa realizuje rezolucija koju su neki ovde čak predlagali i sanjali, kojom će se Srbi okarakterisati kao genocidni narod, koja treba da stvori klimu i ovakav pristup o izmišljenim fantomskim biračima, da nas otkloni od empatije prema našoj braći sa druge strane reke Drine.

Prema tome, to su stvari koje radite uzalud. Građanima je jasno, građani više neće one koji će u drugu dvojke malo da se šetaju, troše pare Obrenovčana, ljudi iz Vukičevice, da se ovde voze, mislim malo sa kašičicom da piju, kafići i to zato što znaju da za vreme vaše vladavine jedan kilometar puta, jedan metar vodovoda, ni santimetar kanalizacije, nije stigao ni do Obrenovca, a kamoli do Ljubinjića, Orašca, Vukićevice, Drena i da ne nabrajam sva sela koja su u okolini i Mladenovca i Lazarevca i u drugim mestima.

Čak je vaš veliki lider kojeg ste se postideli, pa ga ovako sklanjate svoje terijere slao da biju čoveka u Ralji zato što je pitao – a kada će i Ralja da dobije vodu?

Gospodo, ja pozivam, bez obzira kako će izaći glasanje danas po pitanju ovog zakona, sve građane koji znaju šta je rad, šta je red, šta je budućnost, šta je sutra, da glasaju za listu Aleksandar Vučić – Beograd sutra, Obrenovac sutra, jer to je jedino što nas vodi u budućnost. Realizovaćemo sve što treba, sve što smo započeli. Ako, hoćete da se vratite unazad u vreme beznađa, 2003, 2004. i 2005. godine imate širok dijapazon gospode sa desne strane. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li ste za 20 minuta ovih bljuvotina čuli ipak jednu jedinu reč o Kosovu i Metohiji? Ništa smisleno, ništa pametno. Znate zašto? Onaj koga podrži šiptarski lobista Danijel Server, deklarisani lobista, koji je tražio, molio građane Srbije da glasaju za Đilasa na izborima, nema pravo nikakvo da govori o Kosovu i Metohiji.

Isti taj Dragan Đilas nema pravo da priča o radnicima i radničkom pravu. U vreme kada je bio gospod bog u Beogradu, njegova firma je imala njegov nalog da svim honorarcima isplaćuje honorar preko raznoraznih preduzetničkih radnji, kako ne bi platili poreze i doprinose na njihov rad. Oni koji nisu mogli da se snađu ili nisu, smej se, imam dokaze, oni koji to nisu hteli, umanjivan im je honorar za više od onoga koliko su bili porezi doprinosi.

Ja se stvarno trudim da ovo nežno kažem, da se čovek ne rasplače. Ima valjda u psihijatriji neki termin za to kada se neko ko tuče tasta, ko tuče čoveka u Ralji samo zato što ga pita gde je voda koja je obećana, kada se rasplače nad svojom tužnom sudbinom jer mu neko kaže da je lopov. Evo, ja vam to ne govorim ni brutalno, ni agresivno. Vi niste lopov, vi ste otac rijalitija u Srbiji i vi ste jedna obična lopurda.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Na kraju piše – tekst sastavio Aljbin Kurti, večno zahvalan sledbenicima Vojislava Koštunice, koji su ga zajedno sa 1.800 ubica osuđenih pustili na slobodu. Bar da su se pogađali, bar da su spasli jednog Srbina koji je u to vreme bio zatočen i verovatno završio u Žutoj kući, pa i nekako da ih razumemo i da im oprostimo.

Pravni sledbenici onoga ko je ovog zlikovca koji danas teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji pustio na slobodu, ponosni na njega, čitaju tekstove koje im šalje Aljbin Kurti, ali Srbija jako dobro zna da nikome glavu nisu spasli.

Možda bi im oprostila da su bar jedno dete, bar jednog nestalog spasli za tih 1.800 zlikovaca, ali to njima niti je tada, niti danas palo na kraj pameti. Sramota je što uopšte imaju priliku da o ovakvim stvarima govore u ovom domu, ali što više govore, govore o sebi i time čuvaju ovu državu od ponovne situacije da dođu na vlast. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja se neću složiti sa mojim uvaženim kolegom Milenkom Jovanovim, jer kod nas Srba postoji jedna stvar, a to je kad je nešto sramno onda se toga treba podsećati da nekome slučajno ne padne na kraj pameti da se to ponovo desi, a sramno je za istoriju srpske vojske da jedna obična mastiljara, koja je noseći kofer Vuku Jeremiću, preko šefa kabineta u UN, pa kao ministru inostranih poslova uspela preko mentora, koji su danas došli da provere da li je stvarno mandatar imao hrabrosti da predloži dvojicu ljudi u ovu Vladu, ne verujući ni svojim plaćenicima, zahvaljujući njima dogurao na mesto načelnika Generalštaba, a onda uradio sve to o čemu ste vi, kolega Jovanov, govorili i mnogo gore stvari.

Naravno, u njegovoj biografiji, osim u CV koji je sam sebi pisao, za razliku od ovoga što je napisan o Aleksandru Vulinu, nećete naći nijednu ni nagradu, ni diplomu, nečije priznanje koje bi Srbi kao narod uvažili.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, jedno veliko poštovanje prema hrabrosti Ane Brnabić da ovde izjavi kako je spremna da pruži ruku svima. Verujem da je Ana Brnabić radeći kao ministar i kao predsednik Vlade stekla imunitet na raznorazne stvari koje mogu da je zateknu u životu, ali ja ne bih bio toliko hrabar, iako verujem da jedan deo predstavnika opozicije će iz pristojnosti prihvatiti tu pruženu ruku, ali bojim se da ima onih koji će hteti da ujedu. Ne znam koliko su otrovni i koliki je imunitet Ana Brnabić stekla za svo ovo vreme dok se aktivno bavi politikom.

Tako da uz svu podršku za njen budući rad zaista sa pravom očekujem da će uneti jednu novu metodologiju rada u Skupštini, a to je da će na jedan malo rigorozniji način voditi računa o ponašanju svih nas u ovoj Skupštini i adekvatno primenjivati Poslovnik, jer jednostavno bojim se da u vremenu koje nas očekuje, a sa ovim što smo imali u prethodna dva dana da vidimo i prethodnih mesec dana da vidimo, nije realno očekivati da će ova Skupština moći da radi samo na bazi očekivane pristojnosti i toga da neko ima želju da radi u interesu Republike Srbije.

Svašta smo imali da vidimo, svašta smo imali da čujemo. Ono što je jezivo bilo, ja sam zaista bio šokiran i nisam uspeo da odreagujem i tražim povredu Poslovnika, je bila činjenica da je ovde čitana, da ne kažem polagana zakletva UČK šiptarska čitana od strane jednog poslanika koji je dobio mandat od građana Republike Srbije, a aplauzom podržan od grupacije s moje desne strane, ja se ozbiljno pitam kome su oni šta i kakvu zakletvu polagali.

Kada je bilo polaganje zakletve koja je propisana Ustavom i zakonima Republike Srbije oni su izvodili nekakav performans. Uopšte postavljam pitanje da li su oni imali pravo da sede u skupštinskoj sali i da učestvuju u radu parlamenta, jer Zakon o Narodnoj skupštinu u članu 17. vrlo precizno u nizu pravno i logičkom spakovanom kaže da narodni poslanici nakon donošenja odluka o potvrđivanju mandata polažu zakletvu čiji tekst glasi, onda je citiran tekst. Oni to u sali Narodne skupštine onako kako to Poslovnik, tradicija i poštovanje ovog doma nalažu nikada nisu učinili.

Šta su oni i kakvu predstavu izvodili u holu skupštinskom ja ne znam da li im je to tamo bilo zgodnije i primerenije zato što se levo od toga hola i desno od tog hola nalaze muški, ženski toalet, pa se može reći da su taj performans izvodili između dva toaleta ja ne znam, ali njihovo ponašanje je upravo u skladu da načinom na koji su oni krenuli da izvrgavaju ruglu ovu Skupštinu i sve nas da prave ludima ovde zajedno.

Čuli smo dovoljno ja neću trošiti vreme koje je preostalo da ponavljam ono što su pre mene rekli o uspesima u radu i svemu onome što kvalifikuje Anu Brnabić za mesto predsednika parlamenta, ali moram da kažem da je ovo meni četvrti put da učestvujem u izboru predsednika Skupštine kao poslanik u ovom domu, ja ni jedanput do sada nisam imao prilike da vidim, čujem i budem u mogućnosti da diskutujem o protiv kandidatu kojeg predloži vladajuća garnitura. Znači, jednostavno gospoda koja s desne strane sede moje, nisu imali hrabrosti da predlože kandidata svog za predsednika Skupštine. Oni najlepši, najpametniji, najvažniji, najvredniji, najpokradeniji nisu imali hrabrosti da predlože kandidata. Pa, da možemo mi da prokomentarišemo možda su nas i ubedili nekim pukim slučajem da neko od njih može i da bude kandidat za predsednika Skupštine, ali gledajući sve ovako teško Boga mi da neko to može da bude.

Bilo bi nama čak prihvatljivo i da su te svoje kandidate prikrili pod pseudonimom, pa se neko mogao zvati harmonikaš, neko se mogao zvati riđobradi gusar, neko koka iz Morovića, neko nevidljivi bulevar benita, neko se mogao zvati radenska tri srculence, znači potpuno je nevažno i bi smo prihvatili samo da vidimo jednom tog kandidata opozicije da mi možemo da kažemo da taj čovek je na mestu ili žena ili šta god bilo ili ima te i te mane, nego ovako sedimo u ćošku tamo i ko šta radi samo kritikujemo, kukamo i skupljamo pare da platimo kaznu Aidi Ćorović, jer su takvu direktivu dobili otprilike pošto je danas legla plata, verovatno Aida neće ići u zatvor, poslanici su izreketirani da skupe određenu količinu para. Umesto da su tim parama pomogli nekoj humanitarnoj akciji oni će pomoći jednom zlotvoru koji se zove Aida Ćorović da ne ide u zatvor. Ali, dobro to je njihov izbor, njihova stvar.

Jednostavno ovo ponavljanje ovih mantri o nekakvoj krađi su zaista postale sulude, niko sem njih u ovoj sali niti misli niti priča niti veruje u priču i bajku o tome da su izbori pokradeni. Svi njihovi kontrolori potpisali su liste, znači, šta sad? Ti ljudi nesposobni, glupi, ne znaju o čemu se radi. Oni nisu imali ravnopravne uslove. Pa, 2012. godine i pre 2012. godine mi smo samo imali radio Fokus i ništa više. Oni imaju dominantnu ulogu u svim medijima, ovim njihovim Luksemburškim, a bogami i ovim sa našom nacionalnom frekvencijom. I, da nisu imali toliku ulogu možda bi nešto i prosto nešto bi možda i napravili.

Glupost od 40 hiljada uvezenih glasača, ne znam odakle, to je sada Kovin, Mala Krsna, Babušnica i ostalo, to je potpuno suluda. Pa, 40 hiljada ljudi dovesti na dan izbora, to je najmanje hiljadu autobusa, to je kolona od nekoliko kilometara. Pa, ko to da ne vidi. Pa, to ne može, to bi se golim okom sa meseca videlo, ali oni imaju svoju mantru, oni lažu sami sebe, lažu sve one koji su im dali pare za kampanju ne bili dobili na vremenu i prostoru i nekakvoj pažnji za bilo šta. Šta hoćete? Kakve uslove hoćete? Šta hoćete, kao klinci kada igramo na male goliće, igramo do deset, a da vam damo devet fore, pa ni tada ne biste mogli da pobedite. Ja samo čekam kada će oni reći da je birački inženjering sve živo i za to optužite Aleksandra Vučića i SNS. Recimo, na primer, to što je 1950. godine Obrenovac iz Valjevskog sreza premešten u beogradski okrug.

Samo to još nisam čuo, a možda ćemo i to čuti, jer više ni tu nemaju šta da izmisle. I još nešto da vam kažem. Niste vi ovlašćeni nikome da merite ni krvnu sliku, ni DNK analizu da radite i da vi odlučujete samostalno o tome ko može da glasa da se uspostavi i kakva će biti vlast u Beogradu. Znaju se pravila. Pravila su jasna već dugo vremena traju, a pogotovo ne oni koji kako mi iz sela, doduše nekim sticajem okolnosti odavno na teritoriji grada Beograda živimo, kažemo ovi što imaju tri dana sa sve putom u Beogradu.

Prema tome, ako mi vama koji ste umislili da ste neke važne face i viša klasa, zato što živite u krugu dvojke i žvaćete one kašičice od espresa i tvitujete, ne sporimo pravo da odlučujete i naravno da imate pravo da glasate i da odlučujete. Nemojte bre više da se glupirate, nemojte više da izmišljate gluposti. Smešni ste sami sebi. Ja znam da vam je teško da ispunite ono što vam je naručeno, od Šiptara, da ono što vam je plaćeno od Kurtija, o svim vezama sa njima sve smo čuli i nemojte da pričamo i dalje, jer će biti jezivo, onda stvarno će biti grozno i građanima Srbije za koga uopšte moraju da gledaju u Parlamentu.

Okrenite se bre onom poslu koji se zove briga o građanima Republike Srbije, dajte da ovo upristojimo, dosta je bilo glupiranja, hajmo da radimo, Srbija nema prostor i vreme da može sebi da dozvoli luksuz za ovakvo gubljenje vremena i za ovakvo izazivanje nestabilnosti u ovoj državi.

Zahvaljujem.

Samo jedan sekund. Glasaćemo za Anu Brnabić i apsolutno očekujemo da će ona voditi ovo kako treba. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povredili ste član 107.

Ja razumem da, kad biste vi prekidali govornike sa moje desne strane kad lupaju gluposti i kad govore neistine, kada lažu, kada vređaju, praktično ne bismo ni imali prilike da čujemo ništa i verovatno bismo gledali ono ludilo od pre sat vremena koje je bilo u sali, ali vi ste dužni da prekinete govornika kada pokušava da ispuni narudžbine Aljbina Kurtija, ko zna koliko plaćene i koliko finansirane, da Republiku Srbiju dovodi u vezu sa događajima u Banjskoj tako što povezuje na jedan potpuno neprimeren i neistinit način Aleksandra Vučića sa Milanom Radoičićem i na taj način pokušava da stvori osnovu svojim mentorima i Violi fon Kramon i svim ostalim baksuzima koji ne mogu Srbiju da vide očima, da stvori podlogu da tvrde da Republika Srbija stoji iza onoga što se desilo u Banjskoj.

Republika Srbija ne stoji iza onoga što se u Banjskoj desilo, čak niko sem njih ne pokušava da tako nešto uradi i tako nešto stvori, ali očigledno sem Kurtija i njih nikome drugome ne pada napamet da sa ovako besomučnim izmišljotinama nešto poveže, napravi neke niti koje bi neko kasnije mogao da zloupotrebi.

To ste bili dužni da prekinete.

Samo još nešto da dodam kada je Banjska u pitanju, najveći problem sa Banjskom je to što nije uspelo. To je ono što je problem Banjske. Legalan je svaki otpor onome ko na Kosovu i Metohiji pokušava da uspostavi UČK režim i da ga održi. Prema tome, to je glupost, to je problem koji je nastao, to je ono što se može spočitavati Milanu Radoičiću, ali nešto drugo niti Vladi Srbije, niti bilo kome.

Ne treba da se glasa. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovaj amandman je podnet sa namerom da član 4. ovog zakona upodobi nomotehničkim pravilima izrade. U svo razumevanje da je ovaj zakon pisan od samog početka praktično, od golog papira, predložio sam korekciju člana 4. i praktično brisanje jednog dela stava 1. ovog člana u kojem se pominju nazivi državnih službenika, nameštenika, zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave.

Zašto? Zato što u nastavku tog pasusa praktično ovom odrednicom koja je preostala u predlogu amandmana gde kaže da se pod pojmom „civili“ u smislu ovog zakona podrazumevaju svi koji poseduju odgovarajuće obrazovanje, radno iskustvo, stručnu osposobljenost, znanje i veštine, odnosno kompetencije relevantne za međunarodne misije i operacije, apsolutno podrazumevaju i državni službenici i nameštenici i zaposleni u lokalnim samoupravama.

Naime, kako namera predlagača zakona nije bila da za učešće u civilnim misijama privileguje, niti je to način na koji je ovaj član 4. predložen da privileguje državne službenike, nameštenike i zaposlene u odnosu na druga lica, onda njihovo pominjanje u ovom članu može samo da dovede do dodatne konfuzije i problema prilikom tumačenja u realizaciji ovog zakona.

Još jedan dodatak u ovom amandmanu jeste da sam predložio da se jasno precizira da su civili u smislu ovog zakona punoletni državljani Republike Srbije. Zašto o ovome? Nigde u zakonu se ova odrednica ne pominje jasno, a sasvim je logično i opravdano da Republika Srbija u civilne misije može da šalje samo punoletne građane Republike Srbije. Ovo nije norma koja može da se podrazumeva i ne bi trebalo da se ova odrednica, pogotovo „punoletnim građanima, državljanima Republike Srbije“ primenjuje analognim upućivanjem na druge odredbe zakona.

Iz tog razloga vas ja ponovo podsećam i predlažem da usvojite ovu izmenu, jer ona suštinski može samo da pojednostavi, olakša i daleko preciznije omogući primenu ovog zakona. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno da predloženi amandman ne treba usvojiti, ne samo zato što apsolutno nema nikakve logike ovakav amandman usvajati, već sada me dovodi u dilemu da li osim govora koje je ovde iznose u Skupštini, koje dobijaju od portira američke ambasade, ove amandmane im izgleda pišu i portiri američke ambasade.

Zašto ovo moram da kažem? Juče sam se ubio objašnjavajući, ali ne vredi njima govoriti, oni neće da otvore ni zakon, ni Poslovnik, niti šta bilo da bi se bar malo pomučili da to liči na nešto, da je usvojitelj jednako roditelj, i to uopšte nisu uspeli da shvate, pogotovo ne ova pojava koja je galamila do malopre. Danas ponovo slušamo jedan nonses koji piše ovolikim slovima u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa da ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje treba doneti novi propis.

Mi ovde čusmo jednu notornu glupost da ako je jedna trećina, a malo više od jedne trećine je predloženo za promenu, treba doneti novi propis. Znači, imamo apsolutno sada čistu situaciju posle ova dva dana rasprave u amandmanima da ovo žutaćko preduzeće jednostavno nema pojma ni o čemu govori, ni kako se u Skupštini pišu amandmani, niti o čemu govore. Važno je da napadaju. Važno je da ispunjavaju ono što im napišu portiri američke ambasade. Prema tome, ovo građanima treba da bude apsolutno jasno da njih ovo nije zanimalo. Ja mogu da razumem da ovo nije štivo koje se čita u Nici na plaži, ali je moglo da se pročita i jednom kada ga pročitate vi ga zapamtite. Znači, ili ga niste čitali, ili apsolutno ne znate ni gde ste ni ko ste, ni šta radite.

Što se vas tiče koleginice Marina, nemojte uopšte da brinete. Nikada nećete doći u situaciju da budete u odbrani Aleksandra Vučića i ne postoji ni jedan razlog da ga iko ikada uhapsi po bilo kom osnovu. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja bih samo podsetio, pre nego što pređem na amandman, kratko na jednu diskusiju od pre otprilike sat vremena.

Ako neko već spočitava predlagaču zakona da treba da koristi srpski jezik, onda ne bi trebalo da koristi ni termine u diskusiji kao što su "prajm tajm", postoji vrlo jednostavno objašnjenje i opisno, da je to udarni termin. Tako da hajte da i mi malo vodimo računa o tome kada delimo lekcije predlagaču zakona. Inače, ja se slažem apsolutno sa tim da srpski jezik je dovoljno bogat i ima dovoljno izraza koji mogu da budu jasni i precizni i ne treba uvoditi strane reči u naš zakon.

Što se amandmana tiče, moj predlog se odnosi na to da se stav 10. u ovom predloženom članu briše. Naime, svaki izuzetak je rizik od nejednakosti. Zemljište u Republici Srbiji je ograničen resurs i ukoliko stav 10. bude opstao ovde, gde će se iznimno kada je u pitanju linijska infrastruktura isplaćivati, bez obzira na to što se zemljište proglasi građevinskim zemljištem, cena kao poljoprivrednog ili šumskog zemljišta, može da dovede do ozbiljne nejednakosti u daljoj primeni. Mislim da to nije toliki udar na budžet Republike Srbije, o kojem bi se posebno moralo voditi računa, koliko može da nam napravi problem druge vrste.

Hipotetički, a u životu se hipotetika vrlo često dešava, može da dovede do toga da se parcela koja se kao izuzetak otkupljuje kao poljoprivredno zemljište, iako se vodi kao građevinsko zemljište, nalazi pored parcele koja će u nekom budućem periodu ili u nekom prethodnom periodu je isplaćena kao neprioritetna ili van ovog izuzetka, gde će se vlasnici zemljišta koje se nalazi u istom području naći u potpuno neravnopravnoj situaciji. Uostalom, zakon je vrlo jasan, da se naknada isplaćuje prema statusu i vrednosti zemljišta, kako je u trenutku isplate.

Mislim da je to nešto što treba usvojiti a sa izuzecima biti izuzetno oprezan, jer mislim da može da napravi veću štetu nego što može da doprinese kada je budžet u pitanju. Uostalom, rekoh, zemljište je resurs koji je ograničen i retko ko svojevoljno gubi zemljište u eksproprijaciji da bi to tako jednostavno moglo i da se prihvati. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pišući ovaj amandman pažljivo sam vodio računa da građani ne budu uskraćeni za besplatnu konverziju.

Kao neko ko je oduvek bio protiv privatizacije zaključio sam da ne postoji nijedan pravno valjan razlog da, sem građana, se dozvoli pravnim subjektima koji su privatizovani po bilo kom osnovu, da im se oproste sredstva za naknadu za konverziju zemljišta i time omoguće sticanje dodatne dobiti, a već su iskoristili dobrano privatizacione mogućnosti.

Naime, sama privatizacija, iako nije tema ovoga, uslovno rečeno, na neki način jeste, je počela 1991. godine. Nije počela ni 2000. ni 2012, ni 2015, ni 2023. godine i zaista jesam od početka bio protiv toga, mada Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1991. godine je bio daleko povoljniji za građane, nego ovo što se desilo danas.

Naravno, ne postoje zablude kod mene da je ovo proces koji se mora okončati. Ministar kaže na jedan fin način da se privatizacija na ovaj način mora zaokružiti ili treba da se zaokruži. Ja ću reći da se radi o zaokruživanju prvobitne akumulacije kapitala, kako je to Marks davno napisao.

Kao protivnik takvih stvari jednostavno nisam mogao da ne reagujem amandmanski na ovako nešto. Građani zaslužuju besplatnu konverziju, zaslužuju pravo svojine na zemljištu, ali za ove firme ne.

Uslovno rečeno, delimično saglasan i sa tim malo začuđen. Kaže, mnogi su uspeli da dokažu da je zemljište za redovnu upotrebu kompletno zemljište i onda sam prosto začuđen da je ostalo onih koji u ranijem periodu to nisu uspeli da dokažu i da im se ne naplati konverzija.

Inače, konverziju zaista, iako nije bila zvanično moguća, Dušan Petrović je stvarno maksimalno naplatio, jedino samo što je to naplatio kroz reket, trpajući u svoj džep i to je ono što je još gore od ovakve situacije kakva jeste.

Još jednu molbu imam. Obzirom na stavove da su to možda ne znam kardeljevski ili ovakvi ili onakvi stavovi, ne znam za ostale, meni slobodno možete da pripišete da je ovo posledica stavova Staljina, Leke Rankovića, Mihajla Markovića, pa i Aleksandra Vulina, ali samo sa Kardeljem nemojte da me mešate, molim vas.

Hvala.