Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu pravde.

Naime, Arbron Spahiu je u junu mesecu uhapšen na graničnom prelazu Horgoš. Imenovani je optužen za teško ubistvo koje je počinio kao snajperista u Banjskoj 2023. godine. Uhapšen je javno, a pušten 23. novembra 2025. godine bez najmanjeg obaveštenja i bez najmanjeg komentara.

Više javno tužilaštvo Subotica je odustala od gonjenja. Za sve to vreme 45 Srba je u šiptarskim zatvorima, a trojica baš pod optužbom za učešće u sukobima u Banjskoj 2023. godine. Zato i tražim od Ministarstva pravde da zatraži izjašnjenje od Višeg javnog tužilaštva, koje bi moralo da objasni zašto je Spahiu uhapšen i zašto je pušten ili nama ili EU? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prethodne amandmane ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer su podneti da bi dezavuisali osnovne stvari koje se ovim predlogom zakona menjaju i da vrate na staro ono protiv čega se mi od 2016. godine uporno borimo, a to je da dokažemo da nacionalni interes nije za tržišnu ekonomiju i da se ne prodaje na tržištu.

Ja znam da su navike čudo, ali to što je neko navikao da trguje nacionalnim interesima, podržano od strane nevladinog sektora preko USAID i drugih izvora finansiranja, ne može ovde da brani i zastupa, na taj način što će pokušati da spreči da Srbija napokon nacionalni interes, državni interes, postavi tamo gde joj je mesto.

Čuli smo da 85% tržišta pokrivaju neki privatni izdavači. Nije problem ko će knjigu da štampa, nego ko će tekst da napiše. Slažem se ja čak sa jednim od prethodnih govornika da je možda informatička oblast trebala ući u sve ovo, ali za početak, ono što je važno, upravo smo o tome govorili u načelnoj raspravi, a to je pitanje istorije, srpskog jezika, srpskog jezika i književnosti, prirode, okruženja i svega toga. To mora biti jedinstveni tekst za sve udžbenike. Ne možemo više da dozvolimo da nam strane obaveštajne službe preko pojedinih privatnih izdavača naprave papazjaniju i dezavuišu znanje i odnos prema Republici Srbiji i mladih.

Ovo je poslednji trenutak da se ovako nešto ispravi i ja zaista očekujem da će Ministarstvo i ova Vlada obezbediti sprovođenje ovog zakona u punom kapacitetu, da udžbenici budu napisani na najkvalitetniji mogući način i da strogo vrše kontrolu da li su tekstovi apsolutno identični i da li se koriste.

Ja bih možda prihvatio razmišljanje da je neko rekao da će Zavod za udžbenike propisati tekst udžbenika ali isključivo i samo takav tekst, bez ijednog promenjenog zareza, može da štampa ko hoće, da li u jednoj boji, u drugoj boji, sa većim fontom, manjim fontom, ako će to na tržištu nešto značiti.

Ali, sa nacionalnim interesima se ne trguje i napokon je krajnje vreme došlo da sa onom praksom koja je bila posle 2000. godine i puča raskinemo.

Tražio sam repliku gospođo predsedavajuća, ali dobro u svakom slučaju.

Vidite, lek za tu boljku, ako se bojite urokljivosti je da odete da vam neko salije malo stravu, olovo, itd. Ima jedna baba Živka tu u Kaluđerici, za nju sam čuo, ako idete u Negotin tamo su još veći eksperti, mogu da vam vežu i neki crveni končić oko ruke. Za svaki slučaj, smo mi Aleksandru Vulinu preporučili da stavi beli luk u džep da ga vi ne bi urekli, a nije ni čudo što se čovek smeje tokom suđenja, jer ako ste tamo lupali gluposti kao što lupate ovde, verovatno nije mogao da se suzdrži. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanja bih postavio sledećim ministrima, pa ćemo početi od ministra odbrane, gospodina Bratislava Gašića. Dakle, pitanje je kada će napokon momci obavezno u vojnike i zašto govorimo samo o tome da će vojsku obavezno služiti osobe muškog pola kad, nažalost, imamo na snazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, protiv kojeg smo mi iz Pokreta socijalista apsolutno oduvek bili, jer smo za Zakon o polnoj ravnopravnosti? Zašto se ne uvodi i ne razmišlja o obaveznom služenju vojnog roka i za osobe ženskog pola? To bi bilo u skladu sa ovim zakonom.

Što se tiče ministra pravde, gospodina Vujića, pitanje je – kada će se napokon ponovo na dnevni red nama ovde predložiti i staviti, doduše, obećanje prethodnog ministra koje je davno dato da se izjednači status sudija za prekršaje sa sudijama osnovnih sudova, prvostepenaca, a sudija Apelacionog, Prekršajnog suda sa sudijama Apelacionog, Prekršajnog suda?

Što se tiče ministra za brigu o porodici i demografiju Srbije, gospođe Jelene Žarić Kovačević, za nju imam pitanje – da li se radi i dokle se stiglo na pripremi zaista ozbiljnog rešenja i upotrebljivog zakonskog teksta koji će biti primenljiv u praksi za razliku od ovog koji mi ovde stalno slušamo kako se predlaže, a koji će na pravi i na odgovarajući i primenljiv način regulisati pitanje roditelja, negovatelja? Kada očekujemo da ćemo imati predlog Vlade Republike Srbije, koji će regulisati tu oblast ovde u skupštinskoj raspravi?

Što se tiče ministra informisanja, gospodina Borisa Vratine, kada će to ministarstvo i Vlada Republike Srbije napokon početi da primenjuje sve one alate koje pozitivni zakonski propisi stavljaju u ruke i da spreči više zloupotrebu tzv. prekograničnog ili prekograničnog kvazi-emitovanja programa od ovih koji sad već ne samo što su korišćeni za poresku utaju, izvlačenje novca iz zemlje Srbije, ovde se pojavljuju i kao rukovodioci obojene revolucije?

Zahvaljujem.

Nekad je tri minuta kratko da spakujete sve u paket, tako da ću ja samo još proširiti ono što sam planirao kao pitanje za gospođu Milicu Đurđević Stamenkovski, a to jeste – kakve izmene i dopune se očekuju u novom Zakonu o radu, kada je u pitanju podrška porodicama? Mislim da bi taj segment bio takođe zanimljiv, pored ovoga što smo govorili.

Čini mi se da gospodin Vujić, zauzet mobilnim telefonom, koji je objašnjavao kolegi Đorđu Đorđiću, ne odgovori na pitanje kada su u pitanju sudije za prekršaje. Ali dobro, valjda ćemo sada to čuti.

Što se tiče ministra zdravlja Zlatibora Lončara, pitanje je – planira li se nastavak, i u kom pravcu i u kojoj dinamici, stavljanja u funkciju nekadašnjih kovid centara, jer mislim da je jedan deo koji smo uradili te priče sa delom toga u Batajnici sasvim dobar? Ukoliko ikakvu analizu za ovaj kratak period od uvođenja noćnog rada ili treće smene ili nazovite kako god hoćete u domovima zdravlja ima, bilo bi interesantno čuti kakvi su utisci i rezultati i kakva je svrha toga.

Što se tiče ministra inostranih poslova i predsednika Vlade, imao sam pitanje – šta je i šta će biti preduzeto povodom ustaških divljanja i iživljavanja u Splitu i u drugim mestima, kakve mere su preduzete ili će biti preduzete zbog genocidnih zakona koji su doneti u Hrvatskoj, koji su omogućili uklanjanje spomenika sa ćiriličnim pismom?

Pitanje je takođe – kada ćemo uvesti recipročne mere na ulasku u Evropsku uniju na ulazima, tako što ćemo otvoriti više ulaza za građane sa pasošem Republike Srbije i Republike Srpske i striktno kažnjavati sve one koji imaju pasoše Evropske unije ili njihova dokumenta, ukoliko pokušaju da uđu na ove ulaze, kao što oni to rade nama?

Hoćemo li i mi uvesti skeniranje njihovih biometrijskih podataka, ne mora baš lice, ali nekih da, jer očigledno da postoji potreba zbog toga šta nam neki susedi koji pripadaju Evropskoj uniji u poslednje vreme, kada je bezbednost Srbije u pitanju, čine?

Još jedno pitanje – hoćemo li i kada suspendovati nepravedno uvedene sankcije nama izuzetno prijateljskoj Belorusiji?

Zahvaljujem.
Samo ću potvrditi reči gospođe ministra da ništa na zapadu nije mnogo bolje. Naprotiv, mnoge stvari su mnogo lošije nego u zemlji Srbiji. U tome ću pružiti podršku i ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, i reći samo jedan mali detalj koji stvarno treba da razbije iluzije kod naših građana, a to je sledeće.
Za razliku od zemlje Srbije gde se maloj deci, osim u situacijama gde mora, vadi krv iz prsta, u Belgiji se to radi isključivo iz vena, od beba pa do penzije. Zašto? Zato što njihova osiguranja, zato što je skuplja oprema za vađenje krvi iz prsta nego iz vene, ne priznaju i ne dozvoljavaju da se to radi na takav način. Toliko o zapadu, humanizmu, bilo čemu. Tamo je isključivo novac u pitanju.
Obzirom da očekujem naknadno odgovore gospode ministra inostranih poslova i predsednika Vlade, obzirom da nisu bili tu i ne zameram, ja samo hoću da kažem sledeću stvar.
Ja lično predlažem da mi uvedemo recipročne mere žiteljima EU i da počnemo da im uzimamo biometrijske podatke na graničnim prelazima. Nije nužno da im fotografišemo lica, nisu ništa lepši od nas i to nam ne treba za arhivu, ali zbog bezbednosne kontrole im treba uzimati otiske prstiju. Možemo da budemo pragmatičniji i jednostavniji nego naši susedi iz Hrvatske i ostalih graničnih prelaza ka EU koji uzimaju otiske četiri prsta, ja predlažem da mi uzmemo otiske kažiprsta, palca i srednjeg prsta. Nama su dovoljna tri prsta njihovih otisaka da ostave da bismo vršili kontrolu u zemlji Srbiji. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Drugarici i drugovi, dame i gospodo, ja ću ovde danas govoriti prvenstveno o Zakonu o udžbenicima, jer je napokon na dnevni red, u jednom potpuno prihvatljivom i jasnom formatu, koji smo mi podržavali i zahtevali od 2016. godine, stigao ovaj predlog zakona.

Dosta je vremena trebalo da se steknu uslovi da ono što smo svi davno shvatili, da obrazovanje koje smo ispustili iz ruku, pričam kao država, ne ova koalicija, ponovo nađemo načina da vratimo u one kanale koji su jasno određeni kao neophodni. A ti kanali koji su neophodni da budu minimum onoga što naši udžbenici iz srpskog jezika, književnosti i sveta oko nas, prirode i društva, istorije, geografije, muzičke kulture, likovne kulture, za učenike pogotovo osnovnog, a i višeg obrazovanja, moraju da sadrže u sebi jesu vrednosti koje apsolutno odražavaju vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu i oni treba upravo da posluže izgradnji i očuvanju identiteta i nacionalne kohezije, samim tim stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje.

Videli smo u proteklih godinu dana, baš onako u punoj meri, a i prethodne tri godine gde nas je dovelo to što smo pustili svaku šušu da nam piše udžbenike, traži sporadične kanale koje su napravili, preko nevladinih organizacija koje su finansirali USAID i drugi, da ih plasiraju preko prosvetnih radnika koje su zavrbovali, našoj deci.

Nije tu da su svi bili nepatriotski udžbenici iz istorije, da su svi izbacivali i neistinu, ali stvorili su različitu podlogu i time stvorili jedan manipulativni prostor, vrlo suptilno, kroz dug vremenski period, da nam deca i omladina budu zbunjena, jer kada sede i razgovaraju, nisu izašli sa istom podlogom koju su imali prilike da čuju u školi, iz svih ovih stvari koje udžbenik od nacionalnog značaja praktično sada će poklopiti. Dobiće jedinstvenu platformu, moramo biti zaista uporni i strpljivi da sačekamo da stigne to vreme i da mladima pružimo priliku da razmišljaju svojom glavom, a ne da razmišljaju preko društvenih mreža.

Jednostavno, hibridni rat koji se vodi protiv Republike Srbije je, i o tome očigledno više niko i ne spori, kao jednu činjenicu koja je potpuno jasna, nešto što se upravo vodi putem društvenih mreža, ali i uz ogromnu pomoć, podršku, a moram reći i rukovođenje od strane prekograničnih televizija, koje očekujem da budući Savet REM-a, što smo već govorili u ranijim diskusijama, dovede u red. Ili će ti mediji raditi onako kako je to u skladu sa propisima na osnovu kojih ovde reemituju program ili ih treba jednostavno ugasiti, pokazati da je Srbija na pravom putu.

Što se tiče naših stavova i odnosa prema ovim bitnim i ključnim referentnim stvarima, još jedna stvar je takođe bitna sa kojom smo opet malo utihnuli, ali jasno je iz kog razloga i očekujem da ćemo i to uskoro kompletirati, a to jeste vraćanje obaveznog služenja vojnog roka u Republici Srbiji. Onda stvarno možemo da očekujemo da naši potomci budu pravi rodoljubi u ovoj državi koji će znati da cene prave vrednosti, a ne ono što im se nameće kroz razne performanse.

Zaista ne znam, možda nije ni bitno, kada će se prestati sa ovakvim performansima, kao ovaj što smo danas imali prilike da gledamo ispred Skupštine ili ono bacanje baklji, dimnih bombi u Skupštini, možda je ovo ponašanje neka najava za to, ali videćemo kuda to vodi, uostalom to je slika onih koji to rade. Ali, ono u što sam siguran da nakon uvođenja kategorije udžbenika od nacionalnog značaja, načina na koji će njegov tekst biti pisan i sve ostalo, siguran sam da se jednog dana u udžbenicima neće naći kao značajna istorijska činjenica današnji performans koji se desio ispred Skupštine, kao nešto mnogo važno i bitno, što bi se moglo očekivati ukoliko nastavimo da nam neki sa one strane Dunava i dalje serviraju istorijske činjenice, a današnji performans verovatno bi se vodio kao restajling „Bitke na Neretvi“.

Znate, ne znam zašto mi je to palo na pamet, da li zbog Fabijana Šovagovića ili onog čuvenog pokliča – za mnom braćo tifusari, ajmo Boško komandante, gledajući ono danas što se desilo preko ograde tamo ili pored ograde ispred Skupštine, tu su i Fabijan i Boško komandant, pa možda iz tog razloga sam dobio tu asocijaciju.

Ono što je važno, tu sramotu nećemo evidentirati kao istorijsku činjenicu bitnu za Republiku Srbiju u nekim budućim udžbenicima i mladi će imati prilike da jasno razgraniče da je Srbija država koja poštuje sve svoje susede, poštuje sve one koji žive u Republici Srbiji i nikada nije bila, niti će biti genocidna. Hvala.

Zahvaljujem se.

Kad smo usvajali prethodni put izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu moram priznati da ni ja nisam primetio jednu manjkavost koju je praksa u međuvremenu promenila. To jeste osnovni motiv zbog čega sam i predložio ovaj zakonski predlog.

Naime, radi se o sledećem. U članu 53a Zakona o javnom beležništvu, mi smo uveli vrlo konkretan, jasan i precizan rok sudovima koji su dužni da u roku od osam dana odluče po prigovorima na rešenje o odbijanju da potvrde određeni akt notari iliti javni beležnici, kako god vam odgovara.

Čak smo odredili da ukoliko sud ne odredi, ne odluči, odnosno sudija postupajući u roku od osam dana, to se smatra nesavesnim radom, što automatski podrazumeva jedan veliki osnov za prestanak sudijske funkcije.

Ono što nismo predvideli, nismo predvideli rok u kojem je javni beležnik u obavezi da donese rešenje kojim odbija potvrđivanje određenog akta. Gde nas je to dovelo? Naravno, ne kod svih javnih beležnika, ima onih koji su savesni, ali nas je dovelo do toga da i posle silnih urgencija neki naši građani ni posle godinu dana ne dobiju ili posle deset meseci dobiju rešenje kojim se odbija potvrđivanje određene isprave.

U tom smislu je išao i predlog ako smo sudijama odredili rok od osam dana, onda sam smatrao da je reciprocitet nešto što je sasvim adekvatno i primereno, i ovim predlogom predlažem da i javni beležnici imaju obavezu da u roku od osam dana donesu rešenje kojim odbijaju i obrazlože zašto odbijaju da vam neku ispravu potvrde solemnizuju ili urade neku drugu radnju koja je iz okvira njihove delatnosti. Čak nisam nesklon i tome, jer u odgovoru i izjašnjenju na ovaj zakonski predlog Vlada pominje da su ti rokovi prekratki, ali ono s čime se ne slažem u izjašnjenju Vlade to je da ne treba ni uvoditi rokove, jer bi to ograničilo autonomiju rada, uputilo na nesavesnost, povećalo mogućnost nezakonitih odluka itd.

Javni beležnici bi trebali da su barem po znanju, pameti i sposobnosti u rangu sudija, iako su daleko bolje plaćeni i smatram da ovakav zakonski predlog je nešto što mi podhitno moramo da donesemo, jer je to nepravilnost koja je apsolutno nedopustiva i ne može ostati više samo na savesti javnih beležnika. Ne samo to, verovatno će neki predlog izmena i dopuna ovog zakona ići za time da naknade koje se određuju za rad javnih beležnika određuje Skupština. Mislim da je krajnje nedopustivo da sa ovako bezobrazno visokim nadoknadama, koje je odredila Komora javnih beležnika, ovakvo postupanje i ovakav odnos bude prema građanima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, pre svega moram da konstatujem sledeću stvar, da ste vi uvažene poštovane kolege iz vladajuće stranke zaista došli do ivice da preterate sa demokratičnošću, tolerancijom u ovom izbornom procesu za sastav REM-a.

Ono što vam se mora priznati jeste da ste držeći se okvira zakona, pravilnika, demokratskog postupanja uspeli da izbegnete sve zamke, opstrukcije od strane onih koji se kunu u demokratiju i da izbegnete sve njihove pokušaje da se dovede do apsurda ovaj izborni proces i da on bude apsolutno negativno ocenjen.

To što ste imali strpljenje i energiju da dođemo do današnjeg dana jeste dovelo do toga da danas imamo priliku da vidimo jedan potpuni stepen licemerja onih kojima je očigledno žao što tri ogromne tragedije koje su se desile u Srbiji, u zadnje dve godine, nisu uspeli u međuvremenu uz pomoć svojim mentora da pretvore u novu nacionalnu tragediju i građanski rat. Mogu oni da pričaju o čemu god hoće i o čemu god neće, da vređaju sve nas, da vređaju inteligenciju svih građana Republike Srbije, ali ono što ukratko moram da se osvrnem jeste da kažem sledeću stvar.

Zadnja linija odbrane, ljudskosti i humanizma u Srbiji jeste iskrena briga za zdravlje u Uglješe Mrdića i ratnih veterana, ali i Dijane Hrke, zaista iskreno molimo da ona prekine sa štrajkom glađu, kao što sam govorio usmeno kolegi Uglješi Mrdiću, na ovaj način, ovo jeste možda jedini mogući način i da se i njoj obratim i da kažem – neke ljude iz Tužilaštva koji su odgovorni što postupci stoje gde stoje, baš je brika i za zdravlje Uglješe Mrdića i za zdravlje Dijane Hrke i za njihov život, oni će raditi ono što su naumili. Toliko o tome.

Obzirom na stanje Uglješe Mrdića još jedanput apel gospođi Dijani Hrki da prekine štrajk glađu i da onaj zdravi deo tužilačke organizacije i pravosuđa za koje ja još uvek verujem da postoji, pružimo priliku da sve oni koji su krivi i odgovorni za tragediju u Novom Sadu privede pravdi.

Inače, što se tiče novog REM-a i novog saziva REM-a opšte je poznata činjenica da nas iz Pokreta socijalista ne zanima ni otvaranje trećeg Klastera, niti put ka EU, ono što se zove putem ka EU, evo, zašto nas ne zanima i put ka EU, iskreno rečeno prinudna uprava iz Brisela, ono što se zove EU, nije na evropskom putu. Ona je zalutala, ona je otišla sa tog puta, ona uništava Evropu. Srbija jeste bila, biće i uvek deo Evrope i Srbija će uvek biti na evropskom putu. To što smo ovog trenutka izopšteni, kinjeni, ponižavani sa njihove strane, pokušavaju da nas satru da nestanemo sa zemaljske kugle, neće uspeti kao i nikada do sada u istoriji i Srbija će biti početak kraja briselske prinudne uprave koja uništava interese i Evrope i živote ljudi u Evropi.

Ono što ja očekujem od REM-a u najkraćim crtama jeste da striktno poštuju zakonske propise i pravilnike i alatke koje ima u rukama i ako ovaj REM za razliku od prethodnih saziva REM-a ne bude zabranjivao reemitovanje, nezakonito reemitovanje programa stranih televizija koje se potpuno zloupotrebljava ovde, onda ćemo ponovo podnositi krivične prijave i protiv tog saziva.

Ovaj novi saziv REM-a pored ovoga, mora da obrati pažnju i na to kolika količina vaspitno-obrazovnog programa i njegovog kvaliteta nedostaje na nacionalnim tv servisima, prvenstveno na RTS, čiji rad plaćamo svi građani Republike Srbije. To je ono što novi saziv REM-a mora da uradi. Prema tome, da li će ili neće zavisi od onoga šta su predlagači predložili.

Danas ponovo imamo ovde jedan pokušaj manipulacije da u slučaju da se desi da budu samo izabrani jedan ili bude izabrano svih devet članova REM-a, odgovornost za to snose članovi vladajuće koalicije.

Gde ste vi gospodo iz opozicije da glasate i da svojim glasovima omogućite da neko dobije 126 glasova ili je i dalje vama samo interes da REM ne bude izabran i da imate razloga čime ćete svoje uspehe na budućim izborima da pokrivate.

Pošto mi svaki puta kad u ovom domu razmatramo predloge kojim predstavnike civilnog društva uvodimo u neko kontrolnu ulogu to uglavnom deluje kao dobra i poželjna ideja. Iskreno, jeste simpatično videti da se otvaraju vrata nevladinom sektoru i uključiti ga u proces kontrole.

Međutim, poštovane kolege postavlja se pitanje da li je ono što je simpatično i uvek u potpunosti mudro, možda nužno, ali mudro pitanje. Pre nego što nekome proverimo tako važno ovlašćenje, mislim da smo pre toga morali da donesemo i usvojimo zakon kojim će se regulisati finansiranje nevladinog sektora iz inostranstva.

Ja ću ovde govoriti samo o onim predlozima koji su stigli od Udruženja građana koji se navodno bave slobodama i pravima.

Građani Srbije pre svega imaju pravo da znaju ko, u kojim iznosima, s kojim ciljem iz inostranstva finansira organizacije koje će između ostalog za par dana možda i dobiti pravo da kontrolišu i vrše uvide u jedinstveni birački spisak, sa kojim iznosima, sa kojim ciljem. Iz inostranstva finansira organizacije koje su predložile kandidate za članove REM-a. Ako se od države traži da bude otvorenija, što je u redu, isti standardi moraju da važe i za one koji će dobiti ovlašćenja da kontrolišu državu, to je potpuno jasno.

Poštovane kolege, jedna od najvažnijih tema za svaku slobodnu suverenu državu jeste zaštita državnih i nacionalnih interesa. Samim tim zaštita i građana Republike Srbije od otvorenog ili prikrivenog uticaja novca koji dolazi preko nevladinog sektora iz inostranstva. Da ste prihvatili naš Predlog zakona obaveznom, posebnom registrom agenata stranog uticaja danas bismo imali mnogo čistiju, jasniju, uređeniju situaciju, a država i građani bi bili zaštićeniji od prikrivenih stranih uticaja.

Zaštita državnih i nacionalnih interesa je neotuđivo pravo i obaveza svake države koja poštuje sebe i svoje građane i iz tog razloga i ovom prilikom podsećam da taj predlog zakona i dalje stoji na draftu Skupštine i podseća da ga treba pod hitno usvojiti.

Mi našim građanima neusvajanjem tog zakona uskraćujemo pravo na informaciju, ko utiče na oblikovanje javnog mnjenja, čijim parama iz inostranstva se finansiraju određena udruženja građana, ko na taj način utiče, na donošenje zakona, na rad i uređivačku politiku pojedinih medija. U krajnjem slučaju čak i posle ustavnih promena, delom i na rad pravosuđa. Da jeste sasvim normalno, i da se zna ko zbog čega u kom iznosu iz inostranstva finansira domaća udruženja, ne bi nam se nikako desilo da kao nezavisni kandidati za članove REM, u Skupštini prođu pojedinci poput Antonele Rihe i Rodoljuba Šabića.

Ja zaista koliko god se trudio da budem fin, kulturan i pristojan, šta da kažem osobi koja je samo pre nekoliko dana napadala i javno vređala srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha. Od nje očekujemo da bude zastupnik u REM, koji će voditi računa o nacionalnim i državnim interesima na odgovarajući način. Srećom da je napala srpsku pravoslavnu crkvu, jer da je napala neku drugu konfesiju, ko zna kakva bi reakcija bila spolja. Ako meni kao komunisti nekom ko nije kršten, smeta takav način ponašanja, onda i vi treba ozbiljno da se zabrinete o tome, o kome mi razmišljamo danas kao mogućem članu REM.

Što se tiče, gospodina Šabića, u Srbiji se kumovi poigraju ozbiljno kada daju imena deci, verovatno i ne znaju,jer prosto je stvarno gotovo ironično, da se taj gospodin zove Rodoljub.

Ali, dobro, on jeste žrtva jednog sramnog terorističkog napada, koji je na njega izvršio jedan beogradski trotoar, ali je on čovek mrtav pijan uspeo da se odbrani od tog trotoara, savlada dotični trotoar i da prođe sa minimalnim povredama, a da za to optuži aktuelnu vlast. Stvarno fantastično, kao što je fantastičan njegov žargon i rečnik, kada u javnim istupima govori i komentariše u javnim servisima na nacionalnim frekvencijama o onima koji se ne slažu sa njegovim mišljenjem.

Da ste poštovane kolege podržale taj predlog zakona, ne bi nam danas begradski centar za bezbednosnu politiku, Helsinški odbor, Jukom i njima slični, bili u prilici da dostavljaju ovako sramne predloge ovih osoba, ali to je tako. Danas je nešto što mi moramo da kažemo potpuno jasno i otvoreno što se tiče nas iz pokreta Socijalista.

Ni za jedan od ova dva predloga, pričamo o ova dva imena, mi nećemo glasati, taman li i to bude falilo za 126 glasova, nećemo glasati. Iskreno rečeno, smatraćemo jednim delom uspešne borbe za nacionalne interese Srbije.

Što se tiče njihovih kandidatura, siguran sam da, s obzirom ko ih je predložio, da su ovo SAD i da važe njihovi propisi, oni bi davno bili sa svojim predlagačima, proglašeni agentima stranog uticaja. Ne, ni manje ni više od toga. Najmanji je problem što oni neće dobiti podršku i od nas, već je problem što mi zaista izbegavamo da ovu vrlo važnu oblast regulišemo. REM ima mogućnosti da radi, dal će imati šest, sedam, osam ili svih devet kandidata, videćemo posle glasanja. Loptica koja se prebacuje na naš teren je krajnje bezobrazna, nevaspitana i jeste onako inspirisana izveštavanjem raznoraznih ovih preko graničnih televizija, o kojima je više gubavo i govoriti.

Kolege, ja vas još jednom podsećam da smo zaista bili uporni borci pokušavajući da objasnimo koliko ustavne promene iz oblasti pravosuđa mogu da budu pogubne i koliko su rizične po zemlju Srbiju. Danas smo došli ovde gde jesmo i samo možemo da konstatujemo da nažalost u pretežnom delu ono o čemu smo govorili da smo bili u pravu.

Ja vas zato molim da ozbiljno razmislite o tome da li ćete glasati za jednog od ova dva kandidata ili ćete podržati naš stav da za ni jednog od ova dva kandidata ne treba glasati. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mene je stvarno teško uočiti na vreme, ali dobro, verovatno su tamo tačkice iste za sve nas.

Naime, prosto je postalo već bolesno slušati ovde sve ono što nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda. To je tako, ali zarad istine se uvek mora javiti i reći da gospoda koja su pominjala ime Aleksandra Vulina ovde u negativnom kontekstu to rade zato što jednostavno imaju domaći zadatak da, ne samo Aleksandra Vulina, nego sve funkcionere u Republici Srbiji, a koji su patriotski orijentisani na bilo koji način dezavuišu, vređaju i iznose neistine hronično, kao što rade već godinama.

Samo ću reći jednu stvar. To o čemu se priča i ta tabu tema oko tog stana. Aleksandar Vulin u vreme kupovine tog stana nije bio nikakav funkcioner, nije bio na čelu bilo koje javne institucije, tako da je to potpuno bespredmetno. Neko bi pomislio da je ljubomora, jer njima niko ne bi pozajmio ni dinar jedan, a kamoli tolika sredstva za kupovinu stana, ali šta da radimo?

Ja se bojim da tu nije ljubomora, nego direktan zahtev njihovih finansijera iz EU koji su inače i otvoreno tražili da Aleksandar Vulin ne bude član vladajuće stranke i zahtev da besomučno ponavljaju laži, kao što je ova koju smo danas čuli. Umesto tih laži, ja ću samo podsetiti da laži možete ponavljati koliko god hoćete, one nikada neće postati istina, ali istinu da onaj ko stoji na vašem čelu je bio jedina mastiljara na čelu Vojske Republike Srbije, kao načelnik Generalštaba. Nezapamćena bruka u srpskoj istoriji. Ima dvojno državljanstvo, a da bi dobio to državljanstvo u Hrvatskoj su mu pomogli i ustaški satnici i časnici, njegove kolege, verovatno zato što nije bio zainteresovan za odbranu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.

Teško je uopšte, ne samo ovako napisan amandman, nego i kad ga obrazlaže neko tog kalibra kao gospodin Aleksić, prihvatiti kao nešto što je dobro i sa dobrim namerama.

Znate, ako je neko ko je kada je G17 otišao u stečaj, kada je grabljeno sve što se moglo iz njega i odneti, na kraju kad je ostao samo onaj reklamni frižider za Koka-kolu, otimao se sa jednom prilično stamenom i stabilnom gospođom oko tog frižidera ko će ga odneti kući, bio toliki džentlmen da je šutnuo u cevanicu da bi ga on odneo, onda postaje jasno zbog čega je poljoprivreda Srbije u vreme njihove vlasti došla u ozbiljan problem.

Sigurno da nije SSP-a i da nije praktično obogaljena poljoprivreda Srbije ostavljena na milost i nemilost subvencionisanim proizvodima i nezajažljivim uvoznicima iz Republike Srbije, da bi danas bilo stanje mnogo bolje, nego ovako kakvo jeste. Znači, i svo ovo vreme je bila borba za očuvanje poljoprivrede, sa više ili manje uspeha, ali uglavnom se išlo napred i stalno menjala taktika kojom se to radi.

Sa nekim stvarima ja lično nisam bio saglasan i njih hoću sada da napomenem, jer mislim da je krajnji trenutak da se o tome ozbiljno porazmisli, a to je da mala poljoprivredna seoska gazdinstva do 20 hektara apsolutno treba da budu ne samo privilegovana u brzini isplate, nego i u visini subvencija. Evo iz kog razloga. Upravo iz tog razloga što pitanje nacionalnog suvereniteta čuvaju takva poljoprivredna gazdinstva, ne proizvođači koji imaju 100 hektara, hiljadu grla stoke, oni jesu bitni, jesu važni, ali ovi ne čuvaju nacionalni suverenitet.

Nacionalni suverenitet i devedesetih godina je očuvalo malo poljoprivredno gazdinstvo, koje je i kad nije bilo vreme i kad je bilo nevreme sejalo, sadilo i bilo dovoljno hrane da se Srbija prehrani.

Ružna vremena dolaze, a Srbiji niko spolja dobro ne misli. Mislim da je krajnje vreme da se osvrnemo na tu činjenicu i posvetimo dužnu pažnju upravo ovom specifičnom delu poljoprivrede. Ja razumem da je budžet zbog raznoraznih stvari, a i kao posledica svih ovih nereda koji nam se dešavaju na ulici zadnjih godinu dana, ozbiljno prenapregnut, ali ako nema dovoljno sredstava, ministre, ja vam ozbiljno predlažem da umanjite, pa čak i ako treba ukinete subvencije za poljoprivredna gazdinstva od preko 100 hektara ili možda preko 50 hektara, jer ovi do 20 hektara jesu suština i jesu nacionalni suverenitet Srbije. Hvala.

Kako god vreme.

Zahvaljujem.

Ovo malopre nije dejstvo, ovaj moj komentar, nikakvih opijata, čak mi nisu ni čvarci ni masnoća udarili u glavu, ovo je dejstvo svedočenja očevica koji je gledao to otimanje između dotičnog gospodina, ako se to može tako nazvati i stamene gospođe oko tog malog frižidera.

Stvarno, ako treba da odmerim kome ću da verujem, tom očevicu koji je molio da ne kažem ime, ali čak i to nije sporno da izgovorim, pošto je bio u G17 plusu ili da verujem gospodinu koji je smestio Julijanu u zatvor da bi zaštitio sebe onako džentlmenski, stvarno tom očevicu ću da verujem i siguran sam da je to istina. Ako kažete da nije, izvolite, tužite, gospodine Aleksiću, pa ćemo to onda sa svedokom na sudu raspravljati, ne ovde sa svima vama.

Što se tiče poljoprivrede, nemojte, bar vi nemojte.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Ovo ne treba prihvatiti prosto iz jednog razloga, jer je zakon o kojem raspravljamo predvideo jedinu mogućnost koja može pomiriti upravo taj sukob svojinsko-pravnih odnosa i potrebe da se evidentira vlasništvo nad pojedinim objektima.

Što se tiče primedbi vezanih za rok od pet godina ako gledamo iz praktičnog ugla i ponašanja sudova u Srbiji, ja mogu da to na neki način i razumem, ali pošto je sudstvo postalo nezavisno i samostalno mi ipak ovde predstavljamo zakonodavni organ, pa gospoda iz sudova u budućem vremenu neka vode računa da onako kako je zakonodavac propisao stvore uslove svojim radom i angažovanjem da se predmeti reše u tom roku ili neka snose direktno posledice materijalno-pravne zbog svog nereda.

Znači, ne možemo mi neznanje i nerad pravosuđa da predviđamo i pravdamo kroz zakone koje donosimo. Ovo je način da mi polako i objasnimo gospodi iz pravosuđa da se ne mešaju u politiku nego da rade svoj posao, a zakonodavnim delom poslom i politikom treba da se bavi parlament. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre i uvažene kolege, nisam mislio da u ovom delu govorim o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ili o Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, ali očigledno je to nužno.

Stvarno ne razumem pojedine kontradiktornosti kada ih čujem u ovoj sali. Kaže se – rokovi su prekratki, ne može da se stigne u tim rokovima, a onda zapošljavaće se novi ljudi da reše ove predmete. Znači, neko ko je predložio ovako kratke rokove, onda je znao i računao s metodologijom kojom mora i sa kojim brojem ljudi mora da pristupi da bi ovo rešio. Agencija ni slučajno neće biti arbitar, ona je samo neko ko će imati ovlašćenje da evidentira da li su ispunjeni uslovi ili nisu ispunjeni uslovi za upis, za evidentiranje vlasništva na nekoj nepokretnosti. Sve što je sporno radiće sudovi.

Kažemo – rok je prekratak za sudove. Pa šta? Ako sudovi ne budu završili posao u roku od pet godina zbog suđenja u razumnom roku i štete koju budu pričinili strankama, imaće mogućnost da ih tuže i da ishoduju naknadu štete i dajte da to bude napokon jedanput princip nečega. Nećemo se mešati u sudske odluke, pustili smo pravosuđe da bira samo sebe, da odlučuje samo o sebi. E pa, izvolite, gospodo iz pravosuđa, zakonodavni organ vam kaže da imate rok od pet godina da pravosnažno rešite imovinski spor. Kakve će biti posledice toga ako to ne uradite, o tome će odlučivati oni koji budu pretrpeli direktnu štetu. Vodite računa šta radite. To što je neznanje zavladalo našim pravosuđem, a uvuklo neznanje za sobom i javašluk, to se ne može ispraviti na drugi način, osim ličnom materijalnom odgovornošću, čak u krajnjem slučaju za loše postupanje. Ne vidim da država treba da plaća naknade štete zato što je nekog sudiju mrzelo da zakazuje suđenje, da vodi postupke i ostalo. Prema tome, agencija koja će raditi, ona samo izdaje potvrdu.

Ne vidim ni da će ovo loše i negativno uticati na one ljude koji su zidali i gradili da bi stekli stambenu jedinicu. Možda u odnosu na njih i nije pravično. Recimo, moj otac, laka mu zemlja, on je platio sve komunalije, a ja sam morao da radim ozakonjenje zato što je on sazidao kuću manju od one koja je bila u projektu i nije se slagala projektna dokumentacija jedna s drugom. Ali sam ja lično, a i svi ljudi koji su zidali kuće, koji su platili sve poreze i doprinose, naknade za zemljište i ostalo, spremni da oproste svojim sugrađanima koji su se tako borili da završe svoje kuće i da imaju gde da žive ili da kupe nekakav stan.

Ovaj zakon ne prašta onima koji su zidali za prodaju. Oni su kažnjeni ovim zakonom žestoko, jer će morati da plate i više nego što bi platili, u slučaju da su išli kroz regularnu proceduru u potpunosti.

Ima ovde nekih stvari o kojima treba razgovarati. Možemo mi da pričamo o tome koliko je dostupno tih investitora, prevaranata i ostalo danas, ali ono o čemu mi treba da povedemo računa i u raspravi u pojedinostima i u praksi sutra i kroz podzakonske akte jeste da oni ljudi koji se nominalno vode kao investitori, a u suštini nisu to radili da bi prodavali i preprodavali stanove, već su zbog ugovora o zajedničkoj izgradnji oni nominovani kao nosioci dozvole, pa čak i nosioci kupoprodajnih ugovora, ne dođu u situaciju da budu u istom košu sa onima koji su trebali da plate kao suinvestitori, da plate sve dažbine, da izgrade, a da oni dajući plac na kojem nije bilo mogućnosti da je neko drugi upisan u nekim fazama kao nosilac građevinske dozvole, nego je samo onaj koji je upisan kao korisnik, da time reše stambeno pitanje sebe i svoje porodice na kvalitetniji način. E, te koji nisu trčali za profitom, nego za rešavanjem, o tome mora posebno da se vodi računa, onda elemenat socijalne pravde može da bude u potpunosti ispunjen u celosti.

Rokovi su kratki, a ja mislim da rokovi uopšte nisu kratki. Ovo stanje u kojem smo mi danas sa ovom količinom objekata na kojima nije evidentirano ko je vlasnik traje već četrdesetak i kusur godina. Vreme je da se preseče. To je jedna od najzgodnijih pozicija da se pokaže da nema igranja sa državom i nema ćara na nezakonitom poslu.

Jedna od retkih stvari za koju ja čestitam gospodinu Dinkiću dok je bio ministar, ako je to baš i njegova zasluga, ali nema veze, neka bude njegova zasluga, kada je poslednji put jasno i glasno najavio da je to poslednja preregistracija vozila sa tablica iz Crne Gore ili iz Belog Manastira ili odakle i da država više nikada neće dozvoliti takav način registracije vozila u Srbiji. I posle toga zaista nije toga ni bilo.

Mi iz poslaničkog kluba Zdrava Srbija – Pokret socijalista ćemo glasati za ovaj zakon. Nadamo se da će on biti još za nijansu bolji kada budemo završili raspravu po amandmanima. Da bi ovaj rezultat imao pun efekat, to podrazumeva sledeće – očekujem da će najkasnije za godinu dana krenuti masovna rušenja svega onoga što ne sme i ne može da bude po ovom zakonu evidentirano, da svaki novi ašov koji bude zaboden, svaki novi stub koji bude postavljen bez građevinske dozvole istog trenutka bude srušen i podneta krivična prijava.

Šta će uraditi sudovi sa tim? Verovatno će neko dobiti doživotnu robiju, a neko neće dobiti ništa jer nemamo ujednačenu praksu, imamo takvo stanje kakvo jeste. Ono što je do ovog doma treba da ga uradi na maksimalno dobar način. Skrivanje iza masovnog kršenja zakona i matematika - neće mene, mora da izađe iz naših glava da bismo se vratili jednom pristojnom i normalnom životu. Ovo jeste jedna od sfera, pored mnogih drugih, koja je mnogima u Srbiji, kada vide da mnogi krše zakon reklo – pa mogu ja s njima, što bih ja poštovao zakon.

Nije ljudima baš svojstveno da vole da poštuju propise, ali poštuju ih onda kada shvate da je država odlučna. Ovo je prilika da mnoge procese u Srbiji preokrenemo i to je osnovni razlog, pored ovoga svega što sam rekao, zašto ću glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Verujte, dugo sam se razmišljao da li reagovati, jer kad neko ovakav pokuša da uvredi Aleksandra Vulina, pitanje je da li ima kakve svrhe reagovati, jer to ne dotiče ni one što sede oko njega zbog sitne kinte, a kamoli nekog ko zna da je Aleksandra Vulina sam Vladimir Vladimirovič Putin odlikovao.

Više sam se javio zbog toga da ispunim molbu Udruženja mašinskih inženjera, koji kažu – molim te, prvom prilikom objasni da ta osoba ne da nema obraz, ne da nema mašinski mozak, nego nema mozak uopšte, jer kaže, ako neko kao on može da tvrdi da je neko lopov, a pokrao je novac od mosta, za izgradnju Mosta na Adi. Gradio taj most bez građevinske dozvole, koji ide nikuda i nigde. Da o kulturi priča onaj ko je rijaliti program uvukao u Srbiju, da o dobroti priča onaj ko je tukao tasta, suprugu, kuče. A ono što nikako ne može da sakrije, jeste da je tukao čoveka u Ralji dok je bio gradonačelnik, koji ga je samo pristojno pitao kad će biti vodovod u Ralji.

Čovek koji je ucenjivao i naredio svojim potčinjenima dok je bio kradonačelnik, pardon, gradonačelnik Beograda, da honorare isplaćuju honorarcima tako što ih nateraju da nađu nekog preduzetnika koji je paušalac i da ga preko njih isplati, da ne bi mu odbio poreze i doprinose, jer on neće da ih plati, iako su obećani. Kad neko takav govori, kažu gospoda iz udruženja, molimo vas kažite da ovo sa mašinskim mozgom i načinom razmišljanja ljudi koji su mašinski inženjeri nema nikakve veze, jer to je čovek i bez obraza i bez mozga. Hvala.