Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, poštovani ministri, ja ću govoriti o onome što je najaktuelnija tema ovog trenutka. Mislio sam da taj deo priče ne obuhvatam da će biti o njemu dovoljno rečeno, ali obzirom da je mnogo toga maliciozno rečeno juče tokom zasedanja, a da imam utisak da ti koji su gomilu stvari komentarisali oko ovog Zakona, a nisu zakone ni pročitali ili nisu razumeli, onda sam prinuđen da kažem i ja par stvari.

Za kratko ću se osvrnuti na dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne postoji ni jedan zakon koji će besprekorno regulisati sve situacije koje život stvori i uvek postoji nešto gde će rez koji zakon ostaviti biti nepravedno izostavljen ili nepravedno obuhvaćen nečim. Pogotovo je to jako teško i komplikovano kada se rešavaju teška i ružna nasleđa koja traju decenijama.

Lično bi ovom zakonu možda pristupio na jedan drugačiji način i to želim da podelim sa vama. To je da jedan ogroman broj izvršnih postupaka koji se vodi protiv naših građana je zasluga apsolutnog nerada bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu gde se uopšte nije postupalo po hrpama predmeta koji su podneti još od 2000. godine pa nadalje, sve dok nisu, tako da kažem, uspeli iz pravosuđa da se izbore da teret nerada po tim predmetima prebace na izvršitelje.

Nisam ja neko ko će da brani izvršitelje, ima i o njima mnogo primedbi, ali je činjenica da su ti zahtevi, pogotovo kad je infostan, to su enormni brojevi, mi smo u nekom prethodnom periodu jedan broj tih predmeta, praktično obustavili limitirajući do kog iznosa glavnice se neće sprovoditi, ali ih je ostalo previše. Kamata od 15-20 godina, a rešenja predata u roku zaista je nešto što je problem koji se vremenom stvori.

To je nešto o čemu treba razmišljati generalno, jer dovoljno dugo vremena mi imamo stabilne finansije da bismo mogli da razmislimo o tome da li kamate, hajde bar kod ovih komunalnih usluga prestaju da teku onog trenutka kada kamata dostigne nivo glavnice. Mislim da je to nešto o čemu treba razmišljati, znam da se to verovatno ministru finansija ne sviđa, ali je to nešto što bi bilo apsolutno u redu i pravično.

Što se tiče drugih primedbi, ja nisam ljubitelj banaka, pogotovo ne ovih stranih, jer mislim da su domaće svesno i namerno uništavane da bi došle ove druge, ali tu smo gde jesmo. Amandmanski smo reagovali kolega Torbica i ja, ali bih i to rekao sad da postoje određene odredbe ovog zakona, pogotovo člana 151d koja ako ostanu ovako mogu da dovedu u pitanje mogućnost davanja kredita jer će banke, bojim se, izgubiti interes ukoliko ova odredba ne bude malo drugačije formulisana.

Znate, u praksi u životu, pošto ovde u tom članu koji je predviđen govori se o tome da izvršni dužnik ako je dao saglasnost da se može naplatiti iz nepokretnosti, žargonski da kažem, stavi hipoteku, onda se ta nepokretnost i prodaje zarad duga, ali imamo situacije koje su jednostavno zakonom definisane da kada se stanovi kupuju na kredit banke ne isplaćuju te kredite dok prodavac ili investitor ako je objekat u izgradnji ne upiše hipoteku i ta hipoteka se nominalno ne menja sa imena prodavca na ime kupca, nego nastavlja da traje.

Bojim se da sa ovakvim pravosuđem možemo da dođemo u situaciju i da kaže - ne, ne, pa nije to hipoteka izvršnog dužnika, to je potpisao neko drugi. To je nešto što može biti nenaplativo i možemo ozbiljno da dovedemo u pitanje da li će banke hteti da rizikuju ili neće da rizikuju od naše čuvene sudske prakse da daju kredite za stanove koji su manji od 60 kvadrata.

Kada sam govorio o tome da ne može sve jednako da se odseče, preseče i uradi, mislio sam i na to, neke komentare koji su bili, s kojima mogu da se složim, ali to su stvari koje se ne mogu definisati do te mere u potpunosti, a to je kada neko kaže, pa jel jedina nepokretnost i stan od 59 kvadrata u centru Beogradu. Pa, ne mora baš da bude u centru Beograda, može da bude na drugom mestu, ali to su, jednostavno, situacije koje ne može zakon sam da redefiniše i negde se mora podvući crta gde ona ide.

Kada su u pitanju posebni uslovi za evidentiranje za upis prava na nepokretnostima, ono s čime se pretežno ne slažem, a to je sa jednom odrednicom da se taj zakon ima primenjivati i na objekte za koje su podnosioci zahteva, po ranije važećim zakonima, ishodovali pravosnažno rešenje o ozakonjenju, odnosno legalizaciji, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti prava na njima.

Mislim da nijednim zakonom mi ne možemo da stavljamo van snage pravosnažna rešenja. Ovo bi to dovelo u pitanje. Objektivno gledano, mislim da svi oni koji su ispunili uslove da dobiju rešenje, a rešenje se dobije kad prođete celu proceduru i platite takse koje je država odredila, treba da ostanu van primene ovog Zakona o evidentiranju upisa prava na nepokretnostima, naravno ukoliko to žele, jer oni mogu to jednostavno da urade, ne opravosnaže nikada i onda će ući u postupak svega ovog.

To su ipak ljudi koji su ispoštovali zakon, ispoštovali procedure i praktično predmet doveli do kraja, a predmet stoji i fali mu još jedna povratnica zato što nam pošta loše radi i nema pečat pravosnažnosti, a da ne idemo u drugu krajnost, još goru krajnost od ovoga, a to je pravosnažno rešenje o ozakonjenju koje nije upisano u evidenciju nepokretnosti. Apsolutno ne vidim razloga… Ovde se radi o potpuno dve različite nivelacije, dve različite platforme i mislim da bi u ovome trebalo intervenisati.

Ono što ostavlja meni nejasnoću, u kojoj meri i na koji način će se upisivati i ozakonjivati lokali koje su ljudi kupovali. To ostaje negde malo onako nedefinisano u celom ovom zakonu. Naravno, može podzakonskim aktima, ali bilo bi bolje da je u samom zakonu.

Lično, prva reakcija mi je bila čuđenje kada je rečeno da će se insistirati na naknadi koja je u potpunoj visini za uređenje građevinskog zemljišta. Naravno, to me je obradovalo zbog svih onih koji su svojevremeno i uvek poštovali zakone ove državem pa i onih prethodnih država i plaćali pripadajuće kategorije. Ono gde ja imam bojazan iz ovog zakona koja može da se desi, može zbog prakse, a u praksi sam kroz advokaturu svašta video, dok sam se bavio, a to su ugovori o zajedničkoj izgradnji gde su korisnici zemljišta upisani u građevinskim dozvolama, formalno se pojavljivali kao prodavci, a suštinski investitori su bile neke bitange koje su to dobro znale da iskoriste i koje sada neće biti na tapetu. Ti ljudi koji su to radili većina njih nije to radila da bi prodavala 30 stanova, 15 stanova, deset stanova, pet lokala, već da bi rešila svoje stambene probleme, da bi rešili probleme svoje dece. Znači, tu su u pitanju bili jedan, dva, tri stana i to je nešto što možda podzakonskim aktima treba tražiti načina kako razgraničiti kada Agencija bude to upisivala.

Takođe, mora se biti jako obazriv kada su u pitanju ove zabeležbe da nisu plaćene komunalije, da žargonski kažem tako, za objekte, jer ne znam kako će ih tumačiti banke i čuveni notari, da li će hteti da overe ugovor o kupoprodaji kada ja jednog dana upišem u evidenciju pravo svojine na nekoj nepokretnosti koja je ovako nastala. Ja ću hteti da overe ugovor čak ne o kupoprodaji, o poklonu, ako hoću da poklonim nekom od dece ili nije ni važno šta hoću da radim sa tim stanom, tako da taj stepen obazrivosti treba imati...

Naravno, ima i vreme pred nama koje će pokazati šta je, ali sami smo ovde predvideli jako kratke rokove, a kada su tako kratki rokovi, onda se mora brzo delovati i ukoliko bude bilo potrebe da se rade nekakve eventualne izmene i dopune ovog zakona.

Jako je važno i apsolutno podržavam, jer ovo je nešto najbliže onom jednom potpunom premeru iz 1964. godine, kada je evidentirana svaka nepokretnost, svaka šupa, svaki poljski ve-ce, da bi se država uspostavila i radila ono što treba da radi, jer decenijama mi gubimo i prihode od poreza na imovinu itd, ali država da bi znala kakva je, koliko vredi, mora sve da se evidentira i mislim da ne može da postoji nikakvo opravdanje da li je vreme setve, da li je vreme slava, da li je vreme žetve, da li je neko baš previše u inostranstvu. Ako njega njegova imovina ne interesuje, neka to jednog dana rešava u klasičnim sudskim sporovima.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Naime, kada je u pitanju član 3. ovog zakona, sa stavom 1. nemamo nikakav problem gde se definiše osnovna delatnost javnog medijskog servisa i njegova funkcija u ostvarivanju javnog interesa, ali kada je u pitanju stav 2. gde se kaže da, pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, javni medijski servis može obavljati i komercijalnu delatnost kojom se ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti, tu već imamo primedbi, jer je krajnje vreme da javni servis postane zaista javni servis.

Da bi on zaista bio javni servis treba ga u celosti finansirati iz budžeta i TV pretplate ili samo iz budžeta ili samo iz TV pretplate, ali prekinuti maltretiranje građana sa reklamama.

Niko od građana ne želi da plaća TV pretplatu da bi gledao reklame, a siguran sam da niko od građana ni novac iz budžeta ne želi da se izdvaja da bi se te reklame emitovale na RTS-u. Radi toga treba ukinuti i mogućnost pružanja tehničkih usluga i iznajmljivanja proizvodnih i drugih kapaciteta jer su upravo reklame i tzv. iznajmljivanje proizvodnih i drugih kapaciteta i tehničkih usluga upravo prostor za zloupotrebu od strane zaposlenih na RTS-u koji bi morali isključivo da vode interes o javnom interesu, o javnom servisu, a ne da koriste ovaj međuprostor za lične interese.

Hvala.

Zahvaljujem.

Predložili ste izmenu člana 6. tako što odgovornost Javnog medijskog servisa prema javnosti, kao i uticaj javnosti na njegovo delovanje se ostvaruje posebno, pa kažete – komunikacijom sa slušaocima, gledaocima i civilnim društvom.

Naime, ovaj amandman podnosimo tražeći da se iz predloženog teksta briše civilno društvo. Ni jednim jedinim zakonom u Republici Srbiji pa ni ovim nije definisano šta bi taj pojam trebao da predstavlja, šta on označava, koga obuhvata i ko sve tu može da spada. Tako da, uspostavljanje obaveze da ova komunikacija bude neposredna sa slušaocima, gledaocima i čitaocima je više nego dovoljna.

Na ovakav način u zakonodavstvo Srbije uvodite pojam civilnog društvo je nepotrebno, zbunjujuće i otvara veliki prostor da se na pogrešan način tumači.

Ako ste hteli da govorite o udruženjima građana onda ste trebali da napišete udruženja građana. Civilna društva, sem njihovih definicija na „Vikipediji“ i nekim drugim mestima nigde drugde ne postoji, prvo gde se pojavljuje jeste ovaj zakon. Mislim da je to nedopustivo, u zakonskom tekstu tako nešto raditi, pogotovo što ovaj zakon nema pojmovnik, pa ste i u pojmovniku pokušali da to definišite.

Prema tome, ovo je nešto što se za ovih dvadeset i nešto godina nije desilo, da se pod pritiskom EU, bukača sa ulice uvodi nešto što nije pravna terminologija Republike Srbije na ovakav indirektan i neprimenljiv način.

Molim vas da o ovome još jednom razmislite i usvojite ovaj amandman.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Saglasan potpuno sa tim da se zakonom reguliše objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima, ali nisam saglasan sa odrednicom da novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu krivične postupke koji su u toku i funkcionisanje krivično-pravnog sistema.

Amandman koji smo uložili govori o tome da novinari treba da imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično pravnog sistema, a slobodu da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku.

Upotreba termina „komentarišu“ u odnosu na krivične postupke koji su u toku daje mogućnost da se ugrozi sam tok postupka. Toga smo previše videli u praksi, jer sam termin „komentarišu“ nije definisan po svojim krajnjim granicama ni zakonom ni standardima i može biti zloupotrebljen kako na štetu okrivljenog, tako i na zakonitost samog postupka.

Obzirom da mnogi mediji ili to tendenciozno zloupotrebljavaju ili nemaju dovoljno kvalifikovane novinare koji se mogu držati u okviru onoga što podrazumeva pravni sistem, mislim da bi ova odrednica da mogu slobodno da izveštavaju o krivičnim postupcima u našim uslovima bilo vrlo jasno, precizno i dovoljno da ono što mediji treba da izveste o krivičnom postupku bude na pravilan način prezentovano javnosti.

Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno, kada se govori o Alimentacionom fondu i zakonu jasno je da će se reći da. To jeste jedan ozbiljan novitet u Srpskoj istoriji koji treba da reši sve one probleme o kojima su svi moji prethodnici govorili.

Neću posebno trošiti vreme na obrazlaganje ovog zakona, osim što ću podsetiti na jednu stvar, a to je da bi ovaj zakon bio efikasniji i primenljiviji i da bi se budžet Republike Srbije kao izvor obezbeđivanja prihoda za Alimentacioni fond zaštitio u celosti, potrebno je izvršiti i izmene i dopune Zakona o izvršenju o obezbeđenju.

Da je neko uradio ozbiljnu analizu efekata zadnjih izmena, u stvari predzadnjih izmena, kada smo mi pokušavali da amandmanski utičemo i da se zadrži mogućnost zabrane do dve trećine na zaradi lica koje je obavezano da plaća izdržavanje maloletnim licima, verovatno bi danas bilo manje potrebe za Alimentacionim fondom. Ali, u svakom slučaju da bi ovaj Alimentacioni fond funkcionisao kako treba, uskoro bi morao i taj zakon da se izmeni, jer nedopustivo je da zbog zakonske regulative do sada gomila dece nisu naplatila ono što im po sudskim presudama pripada.

Možda je i višak u ovom zakonu to što stoji posebno naglašena odgovornost naslednika za dugove lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje do visine nasleđenog udela, jer to je opšti institut u našem zakonodavstvu. Ne remeti ništa i hajde od viška u ovoj situaciji glava neće da boli.

Ono o čega glava može da boli i od kog viška glava može da boli je u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom medijskom servisu.

Naime, uvođenje u zakon pojma - civilno društvo koji nijednim jedinim zakonom nije definisan je nešto što je apsolutno nedopustivo raditi sa zakonodavnim sistemom i sa propisima u Republici Srbiji.

Ako je neko mislio na udruženja građana, onda je taj termin trebao i da upotrebi. Sem na Vikipediji, razno raznim tumačenjima, nigde pojam – civilnog društva ne postoji i kao takav ne bi smeo ni slučajno da se nađe u ovom zakonu, jer upravo takvi propusti koji nastaju pod pritiscima EU su nam napravili probleme sa primenom mnogih zakona u praksi.

Ali, o tome detaljnije kada bude došao na red amandman koji je podnet ovde upravo vezano za ovaj deo.

Pozdravljamo i donošenje Zakona o zaštiti vazduha i to nije sporno, ali očekujemo od Vlade da uskoro ili podrži naš predlog za usvajanje zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja ili barem da sačini Predlog zakona o zaštiti prekograničnog zagađenja medijskog prostora u Srbiji.

Složiću se ja sa mnogima, ali ću reći da i naše televizije koje su registrovane ovde imaju svojih propusta, ali u odnosu na njih mi kao građani Republike Srbije imamo jasan zakonski prostor i mogućnost da zaštitimo i svoj integritet i svoj interes.

Što se tiče ovih kvazi medija prekograničnih, koji su u stvari sada pokazali svoje pravo lice, a to je da su u stvari podstrekači, instruktori, usmerivači obojene revolucije, mora da se nađe efikasan metod zaštite, da budu prinuđeni da registruju se u Republici Srbiji, da podležu zakonodavstvu Republike Srbije, da plaćaju porez Republici Srbiji, a onda da vidimo za čije interese oni to radi što rade.

Stvarno moram da konstatujem još jednu stvar, da su juče i danas uslovi za rad u parlamentu gotovo normalni i ako je to posledica održanih lokalnih izbora prošle nedelje, onda bi možda bilo efikasno da se i lokalni izbori održavaju na nekom bližem periodičnom ciklusu kako bi jednostavno mi shvatili koliko više računa moramo da vodimo o građanima, a druga strana shvatila koliko je građani vole i koliko je podržavaju i razbili neke svoje iluzije i zablude ili je ovo možda posledica dejstva dobrog pčelinjeg saća, jer kažu da pčele lekovito deluju.

Šalu na stranu, ja vam stvarno molim da se više ne igrate sa srpskim domaćinima. Znajući mentalitet ljudi iz Kosjerića, koji su domaćini, drže do tradicije, drže do obraza, drže do časti, drže do samopoštovanja, ja verujem da je incident kada ste upali čoveku u njegovo domaćinstvo na dan kada slavi, samo to što je poštovao svoju slavu i što se u srpskoj tradiciji zna kada dođe nezvan gost da ga zovete za sofru je sprečilo nastanak nekog incidenta.

Posledice vašeg ponašanja, gospodo, su i ovo da nam učenik u Osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“ dolazi, sedmog razreda osnovne škole, ako je ovo istina, sa nožem i spiskom za likvidaciju, ovo što radite podstičući da se u obdaništu prave performansi sa decom koja nose majce sa krvavom šakom je zlo, ako većina studenata nije svesna da oni koji vas instruišu, da oni koji su nekima od njih, koji su nekima od studenata, nekima od profesora dali novac, ruše državu, ne vlast, ruše državu…

(Predsednik: Vreme. Privodite kraju.)

…završavam, onda zaista vam nije mesto da se bavite politikom.

Uostalom, čujem od studenata da čekaju kada ćete ispuniti obećanje, jer ste rekli da su sposobniji i pametniji od vas, da im ustupite svoja mesta.

(Predsednik: Hvala vam.)

Niste do sada učinili, zato verovatno i nemate više njihovo poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Niste me razumeli. Ja sam se javio po Poslovniku i reklamiram da ponovo ste prekršili član 27. i to radite od kada je ovaj saziv konstituisan.

Naime, ja razumem vašu toleranciju da ovim nepotpunim poslanicima dozvoljavate da govore u Skupštini, a nepotpuni su, to je najblaža forma koju mogu da koristim, jer zakletvu građanima Srbije nisu položili onako kako je propisano u ovoj sali, već su tu zakletvu polagali u holu između dva WC-a.

Neću koristiti termin nekih koji kažu da je to zbog toga WC koalicija, ali ako neko u ovom domu priča o VIP toaletima, a pripada WC koaliciji, onda zaista ne treba da mu dozvolite da se u ovoj sali ponaša kao da je iz te prostorije koja se nalazi pored hola se tako i ponaša.

Pored toga, prekršili ste i član 107. i povredili dostojanstvo ovog doma, jer ste dozvolili nekome kome su ustaški satnici pomogli da dobije hrvatsko državljanstvo kao nagradu, jer kao rođeni Kninjanin bio potpuno nezainteresovan, hajde tako blago da kažem, za pad Knina, da on govori o srpskom svetu i da govori o Aleksandru Vulinu. Ono što ja mogu samo da kažem, srpski svet je zaživeo, ujedinjenje je počelo i to ovakvi zgubidani ne mogu da zaustave.

Član 103. stav 2.

Ja bih samo zamolio da ovako dubokoumno i širokopojasno obrazlaganje ovog amandmana u koji je očigledno uložen jedan ozbiljan intelektualni napor, meni bude samo pojašnjeno šta piše u članu zakona čija se izmena predlaže sa ovim „briše se“ i ako može da mi se pojasni šta će se dobiti ukoliko se član ovog zakona izbriše i to bi bilo nešto čime bi prestali da vređamo dostojanstvo ovog parlamenta i radili po amandmanima na način na koji treba da radimo.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, prosto je neverovatno da posle samo tri meseca i onakve reakcije Stejt departmenta, Slobodne Evrope i svih onih sa Zapada, a i ovih ovde kod nas danas, kad bi to hipotetički bilo moguće, verovatno bi pored kolege Torbice i mene potpisnik ovog predloga zakona bio i Donald Tramp.

Tako malo vremena je potrebno da se promeni slika u svetu i ne znam koliko ovaj predlog zakona ima uticaja na stav Donalda Trampa kada je USAID u pitanju i finansiranje u Srbiji, ali ostavimo prostora da možda i jeste.

Razlog za donošenje ovog zakona nije nikakav progon nevladinog sektora, već povećanje transparentnosti rada tzv. neprofitnih organizacija, a uzevši u obzir poražavajuću činjenicu da u Srbiji postoje ipak i nesmetano deluju udruženja građana koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

U cilju sprečavanja ovakvog delovanja, smatramo da nam je neophodna temeljna izmena zakonske regulative finansiranja udruženja građana. Izdaja sopstvene zemlje i naroda ne može da bude visokoprofitabilna delatnost od koje deo građana Srbije ostvaruje ekstremno visoke finansijske prihode. U stvari, ostvarivao je, pitanje je da li će ih ubuduće ostvarivati. Iz tog razloga nam je neophodno uvođenje transparentnosti u rad tog sektora, poput onog koji je uveo poznati FARA zakon u SAD još davne 1938. godine.

Ovim zakonom se predviđa da sva udruženja koja se pretežno finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja, da prijave dobijena novčana sredstva i da transparentno označe u čije ime i za čiji račun kada istupaju, dele materijal, to rade. Znači, ko je finansijer i šta je projektni zadatak. Mislim da građani apsolutno imaju pravo da na ovakav jasan i nedvosmislen način saznaju ko iz inostranstva i koliko plaća razna udruženja, neprofitne organizacije i pojedine sektore, po čijim programima, po čijim direktivama oni rade i, što je najvažnije, kojim stranim vladama i organizacijama polažu račune.

Očigledno da će neki polagati račune uskoro i našim pravosudnim organima ako je tačno ono što smo čuli iz SAD. Ali, to će neko buduće vreme pokazati. Da se izbegnu ovakve stvari jednostavno usvajanje ovog zakona koji samo obezbeđuje jednu apsolutnu transparentnost i uočljivost je neophodan za Srbiju i predlažemo da se uvrsti na dnevni red i usvoji. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako situacija nije baš uobičajena i normalna, ja ne bih želeo da se stekne utisak da su danas na dnevnom redu samo zakoni o visokom, srednjem i osnovnom obrazovanju. Činjenica je da to jesu važni zakoni, ali pored njih imamo još četiri jako važna zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.

Naime, u vremenu koje je proteklo iza nas mi smo na određeni način zapostavili državne službenike, činovnike i nameštenike, kada su u pitanju njihove zarade. Da bi se sprečilo da prestane bilo kakav interes onog najkvalitetnijeg i najuspešnijeg kadra za rad u ovim ustanovama i ovi zakoni su jednako važni, kao i oni zakoni koji su na prva četiri mesta na dnevnom redu.

Ovo je jedan od manjih koraka, ali koraka koji treba da isprave nepravdu i da obezbede situaciju da oni koji su najkvalitetniji studenti, najkvalitetniji radnici, najobučeniji i dalje imaju interese i žele da rade u državnoj upravi.

Ovo jeste jedan od važnih zaključaka koji je bio na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali uz još jednu vrlo ozbiljnu preporuku, a to je da to ministarstvo nastavi da radi u jednom jako ozbiljnom poslu, a to je da se lokalnim samoupravama i svim državnim institucijama jasno definiše i profiliše potreban kadar.

Ovo iz tog razloga kako bi u celosti zaživela institucija javnog konkursa i kako bi mnogo onih koji rade na određeno vreme ili na povremeno privremenim poslovima svoj radno-pravni status definisali i zaokružili na način kako to i treba.

Samo dobro plaćen službenik, ali i dobro kvalifikovan državni službenik je neko ko može da servisira na odgovarajući način sve potrebe građana Srbije, da prati sve promene koje se dešavaju i da ne kaskamo za iskoracima koji se kroz digitalizaciju procedura u upravi postižu.

Jedan od zakona koji je indirektno vezan sa svim ovim jeste zakon o izmenama i dopuna Zakona o slobodnom pristupu javnim informacijama. Naime, i ovo je jako bitan zakon koji upravo treba da omogući da se spreči bespotrebni i neosnovani odliv sredstava iz malih sredina, pogotovo iz malih lokalnih samouprava, mesnih zajednica, domova zdravlja, škola koje su preopterećene nenormalnim zahtevima za kvazi informacijama od javnog značaja.

Upravo ovo će napraviti selekciju i sprečiti da se zakon zloupotrebljava i da pojedinci naplaćujući enormne troškove vezano za to stiču bez razloga ogromna sredstva koja se mogu proceniti da će dostići na mesečnom nivou između 50 i 70 miliona dinara.

Ne samo što je u pitanju taj finansijski efekat, već ovaj zakon će omogućiti i sledeću stvar, a to je da upravo one informacije od javnog značaja koje su bitne, znamo da su bitne novinarima, medijima, koje ne mogu da stignu na vreme da im budu dostavljene, prosleđene ili po njihovim pritužbama urađeno, se na mnogo brži i efikasniji način dostave u punom kapacitetu i obimu u kojem su i tražene.

Ovaj zakon će sprečiti jednu vrstu iživljavanja i jednu, moram ipak reći, zloupotrebu procepu u zakonima koji je omogućio da se, ne samo maltretiraju i onemogućava rad manjim lokalnim samoupravama, školama, pogotovo u manjim sredinama, već i da pojedinci steknu neprimereno velika novčana sredstva.

Što se tiče studenata Zakona o visokom obrazovanju, srednjem obrazovanju i osnovnom obrazovanju nije sporno, ali zakoni će biti usvojeni, biće podržani sa naše strane, jer Pokret socijalista apsolutno zna kolika je vrednost i važnost obrazovanog sistema.

Ja samo želim da skrenem pažnju studentima da vreme curi i da je vreme nešto što se ne može nikako nadoknaditi. Isto to želim da poručim i roditeljima maloletnih srednjoškolaca i osnovaca, a to je da sa ovakvim svojim daljim povlađivanjem i dozvoljavanjem da na bilo koji način ih neko poveže sa gospodom koja danas pokušavaju da se spreči rad Skupštine, dovode sebe u situaciju da izgube celu ovu školsku godinu.

Budite sigurni da iznalaženje nemogućih rešenja i izvršenih rešenja zaista neće biti podržana. Ljudi koji se mnogo više razumeju u ovu oblast od mene kažu da je još desetak dana najviše vremena postoji da se školska godina kako tako regularno završi.

Ako do te pozicije ne dođemo, ako se studenti ne vrate na fakultete, ako se srednjoškolci i osnovci ne vrate u klupe, bojim se da će ova generacija pored svega onog što je trpela u vreme korone i pandemije izgubiti još jednu godinu. Ova godina je na granici ništavosti i bojim se da kada se budu osvestili oni koji su pobornici obustave rada i nezakonitih štrajkova, da će biti dockan.

Pozivam sve one koji žele da rade, koji žele da studiraju, koji žele da idu u školu da se ne boje ovako agresivne manjine. Jeste neprijatno, jeste neugodno, ni sada nije komforno sedeti, raditi, govoriti u Skupštini, ali jednostavno to se mora ignorisati. Njih ne ignorisati znači uvažiti, a uvažiti ovakvo ponašanje je zaista besprizorno. Ja se iskreno nadam da našim koleginicama, pogotovo Jasmini Obradović i mladoj koleginici koja je u drugom stanju neće ostati ozbiljne posledice od današnjeg događaja. Nisam kršten, ateista sam, ali stvarno mislim da ovi koji su besprizorno danas radili ono što su radili, ugrozili njihove živote na najgori mogući način, oni treba Bogu da se mole da one zaista prođu bez ikakvih posledica, jer ovo što su uradili je apsolutno neoprostivo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povredili ste član 107. nekoliko puta dok je ovaj gospodin koji se predstavlja kao ovlašćeni predstavnik grupacije NADA govorio. Ja moram samo da vam skrenem pažnju da morate voditi računa da se đavo krije u detaljima.

Prva i osnovna stvar koja treba da prikrije sve floskule da je neko priznao nezavisnost Kosova i Metohije je apsolutna laž i neistina i to znamo svi, to uvek treba podvući. A gde su ti detalji koji su važni? Nema potpisa Vojislava Koštunice na Briselskom sporazumu, ali ga ima na papiru kojim se amnestira Aljbin Kurti i ima ga na papiru kojim se oslobađaju teroristi UČK, dokazani zlikovci, koji su pušteni na slobodu.

Još jedan detalj, na koji ste morali reagovati. Učinilo mi se da je možda slučajnost, ali sa ovakvom diskusijom, to očigledno nije, a vređa ovaj dom, a to je da je rečeno - dajte da čujemo šta se dole dešava. Za njih je Kosovo i Metohija dole. Šta? Podrum? Pakao? Andregraund? Ne znam kako vas nije sramota da vi koji govorite i smete da izgovorite da je Kosovo srpska sveta zemlja, kažete - to je dole.

Prema tome, morali ste reagovati na tako nešto, oduzeti reč, jer jednostavno, đavo jeste u detaljima, a oni zlikovci koji daju instrukcije šta treba da se kaže, zaista jesu zlo i pokušavaju da ga nanesu Srbiji. Hvala.

Predsednice Skupštine, povredili ste član 27.

Mislim da ćete vi uskoro morati sa generalnim sekretarom da dogovorite ovde da se u Skupštini, pored zdravstvene službe koja dežura ovde, obezbedi i dežurna krojačka služba.

Stepen licemerja i nevaspitanja. Govoriti o obrazovanju i vaspitanju, a ne vaditi ruke iz džepova, meni ostavlja dilemu da li treba zašiti džepove ili postavu od džepova, ali u svakom slučaju jedan je taman prekinuo to da radi, izgleda da su mu zašili postavu od džepova, pa nema više tu naviku. Vi ga upozorite. Verovatno, ako i drži ruke u džepovima zbog novčanika, ih drži zbog onog kanarinca pozadi što krešti iza njegovih leđa, sigurno ne zbog nas, ali je vaše da ga upozorite da je jednostavno, barem u situaciji kada pokušava da nešto govori o obrazovanju i vaspitanju, krajnje neumesno da se na takav način ponaša ovde, a tek za nekog ko je profesor – katastrofa.

Ja se izvinjavam, toliko je skoro bila povreda Poslovnika da ste sada učinili drugu, a to je povredili ste član 103. jer ovo je bila klasična zloupotreba.

Ja pomenuo ni jednu fizičku karakteristiku gospodina govornika nisam. Prema tome, ovo što je rečeno apsolutno zaslužuje da se uzme vreme od grupe, ako ga uopšte imaju.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti i samo obrazloženje koje smo, nažalost, morali ovde da slušamo jasno govori u prilog toga da protiv ovog amandmana treba i glasati, čak apsolutno biti siguran da neće biti usvojen, treba da glasamo protiv njega, a ne samo da pustimo da vidimo da li će se za njega glasati jedan, pet ili dva poslanika.

Naime, obrazloženje ovog amandmana koje je dato je nastavak jedne vrste hibridnog rata koji se vodi protiv Republike Srbije i apsolutno ono što se pokušava na nazovi suptilan način, kroz način na koji je ovo obrazloženje dato, prezentovati građanima Srbije jeste da Vojska Srbije je nešto što je nebezbedno, nešto što želi, hoće, traži rat i da je jednostavno apsolutno nepotrebno njeno postojanje, bivstvovanje u Republici Srbiji, a pogotovo ne njeno snaženje i njeno jačanje.

Jasno je da ovakav način razmišljanja proističe iz izvora finansiranja koji pristiže onima koji zastupaju ovakav stav, jer siguran sam da nisu poslušnici NATO pakta i prinudne uprave iz Brisela bili na vlasti 2011. godine odluka o prestanku služenja redovnog vojnog roka nikada ne bi bila doneta.

Možemo mi da se složimo da su uslovi ovakvi ili onakvi u kasarnama, ali kasarne nikada nisu bile, pa čak ne treba ni da budu hoteli, „ol inkluziv“ kategorije, već mesto na kojem se obučava ratnim veštinama i preživljavanju u slučaju rata.

Priče o nekakvim ratno huškačkim pozivima su zaista, samo izmišljotina mrzitelja Srbije i onih koji pokušavaju na svaki način, što sa Kosova i Metohije, od strane Kurtijevog režima i UČK okupatora, tako i od predstavnika muslimanske federacije iz Sarajeva, da prebace teret na Srbiju njihovih pokušaja da isprovociraju sukob Republike Srbije sa NATO paktom. To je nešto što mora da bude potpuno jasno i nedvosmisleno.

Niko ne želi rat. Stara narodna, a vi ste očigledno zaboravili i na narod, a očigledno i na njegovu tradiciju je bila ko rat priželjkivao rat mu kući bio. Niko rat ne želi i da rata ne bilo, i da naši sugrađani i sunarodnici na Kosovu i Metohiji ne bi bili terorisani i zlostavljani, Vojska Srbije mora da jača. Vojska je nešto što je instrument odvraćanja, a ne ratovanja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove, uvek je se branila i uvek je vodila odbrambene ratove i nikada, čini mi se, nije bilo više pokušaja da se tradicija sprskog naroda, samopoštovanja više unizi i više uništi, nego što sada čine predstavnici nekakvih zeleno levih, desnih, ovakvih i onakvih frontova, kojima je očigledno, sem, propagiranja LGBT ideologije sledeća stvar, propast Srbije na agendi kojom se bave.

Prema tome, ovaj amandman ne treba usvojiti, ne treba ga, naprotiv, u budžetu Republike Srbije, kada bude usvajan krajem ove godine, sredstva za služenje vojnog roka još više uvećati, kako bismo taj postupak mogli što više da ubrzamo i da se omogući što veći obuhvat, jer ja vam garantujem, moj sin je iz generacije koja treba da ide po ovom predlogu, na odsluženje vojnog roka, 95% mladih želi da služi vojsku. Pitanje je hoće li taj procenat od tih nekih 5% koji je pokušati da izbegne ovakvim trovanjem se podići na 5,5%, ali budite sigurni da je omladina Srbije daleko svesnija nego ovi sa desne strane koji govore protiv interesa i Vojske i Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prekršili ste član, 107. Ovako grubo narušavanje dostojanstva Skupštine ste morali da zaustavite, a niste ni u kom slučaju smeli da dozvolite da neko nastavlja intenzivno da zlikovcima, zločincima iz NATO pakta daje opravdanje i konstantno optužujući rukovodstvo Srbije, narod Srbije za to što su bili bombardovani. A pogotovo ste morali da imate u vidu da to radi u to vreme pripadnik terorističke strane plaćeničke organizacije Otpor.

Ja vas molim da ubuduće povedete računa o ovome i da prekinete, jer ovako nešto se vrlo ozbiljno od strane njegovih finansijera zloupotrebljava i UČK teroristi koji drže okupiran deo Kosova i Metohije, jednostavno, ne žale novac da se ovakve reči, samooptuživanje i optuživanje Srbije čuju iz ovog doma. Hvala vam.

Predsednice Skupštine, povredili ste član 103. sa ovakvim ponašanjem kojim je ne samo član 107. nego niz članova povređen. Ovakvom količinom uvreda vi ste bili dužni da izreknete i opomenu i oduzmete reč. Jednostavno, nedopustivo je da nekome ko je na nivou pozornika početnika i iznosi laži, gluposti, neistine, dozvolite da na ovakav način vređa bilo koga u Skupštini, a posebno ne predstavnike Vlade Republike Srbije.

Hvala.