Zahvaljujem, gospođo Brnabić.

Teško je uopšte, ne samo ovako napisan amandman, nego i kad ga obrazlaže neko tog kalibra kao gospodin Aleksić, prihvatiti kao nešto što je dobro i sa dobrim namerama.

Znate, ako je neko ko je kada je G17 otišao u stečaj, kada je grabljeno sve što se moglo iz njega i odneti, na kraju kad je ostao samo onaj reklamni frižider za Koka-kolu, otimao se sa jednom prilično stamenom i stabilnom gospođom oko tog frižidera ko će ga odneti kući, bio toliki džentlmen da je šutnuo u cevanicu da bi ga on odneo, onda postaje jasno zbog čega je poljoprivreda Srbije u vreme njihove vlasti došla u ozbiljan problem.

Sigurno da nije SSP-a i da nije praktično obogaljena poljoprivreda Srbije ostavljena na milost i nemilost subvencionisanim proizvodima i nezajažljivim uvoznicima iz Republike Srbije, da bi danas bilo stanje mnogo bolje, nego ovako kakvo jeste. Znači, i svo ovo vreme je bila borba za očuvanje poljoprivrede, sa više ili manje uspeha, ali uglavnom se išlo napred i stalno menjala taktika kojom se to radi.

Sa nekim stvarima ja lično nisam bio saglasan i njih hoću sada da napomenem, jer mislim da je krajnji trenutak da se o tome ozbiljno porazmisli, a to je da mala poljoprivredna seoska gazdinstva do 20 hektara apsolutno treba da budu ne samo privilegovana u brzini isplate, nego i u visini subvencija. Evo iz kog razloga. Upravo iz tog razloga što pitanje nacionalnog suvereniteta čuvaju takva poljoprivredna gazdinstva, ne proizvođači koji imaju 100 hektara, hiljadu grla stoke, oni jesu bitni, jesu važni, ali ovi ne čuvaju nacionalni suverenitet.

Nacionalni suverenitet i devedesetih godina je očuvalo malo poljoprivredno gazdinstvo, koje je i kad nije bilo vreme i kad je bilo nevreme sejalo, sadilo i bilo dovoljno hrane da se Srbija prehrani.

Ružna vremena dolaze, a Srbiji niko spolja dobro ne misli. Mislim da je krajnje vreme da se osvrnemo na tu činjenicu i posvetimo dužnu pažnju upravo ovom specifičnom delu poljoprivrede. Ja razumem da je budžet zbog raznoraznih stvari, a i kao posledica svih ovih nereda koji nam se dešavaju na ulici zadnjih godinu dana, ozbiljno prenapregnut, ali ako nema dovoljno sredstava, ministre, ja vam ozbiljno predlažem da umanjite, pa čak i ako treba ukinete subvencije za poljoprivredna gazdinstva od preko 100 hektara ili možda preko 50 hektara, jer ovi do 20 hektara jesu suština i jesu nacionalni suverenitet Srbije. Hvala.

Kako god vreme.

Zahvaljujem.

Ovo malopre nije dejstvo, ovaj moj komentar, nikakvih opijata, čak mi nisu ni čvarci ni masnoća udarili u glavu, ovo je dejstvo svedočenja očevica koji je gledao to otimanje između dotičnog gospodina, ako se to može tako nazvati i stamene gospođe oko tog malog frižidera.

Stvarno, ako treba da odmerim kome ću da verujem, tom očevicu koji je molio da ne kažem ime, ali čak i to nije sporno da izgovorim, pošto je bio u G17 plusu ili da verujem gospodinu koji je smestio Julijanu u zatvor da bi zaštitio sebe onako džentlmenski, stvarno tom očevicu ću da verujem i siguran sam da je to istina. Ako kažete da nije, izvolite, tužite, gospodine Aleksiću, pa ćemo to onda sa svedokom na sudu raspravljati, ne ovde sa svima vama.

Što se tiče poljoprivrede, nemojte, bar vi nemojte.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Ovo ne treba prihvatiti prosto iz jednog razloga, jer je zakon o kojem raspravljamo predvideo jedinu mogućnost koja može pomiriti upravo taj sukob svojinsko-pravnih odnosa i potrebe da se evidentira vlasništvo nad pojedinim objektima.

Što se tiče primedbi vezanih za rok od pet godina ako gledamo iz praktičnog ugla i ponašanja sudova u Srbiji, ja mogu da to na neki način i razumem, ali pošto je sudstvo postalo nezavisno i samostalno mi ipak ovde predstavljamo zakonodavni organ, pa gospoda iz sudova u budućem vremenu neka vode računa da onako kako je zakonodavac propisao stvore uslove svojim radom i angažovanjem da se predmeti reše u tom roku ili neka snose direktno posledice materijalno-pravne zbog svog nereda.

Znači, ne možemo mi neznanje i nerad pravosuđa da predviđamo i pravdamo kroz zakone koje donosimo. Ovo je način da mi polako i objasnimo gospodi iz pravosuđa da se ne mešaju u politiku nego da rade svoj posao, a zakonodavnim delom poslom i politikom treba da se bavi parlament. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre i uvažene kolege, nisam mislio da u ovom delu govorim o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ili o Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, ali očigledno je to nužno.

Stvarno ne razumem pojedine kontradiktornosti kada ih čujem u ovoj sali. Kaže se – rokovi su prekratki, ne može da se stigne u tim rokovima, a onda zapošljavaće se novi ljudi da reše ove predmete. Znači, neko ko je predložio ovako kratke rokove, onda je znao i računao s metodologijom kojom mora i sa kojim brojem ljudi mora da pristupi da bi ovo rešio. Agencija ni slučajno neće biti arbitar, ona je samo neko ko će imati ovlašćenje da evidentira da li su ispunjeni uslovi ili nisu ispunjeni uslovi za upis, za evidentiranje vlasništva na nekoj nepokretnosti. Sve što je sporno radiće sudovi.

Kažemo – rok je prekratak za sudove. Pa šta? Ako sudovi ne budu završili posao u roku od pet godina zbog suđenja u razumnom roku i štete koju budu pričinili strankama, imaće mogućnost da ih tuže i da ishoduju naknadu štete i dajte da to bude napokon jedanput princip nečega. Nećemo se mešati u sudske odluke, pustili smo pravosuđe da bira samo sebe, da odlučuje samo o sebi. E pa, izvolite, gospodo iz pravosuđa, zakonodavni organ vam kaže da imate rok od pet godina da pravosnažno rešite imovinski spor. Kakve će biti posledice toga ako to ne uradite, o tome će odlučivati oni koji budu pretrpeli direktnu štetu. Vodite računa šta radite. To što je neznanje zavladalo našim pravosuđem, a uvuklo neznanje za sobom i javašluk, to se ne može ispraviti na drugi način, osim ličnom materijalnom odgovornošću, čak u krajnjem slučaju za loše postupanje. Ne vidim da država treba da plaća naknade štete zato što je nekog sudiju mrzelo da zakazuje suđenje, da vodi postupke i ostalo. Prema tome, agencija koja će raditi, ona samo izdaje potvrdu.

Ne vidim ni da će ovo loše i negativno uticati na one ljude koji su zidali i gradili da bi stekli stambenu jedinicu. Možda u odnosu na njih i nije pravično. Recimo, moj otac, laka mu zemlja, on je platio sve komunalije, a ja sam morao da radim ozakonjenje zato što je on sazidao kuću manju od one koja je bila u projektu i nije se slagala projektna dokumentacija jedna s drugom. Ali sam ja lično, a i svi ljudi koji su zidali kuće, koji su platili sve poreze i doprinose, naknade za zemljište i ostalo, spremni da oproste svojim sugrađanima koji su se tako borili da završe svoje kuće i da imaju gde da žive ili da kupe nekakav stan.

Ovaj zakon ne prašta onima koji su zidali za prodaju. Oni su kažnjeni ovim zakonom žestoko, jer će morati da plate i više nego što bi platili, u slučaju da su išli kroz regularnu proceduru u potpunosti.

Ima ovde nekih stvari o kojima treba razgovarati. Možemo mi da pričamo o tome koliko je dostupno tih investitora, prevaranata i ostalo danas, ali ono o čemu mi treba da povedemo računa i u raspravi u pojedinostima i u praksi sutra i kroz podzakonske akte jeste da oni ljudi koji se nominalno vode kao investitori, a u suštini nisu to radili da bi prodavali i preprodavali stanove, već su zbog ugovora o zajedničkoj izgradnji oni nominovani kao nosioci dozvole, pa čak i nosioci kupoprodajnih ugovora, ne dođu u situaciju da budu u istom košu sa onima koji su trebali da plate kao suinvestitori, da plate sve dažbine, da izgrade, a da oni dajući plac na kojem nije bilo mogućnosti da je neko drugi upisan u nekim fazama kao nosilac građevinske dozvole, nego je samo onaj koji je upisan kao korisnik, da time reše stambeno pitanje sebe i svoje porodice na kvalitetniji način. E, te koji nisu trčali za profitom, nego za rešavanjem, o tome mora posebno da se vodi računa, onda elemenat socijalne pravde može da bude u potpunosti ispunjen u celosti.

Rokovi su kratki, a ja mislim da rokovi uopšte nisu kratki. Ovo stanje u kojem smo mi danas sa ovom količinom objekata na kojima nije evidentirano ko je vlasnik traje već četrdesetak i kusur godina. Vreme je da se preseče. To je jedna od najzgodnijih pozicija da se pokaže da nema igranja sa državom i nema ćara na nezakonitom poslu.

Jedna od retkih stvari za koju ja čestitam gospodinu Dinkiću dok je bio ministar, ako je to baš i njegova zasluga, ali nema veze, neka bude njegova zasluga, kada je poslednji put jasno i glasno najavio da je to poslednja preregistracija vozila sa tablica iz Crne Gore ili iz Belog Manastira ili odakle i da država više nikada neće dozvoliti takav način registracije vozila u Srbiji. I posle toga zaista nije toga ni bilo.

Mi iz poslaničkog kluba Zdrava Srbija – Pokret socijalista ćemo glasati za ovaj zakon. Nadamo se da će on biti još za nijansu bolji kada budemo završili raspravu po amandmanima. Da bi ovaj rezultat imao pun efekat, to podrazumeva sledeće – očekujem da će najkasnije za godinu dana krenuti masovna rušenja svega onoga što ne sme i ne može da bude po ovom zakonu evidentirano, da svaki novi ašov koji bude zaboden, svaki novi stub koji bude postavljen bez građevinske dozvole istog trenutka bude srušen i podneta krivična prijava.

Šta će uraditi sudovi sa tim? Verovatno će neko dobiti doživotnu robiju, a neko neće dobiti ništa jer nemamo ujednačenu praksu, imamo takvo stanje kakvo jeste. Ono što je do ovog doma treba da ga uradi na maksimalno dobar način. Skrivanje iza masovnog kršenja zakona i matematika - neće mene, mora da izađe iz naših glava da bismo se vratili jednom pristojnom i normalnom životu. Ovo jeste jedna od sfera, pored mnogih drugih, koja je mnogima u Srbiji, kada vide da mnogi krše zakon reklo – pa mogu ja s njima, što bih ja poštovao zakon.

Nije ljudima baš svojstveno da vole da poštuju propise, ali poštuju ih onda kada shvate da je država odlučna. Ovo je prilika da mnoge procese u Srbiji preokrenemo i to je osnovni razlog, pored ovoga svega što sam rekao, zašto ću glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Verujte, dugo sam se razmišljao da li reagovati, jer kad neko ovakav pokuša da uvredi Aleksandra Vulina, pitanje je da li ima kakve svrhe reagovati, jer to ne dotiče ni one što sede oko njega zbog sitne kinte, a kamoli nekog ko zna da je Aleksandra Vulina sam Vladimir Vladimirovič Putin odlikovao.

Više sam se javio zbog toga da ispunim molbu Udruženja mašinskih inženjera, koji kažu – molim te, prvom prilikom objasni da ta osoba ne da nema obraz, ne da nema mašinski mozak, nego nema mozak uopšte, jer kaže, ako neko kao on može da tvrdi da je neko lopov, a pokrao je novac od mosta, za izgradnju Mosta na Adi. Gradio taj most bez građevinske dozvole, koji ide nikuda i nigde. Da o kulturi priča onaj ko je rijaliti program uvukao u Srbiju, da o dobroti priča onaj ko je tukao tasta, suprugu, kuče. A ono što nikako ne može da sakrije, jeste da je tukao čoveka u Ralji dok je bio gradonačelnik, koji ga je samo pristojno pitao kad će biti vodovod u Ralji.

Čovek koji je ucenjivao i naredio svojim potčinjenima dok je bio kradonačelnik, pardon, gradonačelnik Beograda, da honorare isplaćuju honorarcima tako što ih nateraju da nađu nekog preduzetnika koji je paušalac i da ga preko njih isplati, da ne bi mu odbio poreze i doprinose, jer on neće da ih plati, iako su obećani. Kad neko takav govori, kažu gospoda iz udruženja, molimo vas kažite da ovo sa mašinskim mozgom i načinom razmišljanja ljudi koji su mašinski inženjeri nema nikakve veze, jer to je čovek i bez obraza i bez mozga. Hvala.

Zahvaljujem.

Predlog je da se amandmanom koriguje u članu 1. tačka 7. koja govori o tome na koje postupke se odnosi ovaj zakon, odnosno na šta se ovaj zakon ima primenjivati. Predlog je dvojak, moram priznati, pa ću usput govoriti i o amandmanu kolege Torbice.

Predlog je da se promeni tačka 7. koja kaže da objekti za koje podnosioci zahteva po ranije važećim zakonima kojima se uređivao postupak ozakonjenja, odnosno legalizacija objekata da stupanje ovog zakona na snagu su ishodovali pravosnažna rešenja, a nisu upisana i evidentirana u Zavodu da se ti postupci obustavljaju.

Predlog je da se ovo ne odnosi na postupke koji su okončani rešenjem. Ako ne rešenjem, onda bar ne one koji su okončani pravosnažnim rešenjem, već da se oni sprovedu po zakonu koji važi do dana stupanja na snagu ovog zakona, jer ipak su ti ljudi koji su ušli u postupak legalizacije, odnosno ozakonjenja poštovali važeće propise, došli do toga da ishoduju rešenja koja su pravosnažna, a zbog velikog obima posla nisu sprovedeni ili eventualno nisu pravosnažna zbog nekih sitnih nedostataka. Mislim da takve postupke ne treba vraćati na početak i kretati ispočetka sa istima. To je ono što je ključna priča vezana za amandman na član 1.

Osim toga je u pitanju i jasnije razjašnjenje na šta se zabeležba koja se predviđa odnosi, odnosno bolje rečeno na šta se ne odnosi. Uz svo uvažavanje tekstopisca i onih koji znaju. Imamo u praksi prilike da neko zabeležbu da nešto nije plaćeno može tumačiti kao zabranu da se ne može raspolagati posebnim delom objekta koje će sutra građani upisati u evidenciju kao svoju. Imamo takvih i notara, imamo takvih i činovnika u Zavodu koji treba da sprovedu određene postupke. Misli da ne može da škodi usvajanje ovakvog amandmana, jer samo pojačava jasnoću odredbe. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Ja bih po amandmanu. Naravno da ovaj amandman ne treba usvojiti, ali sada posle ovog trajanja ovih rasprava međusobnih oko amandmana sam shvatio da sam u startu pogrešio.

Prvo sam pomislio da je ovakvo obrazlaganje amandmana strah, jer strah je jedan od stanja koji može da izazove nekontrolisanu dernjavu, afektno stanje i ostalo, strah koji je potpuno bezrazložan, a izazvan time što je amandman navodno pisao i obrazlagao čovek koji očigledno nije ni pročitao ovaj zakon, a u zabludu ga doveo onaj koji je pre njega imao amandman, obrazlažući, a takođe nije pročitao zakon, bar Predlog zakona.

Evo zašto. Onaj tamo prethodni je objašnjavao da ovim zakonom se ne određuje momenat gradnje koja može da bude predmet ovog zakona, što apsolutno nije tačno, što je jedna laž. To sam mislio da prećutim kao nebitno. Nisam reagovao odmah.

Moram da objasnim i jednom i drugom da postoje prelazne i završne odredbe u svakom zakonu i tu piše da objekti za koje je podneta prijava, a nisu bili izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu predmet upisa u skladu sa zakonom, moraju biti porušeni, ne mogu se konvolidirati itd. Pomislio sam da je ovaj koji je poslednji obrazlagao svoj amandman navodno u strahu da li stan koji je kupio od para prelazeći iz partije u partiju i zaradio, da li će moći da upiše svojinu ili neće. Moći će da upiše svojinu.

Dalji nastup me je doveo njegov, i ponašanje, u dilemu da li je to samo taj strah ili očekuje neku novu kintu sa novim prelaskom u neku novu partiju ili neku novu kintu ili novu lovu zato što radi apsolutno protiv srpskih interesa na KiM.

Tako da, to ponašanje, predsedniče Skupštine, može da bude afektno stanje, ali kako je posle toga došao ovaj treći da pokaže da je grlatiji od onog prvog, da mu ne bi ukrao primat, ja mislim da je posledica obrazlaganja ovih amandmana to što se napolju mera vreme. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, poštovani ministri, ja ću govoriti o onome što je najaktuelnija tema ovog trenutka. Mislio sam da taj deo priče ne obuhvatam da će biti o njemu dovoljno rečeno, ali obzirom da je mnogo toga maliciozno rečeno juče tokom zasedanja, a da imam utisak da ti koji su gomilu stvari komentarisali oko ovog Zakona, a nisu zakone ni pročitali ili nisu razumeli, onda sam prinuđen da kažem i ja par stvari.

Za kratko ću se osvrnuti na dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne postoji ni jedan zakon koji će besprekorno regulisati sve situacije koje život stvori i uvek postoji nešto gde će rez koji zakon ostaviti biti nepravedno izostavljen ili nepravedno obuhvaćen nečim. Pogotovo je to jako teško i komplikovano kada se rešavaju teška i ružna nasleđa koja traju decenijama.

Lično bi ovom zakonu možda pristupio na jedan drugačiji način i to želim da podelim sa vama. To je da jedan ogroman broj izvršnih postupaka koji se vodi protiv naših građana je zasluga apsolutnog nerada bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu gde se uopšte nije postupalo po hrpama predmeta koji su podneti još od 2000. godine pa nadalje, sve dok nisu, tako da kažem, uspeli iz pravosuđa da se izbore da teret nerada po tim predmetima prebace na izvršitelje.

Nisam ja neko ko će da brani izvršitelje, ima i o njima mnogo primedbi, ali je činjenica da su ti zahtevi, pogotovo kad je infostan, to su enormni brojevi, mi smo u nekom prethodnom periodu jedan broj tih predmeta, praktično obustavili limitirajući do kog iznosa glavnice se neće sprovoditi, ali ih je ostalo previše. Kamata od 15-20 godina, a rešenja predata u roku zaista je nešto što je problem koji se vremenom stvori.

To je nešto o čemu treba razmišljati generalno, jer dovoljno dugo vremena mi imamo stabilne finansije da bismo mogli da razmislimo o tome da li kamate, hajde bar kod ovih komunalnih usluga prestaju da teku onog trenutka kada kamata dostigne nivo glavnice. Mislim da je to nešto o čemu treba razmišljati, znam da se to verovatno ministru finansija ne sviđa, ali je to nešto što bi bilo apsolutno u redu i pravično.

Što se tiče drugih primedbi, ja nisam ljubitelj banaka, pogotovo ne ovih stranih, jer mislim da su domaće svesno i namerno uništavane da bi došle ove druge, ali tu smo gde jesmo. Amandmanski smo reagovali kolega Torbica i ja, ali bih i to rekao sad da postoje određene odredbe ovog zakona, pogotovo člana 151d koja ako ostanu ovako mogu da dovedu u pitanje mogućnost davanja kredita jer će banke, bojim se, izgubiti interes ukoliko ova odredba ne bude malo drugačije formulisana.

Znate, u praksi u životu, pošto ovde u tom članu koji je predviđen govori se o tome da izvršni dužnik ako je dao saglasnost da se može naplatiti iz nepokretnosti, žargonski da kažem, stavi hipoteku, onda se ta nepokretnost i prodaje zarad duga, ali imamo situacije koje su jednostavno zakonom definisane da kada se stanovi kupuju na kredit banke ne isplaćuju te kredite dok prodavac ili investitor ako je objekat u izgradnji ne upiše hipoteku i ta hipoteka se nominalno ne menja sa imena prodavca na ime kupca, nego nastavlja da traje.

Bojim se da sa ovakvim pravosuđem možemo da dođemo u situaciju i da kaže - ne, ne, pa nije to hipoteka izvršnog dužnika, to je potpisao neko drugi. To je nešto što može biti nenaplativo i možemo ozbiljno da dovedemo u pitanje da li će banke hteti da rizikuju ili neće da rizikuju od naše čuvene sudske prakse da daju kredite za stanove koji su manji od 60 kvadrata.

Kada sam govorio o tome da ne može sve jednako da se odseče, preseče i uradi, mislio sam i na to, neke komentare koji su bili, s kojima mogu da se složim, ali to su stvari koje se ne mogu definisati do te mere u potpunosti, a to je kada neko kaže, pa jel jedina nepokretnost i stan od 59 kvadrata u centru Beogradu. Pa, ne mora baš da bude u centru Beograda, može da bude na drugom mestu, ali to su, jednostavno, situacije koje ne može zakon sam da redefiniše i negde se mora podvući crta gde ona ide.

Kada su u pitanju posebni uslovi za evidentiranje za upis prava na nepokretnostima, ono s čime se pretežno ne slažem, a to je sa jednom odrednicom da se taj zakon ima primenjivati i na objekte za koje su podnosioci zahteva, po ranije važećim zakonima, ishodovali pravosnažno rešenje o ozakonjenju, odnosno legalizaciji, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti prava na njima.

Mislim da nijednim zakonom mi ne možemo da stavljamo van snage pravosnažna rešenja. Ovo bi to dovelo u pitanje. Objektivno gledano, mislim da svi oni koji su ispunili uslove da dobiju rešenje, a rešenje se dobije kad prođete celu proceduru i platite takse koje je država odredila, treba da ostanu van primene ovog Zakona o evidentiranju upisa prava na nepokretnostima, naravno ukoliko to žele, jer oni mogu to jednostavno da urade, ne opravosnaže nikada i onda će ući u postupak svega ovog.

To su ipak ljudi koji su ispoštovali zakon, ispoštovali procedure i praktično predmet doveli do kraja, a predmet stoji i fali mu još jedna povratnica zato što nam pošta loše radi i nema pečat pravosnažnosti, a da ne idemo u drugu krajnost, još goru krajnost od ovoga, a to je pravosnažno rešenje o ozakonjenju koje nije upisano u evidenciju nepokretnosti. Apsolutno ne vidim razloga… Ovde se radi o potpuno dve različite nivelacije, dve različite platforme i mislim da bi u ovome trebalo intervenisati.

Ono što ostavlja meni nejasnoću, u kojoj meri i na koji način će se upisivati i ozakonjivati lokali koje su ljudi kupovali. To ostaje negde malo onako nedefinisano u celom ovom zakonu. Naravno, može podzakonskim aktima, ali bilo bi bolje da je u samom zakonu.

Lično, prva reakcija mi je bila čuđenje kada je rečeno da će se insistirati na naknadi koja je u potpunoj visini za uređenje građevinskog zemljišta. Naravno, to me je obradovalo zbog svih onih koji su svojevremeno i uvek poštovali zakone ove državem pa i onih prethodnih država i plaćali pripadajuće kategorije. Ono gde ja imam bojazan iz ovog zakona koja može da se desi, može zbog prakse, a u praksi sam kroz advokaturu svašta video, dok sam se bavio, a to su ugovori o zajedničkoj izgradnji gde su korisnici zemljišta upisani u građevinskim dozvolama, formalno se pojavljivali kao prodavci, a suštinski investitori su bile neke bitange koje su to dobro znale da iskoriste i koje sada neće biti na tapetu. Ti ljudi koji su to radili većina njih nije to radila da bi prodavala 30 stanova, 15 stanova, deset stanova, pet lokala, već da bi rešila svoje stambene probleme, da bi rešili probleme svoje dece. Znači, tu su u pitanju bili jedan, dva, tri stana i to je nešto što možda podzakonskim aktima treba tražiti načina kako razgraničiti kada Agencija bude to upisivala.

Takođe, mora se biti jako obazriv kada su u pitanju ove zabeležbe da nisu plaćene komunalije, da žargonski kažem tako, za objekte, jer ne znam kako će ih tumačiti banke i čuveni notari, da li će hteti da overe ugovor o kupoprodaji kada ja jednog dana upišem u evidenciju pravo svojine na nekoj nepokretnosti koja je ovako nastala. Ja ću hteti da overe ugovor čak ne o kupoprodaji, o poklonu, ako hoću da poklonim nekom od dece ili nije ni važno šta hoću da radim sa tim stanom, tako da taj stepen obazrivosti treba imati...

Naravno, ima i vreme pred nama koje će pokazati šta je, ali sami smo ovde predvideli jako kratke rokove, a kada su tako kratki rokovi, onda se mora brzo delovati i ukoliko bude bilo potrebe da se rade nekakve eventualne izmene i dopune ovog zakona.

Jako je važno i apsolutno podržavam, jer ovo je nešto najbliže onom jednom potpunom premeru iz 1964. godine, kada je evidentirana svaka nepokretnost, svaka šupa, svaki poljski ve-ce, da bi se država uspostavila i radila ono što treba da radi, jer decenijama mi gubimo i prihode od poreza na imovinu itd, ali država da bi znala kakva je, koliko vredi, mora sve da se evidentira i mislim da ne može da postoji nikakvo opravdanje da li je vreme setve, da li je vreme slava, da li je vreme žetve, da li je neko baš previše u inostranstvu. Ako njega njegova imovina ne interesuje, neka to jednog dana rešava u klasičnim sudskim sporovima.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Naime, kada je u pitanju član 3. ovog zakona, sa stavom 1. nemamo nikakav problem gde se definiše osnovna delatnost javnog medijskog servisa i njegova funkcija u ostvarivanju javnog interesa, ali kada je u pitanju stav 2. gde se kaže da, pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, javni medijski servis može obavljati i komercijalnu delatnost kojom se ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti, tu već imamo primedbi, jer je krajnje vreme da javni servis postane zaista javni servis.

Da bi on zaista bio javni servis treba ga u celosti finansirati iz budžeta i TV pretplate ili samo iz budžeta ili samo iz TV pretplate, ali prekinuti maltretiranje građana sa reklamama.

Niko od građana ne želi da plaća TV pretplatu da bi gledao reklame, a siguran sam da niko od građana ni novac iz budžeta ne želi da se izdvaja da bi se te reklame emitovale na RTS-u. Radi toga treba ukinuti i mogućnost pružanja tehničkih usluga i iznajmljivanja proizvodnih i drugih kapaciteta jer su upravo reklame i tzv. iznajmljivanje proizvodnih i drugih kapaciteta i tehničkih usluga upravo prostor za zloupotrebu od strane zaposlenih na RTS-u koji bi morali isključivo da vode interes o javnom interesu, o javnom servisu, a ne da koriste ovaj međuprostor za lične interese.

Hvala.

Zahvaljujem.

Predložili ste izmenu člana 6. tako što odgovornost Javnog medijskog servisa prema javnosti, kao i uticaj javnosti na njegovo delovanje se ostvaruje posebno, pa kažete – komunikacijom sa slušaocima, gledaocima i civilnim društvom.

Naime, ovaj amandman podnosimo tražeći da se iz predloženog teksta briše civilno društvo. Ni jednim jedinim zakonom u Republici Srbiji pa ni ovim nije definisano šta bi taj pojam trebao da predstavlja, šta on označava, koga obuhvata i ko sve tu može da spada. Tako da, uspostavljanje obaveze da ova komunikacija bude neposredna sa slušaocima, gledaocima i čitaocima je više nego dovoljna.

Na ovakav način u zakonodavstvo Srbije uvodite pojam civilnog društvo je nepotrebno, zbunjujuće i otvara veliki prostor da se na pogrešan način tumači.

Ako ste hteli da govorite o udruženjima građana onda ste trebali da napišete udruženja građana. Civilna društva, sem njihovih definicija na „Vikipediji“ i nekim drugim mestima nigde drugde ne postoji, prvo gde se pojavljuje jeste ovaj zakon. Mislim da je to nedopustivo, u zakonskom tekstu tako nešto raditi, pogotovo što ovaj zakon nema pojmovnik, pa ste i u pojmovniku pokušali da to definišite.

Prema tome, ovo je nešto što se za ovih dvadeset i nešto godina nije desilo, da se pod pritiskom EU, bukača sa ulice uvodi nešto što nije pravna terminologija Republike Srbije na ovakav indirektan i neprimenljiv način.

Molim vas da o ovome još jednom razmislite i usvojite ovaj amandman.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Saglasan potpuno sa tim da se zakonom reguliše objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima, ali nisam saglasan sa odrednicom da novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu krivične postupke koji su u toku i funkcionisanje krivično-pravnog sistema.

Amandman koji smo uložili govori o tome da novinari treba da imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično pravnog sistema, a slobodu da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku.

Upotreba termina „komentarišu“ u odnosu na krivične postupke koji su u toku daje mogućnost da se ugrozi sam tok postupka. Toga smo previše videli u praksi, jer sam termin „komentarišu“ nije definisan po svojim krajnjim granicama ni zakonom ni standardima i može biti zloupotrebljen kako na štetu okrivljenog, tako i na zakonitost samog postupka.

Obzirom da mnogi mediji ili to tendenciozno zloupotrebljavaju ili nemaju dovoljno kvalifikovane novinare koji se mogu držati u okviru onoga što podrazumeva pravni sistem, mislim da bi ova odrednica da mogu slobodno da izveštavaju o krivičnim postupcima u našim uslovima bilo vrlo jasno, precizno i dovoljno da ono što mediji treba da izveste o krivičnom postupku bude na pravilan način prezentovano javnosti.

Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno, kada se govori o Alimentacionom fondu i zakonu jasno je da će se reći da. To jeste jedan ozbiljan novitet u Srpskoj istoriji koji treba da reši sve one probleme o kojima su svi moji prethodnici govorili.

Neću posebno trošiti vreme na obrazlaganje ovog zakona, osim što ću podsetiti na jednu stvar, a to je da bi ovaj zakon bio efikasniji i primenljiviji i da bi se budžet Republike Srbije kao izvor obezbeđivanja prihoda za Alimentacioni fond zaštitio u celosti, potrebno je izvršiti i izmene i dopune Zakona o izvršenju o obezbeđenju.

Da je neko uradio ozbiljnu analizu efekata zadnjih izmena, u stvari predzadnjih izmena, kada smo mi pokušavali da amandmanski utičemo i da se zadrži mogućnost zabrane do dve trećine na zaradi lica koje je obavezano da plaća izdržavanje maloletnim licima, verovatno bi danas bilo manje potrebe za Alimentacionim fondom. Ali, u svakom slučaju da bi ovaj Alimentacioni fond funkcionisao kako treba, uskoro bi morao i taj zakon da se izmeni, jer nedopustivo je da zbog zakonske regulative do sada gomila dece nisu naplatila ono što im po sudskim presudama pripada.

Možda je i višak u ovom zakonu to što stoji posebno naglašena odgovornost naslednika za dugove lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje do visine nasleđenog udela, jer to je opšti institut u našem zakonodavstvu. Ne remeti ništa i hajde od viška u ovoj situaciji glava neće da boli.

Ono o čega glava može da boli i od kog viška glava može da boli je u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom medijskom servisu.

Naime, uvođenje u zakon pojma - civilno društvo koji nijednim jedinim zakonom nije definisan je nešto što je apsolutno nedopustivo raditi sa zakonodavnim sistemom i sa propisima u Republici Srbiji.

Ako je neko mislio na udruženja građana, onda je taj termin trebao i da upotrebi. Sem na Vikipediji, razno raznim tumačenjima, nigde pojam – civilnog društva ne postoji i kao takav ne bi smeo ni slučajno da se nađe u ovom zakonu, jer upravo takvi propusti koji nastaju pod pritiscima EU su nam napravili probleme sa primenom mnogih zakona u praksi.

Ali, o tome detaljnije kada bude došao na red amandman koji je podnet ovde upravo vezano za ovaj deo.

Pozdravljamo i donošenje Zakona o zaštiti vazduha i to nije sporno, ali očekujemo od Vlade da uskoro ili podrži naš predlog za usvajanje zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja ili barem da sačini Predlog zakona o zaštiti prekograničnog zagađenja medijskog prostora u Srbiji.

Složiću se ja sa mnogima, ali ću reći da i naše televizije koje su registrovane ovde imaju svojih propusta, ali u odnosu na njih mi kao građani Republike Srbije imamo jasan zakonski prostor i mogućnost da zaštitimo i svoj integritet i svoj interes.

Što se tiče ovih kvazi medija prekograničnih, koji su u stvari sada pokazali svoje pravo lice, a to je da su u stvari podstrekači, instruktori, usmerivači obojene revolucije, mora da se nađe efikasan metod zaštite, da budu prinuđeni da registruju se u Republici Srbiji, da podležu zakonodavstvu Republike Srbije, da plaćaju porez Republici Srbiji, a onda da vidimo za čije interese oni to radi što rade.

Stvarno moram da konstatujem još jednu stvar, da su juče i danas uslovi za rad u parlamentu gotovo normalni i ako je to posledica održanih lokalnih izbora prošle nedelje, onda bi možda bilo efikasno da se i lokalni izbori održavaju na nekom bližem periodičnom ciklusu kako bi jednostavno mi shvatili koliko više računa moramo da vodimo o građanima, a druga strana shvatila koliko je građani vole i koliko je podržavaju i razbili neke svoje iluzije i zablude ili je ovo možda posledica dejstva dobrog pčelinjeg saća, jer kažu da pčele lekovito deluju.

Šalu na stranu, ja vam stvarno molim da se više ne igrate sa srpskim domaćinima. Znajući mentalitet ljudi iz Kosjerića, koji su domaćini, drže do tradicije, drže do obraza, drže do časti, drže do samopoštovanja, ja verujem da je incident kada ste upali čoveku u njegovo domaćinstvo na dan kada slavi, samo to što je poštovao svoju slavu i što se u srpskoj tradiciji zna kada dođe nezvan gost da ga zovete za sofru je sprečilo nastanak nekog incidenta.

Posledice vašeg ponašanja, gospodo, su i ovo da nam učenik u Osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“ dolazi, sedmog razreda osnovne škole, ako je ovo istina, sa nožem i spiskom za likvidaciju, ovo što radite podstičući da se u obdaništu prave performansi sa decom koja nose majce sa krvavom šakom je zlo, ako većina studenata nije svesna da oni koji vas instruišu, da oni koji su nekima od njih, koji su nekima od studenata, nekima od profesora dali novac, ruše državu, ne vlast, ruše državu…

(Predsednik: Vreme. Privodite kraju.)

…završavam, onda zaista vam nije mesto da se bavite politikom.

Uostalom, čujem od studenata da čekaju kada ćete ispuniti obećanje, jer ste rekli da su sposobniji i pametniji od vas, da im ustupite svoja mesta.

(Predsednik: Hvala vam.)

Niste do sada učinili, zato verovatno i nemate više njihovo poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Niste me razumeli. Ja sam se javio po Poslovniku i reklamiram da ponovo ste prekršili član 27. i to radite od kada je ovaj saziv konstituisan.

Naime, ja razumem vašu toleranciju da ovim nepotpunim poslanicima dozvoljavate da govore u Skupštini, a nepotpuni su, to je najblaža forma koju mogu da koristim, jer zakletvu građanima Srbije nisu položili onako kako je propisano u ovoj sali, već su tu zakletvu polagali u holu između dva WC-a.

Neću koristiti termin nekih koji kažu da je to zbog toga WC koalicija, ali ako neko u ovom domu priča o VIP toaletima, a pripada WC koaliciji, onda zaista ne treba da mu dozvolite da se u ovoj sali ponaša kao da je iz te prostorije koja se nalazi pored hola se tako i ponaša.

Pored toga, prekršili ste i član 107. i povredili dostojanstvo ovog doma, jer ste dozvolili nekome kome su ustaški satnici pomogli da dobije hrvatsko državljanstvo kao nagradu, jer kao rođeni Kninjanin bio potpuno nezainteresovan, hajde tako blago da kažem, za pad Knina, da on govori o srpskom svetu i da govori o Aleksandru Vulinu. Ono što ja mogu samo da kažem, srpski svet je zaživeo, ujedinjenje je počelo i to ovakvi zgubidani ne mogu da zaustave.

Član 103. stav 2.

Ja bih samo zamolio da ovako dubokoumno i širokopojasno obrazlaganje ovog amandmana u koji je očigledno uložen jedan ozbiljan intelektualni napor, meni bude samo pojašnjeno šta piše u članu zakona čija se izmena predlaže sa ovim „briše se“ i ako može da mi se pojasni šta će se dobiti ukoliko se član ovog zakona izbriše i to bi bilo nešto čime bi prestali da vređamo dostojanstvo ovog parlamenta i radili po amandmanima na način na koji treba da radimo.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, prosto je neverovatno da posle samo tri meseca i onakve reakcije Stejt departmenta, Slobodne Evrope i svih onih sa Zapada, a i ovih ovde kod nas danas, kad bi to hipotetički bilo moguće, verovatno bi pored kolege Torbice i mene potpisnik ovog predloga zakona bio i Donald Tramp.

Tako malo vremena je potrebno da se promeni slika u svetu i ne znam koliko ovaj predlog zakona ima uticaja na stav Donalda Trampa kada je USAID u pitanju i finansiranje u Srbiji, ali ostavimo prostora da možda i jeste.

Razlog za donošenje ovog zakona nije nikakav progon nevladinog sektora, već povećanje transparentnosti rada tzv. neprofitnih organizacija, a uzevši u obzir poražavajuću činjenicu da u Srbiji postoje ipak i nesmetano deluju udruženja građana koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

U cilju sprečavanja ovakvog delovanja, smatramo da nam je neophodna temeljna izmena zakonske regulative finansiranja udruženja građana. Izdaja sopstvene zemlje i naroda ne može da bude visokoprofitabilna delatnost od koje deo građana Srbije ostvaruje ekstremno visoke finansijske prihode. U stvari, ostvarivao je, pitanje je da li će ih ubuduće ostvarivati. Iz tog razloga nam je neophodno uvođenje transparentnosti u rad tog sektora, poput onog koji je uveo poznati FARA zakon u SAD još davne 1938. godine.

Ovim zakonom se predviđa da sva udruženja koja se pretežno finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja, da prijave dobijena novčana sredstva i da transparentno označe u čije ime i za čiji račun kada istupaju, dele materijal, to rade. Znači, ko je finansijer i šta je projektni zadatak. Mislim da građani apsolutno imaju pravo da na ovakav jasan i nedvosmislen način saznaju ko iz inostranstva i koliko plaća razna udruženja, neprofitne organizacije i pojedine sektore, po čijim programima, po čijim direktivama oni rade i, što je najvažnije, kojim stranim vladama i organizacijama polažu račune.

Očigledno da će neki polagati račune uskoro i našim pravosudnim organima ako je tačno ono što smo čuli iz SAD. Ali, to će neko buduće vreme pokazati. Da se izbegnu ovakve stvari jednostavno usvajanje ovog zakona koji samo obezbeđuje jednu apsolutnu transparentnost i uočljivost je neophodan za Srbiju i predlažemo da se uvrsti na dnevni red i usvoji. Hvala.