Da smo blagovremeno usvojili ovaj Predlog zakona verovatno bismo onda osim što bi se mučili da tražimo bilanse uspeha prema izvodima iz APR-a iz kojih se može utvrditi da je Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, čije je sedište na Vračaru, u periodu od 2016. do 2021. godine uplaćeno na ime donacija, i to dokumentovano, od stranih ambasada, Fonda za otvoreno društvo, USID-a, OEBS-a, 57 miliona i 900.000 dinara, da je istovremeno Društvo sudija Srbije sa sedištem u Aleksandra Nenadovića broj 32 na Vračaru uplaćeno 22 miliona dinara. Znači, od početka rada na ustavnim promenama u 2017. godini oba ova udruženja su dobila na ime donacija, dotacija i subvencija u grubo preračunato oko 600.000 evra.
Da je to građanima Srbije bilo transparentno prikazano, ali na obavezujući način kako to mi predlažemo, onda bi građani pored ove dve činjenice imali jasan uvid da je i Udruženje sudija i tužilaca, to je treće i jako bitno udruženje, živi i radi isključivo samo od svojih članarina.
Zašto je ovo bitno? Bitno je zato što se prilikom pripreme i rada na ustavnim promenama, ogroman pritisak zloupotrebom ili upotrebom ovog novca, a ne na odgovarajući transparentan način, izvršio pritisak i ubeđivanje da su ustavne promene kakve su na kraju na referendumu i usvojene bile poželjna kategorija.
Siguran sam da su građani Srbije imali prilike da čitaju ispod istupa i branjenja predloga koje su imali po pitanju ustavnih promena od strane pojedinih sudija ili tužilaca, da su ispod imali napisano da je to po plaćenom projektu, ubeđivanje građana Srbije da pristupe ustavnim promenama, da do ustavnih promena ne bi ni došlo ili bar ne u ovakvom obimu, da praktično dozvolimo da druge države mogu da imaju više uticaja na naše pravosuđe.
Ovim ja pozivam i predlažem da jednom stavimo na dnevni red ovaj zakona, jer ćemo barem obezbediti da se niko ne može iza titula i zvučnih imena udruženja građana kriti, a zastupati interese stranih država i to pogotovo što uglavnom čine na štetu Srbije.

Da smo blagovremeno usvojili ovaj Predlog zakona verovatno bismo onda osim što bi se mučili da tražimo bilanse uspeha prema izvodima iz APR-a iz kojih se može utvrditi da je Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, čije je sedište na Vračaru, u periodu od 2016. do 2021. godine uplaćeno na ime donacija, i to dokumentovano, od stranih ambasada, Fonda za otvoreno društvo, USID-a, OEBS-a, 57 miliona i 900.000 dinara, da je istovremeno Društvo sudija Srbije sa sedištem u Aleksandra Nenadovića broj 32 na Vračaru uplaćeno 22 miliona dinara. Znači, od početka rada na ustavnim promenama u 2017. godini oba ova udruženja su dobila na ime donacija, dotacija i subvencija u grubo preračunato oko 600.000 evra.
Da je to građanima Srbije bilo transparentno prikazano, ali na obavezujući način kako to mi predlažemo, onda bi građani pored ove dve činjenice imali jasan uvid da je i Udruženje sudija i tužilaca, to je treće i jako bitno udruženje, živi i radi isključivo samo od svojih članarina.
Zašto je ovo bitno? Bitno je zato što se prilikom pripreme i rada na ustavnim promenama, ogroman pritisak zloupotrebom ili upotrebom ovog novca, a ne na odgovarajući transparentan način, izvršio pritisak i ubeđivanje da su ustavne promene kakve su na kraju na referendumu i usvojene bile poželjna kategorija.
Siguran sam da su građani Srbije imali prilike da čitaju ispod istupa i branjenja predloga koje su imali po pitanju ustavnih promena od strane pojedinih sudija ili tužilaca, da su ispod imali napisano da je to po plaćenom projektu, ubeđivanje građana Srbije da pristupe ustavnim promenama, da do ustavnih promena ne bi ni došlo ili bar ne u ovakvom obimu, da praktično dozvolimo da druge države mogu da imaju više uticaja na naše pravosuđe.
Ovim ja pozivam i predlažem da jednom stavimo na dnevni red ovaj zakona, jer ćemo barem obezbediti da se niko ne može iza titula i zvučnih imena udruženja građana kriti, a zastupati interese stranih država i to pogotovo što uglavnom čine na štetu Srbije.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.
Naime, prilikom prošlih izmena i dopuna koje smo u Skupštini usvojili vezanih za Zakon o javnom beležništvu, ustanovili smo obaveze sudova da po prigovorima građana zbog odbijanja da overe neku ispravu javnih beležnika sudije su dužne da odluče u roku od osam dana. Neodlučivanje i nepostupanje sudije se tretira kao nesavestan rad, što vodi direktnom razrešenju sa funkcije na kojoj se nalazi.
Ono što smo propustili jeste to da nismo uveli vremensku obavezu javnim beležnicima u kom roku po zahtevu građana su dužni da ili izvrše overu, odnosno pisanim putem urade rešenje i objasne zašto odbijaju da postupe po tome. Većina notara radi savesno i u nekom primerenom roku, ali nekim notarima se izgleda desilo da su im bezobrazno visoke nadoknade za njihov rad, koje utvrđuje Javno-beležnička komora nažalost, a ne Skupština Srbije, što mislim da bi trebalo ubuduće da se promeni, izgleda su uticale da se oni krajnje bezobrazno i ponašaju. Pa, tako je od nekih javnih beležnika gotovo nemoguće iščupati rešenje kojim se odbija postupanje po zahtevu građana i time praktično direktno sprečavaju građane da ostvare svoje pravo da se prituže na rad i da očekuju zaštitu od suda, koju imaju pravo da ostvare.
Kako bismo ovo sprečili za ubuduće, predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red. O rokovima, da li je to osam, 15 ili 30 dana, da se uvek razgovarati, ali se više ne sme dozvoliti na slobodu onima koji su se u toj branši obahatili da nastave da terorišu građane. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.
Naime, prilikom prošlih izmena i dopuna koje smo u Skupštini usvojili vezanih za Zakon o javnom beležništvu, ustanovili smo obaveze sudova da po prigovorima građana zbog odbijanja da overe neku ispravu javnih beležnika sudije su dužne da odluče u roku od osam dana. Neodlučivanje i nepostupanje sudije se tretira kao nesavestan rad, što vodi direktnom razrešenju sa funkcije na kojoj se nalazi.
Ono što smo propustili jeste to da nismo uveli vremensku obavezu javnim beležnicima u kom roku po zahtevu građana su dužni da ili izvrše overu, odnosno pisanim putem urade rešenje i objasne zašto odbijaju da postupe po tome. Većina notara radi savesno i u nekom primerenom roku, ali nekim notarima se izgleda desilo da su im bezobrazno visoke nadoknade za njihov rad, koje utvrđuje Javno-beležnička komora nažalost, a ne Skupština Srbije, što mislim da bi trebalo ubuduće da se promeni, izgleda su uticale da se oni krajnje bezobrazno i ponašaju. Pa, tako je od nekih javnih beležnika gotovo nemoguće iščupati rešenje kojim se odbija postupanje po zahtevu građana i time praktično direktno sprečavaju građane da ostvare svoje pravo da se prituže na rad i da očekuju zaštitu od suda, koju imaju pravo da ostvare.
Kako bismo ovo sprečili za ubuduće, predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red. O rokovima, da li je to osam, 15 ili 30 dana, da se uvek razgovarati, ali se više ne sme dozvoliti na slobodu onima koji su se u toj branši obahatili da nastave da terorišu građane. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.
Dugo vremena smo slušali floskulu da je Srbija prespavala pad Berlinskog zida. To je moglo do pre par godina da se i prihvati kao možda racionalno, ali ja imam utisak da Srbija nije prespavala pad Berlinskog zida, radila je ono što je mogla, ali je imala i dalekosežne vidike i uspela da sagleda daleku budućnost. Daleku budućnost, barem u tom trenutku, jer 35 godina u istoriji Srbije je priznaćete dug period.
16/1 VS/MT 12.40 – 12.50
Još tada se Srbija opredelila za saradnju sa Kinom, kada su svi podsmevali, opredelila se za saradnju sa Ruskom Federacijom, što su svi nipodaštavali, i to je nešto što danas možemo apsolutno da sagledamo koliko je to bio značajan i dobar odabir pravca kojim Srbija treba da se kreće.
Zato ja molim, da ne bismo prespavali i najnovije događaje koji su pred nama, da pošto smo apsolutno imali prilike da se uverimo ko je, šta je, kakva je, šta nam hoće, šta nam radi i šta nam sprema EU, da građanima Srbije usvajanjem ove rezolucije pružimo mogućnost, pa možda i nama samima ne samo građanima Srbije, šta je to što nudi BRIKS, kakve su to perspektive za budućnost, da li treba da nastavimo pravcem koji očigledno dobro odabran još početkom devedesetih godina.
Moje lično ubeđenje je da to jeste pravi pravac i jeste zato što proističe iz sledeće činjenice – kada se zapitam na kojoj strani je očuvanje suvereniteta ove države kada pogledam ko me ne ucenjuje i ne uslovljava ničim da bi sa mnom sarađivao kao sa ravnopravnim činiocem, sa nekim ko je spreman da prihvati to što nismo veliki, što nismo bogati, ali zato što smo hrabri u borbi za suverenost svoje države, da nas prihvati kao jednake, onda su plusevi isključivo i samo na strani BRIKS-a.
Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.
Dugo vremena smo slušali floskulu da je Srbija prespavala pad Berlinskog zida. To je moglo do pre par godina da se i prihvati kao možda racionalno, ali ja imam utisak da Srbija nije prespavala pad Berlinskog zida, radila je ono što je mogla, ali je imala i dalekosežne vidike i uspela da sagleda daleku budućnost. Daleku budućnost, barem u tom trenutku, jer 35 godina u istoriji Srbije je priznaćete dug period.
16/1 VS/MT 12.40 – 12.50
Još tada se Srbija opredelila za saradnju sa Kinom, kada su svi podsmevali, opredelila se za saradnju sa Ruskom Federacijom, što su svi nipodaštavali, i to je nešto što danas možemo apsolutno da sagledamo koliko je to bio značajan i dobar odabir pravca kojim Srbija treba da se kreće.
Zato ja molim, da ne bismo prespavali i najnovije događaje koji su pred nama, da pošto smo apsolutno imali prilike da se uverimo ko je, šta je, kakva je, šta nam hoće, šta nam radi i šta nam sprema EU, da građanima Srbije usvajanjem ove rezolucije pružimo mogućnost, pa možda i nama samima ne samo građanima Srbije, šta je to što nudi BRIKS, kakve su to perspektive za budućnost, da li treba da nastavimo pravcem koji očigledno dobro odabran još početkom devedesetih godina.
Moje lično ubeđenje je da to jeste pravi pravac i jeste zato što proističe iz sledeće činjenice – kada se zapitam na kojoj strani je očuvanje suvereniteta ove države kada pogledam ko me ne ucenjuje i ne uslovljava ničim da bi sa mnom sarađivao kao sa ravnopravnim činiocem, sa nekim ko je spreman da prihvati to što nismo veliki, što nismo bogati, ali zato što smo hrabri u borbi za suverenost svoje države, da nas prihvati kao jednake, onda su plusevi isključivo i samo na strani BRIKS-a.
Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu pravde.

Naime, Arbron Spahiu je u junu mesecu uhapšen na graničnom prelazu Horgoš. Imenovani je optužen za teško ubistvo koje je počinio kao snajperista u Banjskoj 2023. godine. Uhapšen je javno, a pušten 23. novembra 2025. godine bez najmanjeg obaveštenja i bez najmanjeg komentara.

Više javno tužilaštvo Subotica je odustala od gonjenja. Za sve to vreme 45 Srba je u šiptarskim zatvorima, a trojica baš pod optužbom za učešće u sukobima u Banjskoj 2023. godine. Zato i tražim od Ministarstva pravde da zatraži izjašnjenje od Višeg javnog tužilaštva, koje bi moralo da objasni zašto je Spahiu uhapšen i zašto je pušten ili nama ili EU? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prethodne amandmane ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer su podneti da bi dezavuisali osnovne stvari koje se ovim predlogom zakona menjaju i da vrate na staro ono protiv čega se mi od 2016. godine uporno borimo, a to je da dokažemo da nacionalni interes nije za tržišnu ekonomiju i da se ne prodaje na tržištu.

Ja znam da su navike čudo, ali to što je neko navikao da trguje nacionalnim interesima, podržano od strane nevladinog sektora preko USAID i drugih izvora finansiranja, ne može ovde da brani i zastupa, na taj način što će pokušati da spreči da Srbija napokon nacionalni interes, državni interes, postavi tamo gde joj je mesto.

Čuli smo da 85% tržišta pokrivaju neki privatni izdavači. Nije problem ko će knjigu da štampa, nego ko će tekst da napiše. Slažem se ja čak sa jednim od prethodnih govornika da je možda informatička oblast trebala ući u sve ovo, ali za početak, ono što je važno, upravo smo o tome govorili u načelnoj raspravi, a to je pitanje istorije, srpskog jezika, srpskog jezika i književnosti, prirode, okruženja i svega toga. To mora biti jedinstveni tekst za sve udžbenike. Ne možemo više da dozvolimo da nam strane obaveštajne službe preko pojedinih privatnih izdavača naprave papazjaniju i dezavuišu znanje i odnos prema Republici Srbiji i mladih.

Ovo je poslednji trenutak da se ovako nešto ispravi i ja zaista očekujem da će Ministarstvo i ova Vlada obezbediti sprovođenje ovog zakona u punom kapacitetu, da udžbenici budu napisani na najkvalitetniji mogući način i da strogo vrše kontrolu da li su tekstovi apsolutno identični i da li se koriste.

Ja bih možda prihvatio razmišljanje da je neko rekao da će Zavod za udžbenike propisati tekst udžbenika ali isključivo i samo takav tekst, bez ijednog promenjenog zareza, može da štampa ko hoće, da li u jednoj boji, u drugoj boji, sa većim fontom, manjim fontom, ako će to na tržištu nešto značiti.

Ali, sa nacionalnim interesima se ne trguje i napokon je krajnje vreme došlo da sa onom praksom koja je bila posle 2000. godine i puča raskinemo.

Tražio sam repliku gospođo predsedavajuća, ali dobro u svakom slučaju.

Vidite, lek za tu boljku, ako se bojite urokljivosti je da odete da vam neko salije malo stravu, olovo, itd. Ima jedna baba Živka tu u Kaluđerici, za nju sam čuo, ako idete u Negotin tamo su još veći eksperti, mogu da vam vežu i neki crveni končić oko ruke. Za svaki slučaj, smo mi Aleksandru Vulinu preporučili da stavi beli luk u džep da ga vi ne bi urekli, a nije ni čudo što se čovek smeje tokom suđenja, jer ako ste tamo lupali gluposti kao što lupate ovde, verovatno nije mogao da se suzdrži. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanja bih postavio sledećim ministrima, pa ćemo početi od ministra odbrane, gospodina Bratislava Gašića. Dakle, pitanje je kada će napokon momci obavezno u vojnike i zašto govorimo samo o tome da će vojsku obavezno služiti osobe muškog pola kad, nažalost, imamo na snazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, protiv kojeg smo mi iz Pokreta socijalista apsolutno oduvek bili, jer smo za Zakon o polnoj ravnopravnosti? Zašto se ne uvodi i ne razmišlja o obaveznom služenju vojnog roka i za osobe ženskog pola? To bi bilo u skladu sa ovim zakonom.

Što se tiče ministra pravde, gospodina Vujića, pitanje je – kada će se napokon ponovo na dnevni red nama ovde predložiti i staviti, doduše, obećanje prethodnog ministra koje je davno dato da se izjednači status sudija za prekršaje sa sudijama osnovnih sudova, prvostepenaca, a sudija Apelacionog, Prekršajnog suda sa sudijama Apelacionog, Prekršajnog suda?

Što se tiče ministra za brigu o porodici i demografiju Srbije, gospođe Jelene Žarić Kovačević, za nju imam pitanje – da li se radi i dokle se stiglo na pripremi zaista ozbiljnog rešenja i upotrebljivog zakonskog teksta koji će biti primenljiv u praksi za razliku od ovog koji mi ovde stalno slušamo kako se predlaže, a koji će na pravi i na odgovarajući i primenljiv način regulisati pitanje roditelja, negovatelja? Kada očekujemo da ćemo imati predlog Vlade Republike Srbije, koji će regulisati tu oblast ovde u skupštinskoj raspravi?

Što se tiče ministra informisanja, gospodina Borisa Vratine, kada će to ministarstvo i Vlada Republike Srbije napokon početi da primenjuje sve one alate koje pozitivni zakonski propisi stavljaju u ruke i da spreči više zloupotrebu tzv. prekograničnog ili prekograničnog kvazi-emitovanja programa od ovih koji sad već ne samo što su korišćeni za poresku utaju, izvlačenje novca iz zemlje Srbije, ovde se pojavljuju i kao rukovodioci obojene revolucije?

Zahvaljujem.

Nekad je tri minuta kratko da spakujete sve u paket, tako da ću ja samo još proširiti ono što sam planirao kao pitanje za gospođu Milicu Đurđević Stamenkovski, a to jeste – kakve izmene i dopune se očekuju u novom Zakonu o radu, kada je u pitanju podrška porodicama? Mislim da bi taj segment bio takođe zanimljiv, pored ovoga što smo govorili.

Čini mi se da gospodin Vujić, zauzet mobilnim telefonom, koji je objašnjavao kolegi Đorđu Đorđiću, ne odgovori na pitanje kada su u pitanju sudije za prekršaje. Ali dobro, valjda ćemo sada to čuti.

Što se tiče ministra zdravlja Zlatibora Lončara, pitanje je – planira li se nastavak, i u kom pravcu i u kojoj dinamici, stavljanja u funkciju nekadašnjih kovid centara, jer mislim da je jedan deo koji smo uradili te priče sa delom toga u Batajnici sasvim dobar? Ukoliko ikakvu analizu za ovaj kratak period od uvođenja noćnog rada ili treće smene ili nazovite kako god hoćete u domovima zdravlja ima, bilo bi interesantno čuti kakvi su utisci i rezultati i kakva je svrha toga.

Što se tiče ministra inostranih poslova i predsednika Vlade, imao sam pitanje – šta je i šta će biti preduzeto povodom ustaških divljanja i iživljavanja u Splitu i u drugim mestima, kakve mere su preduzete ili će biti preduzete zbog genocidnih zakona koji su doneti u Hrvatskoj, koji su omogućili uklanjanje spomenika sa ćiriličnim pismom?

Pitanje je takođe – kada ćemo uvesti recipročne mere na ulasku u Evropsku uniju na ulazima, tako što ćemo otvoriti više ulaza za građane sa pasošem Republike Srbije i Republike Srpske i striktno kažnjavati sve one koji imaju pasoše Evropske unije ili njihova dokumenta, ukoliko pokušaju da uđu na ove ulaze, kao što oni to rade nama?

Hoćemo li i mi uvesti skeniranje njihovih biometrijskih podataka, ne mora baš lice, ali nekih da, jer očigledno da postoji potreba zbog toga šta nam neki susedi koji pripadaju Evropskoj uniji u poslednje vreme, kada je bezbednost Srbije u pitanju, čine?

Još jedno pitanje – hoćemo li i kada suspendovati nepravedno uvedene sankcije nama izuzetno prijateljskoj Belorusiji?

Zahvaljujem.
Samo ću potvrditi reči gospođe ministra da ništa na zapadu nije mnogo bolje. Naprotiv, mnoge stvari su mnogo lošije nego u zemlji Srbiji. U tome ću pružiti podršku i ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, i reći samo jedan mali detalj koji stvarno treba da razbije iluzije kod naših građana, a to je sledeće.
Za razliku od zemlje Srbije gde se maloj deci, osim u situacijama gde mora, vadi krv iz prsta, u Belgiji se to radi isključivo iz vena, od beba pa do penzije. Zašto? Zato što njihova osiguranja, zato što je skuplja oprema za vađenje krvi iz prsta nego iz vene, ne priznaju i ne dozvoljavaju da se to radi na takav način. Toliko o zapadu, humanizmu, bilo čemu. Tamo je isključivo novac u pitanju.
Obzirom da očekujem naknadno odgovore gospode ministra inostranih poslova i predsednika Vlade, obzirom da nisu bili tu i ne zameram, ja samo hoću da kažem sledeću stvar.
Ja lično predlažem da mi uvedemo recipročne mere žiteljima EU i da počnemo da im uzimamo biometrijske podatke na graničnim prelazima. Nije nužno da im fotografišemo lica, nisu ništa lepši od nas i to nam ne treba za arhivu, ali zbog bezbednosne kontrole im treba uzimati otiske prstiju. Možemo da budemo pragmatičniji i jednostavniji nego naši susedi iz Hrvatske i ostalih graničnih prelaza ka EU koji uzimaju otiske četiri prsta, ja predlažem da mi uzmemo otiske kažiprsta, palca i srednjeg prsta. Nama su dovoljna tri prsta njihovih otisaka da ostave da bismo vršili kontrolu u zemlji Srbiji. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Drugarici i drugovi, dame i gospodo, ja ću ovde danas govoriti prvenstveno o Zakonu o udžbenicima, jer je napokon na dnevni red, u jednom potpuno prihvatljivom i jasnom formatu, koji smo mi podržavali i zahtevali od 2016. godine, stigao ovaj predlog zakona.

Dosta je vremena trebalo da se steknu uslovi da ono što smo svi davno shvatili, da obrazovanje koje smo ispustili iz ruku, pričam kao država, ne ova koalicija, ponovo nađemo načina da vratimo u one kanale koji su jasno određeni kao neophodni. A ti kanali koji su neophodni da budu minimum onoga što naši udžbenici iz srpskog jezika, književnosti i sveta oko nas, prirode i društva, istorije, geografije, muzičke kulture, likovne kulture, za učenike pogotovo osnovnog, a i višeg obrazovanja, moraju da sadrže u sebi jesu vrednosti koje apsolutno odražavaju vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu i oni treba upravo da posluže izgradnji i očuvanju identiteta i nacionalne kohezije, samim tim stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje.

Videli smo u proteklih godinu dana, baš onako u punoj meri, a i prethodne tri godine gde nas je dovelo to što smo pustili svaku šušu da nam piše udžbenike, traži sporadične kanale koje su napravili, preko nevladinih organizacija koje su finansirali USAID i drugi, da ih plasiraju preko prosvetnih radnika koje su zavrbovali, našoj deci.

Nije tu da su svi bili nepatriotski udžbenici iz istorije, da su svi izbacivali i neistinu, ali stvorili su različitu podlogu i time stvorili jedan manipulativni prostor, vrlo suptilno, kroz dug vremenski period, da nam deca i omladina budu zbunjena, jer kada sede i razgovaraju, nisu izašli sa istom podlogom koju su imali prilike da čuju u školi, iz svih ovih stvari koje udžbenik od nacionalnog značaja praktično sada će poklopiti. Dobiće jedinstvenu platformu, moramo biti zaista uporni i strpljivi da sačekamo da stigne to vreme i da mladima pružimo priliku da razmišljaju svojom glavom, a ne da razmišljaju preko društvenih mreža.

Jednostavno, hibridni rat koji se vodi protiv Republike Srbije je, i o tome očigledno više niko i ne spori, kao jednu činjenicu koja je potpuno jasna, nešto što se upravo vodi putem društvenih mreža, ali i uz ogromnu pomoć, podršku, a moram reći i rukovođenje od strane prekograničnih televizija, koje očekujem da budući Savet REM-a, što smo već govorili u ranijim diskusijama, dovede u red. Ili će ti mediji raditi onako kako je to u skladu sa propisima na osnovu kojih ovde reemituju program ili ih treba jednostavno ugasiti, pokazati da je Srbija na pravom putu.

Što se tiče naših stavova i odnosa prema ovim bitnim i ključnim referentnim stvarima, još jedna stvar je takođe bitna sa kojom smo opet malo utihnuli, ali jasno je iz kog razloga i očekujem da ćemo i to uskoro kompletirati, a to jeste vraćanje obaveznog služenja vojnog roka u Republici Srbiji. Onda stvarno možemo da očekujemo da naši potomci budu pravi rodoljubi u ovoj državi koji će znati da cene prave vrednosti, a ne ono što im se nameće kroz razne performanse.

Zaista ne znam, možda nije ni bitno, kada će se prestati sa ovakvim performansima, kao ovaj što smo danas imali prilike da gledamo ispred Skupštine ili ono bacanje baklji, dimnih bombi u Skupštini, možda je ovo ponašanje neka najava za to, ali videćemo kuda to vodi, uostalom to je slika onih koji to rade. Ali, ono u što sam siguran da nakon uvođenja kategorije udžbenika od nacionalnog značaja, načina na koji će njegov tekst biti pisan i sve ostalo, siguran sam da se jednog dana u udžbenicima neće naći kao značajna istorijska činjenica današnji performans koji se desio ispred Skupštine, kao nešto mnogo važno i bitno, što bi se moglo očekivati ukoliko nastavimo da nam neki sa one strane Dunava i dalje serviraju istorijske činjenice, a današnji performans verovatno bi se vodio kao restajling „Bitke na Neretvi“.

Znate, ne znam zašto mi je to palo na pamet, da li zbog Fabijana Šovagovića ili onog čuvenog pokliča – za mnom braćo tifusari, ajmo Boško komandante, gledajući ono danas što se desilo preko ograde tamo ili pored ograde ispred Skupštine, tu su i Fabijan i Boško komandant, pa možda iz tog razloga sam dobio tu asocijaciju.

Ono što je važno, tu sramotu nećemo evidentirati kao istorijsku činjenicu bitnu za Republiku Srbiju u nekim budućim udžbenicima i mladi će imati prilike da jasno razgraniče da je Srbija država koja poštuje sve svoje susede, poštuje sve one koji žive u Republici Srbiji i nikada nije bila, niti će biti genocidna. Hvala.

Zahvaljujem se.

Kad smo usvajali prethodni put izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu moram priznati da ni ja nisam primetio jednu manjkavost koju je praksa u međuvremenu promenila. To jeste osnovni motiv zbog čega sam i predložio ovaj zakonski predlog.

Naime, radi se o sledećem. U članu 53a Zakona o javnom beležništvu, mi smo uveli vrlo konkretan, jasan i precizan rok sudovima koji su dužni da u roku od osam dana odluče po prigovorima na rešenje o odbijanju da potvrde određeni akt notari iliti javni beležnici, kako god vam odgovara.

Čak smo odredili da ukoliko sud ne odredi, ne odluči, odnosno sudija postupajući u roku od osam dana, to se smatra nesavesnim radom, što automatski podrazumeva jedan veliki osnov za prestanak sudijske funkcije.

Ono što nismo predvideli, nismo predvideli rok u kojem je javni beležnik u obavezi da donese rešenje kojim odbija potvrđivanje određenog akta. Gde nas je to dovelo? Naravno, ne kod svih javnih beležnika, ima onih koji su savesni, ali nas je dovelo do toga da i posle silnih urgencija neki naši građani ni posle godinu dana ne dobiju ili posle deset meseci dobiju rešenje kojim se odbija potvrđivanje određene isprave.

U tom smislu je išao i predlog ako smo sudijama odredili rok od osam dana, onda sam smatrao da je reciprocitet nešto što je sasvim adekvatno i primereno, i ovim predlogom predlažem da i javni beležnici imaju obavezu da u roku od osam dana donesu rešenje kojim odbijaju i obrazlože zašto odbijaju da vam neku ispravu potvrde solemnizuju ili urade neku drugu radnju koja je iz okvira njihove delatnosti. Čak nisam nesklon i tome, jer u odgovoru i izjašnjenju na ovaj zakonski predlog Vlada pominje da su ti rokovi prekratki, ali ono s čime se ne slažem u izjašnjenju Vlade to je da ne treba ni uvoditi rokove, jer bi to ograničilo autonomiju rada, uputilo na nesavesnost, povećalo mogućnost nezakonitih odluka itd.

Javni beležnici bi trebali da su barem po znanju, pameti i sposobnosti u rangu sudija, iako su daleko bolje plaćeni i smatram da ovakav zakonski predlog je nešto što mi podhitno moramo da donesemo, jer je to nepravilnost koja je apsolutno nedopustiva i ne može ostati više samo na savesti javnih beležnika. Ne samo to, verovatno će neki predlog izmena i dopuna ovog zakona ići za time da naknade koje se određuju za rad javnih beležnika određuje Skupština. Mislim da je krajnje nedopustivo da sa ovako bezobrazno visokim nadoknadama, koje je odredila Komora javnih beležnika, ovakvo postupanje i ovakav odnos bude prema građanima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, pre svega moram da konstatujem sledeću stvar, da ste vi uvažene poštovane kolege iz vladajuće stranke zaista došli do ivice da preterate sa demokratičnošću, tolerancijom u ovom izbornom procesu za sastav REM-a.

Ono što vam se mora priznati jeste da ste držeći se okvira zakona, pravilnika, demokratskog postupanja uspeli da izbegnete sve zamke, opstrukcije od strane onih koji se kunu u demokratiju i da izbegnete sve njihove pokušaje da se dovede do apsurda ovaj izborni proces i da on bude apsolutno negativno ocenjen.

To što ste imali strpljenje i energiju da dođemo do današnjeg dana jeste dovelo do toga da danas imamo priliku da vidimo jedan potpuni stepen licemerja onih kojima je očigledno žao što tri ogromne tragedije koje su se desile u Srbiji, u zadnje dve godine, nisu uspeli u međuvremenu uz pomoć svojim mentora da pretvore u novu nacionalnu tragediju i građanski rat. Mogu oni da pričaju o čemu god hoće i o čemu god neće, da vređaju sve nas, da vređaju inteligenciju svih građana Republike Srbije, ali ono što ukratko moram da se osvrnem jeste da kažem sledeću stvar.

Zadnja linija odbrane, ljudskosti i humanizma u Srbiji jeste iskrena briga za zdravlje u Uglješe Mrdića i ratnih veterana, ali i Dijane Hrke, zaista iskreno molimo da ona prekine sa štrajkom glađu, kao što sam govorio usmeno kolegi Uglješi Mrdiću, na ovaj način, ovo jeste možda jedini mogući način i da se i njoj obratim i da kažem – neke ljude iz Tužilaštva koji su odgovorni što postupci stoje gde stoje, baš je brika i za zdravlje Uglješe Mrdića i za zdravlje Dijane Hrke i za njihov život, oni će raditi ono što su naumili. Toliko o tome.

Obzirom na stanje Uglješe Mrdića još jedanput apel gospođi Dijani Hrki da prekine štrajk glađu i da onaj zdravi deo tužilačke organizacije i pravosuđa za koje ja još uvek verujem da postoji, pružimo priliku da sve oni koji su krivi i odgovorni za tragediju u Novom Sadu privede pravdi.

Inače, što se tiče novog REM-a i novog saziva REM-a opšte je poznata činjenica da nas iz Pokreta socijalista ne zanima ni otvaranje trećeg Klastera, niti put ka EU, ono što se zove putem ka EU, evo, zašto nas ne zanima i put ka EU, iskreno rečeno prinudna uprava iz Brisela, ono što se zove EU, nije na evropskom putu. Ona je zalutala, ona je otišla sa tog puta, ona uništava Evropu. Srbija jeste bila, biće i uvek deo Evrope i Srbija će uvek biti na evropskom putu. To što smo ovog trenutka izopšteni, kinjeni, ponižavani sa njihove strane, pokušavaju da nas satru da nestanemo sa zemaljske kugle, neće uspeti kao i nikada do sada u istoriji i Srbija će biti početak kraja briselske prinudne uprave koja uništava interese i Evrope i živote ljudi u Evropi.

Ono što ja očekujem od REM-a u najkraćim crtama jeste da striktno poštuju zakonske propise i pravilnike i alatke koje ima u rukama i ako ovaj REM za razliku od prethodnih saziva REM-a ne bude zabranjivao reemitovanje, nezakonito reemitovanje programa stranih televizija koje se potpuno zloupotrebljava ovde, onda ćemo ponovo podnositi krivične prijave i protiv tog saziva.

Ovaj novi saziv REM-a pored ovoga, mora da obrati pažnju i na to kolika količina vaspitno-obrazovnog programa i njegovog kvaliteta nedostaje na nacionalnim tv servisima, prvenstveno na RTS, čiji rad plaćamo svi građani Republike Srbije. To je ono što novi saziv REM-a mora da uradi. Prema tome, da li će ili neće zavisi od onoga šta su predlagači predložili.

Danas ponovo imamo ovde jedan pokušaj manipulacije da u slučaju da se desi da budu samo izabrani jedan ili bude izabrano svih devet članova REM-a, odgovornost za to snose članovi vladajuće koalicije.

Gde ste vi gospodo iz opozicije da glasate i da svojim glasovima omogućite da neko dobije 126 glasova ili je i dalje vama samo interes da REM ne bude izabran i da imate razloga čime ćete svoje uspehe na budućim izborima da pokrivate.

Pošto mi svaki puta kad u ovom domu razmatramo predloge kojim predstavnike civilnog društva uvodimo u neko kontrolnu ulogu to uglavnom deluje kao dobra i poželjna ideja. Iskreno, jeste simpatično videti da se otvaraju vrata nevladinom sektoru i uključiti ga u proces kontrole.

Međutim, poštovane kolege postavlja se pitanje da li je ono što je simpatično i uvek u potpunosti mudro, možda nužno, ali mudro pitanje. Pre nego što nekome proverimo tako važno ovlašćenje, mislim da smo pre toga morali da donesemo i usvojimo zakon kojim će se regulisati finansiranje nevladinog sektora iz inostranstva.

Ja ću ovde govoriti samo o onim predlozima koji su stigli od Udruženja građana koji se navodno bave slobodama i pravima.

Građani Srbije pre svega imaju pravo da znaju ko, u kojim iznosima, s kojim ciljem iz inostranstva finansira organizacije koje će između ostalog za par dana možda i dobiti pravo da kontrolišu i vrše uvide u jedinstveni birački spisak, sa kojim iznosima, sa kojim ciljem. Iz inostranstva finansira organizacije koje su predložile kandidate za članove REM-a. Ako se od države traži da bude otvorenija, što je u redu, isti standardi moraju da važe i za one koji će dobiti ovlašćenja da kontrolišu državu, to je potpuno jasno.

Poštovane kolege, jedna od najvažnijih tema za svaku slobodnu suverenu državu jeste zaštita državnih i nacionalnih interesa. Samim tim zaštita i građana Republike Srbije od otvorenog ili prikrivenog uticaja novca koji dolazi preko nevladinog sektora iz inostranstva. Da ste prihvatili naš Predlog zakona obaveznom, posebnom registrom agenata stranog uticaja danas bismo imali mnogo čistiju, jasniju, uređeniju situaciju, a država i građani bi bili zaštićeniji od prikrivenih stranih uticaja.

Zaštita državnih i nacionalnih interesa je neotuđivo pravo i obaveza svake države koja poštuje sebe i svoje građane i iz tog razloga i ovom prilikom podsećam da taj predlog zakona i dalje stoji na draftu Skupštine i podseća da ga treba pod hitno usvojiti.

Mi našim građanima neusvajanjem tog zakona uskraćujemo pravo na informaciju, ko utiče na oblikovanje javnog mnjenja, čijim parama iz inostranstva se finansiraju određena udruženja građana, ko na taj način utiče, na donošenje zakona, na rad i uređivačku politiku pojedinih medija. U krajnjem slučaju čak i posle ustavnih promena, delom i na rad pravosuđa. Da jeste sasvim normalno, i da se zna ko zbog čega u kom iznosu iz inostranstva finansira domaća udruženja, ne bi nam se nikako desilo da kao nezavisni kandidati za članove REM, u Skupštini prođu pojedinci poput Antonele Rihe i Rodoljuba Šabića.

Ja zaista koliko god se trudio da budem fin, kulturan i pristojan, šta da kažem osobi koja je samo pre nekoliko dana napadala i javno vređala srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha. Od nje očekujemo da bude zastupnik u REM, koji će voditi računa o nacionalnim i državnim interesima na odgovarajući način. Srećom da je napala srpsku pravoslavnu crkvu, jer da je napala neku drugu konfesiju, ko zna kakva bi reakcija bila spolja. Ako meni kao komunisti nekom ko nije kršten, smeta takav način ponašanja, onda i vi treba ozbiljno da se zabrinete o tome, o kome mi razmišljamo danas kao mogućem članu REM.

Što se tiče, gospodina Šabića, u Srbiji se kumovi poigraju ozbiljno kada daju imena deci, verovatno i ne znaju,jer prosto je stvarno gotovo ironično, da se taj gospodin zove Rodoljub.

Ali, dobro, on jeste žrtva jednog sramnog terorističkog napada, koji je na njega izvršio jedan beogradski trotoar, ali je on čovek mrtav pijan uspeo da se odbrani od tog trotoara, savlada dotični trotoar i da prođe sa minimalnim povredama, a da za to optuži aktuelnu vlast. Stvarno fantastično, kao što je fantastičan njegov žargon i rečnik, kada u javnim istupima govori i komentariše u javnim servisima na nacionalnim frekvencijama o onima koji se ne slažu sa njegovim mišljenjem.

Da ste poštovane kolege podržale taj predlog zakona, ne bi nam danas begradski centar za bezbednosnu politiku, Helsinški odbor, Jukom i njima slični, bili u prilici da dostavljaju ovako sramne predloge ovih osoba, ali to je tako. Danas je nešto što mi moramo da kažemo potpuno jasno i otvoreno što se tiče nas iz pokreta Socijalista.

Ni za jedan od ova dva predloga, pričamo o ova dva imena, mi nećemo glasati, taman li i to bude falilo za 126 glasova, nećemo glasati. Iskreno rečeno, smatraćemo jednim delom uspešne borbe za nacionalne interese Srbije.

Što se tiče njihovih kandidatura, siguran sam da, s obzirom ko ih je predložio, da su ovo SAD i da važe njihovi propisi, oni bi davno bili sa svojim predlagačima, proglašeni agentima stranog uticaja. Ne, ni manje ni više od toga. Najmanji je problem što oni neće dobiti podršku i od nas, već je problem što mi zaista izbegavamo da ovu vrlo važnu oblast regulišemo. REM ima mogućnosti da radi, dal će imati šest, sedam, osam ili svih devet kandidata, videćemo posle glasanja. Loptica koja se prebacuje na naš teren je krajnje bezobrazna, nevaspitana i jeste onako inspirisana izveštavanjem raznoraznih ovih preko graničnih televizija, o kojima je više gubavo i govoriti.

Kolege, ja vas još jednom podsećam da smo zaista bili uporni borci pokušavajući da objasnimo koliko ustavne promene iz oblasti pravosuđa mogu da budu pogubne i koliko su rizične po zemlju Srbiju. Danas smo došli ovde gde jesmo i samo možemo da konstatujemo da nažalost u pretežnom delu ono o čemu smo govorili da smo bili u pravu.

Ja vas zato molim da ozbiljno razmislite o tome da li ćete glasati za jednog od ova dva kandidata ili ćete podržati naš stav da za ni jednog od ova dva kandidata ne treba glasati. Hvala.