Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, danas ima zaista niz zanimljivih tema i ja ću svoju pažnju posvetiti jednoj od tačaka ovog dnevnog reda, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za ugovaranje stranog projekta o izgradnji za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, između kinske Export - Import banke, kao zajmodavca i Republike Srbije itd. itd.

Ova materija mi je bliska, jer o izgradnji toplovoda Obrenovac - Beograd ja slušam od ranih devedesetih godina, ranih devedesetih godina kada se započeo projekat izgradnje mosta koji je, pored termoelektrane, prvo trebao da bude samo most koji će služiti da cevi sa toplom vodom prebaci na drugu stranu reke Save, ka Boljevcima i omogući njen transport ka Beogradu.

Zašto o ovome govorim? Govorim jer želim da podvučem jednu jasnu paralelu o tome kolika je velika odgovornost koju Vlada Republike Srbije, a i sam grad Beograd, ima prema Obrenovcu u poslednjih osam godina, za razliku u onim svim ranijim prethodnim periodima.

Taj projekat se nije završio tako što je to bio samo most za prenos tople vode preko reke Save, već je, na insistiranje Obrenovčana, to postao most koji je danas drumski most, koji povezuje levu i desnu obalu reke Save kod Termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu, ali do današnjeg dana projekat toplifikacije nije realizovan.

Moram da kažem da jedan od razloga zašto nije realizovan nisu bile samo finansije i nisu bili samo novci, već, jednostavno, jedan krajnje bahat i nekorektan odnos velegradskih vlasti prema Obrenovcu.

Obrenovac je delimično bio obuhvaćen toplifikacijom u tom periodu i naravno da je bilo potpuno logično posvetiti odgovarajuću pažnju širenju te mreže i obezbediti sredstva i za to.

Mi iz Obrenovca u to vreme i stariji od nas su insistirali na tome da u projekat toplifikacije Beograda bude priključen i Obrenovac kao jedna mala stavka i da se mreža toplovoda u Obrenovcu proširi na jednu potpuno funkcionalnu celinu.

To do danas nije došlo na dnevni red, pošto smo negde stali u tom periodu kao jarčevi na brvnu sa jedne i druge strane tih razgovora i pregovora. Mi nismo hteli da dopustimo tek tako da Beograd na naš teret bude još čistiji i lepši i zagrejaniji, a i da Obrenovac ne dobije ono što zaslužuje. Izgleda da smo i u to vreme bili građani drugog reda i ovaj projekat i ovaj zajam pokazuju da se situacija i slika ozbiljno promenila.

Zaključenje ovog ugovora o zajmu omogućiće sledeću stvar, koja je jako važna i za Obrenovac, a to je da će danas biti potpisan ugovor o izgradi tzv. treće magistrale. Upravo ta treća magistrala treba da poveća stabilnost, funkcionalnost sistema toplovoda koji greje Obrenovac, ali i da proširi i omogući da, povećanjem kapaciteta, sistem pokrije i mesta Urovce, Krtinsku, Belo Polje, Zvečku i sve ono što je isplativo i korisno da bude pokriveno toplovodom.

Obrenovac je grad koji je trpeo štetu od toga što su termoelektrane „Nikola Tesla“ postavljene tu gde jesu i o tome mislim da ne treba voditi nikakvu posebnu polemiku, a da u prethodnim vremenima nije dobio odgovarajuću kompenzaciju za to kao sredina što se te dve izuzetno značajne elektrane, termoelektrane „Nikola Tesla“ A i B nalaze na teritoriji Obrenovca, zato što su ogromne površine pokrivene pepelištem. Ta kompenzacija nije bila ostvarena, čak ni onih sedamdesetih i osamdesetih godina, kada se to radilo. Svi su u tom periodu zaboravili i grejanje Obrenovca, zaboravili su i širenje vodovodne mreže, a apsolutno je nesporna stvar da je postojanje tih deponija upropastilo podzemne vode i onemogućilo dotadašnji način korišćenja pijaće vode iz bunarskih sistema. Tek u poslednjih osam godina, promenom vlasti, se nešto ozbiljno na tom polju dešava i Obrenovac, uz pomoć grada Beograda, dobre saradnje, sa njim prvenstveno, ali i sa Republikom, proširuje svoju vodovodnu mrežu na vrlo sistematičan način i ja se nadam da će u roku od tri godine najdalje zaista ovaj jedan veliki hendikep, koji smo imali, pokriti i sanirati i obezbediti ono čemu svi težimo, da svi koji živimo na teritoriji grada Beograda imamo jednake ili približno jednake uslove za život, bez obzira nalazili se u centru Beograda ili tamo negde na kraj Drena u Iveriću, na kraju teritorije opštine Obrenovac.

Toplifikacija i ova priča o kojoj govorim je važna iz još jednog razloga. Veliki stručnjaci koji su pre nas bili na vlasti, planirali su bili da ugase blokove A1 i A2 na termoelektrani „Nikola Tesla“ zato što su navodno energetski neefikasni, zato što zagađuju sredinu, zato što su nepotrebni i verovatno bi ti stručnjaci pogasili jedan po jedan blok u Srbiji, pa Srbiju, umesto zemlje koja ima potpunu nezavisnost energetskog sistema, doveli u poziciju potpunog zavisnika.

Ovaj zajam i izgradnja toplovoda ka Beogradu stvara uslove da se sačuvaju funkcionalnost blokova A1 i A2, jer iziskuje njihovu potpunu rekonstrukciju. To su oni, kako ih mi zovemo, stari ruski blokovi, ali vrlo funkcionalni, vrlo dobri, vrlo upotrebljivi.

Investicija od 200 miliona evra koja zvuči prilično ozbiljno je ništa za krajnji efekat koji se time postiže. Da bi topla voda mogla ići ka Beogradu, blokovi A1 i A2 moraju da budu rekonstruisani i nastave da funkcionišu.

Jedna zabluda u javnosti, koja nije ovde među nama koji smo se bar malo o tome raspitali, važi da je to otpadna voda koja odlazi u reku Savu i da je to nešto što je potpuno besplatno. Jednostavno, to nije tačno. Odvođenje tople vode ka Beogradu košta. Umanjiće proizvodnju električne energije, ali kada se sagledaju svi krajnji efekti toga i proceni da treba u Beogradu da dovede do uštede od 40 miliona evra na godišnjem nivou, onda zaista ne postoji ni jedna dilema da ovu investiciju treba u potpunosti dovesti do kraja.

Naravno, u sklopu svega toga je već započeta procedura obezbeđivanja sistema odsumporavanja, ozelenjavanja površina oko pepelišta i ojačavanja nasipa, jer i ekologija u svemu ovome ima ključan faktor.

Termoelektrane rade i one će raditi. Treba raditi na tome da budu što manji zagađivači, ali ovaj, uslovno rečeno, gubitak koji sam malopre objasnio je u stvari veliki ekološki dobitak, jer, koliko sam shvatio, obezbediće preduslove da se gotovo sve pojedinačne toplane na strani novobeogradskoj ugase, a mislim da neki budući planovi mogu obezbediti da se ta mreža širi na drugu stranu, ali da ne ulazimo u nešto što se baš i posebno ne razumem, jer nisam do te mere tehnički obrazovan i spreman da uđem u tu priču.

Znači, ovo pored učvršćivanja energetske nezavisnosti Srbije, zaštite životne sredine, uštede koje će dati na grejanju Beograda, smanjiće zagađenje i u samom Obrenovcu. Dobro je što postoji izuzetno dobra koordinacija između republičke Vlade, gradskih vlasti i javnih preduzeća, koja se danas mnogo odgovornije ponašaju i zaista postaju društveno odgovorne firme.

Treću magistralu u Obrenovcu neće finansirati ovaj zajam, o kome danas govorimo. Ali, uzročno posledično EPS je finansijer izgradnje treće magistrale, kao društveno odgovorna firma i zaista možemo samo da pozdravimo ovakav pristup i odnos prema sredini, koja je bila uštinuta za mnogo toga u prethodnih, pa bogami, znači to je već sad četrdesetak i nešto godina kako termoelektrane, i više od četrdeset godina, rade na teritoriji Obrenovca.

Naravno da ćemo podržati sve ove predloge. Veliko nam je zadovoljstvo da vidimo mogućnost da društvena odgovornost dođe do izražaja, mogućnost za to jeste stabilna ekonomija, stabilno poslovanje, izvesnost u finansijama. Mada, ipak, još jednu stvar moram da dodam, nisam baš siguran da veliki doprinos društvenoj odgovornosti EPS-a prema Obrenovcu ne potiče i od toga što je prvi čovek EPS-a iz Obrenovca i što kao i ja i kao oni svi koji žive u Obrenovcu znaju sa čime se Obrenovac susreće i imao je hrabrosti, mogućnosti i uslova da kao neko ko rukovodi ovim velikim sistemom dokaže da je EPS odgovorna, samim tim i svoju odgovornost.

To jeste u skladu sa politikom koju stalno slušamo, jer dobar domaćin u firmi, dobar domaćin u javnom preduzeću, dobar domaćin u svakoj lokalnoj samoupravi je nešto na čemu se i zasniva politika Aleksandra Vučića koju mi, kao Pokret socijalista podržavamo i pratimo, a ovo je jedan od najtipičnijih primera kako se dobar domaćin, koji poznaje probleme svoje sredine, sredine iz koje je potekao, odnosi prema njima i kako od jedne firme, koja nije baš toliko bila društveno odgovorna ranije, prevodi je u vode apsolutne društvene odgovornosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji, za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac, Novi Beograd, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, projekat aplikacije, inovaciji, podsticaja rasta preduzetništva u Republici Srbiji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije, o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje pružaju u Republici Srbiji i Republici Severne Makedonije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane, i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica sa druge strane i Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola 6. o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju o Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.

Znači, jedan, dva, tri, četiri, ne evropska zakona protiv eventualno jednog poluevropskog zakona. Kao neko ko ne pripada partiji koja uopšte želi ulazak u EU, koja želi da Srbija jednog dana kada stane na noge i bude potpuno stabilna ekonomski, finansijski do kraja vojno snažno da može da istrpi svaki pritisak, onda građani Srbije odluče o tome žele li da uđu u EU ili ne žele, ako on uopšte u tom trenutku i bude postojala.

Razlog zašto Pokret Socijalista podržava ovu vladajuću većinu i učestvuje u njenom radu, jeste upravo i ovaj današnji dnevni red koji potpuno pokazuje da je Vlada od 2012. godine ili vladajuća koalicija do današnjeg dana posvećena isključivo i samo interesima Republike Srbije i građanima Republike Srbije. Da je drugačije ne bismo bili deo vladajuće koalicije, jer jednostavno Srbija je uvek i biće uvek iznad svega.

Nisam uspeo da pronađem nigde da je iko govorio o tome da će se ukloniti granice, da neće postojati granični prelazi između Srbije, Makedonije, Albanije, da će prelaziti granicu ko kako hoće ili kuda hoće, već se samo glasno razmišlja o tome da u pojednostavljenoj proceduri sa ličnim kartama. A u čemu je razlika između pasoša i lične karte koju izdaje neka domicijalna država, bude olakšano kretanje svima koji žive na ovom području. Nikada Srbija nikoga nije sprečavala, ali sam siguran da će Srbija i tada znati da na identičan način, ako ne i bolji nego sada vrši kontrolu ko ulazi u Republiku Srbiju, sa kojim razlozima, sa kojim namerama i da će građani Republike Srbije biti potpuno zaštićeni.

Znate, četiri godine su duge. Zamislite da ni u jednoj novoj ideji nismo smeli da razmišljamo za ove četiri godine koliko se ova vladajuća garnitura nalazi na vlasti. Evo, tu su vrlo blizu izbori, pa između ostalog građani Republike reći će šta misle, između ostalog i o ideji uvođenja tzv. „Malog Šengena“. Veći je rizik pred izbore razgovarati o tome, ako neko misli da je to nešto negativno nego da se o tome pričalo pre četiri godine.

Nisam neko ko je presrećan time što je potpisan Briselski sporazum, ali je činjenica da je Briselski sporazum omogućio da naši sunarodnici na teritoriji Kosova i Metohije, na okupiranoj teritoriji, na privremeno okupiranoj teritoriji žive koliko toliko mirno i bezbedno.

Što se tiče kupovine ili trgovine, verujte mi, da ću pre ako mi bude to mogućnost izbora kupovati proizvode iz Albanije nego iz Hrvatske, a do 2012. godine oni koji su bili na vlasti, ne samo što su uvozili sve i svašta iz Hrvatske nego su dopustili mnogim hrvatskim firmama da stave šapu na prehrambenu industriju u Republici Srbiji. Da li je ovo odgovor na to pitanje? Pa, možda jeste. Da li je ovo odgovor na taj problem? Pa, možda jeste, videćemo kako će to funkcionisati.

Naravno, da nisam slepo zaljubljen, nego uopšte nisam zaljubljen u EU, ali se sećam dobro vremena kada se danima čekalo za vizu za pasoš da bi se moglo otputovati negde u inostranstvo. Neki su ovde izgleda možda bili privilegovani, dobijali vize preko reda, bez čekanja u dugim redovima, bez popunjavanja formulara, ili nisu nigde ni putovali, pa i ne znaju kako to izgleda i kakav je to bio teret za građane Srbije. Ja takođe volim Rusiju, ali ne želim ni u kom slučaju da kažem da sam veći Rus od samih Rusa, bez obzira na moje gabarite.

Ako niko iz Rusije ne stavlja primedbu Republici Srbiji zato što privredno i trgovinski sarađuje sa svim svojim okruženjem s kojim može da sarađuje, pa čak i sa EU, već naprotiv i njima odgovara da Srbija ima dobru saradnju.

Ja stvarno ne razumem zašto bi to trebalo onda nekome od nas da smeta. Da to Rusiji, Kini, nekom drugom smeta, pa siguran sam da bi to na vrlo jasan način stavili do znanja.

Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo vladajuće garniture, koja nikoga slovom i brojem od 2012. godine nije isporučila Haškom tribunalu, čak ni svim pritiscima, naravno neosnovanim, čisto političkim motivisanim kada je traženo izručenje gospodina Vojislava Šešelja, kada je traženo da im se isporuče neki drugi pripadnici SRS, naravno da sam apsolutno protiv toga i siguran sam da to ova vlast nikada i ni po koju cenu učiniti neće.

Da je drugačije ne bismo Krivični zakonik, koji smo ovde u ovom domu usvojili, rekli da odluke Haškog tribunala, te čudovišne tvorevine, nisu obavezujuće za bilo koga u Republici Srbiji, po bilo kom osnovu.

Međunarodnog suda krivičnog u Hagu, stalnog suda koje su osnovale UN. Da, ali ovog čudovišta ne.

Prema tome, drage moje kolege, gospodo, drugarice i drugovi, ako je neki izbor „mali Šengen“ ja sam onda siguran da je „mali Šengen“ bolji nego veliki Ševeningen. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, nije neuobičajeno što se ponovo susrećemo sa izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, kao što smo u toku ovog mandata imali više prilika da i neke druge zakone više puta imamo u plenumu u raspravi i da ih ponovo razmatramo, odnosno nadograđujemo, dopunjujemo i usklađujemo sa nekim promenama koje su nastupile u međuvremenu.

Poslanički klub PS-NSS-USS će podržati ovaj predlog u danu za glasanje. Naravno da smo imali određene amandmane, ali u amandmanima raspravljaćemo u danu kada za to bude vreme. Činjenica je da se ovako predloženim izmenama i dopunama izlazi u susret uočenim problemima koji su se pojavili u proteklom periodu za koje neko može reći da je kratak i da se to moglo predvideti, ali čini mi se da izmene i dopune drugih zakona i donošenju drugih zakona su uzrokovale da u ovoj meri danas imamo ovako koncipirane predloge na dnevnom redu.

Naime, u praksi postoji i postojaće mnogi problemi koji su prouzrokovani time da mi na putu digitalizacije uprave u svakom pogledu podrazumevajući u tome i rad katastra nemamo jedan ravnomeran rast u svim oblastima, nisu svi u istim brzinama i onda se pojavljuju ovakvi raskoraci koji mogu da dođu. Naravno da smo kao Skupština u obavezi da ih prepoznamo, da na njih reagujemo i da ih postepeno usklađujemo kako bi to jednog trenutka bilo zaista kao jedan jedinstven tok kojim će funkcionisati princip elektronske uprave ili digitalizacije, kako to neko više voli da kaže i kada je katastar u pitanju i kada je uprava u pitanju, kada je u pitanju postupak izdavanja objedinjene procedure kada su u pitanju izdavanja građevinske dozvole, kada su u pitanju notari, kada su u pitanju sudovi.

Znači, mi mnoge sisteme, različite koje smo zatekli polako usklađujemo u jedan tok koji treba da dovede do toga da zaista kada se stigne na cilj to bude daleko bolje. Da li se ponešto, tako da kažem čak i pogorša u nekom trenutku i oteža samo funkcionisanje i način funkcionisanja? Pa, desi se, ali naravno i to je predviđeno i mora da se iznese i strpi i prevaziđe i jednostavno mnoge stvari kao što su ostale za dalju regulaciju u ovome koje ostaju na katastru treba pojednostavljivati u nekom budućem periodu.

Pored oglasne table kada je u pitanju oglašavanje rešenja, olakšanog dolaska do prepisa rešenja koje je doneto, upoznavanja stranaka na jednostavniji način, jeste reakcija, ja moram da kažem na to da poprilično problema imamo sa dostavom i uručenjem pismena.

Kada to kažem, ne mislim samo na rad pošte, mislim i na situaciju da nama mnogi od ovih dokumenata traže ličnu dostavu, podrazumevaju je, jer je pretpostavka za tako nečim, mora biti lično uručen stranci na koju se odnosi, a zbog promene radnog vremena, činjenica je da mnogo više ljudi danas radi nego što je to bilo pre desetak godina, dođemo do situacije da ta pošta ne bude uručena. Pošta ima neko svoje radno vreme, ali i radni ljudi imaju svoje radno vreme koje je danas od devet do pet, nekada je to bilo od sedam do tri, pa je bilo lakše izaći sa posla da bi se primila pošta. Pošta je na drugi način funkcionisala. Sada to dovodi do određenih zastoja i zakašnjenja kada su u pitanju oglašavanje pravosnažnosti i izvršnosti određenih rešenja u postupcima, ne samo u katastru nego i u nekim drugim oblastima, ali danas govorimo o katastru.

Mislim da ćemo sa ovom oglasnom tablom dosta toga urediti, olakšati, neće to biti baš do kraja rešenje problema koji postoji, ali i dalje će ostati onaj problem koji smo prilikom prethodnih nekih promena govorili, odnosno rasprava o izmenama i dopunama, ostaće pitanje naplate taksi, dostavljanje poštom, obaveštenja koliko taksa iznosi i tako dalje.

Podsetiću da smo mi u to vreme imali jedan predlog koji bi bar jedan deo, jednu oblast koja je prilično dobro uređena sada mogao da olakša, to je bio predlog da se notari obavežu da uz svu dokumentaciju koju dostavljaju katastru budu obavezni da dostave i potvrdu o plaćenoj taksi za upis nepokretnosti čime bi se sve peripetije koje nastaju posle toga daleko brže i efikasnije i funkcionalnije razrešile.

Vidite, u čemu je razlika u opšte da li će neko iz službe katastra kada se završi postupak upisa u hitnom roku najduže pet dana kako je to propisano kada u pitanju ugovori koje im proslede notari, ako posle toga sledi procedura dostave naloga za plaćanje takse, pa nije uručeno rešenje iz razno raznih razloga. Pa, na kraju se čak desi da te takse krenu i prinudnim putem da se naplaćuju, jer i to podrazumeva posle određenog broja pokušaja da se stranci uruči nalog za plaćanje taksi i ona to ne učini, sledi postupak izvršenja, a onda imamo problem zašto nešto što je trebalo da košta par hiljada dinara zbog izvršnog postupka košta mnogo više.

Sve ovo treba tražiti na mnogo jednostavniji načine, tražiti puteve za sve to. Čini mi se da nije baš previše ni jednostavan način kada mi pričamo o digitalizaciji, mogućnošću slanja elektronskom poštom određenih podataka, a uslovljavati proceduru do te mere da neko baš bude posebno ovlašćen registrovan, da može da na takav način komunicira sa nadležnim državnim organima, počevši od toga da mora da ide da verifikuje elektronski potpis, da otvara poseban sandučić, poseban mejl čini mi se da u tom segmentu mnogo toga može da se uradi. Kada dođe vreme da se ovakva vrsta administracije do kraja rasterati, onda će zasigurno jedan broj radnika koji je u katastru trenutno zatrpan ovakvim problemima, i ekspedicijom, znači, ne može tu da na problemima dostave radi samo jedna osoba. Tu ipak u mnogim situacijama moraju da budu konsultovani i stručni ljudi i stručni kadar, znači, to podrazumeva opet neki gubitak određenog radnog vremena koje može biti potrošeno na rešavanje predmeta koji su zaostali iz nekog ranijeg perioda i na zadovoljstvo građana i taj deo procedure ubrzati u odnosu na ono što nije.

Ja neću mnogo braniti katastar, znam da je bilo dosta primedbi za neka kašnjenja u neke postupke odlučivanja, ali je činjenica da i nadležnost katastra promenjen. Katastar je ranije donosio prvostepena rešenja u drugom stepenu odlučivalo ministarstvo i tamo iz davnog perioda ogroman broj nasleđenih predmeta je jednostavno sada na nadležnosti postupanja vraćen samom katastru, a da katastar nije u mogućnosti da proširi svoje kapacitete na odgovarajući način, zbog zabrane zapošljavanja, nije lako ni obezbediti ljude koji mogu kvalitetno i odgovorno da odgovore na tu vrstu posla. Tako da sa resursima koje je katastar trenutno poseduje i sa mogućnošću ljudskih kapaciteta koje ima i kvalitativno i kvantitativno.

Ja bih zaista imao samo pozitivne ocene o radu katastra. Naravno, da uvek možemo pronaći razlog za nezadovoljstvo, ali nije poenta kao i kod pravosuđa reći da je norma sudije da uradi 300 presuda godišnje, kad tu ne postoji kvalitet, onda to je fizički neizvodljivo, znači, neizvodljivo je i očekivati od ljudi iz katastra da zaista, ovaj pod ogromnim pritiskom rade, rešavaju predmete, a koji traži dužnu pažnju koji su van onih rutinskih poslova.

Tako da osim ovakvih izmena zakonskih koji treba i njih da relaksiraju od svega toga, mi treba da uradimo jednu ozbiljnu analizu, šta Srbija u narednom periodu traži i očekuje od službe katastra nepokretnosti, da srazmerno tome napravi odgovarajuće procene, kada su u pitanju materijalni resursi, ali prvenstveno, kada su u pitanju ljudski resursi.

Možda bi bilo dobro da u ovoj fazi kada se mnogi od ovih zakona donose, usvajaju, kada se o njima razgovara, malo više računa povede da li možda i kroz neku vrstu nekog posebnog tela, koje će voditi računa o budućoj usklađenosti funkcionisanja elektronskog sistema pojedinih segmenata, kako katastra, tako i uprave prihoda da jednostavno nekakve neusklađenosti koje smo prinuđeni da danas kroz parlamentarnu raspravu, kroz zakonske izmene rešavamo, ljudi koji se razumeju, naravno uz konsultacije sa ljudima iz struke uvažavajući, naravno i primedbe mojih kolega advokata, zato što u praski dosta stvari mogu da pomognu, jednostavno iskustveno, takve stvari kroz jednu dobru koordinaciju u buduće budu bolje praćene.

Čini mi se da polako ulazimo u taj jedan finiš usaglašavanja elektronske, elektronskog rada uprave koja je do pre 10 godina radila isključivo samo pomoću papira. To je ogroman iskorak, on traži i ogromno angažovanje, prema tome, i ovakve česte rasprave kada su u pitanju Zakon o katastru ili neki drugi zakoni, a ovde se vidi da se zaista zbog poboljšanja nekog kvaliteta i mreže elektronske kroz koju katastar funkcioniše, sve više se otvara prostor za jednu relaksaciju, jedan kvalitetniji i bolji rad. Da li smo sve dobro prepoznali, ne znamo, pokazaće vreme.

Ovo vreme usklađivanja podrazumeva i jednu dozu rizika da u nečemu možemo da pogrešimo u ovom trenutku ili u ovom trenutku ne možemo baš sve da predvidimo zakonskim izmenama, što čak i očekujemo da će biti problem, zato što neki drugi sistemi koji jednog trenutka treba da budu potpuno usklađeni sa katastrom kasne i taj raskorak bi u ovom trenutku bio preveliki, tako da treba imati razumevanja zbog čestih rasprava. Kada kažem česte, one nisu plod nečije neodgovornosti ili nepromišljenosti. Ovakve česte izmene i dopune zakona u ove četiri godine sa kojima smo imali prilike da se susrećemo, su upravo posledica jednog izuzetno dinamičnog razvoja uprave u Srbiji.

Jednostavno, to je nešto što u hodu mora da se rešava. Moram da kažem da mi se čini da je odgovor i nadležnih, ali i parlamenta, kada su ovakve situacije u pitanju, više nego zadovoljavajuće i jednostavno, to je osnovni razlog zašto ćemo podržati ovakve izmene i dopune uz jedan predlog koji sam izneo i nadam se da će biti prenet na odgovarajuća mesta, da u buduće o tim problemima koji su vezani za digitalizaciju, koji su upravo zbog različitosti sistema, koji funkcionišu još uvek, pojave se negde u praksi, treba da se bave ljudi koji su isključivo iz te oblasti stručni, naravno, nakon sugestija koje mogu da dobiju prvenstveno iz advokature, iz katastra, kada je ovaj zakon u pitanju i još nekih drugih oblasti, kako bi znali kako to što bolje da formulišu i što bolje da predvide, tako da kažem, unapred da do ovoga ne bi dolazilo često. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice, ja svesno nisam ulazio u brojeve nasleđenih predmeta iz prethodnog perioda, jer jednostavno nemam taj podatak i nisam želeo sa tim da licitiram, ali mogu da kažem ono što sam ja iz lične prakse, baveći se advokaturom, završio sam 2016. godine, stavio kancelariju na mirovanje, kako se to kaže, da sam u toku 2015, 2016. godine i posle toga dobio tek odgovore na neke žalbe koje su iz 2007, 2006, 2008. godine, toliko o tome koliko je to bio problem.

Meni je potpuno jasno da taj zaostatak raščistiti i stvara novi zaostatak, bez obzira koliko god energije su ljudi koji rade u drugom stepenu, u katastru, uložili da bi to razrešili, stvorio se jedan drugi problem, jer ovi predmeti koji su stizali u međuvremenu su morali da sačekaju na red i jednostavno tu nastaje jedna određena zadrška.

Upravo, znam za to i to je nešto što čovek mora da prihvati u praksi da se to desi, bez obzira šta se sve zakonskom odredbom propiše, ja sam govorio samo iz jednog drugog ugla.

Lično mislim da katastar treba da dobije prostora za još više kvalitetnijih, obrazovanijih ljudi koji će raditi u drugom stepenu da nama ne bude cilj da oni moraju ispuniti normu sa 45 dana, već da odluka bude dovoljno kvalitetna, jer postavljati rokove po svaku cenu, što nije slučaj ali pričam generalno, ne može da vodi kvalitetu, onda se svodimo na pitanje statistike, a da bismo se držali kvaliteta, jer katastar nije obična organizacija, da kažem uprave ili kako god neko želeo da je shvati i da je doživi, to je jedan od ključnih segmenata zaštite zakonitosti, zaštite prava svojine, razvoja Srbije, jer i od katastra zavisi procedura izdavanja građevinskih dozvola, da ne idemo sad preterano u širinu.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Mislim da je mnogo važno prepoznati kakav broj ljudi, koliki broj ljudi za takvu vrstu funkcionisanja treba zaposliti u katastru, dati im odgovarajuća primanja, a onda s pravom možemo da budemo ljuti ukoliko ne budu svoje obaveze ispunjavali i brže nego što piše u zakonu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo izbor dva nova člana REM. Ono što svi očekujemo od toga jeste da REM počne da radi na drugačiji način, nego što je radio u prethodnom periodu.

Kako u politici kažu da nije baš sve onako kako izgleda, nego obično malo drugačije, mi iz Pokreta socijalista smo imali stav da Đilas, Šolak i ta kompanija napadaju REM od avgusta meseca vrlo intenzivno i pre toga, samo i isključivo iz tog razloga zato što im upravo sastav REM koji je bio apsolutno odgovara.

Regulatorno telo za elektronske medije koji je ćutao, žmurio na ponašanje kablovskih operatera, prvenstveno mislim na SBB, na rad takozvanih. a mi ih zovemo kvazi-prekograničnih televizija je nešto što je moglo da bude samo i isključivo u interesu te grupacije. Verovatno po onoj staroj: „Da se Vlasi ne bi dosetili“, onda su oni krenuli da napadaju REM, a u stvari REM je radio toliko loše u prethodnom periodu da je to bilo isključivo i samo na štetu građana Republike Srbije i isključivo i samo na štetu nacionalnih televizija, nacionalnih medija koji su uredno registrovani u Republici Srbiji i Republici Srbiji plaćaju porez.

Činjenica jeste da nikada nije dobro da jedno telo nema pun svoj sastav i ono što je bila, tako da kažem, obaveza ovog parlamenta, koja i kroz razgovore koji su se jesenas vodili oko poboljšanja izbornih uslova, je ispunjena u decembru mesecu, a to je bilo da se taj sastav, na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, popuni do punog broja.

Sada se ukazala potreba da i zbog podnetih ostavki se ponovo popune i do tog potrebnog broja. Ako se ne varam, sada smo, posle ostavki koje su podnete, spali na broj od sedam. Znači, opet nemamo REM u punom sastavu sve dok se ne bude odlučilo šta sa predlozima koji su danas na dnevnom redu.

Dakle, REM možda nekom izgleda i zvuči kao agencija koja nije tako ni važna, koja nije tako ni bitna, ali ja moram reći da je izuzetno važna i ključna je uloga REM kada je u pitanju način funkcionisanja televizija i onoga što rade kabl operateri u Republici Srbiji.

Nije važno da li pojedine kvazi-prekogranične televizije, koje i dalje, po mom dubokom uverenju, potpuno nezakonito rade u Republici Srbiji, jer jedna prosta stvar, koja je apsolutno logična svakom građaninu Republike Srbije, prosta je i jasna svakom pravniku u Republici Srbiji, da ne može postojati reemitovanje ako ne postoji i emitovanje.

Ja ću vas podsetiti da međunarodna konvencija koju je Republika Srbija preuzela, podrazumeva mogućnost reemitovanja programa potpuno neizmenjenog koji se emituje u nekoj od zemalja EU. Ovde to, jednostavno, nije slučaj.

Dakle, N1 televizija program koji preko SBB plasira građanima Republike Srbije takav program ne emituje nigde više, osim u Republici Srbiji.

Na silna poslanička pitanja koja su iz ovog doma postavljena i kada se podvuče crta, mogli smo da dođemo do sledećih zaključaka: N1 televizija je registrovana u Luksemburgu, tamo se ništa ne dešava oko tih programa, niti se sklapaju, niti se proizvode, niti se emituju u Luksemburgu. Imaju svoje neke nazovi ispostave u kojima se kao program prepakuje u Sloveniji, gde postoje tri vrste programa i prave se tri vrste programa za područje Republike Srbije, za područje BiH i, ako se ne varam, za područje Republike Hrvatske. To znači da program koji se preko SBB plasira građanima Srbije od kvazi-prekogranične televizije, nigde osim u Republici Srbiji nije dostupan nikome od gledalaca u EU.

Ja zaista ne razumem ovakav nedostatak koordinacije nadležnih državnih organa ili to treba čak da pripišem nekim odgovorima koje smo dobili od REM. Naravno da REM ne treba po svaku cenu da štiti domaće, tako da kažem, televizije i medije. Naravno da ne treba da ih štiti više od onoga što zakon to očekuje od REM, ali ni u kom slučaju pitanje reemitovanja ne treba da relativizuje i da ga, umesto pravnog pitanja, pokušava da svede na tehničko pitanje.

Jedan od odgovora koji nam je stigao iz REM, a pravo da vam kažem meni je to kao advokatu u razno-raznim postupcima mnogo jasnije zašto je to činjeno, kaže da je za reemitovanje dovoljno da se signal pošalje do Slovenije i iz Slovenije vrati nazad i da se onda radi o reemitovanju.

Niti mi možemo da utvrdimo da li je taj signal uopšte šetao do Slovenije i nazad, niti to može da utiče na pravni status i definiciju emitovanja i reemitovanja kao uslova da ta televizija može da radi na način na koji radi u Republici Srbiji.

Da ne samo ona, nego „N sport“ i još neki drugi kanali iz Istre, iz iste grupacije, rade na štetu građana Republike Srbije, govori upravo podatak da takva ili takve kvazi prekogranične televizije za razliku od svih nacionalnih operatera i svih domaćih medija nisu dužne da podnose izveštaj o broju reklama koje su emitovale, nisu dužne da vode računa o broju reklama koje emituju, a sve domaće nacionalne televizije su kontrolisane strogo i nadzirane od strane REM, što i treba da bude, i s tim se slažem.

Ali, nedopustivo je da REM žmuri i omogućava da neko ko se u Srbiji vodi kao gubitaš, što je možda i više u ovom trenutku pitanje za poresku upravu, silna novčana sredstva iz Republike Srbije, kablooperater izbacuje u Luksemburg, a N1 televizija ovde se vodi kao gubitaš po svim svojim izveštajima i što je još opasnije u privrednom poslovanju koristi tuđi PIB kada daje svoje podatke.

Niko ništa do sada nije ozbiljno preduzeo da se ovo reši. Da li je tome doprineo i ovakav stav REM? Ja zaista mogu da im pripišem ozbiljan deo odgovornosti da oni svojim nekim stavovima dovode u zabludu nadležne državne organe i štite nezakonito poslovanje na štetu građana Republike Srbije od strane kvazi prekograničnih televizija.

Da ne pomisli bilo ko da imam bilo šta lično protiv N1 televizije, verujte da nisam u prilici ni da gledam njihov program, tako da me zaista i ne zanima šta rade i da li kritikuju vlast ili ne kritikuju, šta o bilo kome od nas govore, na koji način izveštavaju. To je njihovo pravo. Ali, da rade nezakonito na teritoriji Republike Srbije, to je nešto što me apsolutno kao građanina ove države dotiče.

Postavljali smo mi ovde i još neka pitanja na koja nismo dobili odgovor, a pitanje je bilo usmereno na to da smo došli do podataka da se dešavalo da su „Telekomovi“ kablovi naglo presecani, prestajali sa radom, nisu bili u mogućnosti da vrše distribuciju signala do građana Republike Srbije, do svojih pretplatnika, a da su vrlo brzo stizali baš na ta mesta zastupnici SBB, nudili svoje usluge, ekspresno uspostavljali linije. I gle, nekim čudom, u tom periodu ljudi koji su u „Telekomu Srbije“ bili zaduženi za tu vrstu poslovanja postajali su radnici SBB.

Pričali smo o tome u ovom domu. Ja to ponovo podsećam. Podsećam sve državne organe koji su dužni da o ovome vode računa da je i ovakvo saznanje za njih formalno-pravno krivična prijava ili prijava koju su dužni da ispitaju, od MUP, javnog tužilaštva, poreske uprave itd.

Da se vratimo REM-u. Mislim da smo utvrdili način rada, ponašanje REM, i ne bih da ovo baš bude tumačeno na drugi način, ali stvarno moram da konstatujem da se to, nažalost, u Republici Srbiji dešava. Sve te neke agencije i nezavisna tela koja su birana od Skupštine i tamo gde su oni koji rade u tim regulatornim telima plaćeni tri ili četiri ili pet puta više nego ministri u Vladi Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, o poslanicima da i ne govorim, vrlo brzo pogube kompas u vremenu i prostoru. Da li pomisle da zato što su toliko plaćeniji da su postali neka nadsila?

Nisu. Nije trenutak, jer su izbori pred nama, vidi se da predstavnici EU, na čelu sa Tanjom Fajon, na svaki način žele da stvore poziciju da se u Srbiji izbori nakon sprovođenja proglase nelegalnim ili bar nelegitimnim i da to bude jedna vrsta dodatnog pritiska na Vladu, koja bude posle tih izbora formirana.

Zato možda nije ovog trenutka momenat razmišljati o ozbiljnoj promeni zakonskih prerogativa, koji određuju rad REM, njihov izbor, a nadasve kontrolu nad radom REM i mogućnosti njihove smene i razrešenja od najvišeg doma u Republici Srbiji, odnosno povećanja ingerencija Republičke skupštine i olakšavanja procedure da članovi REM ili kompletan REM ukoliko ne radi u interesu građana, naravno da to ne može biti samo hir skupštine u nekom trenutku. Tu treba da budu jako dobro kvalifikovani uslovi da ne bi došlo do nekakve neravnoteže, ali nedopustivo je da oni koji su izabrani od parlamenta, postanu gotovo nedodirljivi, ma šta radili i ma kako radili. Moram da kažem da nisu radili u skladu sa interesima građana Republike Srbije, da nisu ispunjavali svoje zakonske obaveze na način na koji ja mislim da su to dužni da rade.

Iskreno rečeno, podržaćemo predlog odbora, poštujući stav njihov, jer smatram da su između predloženih kandidata pravili odgovarajuću procenu koga će predložiti, u krajnjem ishodu, za izbor, poštujući proceduru koju je ova Skupština donela. Ali, ja se ozbiljno bojim da ni ovaj izbor od nova dva člana REM neće poboljšati rad REM i da neki novi saziv Skupštine, nakon završenih izbora, jedna od prioritetnih stvari, mora uzeti u rad, a to je da se zakonska regulativa vezana za rad REM i smenljivost lakšu, u slučaju da ne rade kako treba kada je REM u pitanju, obezbedi i omogući. Iskreno rečeno, meni lično, dosta je tih kombinacija, marifetluka, žmurenja pred kvazi-evropskim direktivama, a isključivo i samo na štetu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući. Dozvolili ste povredu člana 107. Poslovnika. Naime, komentarisanje u Skupštini i davanje ovakvih izjava u nekakvom poslušničkom glasanju, a upućeno još od osobe koja je govorila pre mene, je ne dvostruka, to je uvreda za ovaj parlament na enti. Neko možda i čuje zvono, ali neko bi trebalo da ga nosi oko vrata. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege iz Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ja ću u ovom delu vremena govoriti o jednoj drugoj stvari. Naravno da ćemo predloge za prvi izbor zamenika i prvi izbor sudija podržati u danu za glasanje.

Ono što zaista imam veliku čast i zadovoljstvo jeste da je tokom ove četiri godine ovog mandata zaista mnogo novih i zamenika tužilaca i sudija ušlo u pravosuđe Srbije, da je bilo jako malo spornih kandidata kada su u pitanju i zamenici tužilaca i sudije, to je govorilo o jednom dobro utabanom i utvrđenom sistemu koji je tu vrstu predlaganja, tako da kažem, dovodio do stadijuma da dođe ovde u glavni pretres pred Narodnom skupštinom, koja je ta koja ima pravo i obavezu da bira na prvi izbor zamenike, tužioce i sudije i nadam se da će to i u budućem periodu ostati nepromenjeno, jer to je jedini način da se njima od strane naroda prenesu ona ovlašćenja koja treba u svom budućem radu da imaju i da koriste.

Ono što bismo mi u budućem periodu, a on ne mora da bude tako ni dalek, mogli jako brzo da uradimo jeste da se uradi jedna ozbiljna analiza desetogodišnjeg perioda koji je za nama i praktično analiza posledica i sanacija posledica reformi iz 2010. godine. Očekujem da bi to prvenstveno, pošto ima tu i mogućnost, mogla da predloži najveća poslanička grupa SNS, na čelu sa gospodinom Martinovićem koji ovu oblast jako dobro poznaje, a to je da se uradi jedna kompletna analiza toga šta smo mi dobili, šta smo izgubili sa ovom promenom, jer ipak period od 10 godina je više nego dovoljan da mi utvrdimo da li je potrebno izvršiti promenu u organizaciji sudova i tužilaštva u Republici Srbiji.

Da li je ovakav sistem tzv. osnovnih tužilaštava, osnovnih sudova sa ovakvim rasporedom, sa Višim sudom između apelacije i Osnovnog suda dobar, može da se poboljša ili je bolji bio sistem opštinskih sudova, okružnih sudova i Vrhovnog suda jer, iskreno rečeno, nije to žal za mladošću, ali čini mi se da je mnogo bolje funkcionisalo to kada je bila u pitanju organizacija tih sudova. Tada se znalo šta rade sudije, šta rade predsednici sudova, kako se na jednak način sprovodi praksa i primenjuje jedinstveno zakon na sve građane Srbije i, iskreno rečeno, ja za tim vremenskim periodom izuzetno žalim.

Tako da bi bilo vreme da se sada napravi presek i toga i presek tužilačke istrage i ja ovim ujedno pozivam SNS, imamo prostora u ovom vanrednom zasedanju, da može da predloži jednu tako ozbiljnu temu. Mislim da gotovo sve elemente za takvu vrstu rasprave imamo, jer to i jeste jedna od obaveza parlamenta Republike Srbije, a ne samo da se bavi prvim izborom sudija i tužilaca ili da dolazimo u situacije u kakve smo došli na sednici Odbora, da prihvatimo i uvažimo stav koji je predložila SNS, a to je da se vrati kompletan predlog za sve predsednike sudova, jer očigledno je tu nešto škripalo u celoj proceduri. S obzirom na broj primedbi i sugestija koje su stigle, bilo je apsolutno primereno to vratiti Visokom savetu sudstva da ponovo preispita svoju odluku. U danu za glasanje, kažem, podržaćemo predlog zamenika i sudija.

Ono na čemu ubuduće treba raditi jeste uvođenje daleko većeg broja sudijskih pomoćnika, tužilačkih pomoćnika, stručnih saradnika u sudovima, stručnih saradnika u tužilaštvima, kako bi se njihov prostor i njihovo mesto u celom postupku definisao, a time zaista ubrzao rad srpskog pravosuđa, pojednostavio, olakšao sudijama posao, a ne da njihov posao trpi zbog nekih banalnih stvari koje nisu nužne u današnjem vremenu.

Govorio sam ranije o snimanju suđenja, o stenografskim beleškama. Tvrdim da bi to bar za 50% podiglo efikasnost u radu pravosuđa i otklonilo svaku sumnju u najmanju reč, zarez i detalj koji je izgovoren u sudnici. Danas je to toliko jeftino da ja prosto ne razumem zašto se ka tome ne ide više i čini više nego što je do sada učinjeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vidite, gospodine Martinoviću, ja mogu da prihvatim jedan deo vaše diskusije, ali ja ne mogu da se složim sa tim da su medijima napali oni koji mrze samo SNS. Izuzev određenih kolega koji su to tumačili iz jednog krajnje profesionalnog i stručnog aspekta sa željom, ali ih je jako malo, da daju svoje mišljenje, većina je onih koji ne mrze samo SNS, oni mrze celu Srbiju, jer da ne mrze celu Srbiju ne bi uradili 2009. godine ono što su uradili od srpskog pravosuđa.

Ne mogu da verujem da neke, nazovi kolege i koleginice koje su se 2009. godine i 2010. godine izuzetno pitali kako će izgledati srpsko pravosuđe u sledećih 10 godina i kada je mreža sudova i mreža tužilaštva u pitanju i kada su u pitanju potpuno nezakonita i nenormalna, bez ikakvog osnova razrešenja, odnosno nereizbor sudija, gotovo hiljadu sudija i tužilaca, jednostavno je moglo samo da dovede do kolapsa i haosa u srpskom pravosuđu. Nije moglo ništa dobro da mu donese. To je laiku sa strane moglo da izgleda da neko hoće nešto dobro, ali onom ko se iole razume, ko je bar jedan dan proveo u pravosuđu i bar taj jedan dan posvetio pažnju tome kako pravosuđe funkcioniše morao da zna da će to da bude zlo i naopako.

Ima i ona narodna kaže – dobar dan zla ženo. Pa, ne bih se ja čudio tome da se neko osetio ugroženim i prozvanim, upravo zbog toga što niste koristili ime i prezime tih, i naravno i ne treba, koji su bili na merama i koji su praćeni, pa nisam siguran da se neko nije uplašio, a da se suštinski kada se razgovaralo na Odboru za pravosuđe nije radilo o njemu.

Zaista mislim da je ta odluka Odbora bila adekvatna i primerena, ali Srbija, slažem se ja da će ovo produžiti v.f. stanje, ali mi imamo v.f. stanje u Vrhovnom kasacionom sudu. Ne vidim da Vrhovni kasacioni sud ne funkcioniše, radi i funkcioniše.

Prema tome bolje je ovo dobro protresti još jedanput i to da uradi Visoki savet sudstva, pa onda da dođu u Skupštinu, nego da ovde u Skupštini to bude predmet pojedinačne rasprave. Mislim da je ta odluka koja je doneta upravo odmeravana da se ne bi iz ovog doma pričinjavala dalja šteta svim onim čestitim sudijama i svim onim čestitim kandidatima za predsednike sudova. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se da ipak kolega Petrović nije razumeo deo diskusije ili je mislio na nekog drugog.

Ja samo želim da podvučem jednu stvar. Moj je stav sa sednice Odbora i danas kada je u pitanju odluka koja je doneta na Odboru se nije promenio ni za milimetar i identičan je onome što je bilo na sednici Odbora, tako da, bilo bi zanimljivo čuti ko je to promenio stav, ali nije to toliko ni važno.

Sledeća stvar, ne znam zašto bih sada ja ovde čitao imena i prezimena svih kandidata i pozdravljao njihov izbor, ja se sa tim potpuno slažem.

Ali, nije posao Narodne skupštine da ove ljude izabere na funkcije zamenika tužilaca i sudija i time je rešena stvar. Neće samo od toga biti bolje građanima Srbije i neće samo zbog toga pravosuđe u Srbiji funkcionisati bolje.

Mi smo ovde dužni da se staramo i o mreži sudova, mi smo ovde dužni da se staramo i o uslovima u kojima će ti ljudi da rade, kako će se pratiti i obezbediti njihovo dodatno obrazovanje, kako će se pratiti njihov napredak, kako će ići njihovo karijerno napredovanje i to upravo daje meni za pravo da prokomentarišem da sam zaista apsolutno ubeđen da je mreža sudova koja je važila do 2010. godine, opštinskih i okružnih i Vrhovnog suda, bila daleko bolja, kvalitetnija, efikasnija i funkcionalnija, kada su građani Republike Srbije u pitanju, nego ovo što imamo i posle ove sanacije katastrofalne reforme iz 2010. godine.

Uopšte ne vidim da je uvođenje Višeg suda razrešilo probleme i ubrzalo funkcionisanje pravde u Republici Srbiji.

Isto tako, ne vidim ni potrebu da su se u mnogim mestima gde su postojali opštinski sudovi danas više ne postoje. Država Srbija mora da bude dostupna u svakom mestu i mislim da je ta mreža koja je građena decenijama, birana decenijama, bila daleko kvalitetnija od ovoga i što danas imamo.

Ne znači da sam ja u pravu, ali da je vreme za jednu ozbiljnu analizu posle 10 godina – jeste. Vreme je i za analizu da li nam je, šta nam je dobro donela ili loše donela tužilačka istraga? I o tome treba da se povede analiza. Da li je bilo bolje dok su bile istražne sudije ili nije bilo bolje?

Ako je ovo korak napred, treba da napravite analizu šta je sledeći korak koji se tim ljudima treba obezbediti? Ne vidim šta je sporno u tom predložiti da se uz sve ovo mora obezbediti i tonsko snimanje svih suđenja, ali obezbediti i drugi uslovi da sudije rade i tužioci rade svoj posao bez opterećenja koje im utiče na kvalitet rada, ne na njihov napor, nego na kvalitet rada.

Znači, više sudijskih pomoćnika, više tužilačkih pomoćnika, više saradnika sudijskih, više tužilačkih saradnika, neće doneti nikakvu štetu, ni budžetu, ni državi Srbiji, doprineće samo da u što više predmeta za kraće vreme dođemo do pravednijih i pravičnijih sudskih odluka.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke podržaće u danu za glasanje predloge koje ovim, na ovaj dnevni red predložila poslanička grupa SNS.

Imamo jednu rezervu kada su u pitanju zakoni koje je predložila gospođa Čomić, a to je da nismo sigurni da ako opstane ovakva zakonska odredba da će ona u krajnjem slučaju postići efekat onakav kakav i u obrazloženju ovog zakonskog predloga pomenut. Nisam siguran da će to zaista, za razliku od dosadašnjeg zakona, koji na precizniji način određuje raspored manje zastupljenog pola na listi kandidata, dovesti do situacije da se obezbedi učešće u radu parlamenta približno 40% manje zastupljenog pola koji, ako se ovo bude usvojilo, će morati da se nalazi na listi kandidata.

Ne bih to posebno objašnjavao svima je jasno. Šta ako hipotetički među prvih 10, na prvih šest mesta budu imena pretežno zastupljenog pola, a na ona poslednja četiri mesta od 10 budu predstavnici manje zastupljenog pola na toj listi, i recimo zbog prolaznosti male, dosta lista završi sa šestim poslanikom po redosledu u Skupštini. Na taj način može da se desi i nije nerealno očekivati da u takvoj situaciji čak manje zastupljeni pol bude manje zastupljen nego po sadašnjem zakonu, ali dobro, to je stvar predlagača, o tome ćemo još razgovarati verovatno u pojedinostima kada to dođe na dnevni red.

Što se tiče nepodržavanja izmena koje predlaže poslanička grupa SNS, a to je u suštini sniženje cenzusa sa 5% na 3%, ja zaista ne razumem takav stav. Takav stav može da ima samo onaj ko ne sme da učestvuje na izborima i ja zaista preko ovoga mogu samo da vidim da bi takve neke nezadovoljnike ili zlovoljnike, zato što se ovo predlaže i očekujem da će biti usvojeno, i zakon je verovatno trebao da glasi na drugi način, kada bi to u nekom košmaru ili ludilu moglo da se donese, a to je da se dekretom Đilas postavi za predsednika Srbije, Boško Obradović za predsednika Vlade, Vuk Jeremić ne znam za šta itd, ali to ne biva. Niti je bilo, niti će biti, a niti oni to na bilo kojim izborima mogu i da dostignu kao rezultat izbora.

Podržavamo i stojimo iza toga da treba smanjiti cenzus. On će jednostavno obezbediti bolju reprezentativnost parlamenta u ovom trenutku. Uostalom, nekada davno je to i bio cenzus i čini mi se da je podizanje tog praga, ako se ne varam 2008. godine sa 3% na 5% upravo bilo na uštrb reprezentativnosti samog parlamenta.

Prema tome, zamerke koje se još upućuju da se o ovome nije razgovaralo pod okriljem predstavnika EU, ja stvarno ne vidim zašto bi to bilo privilegija predstavnika EU da oni to predlože. Ko im je kriv što se toga nisu setili. O tome se moglo razgovarati jesenas da se toga neko u tom trenutku setio, o tome razmišljao.

Ja se bojim da samo ovim predstavnicima EU, sa načinom kako su učestvovali u razgovorima tokom jeseni, i kakav pristup svemu ovome imaju, nije interes da se u Srbiji izbori sprovedu na fer i pošten način, već da se stvore uslovi da se nakon izbora, izbori na svaki način proglase nelegitimnim iako za to zasigurno neće biti nikakvog osnova. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke, kao što sam i danas rekao podržaće predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS u ovom izvornom obliku u kom su i podneti jer mislim da su poprilično dobri. Možda ima prostora za razmišljanje oko korekcije kada su u pitanju manjinske liste, kada su u pitanju pribavljanja uverenja od nacionalnih saveta tako da tu možda treba u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima još razmisliti da li postoji jedan prostor da bi taj Predlog zakona bio još kvalitetniji.

Zaista sam ubeđen i mislim da predlog koji je podnela koleginica Gordana Čomić zaista u ovom delu tehnički je nužno doraditi. Ako smo krenuli već sa intencijom da nemamo dovoljno svesti da manje zastupljenog pola bude u dovoljnoj meri na listama za naredne republičke izbore, onda treba i obezbediti ovaj uslov koji očigledno nije sporan bio niti među poslanicima, niti u javnosti u Srbiji, a to je da manje zastupljeni pol na listama dobije 40% zagarantovanog prostora kada su u pitanju liste i na lokalu i republičke liste, znači, praktično u političkom životu.

Da bi to i tehnički bilo potpuno perfektuirano, kako to umemo da kažemo, mislim da zaista treba razmotriti i neke od amandmana koji su podneti i to ćemo u subotu, pretpostavljam, zbog uslova koje Poslovnik propisuje, ako sebi smem da dam za pravo, nastaviti da radimo i da pravimo jednu dodatnu analizu kako to obezbediti.

Ono što je jako zanimljivo jeste ovo o čemu je govorila i koleginica Mihajlovska, ali mislim da u ovom trenutku zaista spoznaja svih političkih učesnika jednostavno je dovoljno jasna da ljudi koji nažalost imaju određeni stepen invaliditeta treba da budu zastupljeni u parlamentu i da se čuje njihov glas.

Ono na čemu očekujem da će se poprilično lakše u nekom budućem sazivu, koji će bolje oslikati razmišljanje Srbije, upravo zbog ovog smanjenja cenzusa jer će više ideja moći da se čuje, da će građani biti i oni čije ideje nisu veće od 3, 3,5%, 4% biti zastupljene u ovom parlamentu uticati na to da nama jednog dana kvote bilo koje vrste ne budu potrebne ni kada su u pitanju manjinske grupacije, niti kada su u pitanju osobe sa invaliditetom ili kada su u pitanju neke druge stvari. To je nešto na čemu mislim da postoji ozbiljan prostor na kome treba i može da se radi.

Zašto? Zato što ovaj period od ovih osam godina do sada je obezbedio osnovne preduslove da je Srbija ekonomski stala na noge, da više to ne treba da bude osnovni prioritet, postoji jedan zamajac koji će nas nositi dalje i ne sme i da se zaboravi na taj deo, da nam Vojska više nije udruženje lovaca kao što je to bila 2012. godine, koju smo zatekli, već postaje ozbiljan faktor odvraćanja bilo kakvog pokušaja agresije na Republiku Srbiju jer to jeste njen osnovni zadatak.

Sada nam zaista ostaje mnogo više potrebe i prostora da upravo na ovakvim stvarima kada je u pitanju bolji život građana, kada je svaki pojedinac u pitanju u nekom budućem periodu i budućem radu parlamenta posvetimo svoju pažnju i angažovanje i ukoliko budemo o tome razgovarali na način na koji se u parlamentu u principu razgovara poslednjih nekoliko meseci, onda zaista ti preduslovi i postoje.

Bez mnogo žuči, ali sa ciljem da zakoni koji se donose zaista budu isključivo i samo na dobrobit građana Srbije, ako rasprava u parlamentu se bude vodila oko toga, a da bi se to obezbedilo moramo jednostavno izjasniti se na izborima koji dolaze čije ideje podržavamo, a usvajanjem ovih zakona i smanjenjem cenzusa na 3% zaista nećemo nikoga dovesti u dilemu kada bude zaokruživao listu koja mu je bliska da umesto da glasa za nju glasa za neku drugu, plašeći se da je to, hajde da tako kažem, kolokvijalno bačen glas.

Srbija usvajanjem ovih zakona zaista do kraja u ovom trenutku podiže izborne uslove na jedan ozbiljan maksimum u ovom trenutku, a od toga koliko će kampanja biti pristojna i prihvatljiva zavisi od nas samih kako se budemo ponašali u toj kampanji. Ako dozvolimo da nas i dalje stimuliše ulični rečnik, nepristojnost, pokušaj upada tamo gde nekome nije mesto, želje da se na vlast dođe bez izbora, onda Srbiji dobro biti neće. Upravo ovakve rasprave, ovakve ideje, ovakav način funkcionisanja parlamenta jeste nešto što to zaista stavlja na marginu i ovo jeste jedan od najboljih načina da Srbija nastavi posle izbora 2020. godine da napreduje i da bude bolje mesto za život. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, bilo je zadovoljstvo da za ova dva dane ne čujemo ni jedan ozbiljan argument koji bi govorio u prilog tome da nije na mestu predlaganje i usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja. Drago mi je što su kolege razumele, prevazišle, čak možda u nekom delu i svoje lične partijske interese i očekujem da ćemo zaista svi koji smo u ovoj sali podržati usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja.

Neću dužiti, juče sam dovoljno govorio i ponovo ću podsetiti sve uvažene kolege da je ovo jedan, možda, dobar momenat za neki budući period da malo više oslušnemo šta advokatura, kada su u pitanju pravosudni zakoni, misli o njima, jer ipak advokatura je najviše u prilici da iz jednog praktičnog ugla iz onog ugla koji je važan za građane Republike Srbije da svoje mišljenje šta je dobro i šta određene promene zakonske koje dolaze na dnevni red mogu da donesu i šta se iza toga, kao problem može očekivati.

Naravno, da osim energije koje su kolege advokati uložili da bi se ovo autentično tumačenje danas našlo na dnevnom redu ne treba zanemariti, naravno ni to što je ovaj predlog artikulisan na ovakav način od gospodina Martinovića, iako je Odbor za ustavna i pitanje i zakonodavstvo formalno predlagač, jer takav nam je Poslovnik. Naravno da i stav Vlade Republike Srbije znači mnogo, jer i njihova podrška za ovakvo autentično tumačenje, a verujem da zasluge za to što je ovo na ovaj način u Vladi Republike Srbije prihvaćeno, shvaćeno je isključivo i samo na ministru pravde, gospođi Neli Kuborović.

Neću ovde zaista ulaziti u hvalospeve prema bilo kome, ali ovo se jednostavno moralo napomenuti i ovo treba da predstavlja jedan dobar temelj za neki budući rad.

Juče smo govorili o raznim stvarima koje nas očekuju ili koje će očekivati kolege koje budu u novom sazivu posle aprilskih izbora. Pravosuđe kao sistem i kao stub vlasti u Republici Srbiji mora da dobije veću pažnju.

Zaista se moraju uraditi dobre analize, šta posle ovih desetak godina su nam donele institucije poveravanja javnih ovlašćenja fizičkim licima, kao što je uvođenje javnih izvršitelja i notara, oceniti i proceniti rezultate i efekte svega toga, šta nam je donela a šta smo izgubili sa uvođenjem instituta tužilačke istrage, da li je mreža sudova koju u Republici Srbiji trenutno imamo dovoljno dobra da je pravda dostupna na lak i odgovarajući način svakom građaninu Republike Srbije, da li je Republika Srbija prisutna u svakoj sredini kroz sudove i javna tužilaštva na odgovarajući način. A da li uopšte ovakav ne samo teritorijalni raspored sudova, već i praktično organizacioni sistem, gde imamo osnovne, više, apelacione, Vrhovni i Kasacioni sud nešto što je primereno i što je dalo dobre rezultate posle ovih deset godina? Da li treba ponovo razmišljati o novoj mreži sudova?

Naravno, to su sve ozbiljna i teška pitanja i to su pitanja možda za koja treba i više od buduće četiri godine da se dovedu na mestu, jer se ne sme napraviti nijedna jedina greška, nijedan jedini pogrešan korak, da bi ono što je dobro učinjeno za ovih osam godina na ispravkama katastrofalne reforme pravosuđa s kojom su se igrali oni pre nas, mogli da u što kraćem vremenskom periodu budu sanirani i da građani Srbije zaista imaju poverenje u pravosudni sistem i da pravosudni sistem radi na način kako je to Ustavom i propisano.

Ja vam se svima zahvaljujem, na svim sugestijama koje su bile u ovoj jednoj širokoj raspravi date. Naravno da očekujem da u narednom periodu to budu i smernice za rad budućeg parlamenta, ali da ne idemo toliko daleko i široko. Ja ću vas samo u ovom trenutku pozvati da usvojimo ovo autentično tumačenje kao jedan mali korak, ali jako, jako važan, i korak koji je isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici od 31. januara 2020. godine doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini, na osnovu člana 194. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, da razmotri predlog o donošenju autentičnog tumačenja, i to član 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ujedno je, radi sprečavanja nastupanja štetnih posledica ukoliko se ovo ne usvoji po hitnom postupku, predložio da se o ovom autentičnom tumačenju raspravlja po hitnom postupku, jer su ispunjeni svi uslovi iz član 167. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Naime, 15. januara 2020. godine ovlašćeni predlagač, gospodin Aleksandar Martinović, je podneo predlog za donošenje autentičnog tumačenja u skladu sa Poslovnikom i ustaljenim procedurama. Taj predlog je prosleđen Republičkoj vladi na mišljenje. Pozitivno mišljene Republičke vlade je stiglo u parlament i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dana 30. januara 2020. godine.

Naime, ja ću vam objasniti ukratko o čemu se radi, a ponavljam da se radi o odredbi člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Radi preciznosti citiraću taj deo zakonske odredbe koji kaže – kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu zakona, overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun.

Odbor je prihvatio inicijativu predlagača u celosti sa čime je i Republička vlada saglasna, a to je da ovu odredbu treba razumeti na takav način da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim i isključivo ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.

Radi veće preciznosti i mogućnosti da i građani razumeju o čemu se radi, ukoliko u sudskom postupku iz kojeg je proistekla presuda, rešenje ili na bilo koji drugi način obaveza i pravo naplate troškova postupka, a da sam postupak, zakon koji uređuje upravo tu vrstu postupku, nije zahtevao advokatu, punomoćniku punomoćje bude posebno overeno, znači overeno kod notara u ovakvim situacijama, onda ni za naplatu takvih troškova postupka nije nužno da punomoćnik ima posebno overeno punomoćje.

Upravo ovo o čemu govorim je u skladu i sa ranijom odlukom Ustavnog suda iz septembra 2017. godine, tako da se procenilo da zaista postoji potreba da se izađe, da kažem, u susret već uočenim problemima u mogućem tumačenju ovog dela Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da se kroz ovo autentično tumačenje obezbedi apsolutno jedinstvena primena zakona kada su svi građani Republike Srbije u pitanju.

Za sada toliko. Ako bude nekih posebnih pitanja, pružićemo odgovore. Hvala.

Predsedavajući, ja sam tražio kao ovlašćeni predlagač.

Pa, nisam baš siguran, ali ću prihvatiti i kao repliku…