Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo izbor dva nova člana REM. Ono što svi očekujemo od toga jeste da REM počne da radi na drugačiji način, nego što je radio u prethodnom periodu.

Kako u politici kažu da nije baš sve onako kako izgleda, nego obično malo drugačije, mi iz Pokreta socijalista smo imali stav da Đilas, Šolak i ta kompanija napadaju REM od avgusta meseca vrlo intenzivno i pre toga, samo i isključivo iz tog razloga zato što im upravo sastav REM koji je bio apsolutno odgovara.

Regulatorno telo za elektronske medije koji je ćutao, žmurio na ponašanje kablovskih operatera, prvenstveno mislim na SBB, na rad takozvanih. a mi ih zovemo kvazi-prekograničnih televizija je nešto što je moglo da bude samo i isključivo u interesu te grupacije. Verovatno po onoj staroj: „Da se Vlasi ne bi dosetili“, onda su oni krenuli da napadaju REM, a u stvari REM je radio toliko loše u prethodnom periodu da je to bilo isključivo i samo na štetu građana Republike Srbije i isključivo i samo na štetu nacionalnih televizija, nacionalnih medija koji su uredno registrovani u Republici Srbiji i Republici Srbiji plaćaju porez.

Činjenica jeste da nikada nije dobro da jedno telo nema pun svoj sastav i ono što je bila, tako da kažem, obaveza ovog parlamenta, koja i kroz razgovore koji su se jesenas vodili oko poboljšanja izbornih uslova, je ispunjena u decembru mesecu, a to je bilo da se taj sastav, na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, popuni do punog broja.

Sada se ukazala potreba da i zbog podnetih ostavki se ponovo popune i do tog potrebnog broja. Ako se ne varam, sada smo, posle ostavki koje su podnete, spali na broj od sedam. Znači, opet nemamo REM u punom sastavu sve dok se ne bude odlučilo šta sa predlozima koji su danas na dnevnom redu.

Dakle, REM možda nekom izgleda i zvuči kao agencija koja nije tako ni važna, koja nije tako ni bitna, ali ja moram reći da je izuzetno važna i ključna je uloga REM kada je u pitanju način funkcionisanja televizija i onoga što rade kabl operateri u Republici Srbiji.

Nije važno da li pojedine kvazi-prekogranične televizije, koje i dalje, po mom dubokom uverenju, potpuno nezakonito rade u Republici Srbiji, jer jedna prosta stvar, koja je apsolutno logična svakom građaninu Republike Srbije, prosta je i jasna svakom pravniku u Republici Srbiji, da ne može postojati reemitovanje ako ne postoji i emitovanje.

Ja ću vas podsetiti da međunarodna konvencija koju je Republika Srbija preuzela, podrazumeva mogućnost reemitovanja programa potpuno neizmenjenog koji se emituje u nekoj od zemalja EU. Ovde to, jednostavno, nije slučaj.

Dakle, N1 televizija program koji preko SBB plasira građanima Republike Srbije takav program ne emituje nigde više, osim u Republici Srbiji.

Na silna poslanička pitanja koja su iz ovog doma postavljena i kada se podvuče crta, mogli smo da dođemo do sledećih zaključaka: N1 televizija je registrovana u Luksemburgu, tamo se ništa ne dešava oko tih programa, niti se sklapaju, niti se proizvode, niti se emituju u Luksemburgu. Imaju svoje neke nazovi ispostave u kojima se kao program prepakuje u Sloveniji, gde postoje tri vrste programa i prave se tri vrste programa za područje Republike Srbije, za područje BiH i, ako se ne varam, za područje Republike Hrvatske. To znači da program koji se preko SBB plasira građanima Srbije od kvazi-prekogranične televizije, nigde osim u Republici Srbiji nije dostupan nikome od gledalaca u EU.

Ja zaista ne razumem ovakav nedostatak koordinacije nadležnih državnih organa ili to treba čak da pripišem nekim odgovorima koje smo dobili od REM. Naravno da REM ne treba po svaku cenu da štiti domaće, tako da kažem, televizije i medije. Naravno da ne treba da ih štiti više od onoga što zakon to očekuje od REM, ali ni u kom slučaju pitanje reemitovanja ne treba da relativizuje i da ga, umesto pravnog pitanja, pokušava da svede na tehničko pitanje.

Jedan od odgovora koji nam je stigao iz REM, a pravo da vam kažem meni je to kao advokatu u razno-raznim postupcima mnogo jasnije zašto je to činjeno, kaže da je za reemitovanje dovoljno da se signal pošalje do Slovenije i iz Slovenije vrati nazad i da se onda radi o reemitovanju.

Niti mi možemo da utvrdimo da li je taj signal uopšte šetao do Slovenije i nazad, niti to može da utiče na pravni status i definiciju emitovanja i reemitovanja kao uslova da ta televizija može da radi na način na koji radi u Republici Srbiji.

Da ne samo ona, nego „N sport“ i još neki drugi kanali iz Istre, iz iste grupacije, rade na štetu građana Republike Srbije, govori upravo podatak da takva ili takve kvazi prekogranične televizije za razliku od svih nacionalnih operatera i svih domaćih medija nisu dužne da podnose izveštaj o broju reklama koje su emitovale, nisu dužne da vode računa o broju reklama koje emituju, a sve domaće nacionalne televizije su kontrolisane strogo i nadzirane od strane REM, što i treba da bude, i s tim se slažem.

Ali, nedopustivo je da REM žmuri i omogućava da neko ko se u Srbiji vodi kao gubitaš, što je možda i više u ovom trenutku pitanje za poresku upravu, silna novčana sredstva iz Republike Srbije, kablooperater izbacuje u Luksemburg, a N1 televizija ovde se vodi kao gubitaš po svim svojim izveštajima i što je još opasnije u privrednom poslovanju koristi tuđi PIB kada daje svoje podatke.

Niko ništa do sada nije ozbiljno preduzeo da se ovo reši. Da li je tome doprineo i ovakav stav REM? Ja zaista mogu da im pripišem ozbiljan deo odgovornosti da oni svojim nekim stavovima dovode u zabludu nadležne državne organe i štite nezakonito poslovanje na štetu građana Republike Srbije od strane kvazi prekograničnih televizija.

Da ne pomisli bilo ko da imam bilo šta lično protiv N1 televizije, verujte da nisam u prilici ni da gledam njihov program, tako da me zaista i ne zanima šta rade i da li kritikuju vlast ili ne kritikuju, šta o bilo kome od nas govore, na koji način izveštavaju. To je njihovo pravo. Ali, da rade nezakonito na teritoriji Republike Srbije, to je nešto što me apsolutno kao građanina ove države dotiče.

Postavljali smo mi ovde i još neka pitanja na koja nismo dobili odgovor, a pitanje je bilo usmereno na to da smo došli do podataka da se dešavalo da su „Telekomovi“ kablovi naglo presecani, prestajali sa radom, nisu bili u mogućnosti da vrše distribuciju signala do građana Republike Srbije, do svojih pretplatnika, a da su vrlo brzo stizali baš na ta mesta zastupnici SBB, nudili svoje usluge, ekspresno uspostavljali linije. I gle, nekim čudom, u tom periodu ljudi koji su u „Telekomu Srbije“ bili zaduženi za tu vrstu poslovanja postajali su radnici SBB.

Pričali smo o tome u ovom domu. Ja to ponovo podsećam. Podsećam sve državne organe koji su dužni da o ovome vode računa da je i ovakvo saznanje za njih formalno-pravno krivična prijava ili prijava koju su dužni da ispitaju, od MUP, javnog tužilaštva, poreske uprave itd.

Da se vratimo REM-u. Mislim da smo utvrdili način rada, ponašanje REM, i ne bih da ovo baš bude tumačeno na drugi način, ali stvarno moram da konstatujem da se to, nažalost, u Republici Srbiji dešava. Sve te neke agencije i nezavisna tela koja su birana od Skupštine i tamo gde su oni koji rade u tim regulatornim telima plaćeni tri ili četiri ili pet puta više nego ministri u Vladi Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, o poslanicima da i ne govorim, vrlo brzo pogube kompas u vremenu i prostoru. Da li pomisle da zato što su toliko plaćeniji da su postali neka nadsila?

Nisu. Nije trenutak, jer su izbori pred nama, vidi se da predstavnici EU, na čelu sa Tanjom Fajon, na svaki način žele da stvore poziciju da se u Srbiji izbori nakon sprovođenja proglase nelegalnim ili bar nelegitimnim i da to bude jedna vrsta dodatnog pritiska na Vladu, koja bude posle tih izbora formirana.

Zato možda nije ovog trenutka momenat razmišljati o ozbiljnoj promeni zakonskih prerogativa, koji određuju rad REM, njihov izbor, a nadasve kontrolu nad radom REM i mogućnosti njihove smene i razrešenja od najvišeg doma u Republici Srbiji, odnosno povećanja ingerencija Republičke skupštine i olakšavanja procedure da članovi REM ili kompletan REM ukoliko ne radi u interesu građana, naravno da to ne može biti samo hir skupštine u nekom trenutku. Tu treba da budu jako dobro kvalifikovani uslovi da ne bi došlo do nekakve neravnoteže, ali nedopustivo je da oni koji su izabrani od parlamenta, postanu gotovo nedodirljivi, ma šta radili i ma kako radili. Moram da kažem da nisu radili u skladu sa interesima građana Republike Srbije, da nisu ispunjavali svoje zakonske obaveze na način na koji ja mislim da su to dužni da rade.

Iskreno rečeno, podržaćemo predlog odbora, poštujući stav njihov, jer smatram da su između predloženih kandidata pravili odgovarajuću procenu koga će predložiti, u krajnjem ishodu, za izbor, poštujući proceduru koju je ova Skupština donela. Ali, ja se ozbiljno bojim da ni ovaj izbor od nova dva člana REM neće poboljšati rad REM i da neki novi saziv Skupštine, nakon završenih izbora, jedna od prioritetnih stvari, mora uzeti u rad, a to je da se zakonska regulativa vezana za rad REM i smenljivost lakšu, u slučaju da ne rade kako treba kada je REM u pitanju, obezbedi i omogući. Iskreno rečeno, meni lično, dosta je tih kombinacija, marifetluka, žmurenja pred kvazi-evropskim direktivama, a isključivo i samo na štetu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući. Dozvolili ste povredu člana 107. Poslovnika. Naime, komentarisanje u Skupštini i davanje ovakvih izjava u nekakvom poslušničkom glasanju, a upućeno još od osobe koja je govorila pre mene, je ne dvostruka, to je uvreda za ovaj parlament na enti. Neko možda i čuje zvono, ali neko bi trebalo da ga nosi oko vrata. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege iz Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ja ću u ovom delu vremena govoriti o jednoj drugoj stvari. Naravno da ćemo predloge za prvi izbor zamenika i prvi izbor sudija podržati u danu za glasanje.

Ono što zaista imam veliku čast i zadovoljstvo jeste da je tokom ove četiri godine ovog mandata zaista mnogo novih i zamenika tužilaca i sudija ušlo u pravosuđe Srbije, da je bilo jako malo spornih kandidata kada su u pitanju i zamenici tužilaca i sudije, to je govorilo o jednom dobro utabanom i utvrđenom sistemu koji je tu vrstu predlaganja, tako da kažem, dovodio do stadijuma da dođe ovde u glavni pretres pred Narodnom skupštinom, koja je ta koja ima pravo i obavezu da bira na prvi izbor zamenike, tužioce i sudije i nadam se da će to i u budućem periodu ostati nepromenjeno, jer to je jedini način da se njima od strane naroda prenesu ona ovlašćenja koja treba u svom budućem radu da imaju i da koriste.

Ono što bismo mi u budućem periodu, a on ne mora da bude tako ni dalek, mogli jako brzo da uradimo jeste da se uradi jedna ozbiljna analiza desetogodišnjeg perioda koji je za nama i praktično analiza posledica i sanacija posledica reformi iz 2010. godine. Očekujem da bi to prvenstveno, pošto ima tu i mogućnost, mogla da predloži najveća poslanička grupa SNS, na čelu sa gospodinom Martinovićem koji ovu oblast jako dobro poznaje, a to je da se uradi jedna kompletna analiza toga šta smo mi dobili, šta smo izgubili sa ovom promenom, jer ipak period od 10 godina je više nego dovoljan da mi utvrdimo da li je potrebno izvršiti promenu u organizaciji sudova i tužilaštva u Republici Srbiji.

Da li je ovakav sistem tzv. osnovnih tužilaštava, osnovnih sudova sa ovakvim rasporedom, sa Višim sudom između apelacije i Osnovnog suda dobar, može da se poboljša ili je bolji bio sistem opštinskih sudova, okružnih sudova i Vrhovnog suda jer, iskreno rečeno, nije to žal za mladošću, ali čini mi se da je mnogo bolje funkcionisalo to kada je bila u pitanju organizacija tih sudova. Tada se znalo šta rade sudije, šta rade predsednici sudova, kako se na jednak način sprovodi praksa i primenjuje jedinstveno zakon na sve građane Srbije i, iskreno rečeno, ja za tim vremenskim periodom izuzetno žalim.

Tako da bi bilo vreme da se sada napravi presek i toga i presek tužilačke istrage i ja ovim ujedno pozivam SNS, imamo prostora u ovom vanrednom zasedanju, da može da predloži jednu tako ozbiljnu temu. Mislim da gotovo sve elemente za takvu vrstu rasprave imamo, jer to i jeste jedna od obaveza parlamenta Republike Srbije, a ne samo da se bavi prvim izborom sudija i tužilaca ili da dolazimo u situacije u kakve smo došli na sednici Odbora, da prihvatimo i uvažimo stav koji je predložila SNS, a to je da se vrati kompletan predlog za sve predsednike sudova, jer očigledno je tu nešto škripalo u celoj proceduri. S obzirom na broj primedbi i sugestija koje su stigle, bilo je apsolutno primereno to vratiti Visokom savetu sudstva da ponovo preispita svoju odluku. U danu za glasanje, kažem, podržaćemo predlog zamenika i sudija.

Ono na čemu ubuduće treba raditi jeste uvođenje daleko većeg broja sudijskih pomoćnika, tužilačkih pomoćnika, stručnih saradnika u sudovima, stručnih saradnika u tužilaštvima, kako bi se njihov prostor i njihovo mesto u celom postupku definisao, a time zaista ubrzao rad srpskog pravosuđa, pojednostavio, olakšao sudijama posao, a ne da njihov posao trpi zbog nekih banalnih stvari koje nisu nužne u današnjem vremenu.

Govorio sam ranije o snimanju suđenja, o stenografskim beleškama. Tvrdim da bi to bar za 50% podiglo efikasnost u radu pravosuđa i otklonilo svaku sumnju u najmanju reč, zarez i detalj koji je izgovoren u sudnici. Danas je to toliko jeftino da ja prosto ne razumem zašto se ka tome ne ide više i čini više nego što je do sada učinjeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vidite, gospodine Martinoviću, ja mogu da prihvatim jedan deo vaše diskusije, ali ja ne mogu da se složim sa tim da su medijima napali oni koji mrze samo SNS. Izuzev određenih kolega koji su to tumačili iz jednog krajnje profesionalnog i stručnog aspekta sa željom, ali ih je jako malo, da daju svoje mišljenje, većina je onih koji ne mrze samo SNS, oni mrze celu Srbiju, jer da ne mrze celu Srbiju ne bi uradili 2009. godine ono što su uradili od srpskog pravosuđa.

Ne mogu da verujem da neke, nazovi kolege i koleginice koje su se 2009. godine i 2010. godine izuzetno pitali kako će izgledati srpsko pravosuđe u sledećih 10 godina i kada je mreža sudova i mreža tužilaštva u pitanju i kada su u pitanju potpuno nezakonita i nenormalna, bez ikakvog osnova razrešenja, odnosno nereizbor sudija, gotovo hiljadu sudija i tužilaca, jednostavno je moglo samo da dovede do kolapsa i haosa u srpskom pravosuđu. Nije moglo ništa dobro da mu donese. To je laiku sa strane moglo da izgleda da neko hoće nešto dobro, ali onom ko se iole razume, ko je bar jedan dan proveo u pravosuđu i bar taj jedan dan posvetio pažnju tome kako pravosuđe funkcioniše morao da zna da će to da bude zlo i naopako.

Ima i ona narodna kaže – dobar dan zla ženo. Pa, ne bih se ja čudio tome da se neko osetio ugroženim i prozvanim, upravo zbog toga što niste koristili ime i prezime tih, i naravno i ne treba, koji su bili na merama i koji su praćeni, pa nisam siguran da se neko nije uplašio, a da se suštinski kada se razgovaralo na Odboru za pravosuđe nije radilo o njemu.

Zaista mislim da je ta odluka Odbora bila adekvatna i primerena, ali Srbija, slažem se ja da će ovo produžiti v.f. stanje, ali mi imamo v.f. stanje u Vrhovnom kasacionom sudu. Ne vidim da Vrhovni kasacioni sud ne funkcioniše, radi i funkcioniše.

Prema tome bolje je ovo dobro protresti još jedanput i to da uradi Visoki savet sudstva, pa onda da dođu u Skupštinu, nego da ovde u Skupštini to bude predmet pojedinačne rasprave. Mislim da je ta odluka koja je doneta upravo odmeravana da se ne bi iz ovog doma pričinjavala dalja šteta svim onim čestitim sudijama i svim onim čestitim kandidatima za predsednike sudova. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se da ipak kolega Petrović nije razumeo deo diskusije ili je mislio na nekog drugog.

Ja samo želim da podvučem jednu stvar. Moj je stav sa sednice Odbora i danas kada je u pitanju odluka koja je doneta na Odboru se nije promenio ni za milimetar i identičan je onome što je bilo na sednici Odbora, tako da, bilo bi zanimljivo čuti ko je to promenio stav, ali nije to toliko ni važno.

Sledeća stvar, ne znam zašto bih sada ja ovde čitao imena i prezimena svih kandidata i pozdravljao njihov izbor, ja se sa tim potpuno slažem.

Ali, nije posao Narodne skupštine da ove ljude izabere na funkcije zamenika tužilaca i sudija i time je rešena stvar. Neće samo od toga biti bolje građanima Srbije i neće samo zbog toga pravosuđe u Srbiji funkcionisati bolje.

Mi smo ovde dužni da se staramo i o mreži sudova, mi smo ovde dužni da se staramo i o uslovima u kojima će ti ljudi da rade, kako će se pratiti i obezbediti njihovo dodatno obrazovanje, kako će se pratiti njihov napredak, kako će ići njihovo karijerno napredovanje i to upravo daje meni za pravo da prokomentarišem da sam zaista apsolutno ubeđen da je mreža sudova koja je važila do 2010. godine, opštinskih i okružnih i Vrhovnog suda, bila daleko bolja, kvalitetnija, efikasnija i funkcionalnija, kada su građani Republike Srbije u pitanju, nego ovo što imamo i posle ove sanacije katastrofalne reforme iz 2010. godine.

Uopšte ne vidim da je uvođenje Višeg suda razrešilo probleme i ubrzalo funkcionisanje pravde u Republici Srbiji.

Isto tako, ne vidim ni potrebu da su se u mnogim mestima gde su postojali opštinski sudovi danas više ne postoje. Država Srbija mora da bude dostupna u svakom mestu i mislim da je ta mreža koja je građena decenijama, birana decenijama, bila daleko kvalitetnija od ovoga i što danas imamo.

Ne znači da sam ja u pravu, ali da je vreme za jednu ozbiljnu analizu posle 10 godina – jeste. Vreme je i za analizu da li nam je, šta nam je dobro donela ili loše donela tužilačka istraga? I o tome treba da se povede analiza. Da li je bilo bolje dok su bile istražne sudije ili nije bilo bolje?

Ako je ovo korak napred, treba da napravite analizu šta je sledeći korak koji se tim ljudima treba obezbediti? Ne vidim šta je sporno u tom predložiti da se uz sve ovo mora obezbediti i tonsko snimanje svih suđenja, ali obezbediti i drugi uslovi da sudije rade i tužioci rade svoj posao bez opterećenja koje im utiče na kvalitet rada, ne na njihov napor, nego na kvalitet rada.

Znači, više sudijskih pomoćnika, više tužilačkih pomoćnika, više saradnika sudijskih, više tužilačkih saradnika, neće doneti nikakvu štetu, ni budžetu, ni državi Srbiji, doprineće samo da u što više predmeta za kraće vreme dođemo do pravednijih i pravičnijih sudskih odluka.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke podržaće u danu za glasanje predloge koje ovim, na ovaj dnevni red predložila poslanička grupa SNS.

Imamo jednu rezervu kada su u pitanju zakoni koje je predložila gospođa Čomić, a to je da nismo sigurni da ako opstane ovakva zakonska odredba da će ona u krajnjem slučaju postići efekat onakav kakav i u obrazloženju ovog zakonskog predloga pomenut. Nisam siguran da će to zaista, za razliku od dosadašnjeg zakona, koji na precizniji način određuje raspored manje zastupljenog pola na listi kandidata, dovesti do situacije da se obezbedi učešće u radu parlamenta približno 40% manje zastupljenog pola koji, ako se ovo bude usvojilo, će morati da se nalazi na listi kandidata.

Ne bih to posebno objašnjavao svima je jasno. Šta ako hipotetički među prvih 10, na prvih šest mesta budu imena pretežno zastupljenog pola, a na ona poslednja četiri mesta od 10 budu predstavnici manje zastupljenog pola na toj listi, i recimo zbog prolaznosti male, dosta lista završi sa šestim poslanikom po redosledu u Skupštini. Na taj način može da se desi i nije nerealno očekivati da u takvoj situaciji čak manje zastupljeni pol bude manje zastupljen nego po sadašnjem zakonu, ali dobro, to je stvar predlagača, o tome ćemo još razgovarati verovatno u pojedinostima kada to dođe na dnevni red.

Što se tiče nepodržavanja izmena koje predlaže poslanička grupa SNS, a to je u suštini sniženje cenzusa sa 5% na 3%, ja zaista ne razumem takav stav. Takav stav može da ima samo onaj ko ne sme da učestvuje na izborima i ja zaista preko ovoga mogu samo da vidim da bi takve neke nezadovoljnike ili zlovoljnike, zato što se ovo predlaže i očekujem da će biti usvojeno, i zakon je verovatno trebao da glasi na drugi način, kada bi to u nekom košmaru ili ludilu moglo da se donese, a to je da se dekretom Đilas postavi za predsednika Srbije, Boško Obradović za predsednika Vlade, Vuk Jeremić ne znam za šta itd, ali to ne biva. Niti je bilo, niti će biti, a niti oni to na bilo kojim izborima mogu i da dostignu kao rezultat izbora.

Podržavamo i stojimo iza toga da treba smanjiti cenzus. On će jednostavno obezbediti bolju reprezentativnost parlamenta u ovom trenutku. Uostalom, nekada davno je to i bio cenzus i čini mi se da je podizanje tog praga, ako se ne varam 2008. godine sa 3% na 5% upravo bilo na uštrb reprezentativnosti samog parlamenta.

Prema tome, zamerke koje se još upućuju da se o ovome nije razgovaralo pod okriljem predstavnika EU, ja stvarno ne vidim zašto bi to bilo privilegija predstavnika EU da oni to predlože. Ko im je kriv što se toga nisu setili. O tome se moglo razgovarati jesenas da se toga neko u tom trenutku setio, o tome razmišljao.

Ja se bojim da samo ovim predstavnicima EU, sa načinom kako su učestvovali u razgovorima tokom jeseni, i kakav pristup svemu ovome imaju, nije interes da se u Srbiji izbori sprovedu na fer i pošten način, već da se stvore uslovi da se nakon izbora, izbori na svaki način proglase nelegitimnim iako za to zasigurno neće biti nikakvog osnova. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke, kao što sam i danas rekao podržaće predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS u ovom izvornom obliku u kom su i podneti jer mislim da su poprilično dobri. Možda ima prostora za razmišljanje oko korekcije kada su u pitanju manjinske liste, kada su u pitanju pribavljanja uverenja od nacionalnih saveta tako da tu možda treba u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima još razmisliti da li postoji jedan prostor da bi taj Predlog zakona bio još kvalitetniji.

Zaista sam ubeđen i mislim da predlog koji je podnela koleginica Gordana Čomić zaista u ovom delu tehnički je nužno doraditi. Ako smo krenuli već sa intencijom da nemamo dovoljno svesti da manje zastupljenog pola bude u dovoljnoj meri na listama za naredne republičke izbore, onda treba i obezbediti ovaj uslov koji očigledno nije sporan bio niti među poslanicima, niti u javnosti u Srbiji, a to je da manje zastupljeni pol na listama dobije 40% zagarantovanog prostora kada su u pitanju liste i na lokalu i republičke liste, znači, praktično u političkom životu.

Da bi to i tehnički bilo potpuno perfektuirano, kako to umemo da kažemo, mislim da zaista treba razmotriti i neke od amandmana koji su podneti i to ćemo u subotu, pretpostavljam, zbog uslova koje Poslovnik propisuje, ako sebi smem da dam za pravo, nastaviti da radimo i da pravimo jednu dodatnu analizu kako to obezbediti.

Ono što je jako zanimljivo jeste ovo o čemu je govorila i koleginica Mihajlovska, ali mislim da u ovom trenutku zaista spoznaja svih političkih učesnika jednostavno je dovoljno jasna da ljudi koji nažalost imaju određeni stepen invaliditeta treba da budu zastupljeni u parlamentu i da se čuje njihov glas.

Ono na čemu očekujem da će se poprilično lakše u nekom budućem sazivu, koji će bolje oslikati razmišljanje Srbije, upravo zbog ovog smanjenja cenzusa jer će više ideja moći da se čuje, da će građani biti i oni čije ideje nisu veće od 3, 3,5%, 4% biti zastupljene u ovom parlamentu uticati na to da nama jednog dana kvote bilo koje vrste ne budu potrebne ni kada su u pitanju manjinske grupacije, niti kada su u pitanju osobe sa invaliditetom ili kada su u pitanju neke druge stvari. To je nešto na čemu mislim da postoji ozbiljan prostor na kome treba i može da se radi.

Zašto? Zato što ovaj period od ovih osam godina do sada je obezbedio osnovne preduslove da je Srbija ekonomski stala na noge, da više to ne treba da bude osnovni prioritet, postoji jedan zamajac koji će nas nositi dalje i ne sme i da se zaboravi na taj deo, da nam Vojska više nije udruženje lovaca kao što je to bila 2012. godine, koju smo zatekli, već postaje ozbiljan faktor odvraćanja bilo kakvog pokušaja agresije na Republiku Srbiju jer to jeste njen osnovni zadatak.

Sada nam zaista ostaje mnogo više potrebe i prostora da upravo na ovakvim stvarima kada je u pitanju bolji život građana, kada je svaki pojedinac u pitanju u nekom budućem periodu i budućem radu parlamenta posvetimo svoju pažnju i angažovanje i ukoliko budemo o tome razgovarali na način na koji se u parlamentu u principu razgovara poslednjih nekoliko meseci, onda zaista ti preduslovi i postoje.

Bez mnogo žuči, ali sa ciljem da zakoni koji se donose zaista budu isključivo i samo na dobrobit građana Srbije, ako rasprava u parlamentu se bude vodila oko toga, a da bi se to obezbedilo moramo jednostavno izjasniti se na izborima koji dolaze čije ideje podržavamo, a usvajanjem ovih zakona i smanjenjem cenzusa na 3% zaista nećemo nikoga dovesti u dilemu kada bude zaokruživao listu koja mu je bliska da umesto da glasa za nju glasa za neku drugu, plašeći se da je to, hajde da tako kažem, kolokvijalno bačen glas.

Srbija usvajanjem ovih zakona zaista do kraja u ovom trenutku podiže izborne uslove na jedan ozbiljan maksimum u ovom trenutku, a od toga koliko će kampanja biti pristojna i prihvatljiva zavisi od nas samih kako se budemo ponašali u toj kampanji. Ako dozvolimo da nas i dalje stimuliše ulični rečnik, nepristojnost, pokušaj upada tamo gde nekome nije mesto, želje da se na vlast dođe bez izbora, onda Srbiji dobro biti neće. Upravo ovakve rasprave, ovakve ideje, ovakav način funkcionisanja parlamenta jeste nešto što to zaista stavlja na marginu i ovo jeste jedan od najboljih načina da Srbija nastavi posle izbora 2020. godine da napreduje i da bude bolje mesto za život. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, bilo je zadovoljstvo da za ova dva dane ne čujemo ni jedan ozbiljan argument koji bi govorio u prilog tome da nije na mestu predlaganje i usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja. Drago mi je što su kolege razumele, prevazišle, čak možda u nekom delu i svoje lične partijske interese i očekujem da ćemo zaista svi koji smo u ovoj sali podržati usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja.

Neću dužiti, juče sam dovoljno govorio i ponovo ću podsetiti sve uvažene kolege da je ovo jedan, možda, dobar momenat za neki budući period da malo više oslušnemo šta advokatura, kada su u pitanju pravosudni zakoni, misli o njima, jer ipak advokatura je najviše u prilici da iz jednog praktičnog ugla iz onog ugla koji je važan za građane Republike Srbije da svoje mišljenje šta je dobro i šta određene promene zakonske koje dolaze na dnevni red mogu da donesu i šta se iza toga, kao problem može očekivati.

Naravno, da osim energije koje su kolege advokati uložili da bi se ovo autentično tumačenje danas našlo na dnevnom redu ne treba zanemariti, naravno ni to što je ovaj predlog artikulisan na ovakav način od gospodina Martinovića, iako je Odbor za ustavna i pitanje i zakonodavstvo formalno predlagač, jer takav nam je Poslovnik. Naravno da i stav Vlade Republike Srbije znači mnogo, jer i njihova podrška za ovakvo autentično tumačenje, a verujem da zasluge za to što je ovo na ovaj način u Vladi Republike Srbije prihvaćeno, shvaćeno je isključivo i samo na ministru pravde, gospođi Neli Kuborović.

Neću ovde zaista ulaziti u hvalospeve prema bilo kome, ali ovo se jednostavno moralo napomenuti i ovo treba da predstavlja jedan dobar temelj za neki budući rad.

Juče smo govorili o raznim stvarima koje nas očekuju ili koje će očekivati kolege koje budu u novom sazivu posle aprilskih izbora. Pravosuđe kao sistem i kao stub vlasti u Republici Srbiji mora da dobije veću pažnju.

Zaista se moraju uraditi dobre analize, šta posle ovih desetak godina su nam donele institucije poveravanja javnih ovlašćenja fizičkim licima, kao što je uvođenje javnih izvršitelja i notara, oceniti i proceniti rezultate i efekte svega toga, šta nam je donela a šta smo izgubili sa uvođenjem instituta tužilačke istrage, da li je mreža sudova koju u Republici Srbiji trenutno imamo dovoljno dobra da je pravda dostupna na lak i odgovarajući način svakom građaninu Republike Srbije, da li je Republika Srbija prisutna u svakoj sredini kroz sudove i javna tužilaštva na odgovarajući način. A da li uopšte ovakav ne samo teritorijalni raspored sudova, već i praktično organizacioni sistem, gde imamo osnovne, više, apelacione, Vrhovni i Kasacioni sud nešto što je primereno i što je dalo dobre rezultate posle ovih deset godina? Da li treba ponovo razmišljati o novoj mreži sudova?

Naravno, to su sve ozbiljna i teška pitanja i to su pitanja možda za koja treba i više od buduće četiri godine da se dovedu na mestu, jer se ne sme napraviti nijedna jedina greška, nijedan jedini pogrešan korak, da bi ono što je dobro učinjeno za ovih osam godina na ispravkama katastrofalne reforme pravosuđa s kojom su se igrali oni pre nas, mogli da u što kraćem vremenskom periodu budu sanirani i da građani Srbije zaista imaju poverenje u pravosudni sistem i da pravosudni sistem radi na način kako je to Ustavom i propisano.

Ja vam se svima zahvaljujem, na svim sugestijama koje su bile u ovoj jednoj širokoj raspravi date. Naravno da očekujem da u narednom periodu to budu i smernice za rad budućeg parlamenta, ali da ne idemo toliko daleko i široko. Ja ću vas samo u ovom trenutku pozvati da usvojimo ovo autentično tumačenje kao jedan mali korak, ali jako, jako važan, i korak koji je isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici od 31. januara 2020. godine doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini, na osnovu člana 194. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, da razmotri predlog o donošenju autentičnog tumačenja, i to član 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ujedno je, radi sprečavanja nastupanja štetnih posledica ukoliko se ovo ne usvoji po hitnom postupku, predložio da se o ovom autentičnom tumačenju raspravlja po hitnom postupku, jer su ispunjeni svi uslovi iz član 167. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Naime, 15. januara 2020. godine ovlašćeni predlagač, gospodin Aleksandar Martinović, je podneo predlog za donošenje autentičnog tumačenja u skladu sa Poslovnikom i ustaljenim procedurama. Taj predlog je prosleđen Republičkoj vladi na mišljenje. Pozitivno mišljene Republičke vlade je stiglo u parlament i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dana 30. januara 2020. godine.

Naime, ja ću vam objasniti ukratko o čemu se radi, a ponavljam da se radi o odredbi člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Radi preciznosti citiraću taj deo zakonske odredbe koji kaže – kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu zakona, overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun.

Odbor je prihvatio inicijativu predlagača u celosti sa čime je i Republička vlada saglasna, a to je da ovu odredbu treba razumeti na takav način da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim i isključivo ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.

Radi veće preciznosti i mogućnosti da i građani razumeju o čemu se radi, ukoliko u sudskom postupku iz kojeg je proistekla presuda, rešenje ili na bilo koji drugi način obaveza i pravo naplate troškova postupka, a da sam postupak, zakon koji uređuje upravo tu vrstu postupku, nije zahtevao advokatu, punomoćniku punomoćje bude posebno overeno, znači overeno kod notara u ovakvim situacijama, onda ni za naplatu takvih troškova postupka nije nužno da punomoćnik ima posebno overeno punomoćje.

Upravo ovo o čemu govorim je u skladu i sa ranijom odlukom Ustavnog suda iz septembra 2017. godine, tako da se procenilo da zaista postoji potreba da se izađe, da kažem, u susret već uočenim problemima u mogućem tumačenju ovog dela Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da se kroz ovo autentično tumačenje obezbedi apsolutno jedinstvena primena zakona kada su svi građani Republike Srbije u pitanju.

Za sada toliko. Ako bude nekih posebnih pitanja, pružićemo odgovore. Hvala.

Predsedavajući, ja sam tražio kao ovlašćeni predlagač.

Pa, nisam baš siguran, ali ću prihvatiti i kao repliku…

Vi ste sigurni?

Hajte, kad ste vi sigurni, onda ću ja da se odjavim.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kažu kod mene u selu - strpljen, spašen. Neću ja govoriti o autentičnom tumačenju člana 96. stav 1. Poslovnika Skupštine. Osvrnuću se na deo komentara koje su neke kolege u prethodnoj diskusiji imale vezano za Predlog autentičnog tumačenja koje je danas na dnevnom redu.

Moram da kažem jednu stvar, pa neka neko tumači subjektivno, ali to zaista sebi mogu da dam za pravo, jer 2016. godine stavio sam advokatsku kancelariju u mirovanje da bih mogao da se posvetim ovom poslu, a i to mi pruža jednu mogućnost da, čini mi se, malo nepristrasnije gledam na inicijative i ono što advokatura radi kada su u pitanju zakonodavne aktivnosti.

Podsetiću vas sve ovde, uvažene kolege, kojima su puna usta problema sa notarima, problema sa javnim izvršiteljima, da su jedini bili advokati koji su ozbiljno pokušali da utiču na to da se zakoni 2011. godine ne donesu. Advokati su štrajkovali 2011. godine, ali nisam nešto primetio, moram priznati, tad doduše nisam imao tu čast da budem poslanik u Skupštini Republike Srbije, da su baš naišli na neku veliku podršku građana i politike, jer jednostavno nisu shvatili ono što im advokati poručuju.

Iz tog razloga mislim da mnogo više sluha treba da postoji na ono na šta advokatura ukazuje. Raznorazni smo mi advokati, ali ima mnogo kolega uvaženih koji se bave na izuzetno visokom nivou i teorijskim proučavanjem svega, ali u praksi, u životu mi smo oni koji su praktičari, koji štiteći interese svojih stranka ove zakone, kakve donosimo, moraju da primene i one zakone koji su doneti pre nas. Prema tome, morate iskreno verovati da advokatura može, pre svih, da prepozna gde su potencijalne opasnosti u nečemu i da se o tome na jedan ozbiljan način razmisli.

Naime, u ovom trenutku advokatura, ono sa čime se ja slažem, ne bih sad čitao sve to što je napisano, nam govori dve stvari: da Advokatska komora Srbije ima stav da je neophodno unaprediti mehanizme ujednačavanja sudske prakse proširenjem nadležnosti najvišeg suda itd. Znači, ukazuje da mi imamo jako ozbiljan problem u praksi kada je u pitanju izjednačavanje sudske prakse ili, kako ja to više volim da kažem, jednake primene zakona na sve građane Srbije.

To nama u našem pravosudnom sistemu ovog trenutka ozbiljno nedostaje i ozbiljno škripi, a da je advokatura jako dobro prepoznala zašto je to tako jeste još jedna stvar koju ću ja ovde pročitati, a to je konstatacija da ustanovljena mreža sudova ne odgovara stvarnim potrebama građana i nužno je donošenje zakona u oblasti pravosuđa i nužno je ustanoviti drugačiju mrežu sudova, pre svega imajući u vidu i ravnomernu opterećenost nosioca pravosudnih funkcija, tako da i advokatura ovde na vreme, blagovremeno pokazuje da je odgovorna i ukazuje, kroz praksu, videvši šta se dešava, gde škripi, gde šta nedostaje, kada je u pitanju pravosuđe u Srbiji.

Prema tome, ne bih ja ni u kom slučaju nipodaštavao, ni na koji način omalovažavao jedan iskren pristup i želju advokata da pomognu u tome da zakoni koji se donose budu što efikasniji i primenljiviji, ali ja vam kažem iskreno, i pravičniji, kad su građani Srbije u pitanju.

Ovo autentično tumačenje jeste upravo iz tog razloga, jer za razliku od nas, advokatura je prepoznala gde u praksi može da nastane problem, da problem može da nastane upravo u različitom tumačenju odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Moram da kažem da ja lično, a učili su me pravu neki profesori tamo, kasnih osamdesetih godina, u vreme kad je pravnički jezik bio jasan, kad su pojmovi i termini koji su se koristili bili potpuno jasni i tačno se znalo šta se podrazumeva pod određenim terminom i kad nam nisu trebali ovoliki pojmovnici ispred svakog zakona, ne bih uopšte imao dilemu da pravilno tumačenje ovog člana jeste upravo ovakvo kakvim ga i predlažemo.

Nedostatak u radu pravosuđa, koji je sistemske prirode, i to nije samo u pitanju ravnomerne raspodele predmeta između sudija, nego uopšte kakvu mrežu sudova imamo. Treba u nekom budućem periodu, time će se verovatno baviti naredni saziv ovog parlamenta, da napravi jednu krajnje ozbiljnu analizu šta su promene u srpskom pravosuđu donele, gde su greške i šta treba uraditi.

Znate, paušalne ocene ili predlozi da treba ukinuti javne izvršitelje bez duboke analize kakvu to posledicu može da ostavi na pravni sistem, moram da kažem – jeste nešto što možda donosi popularnost, jeste, na neki način, poistovećivanje sa dužnicima, ali može da dovede pravni sistem Republike Srbije u ozbiljan problem.

Neću da budem niti advokat javnih izvršitelja, niti nekih drugih lica kojima su poverena javna izvršenja, ali ono što moram da kažem činjenica jeste, da šta god mi hteli da priznamo ili ne u ovom trenutku izvršenja se sprovode daleko efikasnije nego što je to bilo rađeno u periodu dok javnih izvršitelja nije bilo. Da li su to mogli da rade i službenici suda i da to bude manji teret za dužnika? Slažem se da su mogli, ali mi sad imamo nasleđenu instituciju javnih izvršitelja i ono na čemu mi moramo da radimo jeste da to bude ili prihvatljivo za građane Republike Srbije ili da donesemo odluku u nekom budućem sazivu, nakon ozbiljne analize, šta uraditi.

Upravo zato što nam se pre 2012. godine dešavalo da nam se sistemski remeti funkcionisanje sistema koje je do tad postojalo, bez odgovarajućih procena, bez odgovarajućih analiza, bez analize kakve sve posledice može da proizvede, danas mi ovde posvećujemo pažnju nečemu što ne bi ni trebalo da bude predmet rasprave.

Međutim, slažem se ja da o svakom problemu treba razgovarati i svaki problem zavređuje pažnju ovog Doma. Danas je ovo na dnevnom redu i treba ovo što efikasnije i što korisnije po građane Republike Srbije rešiti.

U prilog ovog autentičnog tumačenja, dodaću samo još jednu stvar, ovo jeste čak, ne samo povoljnija varijanta za dužnike, ovo je povoljnije za poverioce i za dužnike, jer u krajnjem slučaju to je trošak koji bi ušao u ukupan iznos dugovanja, samim tim podigao bi i osnovicu za obračun naknade javnih izvršitelja, takse koje su dužni prvo poverioci da predujme kada je postupanje suda, odnosno javnih izvršitelja u pitanju, ali na kraju balade to sve opet dođe na teret dužnika. Nama nije cilj da dužnika još više opterećujemo.

Moram samo da pitam jednu stvar – hoćemo li bar jedanput pokušati da izađemo iz kože dužnika u kožu poverioca? Hajde da za momenat zaboravimo potraživanja javnih preduzeća za komunalne usluge, za TV pretplatu, za „Infostan“, za šta bilo gde je bilo u onome da je država poverilac. Da li mislite da onaj ko ima pravo, po osnovu sudske presude i po pravdi da naplati nešto, nije neko ko zavređuje našu pažnju? Da li on treba da čeka godinama da svoje potraživanje naplati?

Nemojte da sklanjamo pogled sa istine u kojoj živimo. Nažalost, danas u Srbiji važi jedna uzrečica koju mi mnogi neće oprostiti jer ću je izgovoriti, ali ona kaže ovako – ako hoćeš da izgubiš prijatelja, pozajmi mu novac.

Kada sam ja bio mlađi, u neka druga vremena, kada neko od komšija reši da zida kuću, nije morao da razmišlja da li će imati novca da je završi. Ljudi su se nudili da pomognu, a znali su da će taj isti učiniti sve da što pre vrati i njima, a i da pomogne nekom drugom kada bude bio u prilici.

Nažalost, pustili smo da se pokvarimo, da ne budemo ono što smo bili pre 30-ak godina i mi na tome moramo ozbiljno da radimo. Da li je veća šteta da onoga ko je krajnje iskreno u želji da pomogne nekome dao novac, a u stvari bio u samom startu prevaren, da ga mi onemogućimo da ne može da naplati svoje potraživanje koje je kroz mučan i dugotrajan sudski postupak uspeo da utvrdi da postoji, zato što nam je žao prevaranta?

Znate, ne možemo stvari da gledamo jednostrano, ima i ovakvih ima i onakvih situacija. Ja mogu sa vama da se složim da treba napraviti određene barijere da mi od dužnika ne bismo napravili socijalne slučajeve, a jesmo li u nekim situacijama od poverilaca skloni da napravimo socijalne slučajeve? Pričam opet o čoveku, pričam o ljudima, ne pričam o državi, ne pričam o komunalnim preduzećima, ne pričam o javnim institucijama.

Bili smo ljuti, da napravim jednu digresiju sad, u vremena kada je građevinsko zemljište proglašeno društvenom svojinom, upisano pravo korišćenja i mogli ste na njemu da zidate kuću samo pod određenim uslovima, a niste mogli da ga prodate. Bili smo s pravom ljuti. Sada ćemo se složiti svi ovde, ja verujem, da je država tada bila dužna da ako kaže da je nešto od interesa za državu da isplati tržištu naknadu štete za tako nešto, kada je već stavila šapu na nečiju imovinu rekla - ne možeš da je koristiš itd. itd.

Da li je sada analogno tome izvodljivo da država kaže – opraštamo do nekog iznos dugove dužnika koje imaju prema drugim ljudima, a onda država treba ako je to učinila da kaže – da, država će to da plati. Prvo, imamo li pravo na tako nešto, imamo li mogućnosti za tako nešto? To bi bilo pravedno prema poveriocima.

Uvažene kolege, meni je drago što nije bilo mnogo komentara da li ima ili nema osnova za ovo autentično tumačenje. Ja ću samo podsetiti, i ovo stvarno nije stepen sujete i odgovornosti, slušajući moje kolege advokate upravo na ovu primedbu odmah nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ja sam podneo Predlog zakona da se upravo ova odredba promeni i glasi na drugačiji način. Nisam primetio da ste obratili pažnju na to u toku redovnog jesenjeg zasedanja i da ste na bilo koji način podržali tu inicijativu. Mogu da prihvatim da tekst toga možda i nije bio dobar, nije bio lepo napisan, da sam ja to loše uradio, ali nismo čak razgovarali na temu da to na bilo koji način i popravimo.

Tema, između ostalog, i toga predloga o azilu je bila ono o čemu smo imali jednu raspravu, a to je, kad sam pokušao amandmanski da reagujem na to, da se ne može blokirati preko jedne polovine zarade kad su u pitanju potraživanja za izdržavanje po osnovu izvršnih isprava. Ja vama tvrdim, a i advokatura vam tvrdi, uskoro ćemo ozbiljno razmišljati da i to promenimo, jer će vreme vrlo brzo pokazati da ćemo tim odredbama populističkim onemogućiti neku decu, neke nemoćne da potraživanje zasnovano na pravdi, na pravičnoj sudskoj odluci ne mogu da naplate.

Neću ovde danas pričati o manifetlucima na koje su sve spremni izvršni dužnici, nažalost pogotovo nesavesni roditelji, na šta su sve spremni da izbegnu da pomognu toj svojoj deci kad već odrastaju bez njih da bar to materijalno ne osete kao preterani nedostatak.

Prošao sam svašta kroz 20 i nešto godina advokature, video. Ne bih da nekome ovde još dam neku ideju kako bi mogao da pokuša da to izbegne i eskivira. Nažalost, postali smo takvi ljudi.

Zato vas molim kolege, da kada kritikujemo javne izvršitelje da kažemo – da, da, i mi smo krivi ovde u ovom domu svi, jer nismo usvojili amandmanom kojim je trebalo da se promeni odredba i da kaže – nečija nepokretnost se ne može prodati ispod 80% tržišne vrednosti. Time bismo zaštitili izvršnog dužnika, time bismo zaštitili izvršnog poverioca, ne pričom o tome da se ono uopšte ne može prodati.

Ako hoćemo da budemo iskreni i pošteni sami prema sebi, i da pogledamo sebe iskreno u ogledalo i da shvatimo gde smo ponekad i sami odgovorni, ovo jeste mesto na kojem o ovome treba razgovarati. Možda sam ja otišao malo preširoko u odnosu na ovo autentično tumačenje, ali valjda to još ne možete iskoreniti, onaj advokat budi se iz mene i ono iskustvo koje imam i želim da vam ukažem na moja razmišljanja koja su vezana za iskustvo, a potvrđena je i mnogim porukama koje sam dobio danas od kolega koje su još uvek aktivne i rade i bave se ovim poslom. Rade ga izuzetno časno i pošteno.

Iskreno rečeno, ono što mi je drago, ovo autentično tumačenje će u mnogome pomoći i jako je važno da se ona advokatura koja se zove malom, individualnom advokaturom, lakše održi, a samo individualna advokatura, samo advokat pojedinac s kojim imate jedan više prijateljski, jedan zaštitnički odnos može da vam garantuje da će se neko za vaše pravo boriti i izboriti na pravi način, nego velike kancelarije koje nastaju ovde pod uticajem i utiskom koji nam dolazi odande odakle se meni ne sviđa, a to je zapad. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Trudiću se da ostanem u okviru načina na koji sam pokušao da to govorim i u prethodnom javljanju i sada ću reći samo – znate li koliko onu bebu od osam meseci kojoj majka ne može da radi, jer mora da je gaji, a otac neće da joj isplati izdržavanje nego je dao otkaz na radnom mestu samo da ne bi plaćao izdržavanje, koliko njoj znači da li će ovaj ići da čisti ulice i društveno koristan rad?

Pa ne znači joj ništa ni da ta bitanga ode u zatvor, gde mu i jeste mesto, na žalost. Prema tome, taj deo jednostavno ne stoji. Nemojte sebe prepoznavati i svoje lične probleme iznositi kao univerzalnu stavku.

Deca imaju pravo na pristojan život i kada govorimo o izdržavanju i zapleni dve trećine zarade, govorim isključivo i samo o izdržavanju dece i onih starih, najugroženijih. Prema tome, ako će zbog toga neko ko svoju decu ne izdržava, on da bude gladan umesto dece, ja nemam nikakvu dilemu.