Zahvaljujem, predsedavajući.

Moja intervencija vezana za član 16, odnosi se na jednu apsolutnu nelogičnost i suprotnost svim pravničkim i logičnim razmišljanjima.

Naime, predlagač zakona predlaže da se na kraju stava 3. u članu 35. doda rečenica koja glasi – udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

U sledećem stavu predlagač kaže – stav 4. menja se i glasi – u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno pritužbu može podneti inspekcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast inspekcijskog nadzora.

Ne postoji nikakva pravnička logika da udruženje ili organizacija mogu nešto što državni organ ne može. Ili je morao biti isti aršin, da je neophodna saglasnost što je potpuno logično i udruženja i organizacije, kao i inspekciji, ili onda ni inspekciji ne treba da bude potrebna saglasnost.

Ovakva kontradiktornost je nedopustiva i ja moram samo da kažem da otvara prostor ozbiljnim sumnjama da neko želi da vlast ili deo vlasti prepusti nevladinim organizacijama pre nego da državni organi taj posao za koji su stručni i osposobljeni mogu da rade bar na jednak način onako kako se to nevladinom sektoru ovim želi pružiti. Iz tog razloga i ovakva amandmanska reakcija.

Pošto ja lično ne verujem u represiju, nego u dijalog, zaista sam bio iznenađen ovim predlogom da se Ministarstvo za dijalog opredeli za bezrazložno podizanje novčanih kazni koje i onako nemaju nikakvu svrhu, kada je u pitanju ni represija, ni prevencija. Smatram da se dijalogom i nekim drugim metodama može mnogo više postići nego time što će se kazne kojima se navodno preti povećati.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, odnosno Predlogom ovog zakona, stavlja se van snage izuzetno dobar Zakon o polnoj ravnopravnosti i dovode u pitanja sva postignuća koja je ovaj zakon do sada omogućio. Da je bilo razloga i potrebe da se pojedine odredbe tog zakona unaprede – jeste, ali da se umesto koraka napred učine dva koraka nazad, to zaista mislim da nije bilo potrebe.

Pošto ja nemam predrasuda, za znanje nisam siguran, ali bez obzira na postavke koje su počele vrlo često da se primenjuju, a to da ko je protiv Zakona o izmeni i dopuni Zakona o diskriminaciji ili protiv određenih stavova u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti da je neko ko želi diskriminaciju ili podržava rodnu ravnopravnost, sa tim jednostavno ne mogu da se složim.

Možda nemam dovoljno znanja, ali sam imao dovoljno iskustava da se konsultujem sa ljudima koji su profesori ustavnog prava, sa sudijama, sa kolegama advokatima, sa onima koji se bave naučnim radom, sa nekim ljudima koji rade vrlo aktivno u nevladinom sektoru i moram da kažem da zaista ne razumem šta se to od 2015. i 2017. godine promenilo do danas.

Koliko je meni poznato, 2015. godine odustalo se od ovakvog naziva zakona, jer je vladin Sekretarijat za zakonodavstvo ukazao tadašnjem tekstopiscu ili eventualno predlagaču zakona da Ustav ne poznaje kategoriju rodne ravnopravnosti. Koliko ja znam, Ustav se nije promenio. Šta se promenilo, možda ćemo i čuti.

Zaista, po tom svom skromnom mišljenju, mislim da se generalno ovakvim zakonom direktno ugrožavaju Ustavom stvarno i jasno zajamčena prava, pravo slobode govora, mišljenja, izražavanja i naučnog rada. Dodavanjem reči: „polnoj i rodnoj ravnopravnosti“ ovaj zakon smeštamo u okvire važećeg Ustava Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Javna slušanja su imala svoju svrhu da su organizovana i u parlamentu i malo duže, pre dolaska ovog zakona u Skupštinu i ulaska u skupštinsku proceduru. O primeni ovog zakona odlučivaće neko drugi.

Što se tiče amandmana na član 1. kao i mnogih amandmana u ovom zakonu, ja ću se potruditi da ih ne obrazlažem više posebno. Znači, svi amandmani koje budem propustio da obrazložim čine istu stvar.

U tekstu zakona pored rodne ravnopravnosti prethodno pominju i polnu ravnopravnost. Bez obzira na ovo o čemu vi govorite, ne može rodna ravnopravnost biti pretpostavljena polnoj ravnopravnosti. Kada se bude Ustav promenio, ja mogu da se složim onda sa vama kako god. Ili je trebalo doneti zakon koji će regulisati samo pitanje rodne ravnopravnosti. To bi možda bilo daleko efikasnije. O mojim slutnjama zašto se to nije uradilo, malo kasnije.

U ovom članu, takođe, ja tražim i predlažem i insistiram da se napokon utvrdi ravnopravnost muškaraca i žena, da se utvrdi postojanje i potvrdi postojanje nasilja ni nad ženama i muškarcima. U ovom članu 1. kako sam ga ja predložio da se promeni, gde god se evidentira postojanje ili konstatuje ili želi preduprediti nasilje nad ženama moj predlog je insistiranje da se to čini i u odnosu na muškarce.

Ne možemo zlo porediti da li je ono veliko ili malo. Njega ima, pa taman da je samo jedan jedini slučaj nasilja nad muškarcima, ovo ministarstvo je bilo dužno da to uzme u obzir na odgovarajući način i da to u zakonu adekvatno predvidi i predloži u ovoj Skupštini kao konačan tekst zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandmanom na član 4. je predloženo brisanje predloženih tački 17, 20. i 24. Tačka 17) govori o rodno osetljivom jeziku, 20) bespotrebno definiše udruženje, jer udruženja su definisana drugim zakonima i tačka 24) govori o rodnim stereotipima.

Pod parolom ukidanja rodnih stereotipa krije se, u stvari, jedan ogroman i prikriveni način poništaja polova u bliskoj perspektivi, ukidanje tradicije i vekovima iza nas uspostavljenih pozitivnih vrednosti.

Nije, srećom, sve što proističe iz tradicionalnih vrednosti loše, tako da se ne sme ni definisati na ovakav način. Naprotiv, ovakvim odredbama, ako opstanu ovako definisane, neko će sutra ovo jednostavno primenjivati kao da su sve tradicionalne vrednosti apsolutno negativne.

Usvajanje ovakvog teksta u vrlo bliskoj budućnosti, kao što smo svedoci da to postoji i u drugim zemljama, može dovesti do toga da bude progonjen svako ko vaspitavajući svoje dete, što je njegovo neprikosnoveno pravo, pokuša čak i samo da ukaže na pozitivnost tradicionalnog vaspitanja.

Pošto sam obećao, prethodne amandmane, podsetiću, ja nisam obrazlagao, zato što se tamo dodaju reči „polnoj“ i eventualno „muškarci“, ali još jednom za svagda ja ću vam sad reći ovde – u Ustavu Republike Srbije, ja ću vam sada naći i pročitati, ako treba, a mislim da ne treba, odrednica polne ravnopravnosti piše, rodne ravnopravnosti ne piše.

Smatram da je nužno da se uspostavi rodna ravnopravnost, ali ne može ono što Ustav nije precizirao da bude starije i važnije, bez obzira na tumačenje kako god ga vi dali u odnosu na ono što je vrlo precizno definisano u Ustavu, pogotovo što se ovim zakonom ukida Zakon o polnoj ravnopravnosti, a više od pola ovog zakona govori isključivo o odnosima muškarca i žene. Ovakve kolizije su nedopuštene.

Još jedna stvar, ako nisam pogrešno informisan, čak je EU iz Deklaracije o unapređenju socijalne kohezije je uklonila termin rodne ravnopravnosti.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, evo već drugi ili treći put se danas dešava da, sada već više i ne verujem ni slučajno, izostavljate deo reči koje su jako značajne, a koje sam ja iskoristio.

Ja sam bio vrlo precizan kada sam rekao – pozitivne tradicije. Nisam pričao ni o vremenu kada se nije moglo o školu. Za mene to nije deo pozitivne tradicije, kao što nikome to ne bi ni smeo da bude pozitivne tradicije, ali niko nema pravo da izbriše upravo pozitivne tekovine tradicije koje postoje.

Šta, hoćete da kažete da ne postoji ništa pozitivno u srpskoj tradiciji? Sa tim ne verujem da će se sa vama složiti bilo ko u ovoj sali.

Ja vas još jedanput molim u ime pristojnosti i korektnosti, nemojte koristiti termine koje ja nisam koristio, odnosno potrudite se, a vi to jako dobro znate, da budete precizni onoliko koliko sam ja bio precizan.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što sam i obećao, svi ovi amandmani koji su protekli bez dodatnog objašnjenja odnose se na to da se u glavi iznad određenog člana, u nazivu određenog člana, u samom članu, pored reči, odnosno ispred reči: „rodno“, dodaje reč: „polna“, „polno“ ili ostalo u odgovarajućem gramatičkom obliku, koliko da vas podsetim.

Što se tiče člana 25. i još jednog od narednih članova, ako budemo dozvolili da se ovim zakonom utvrdi obaveznost uvođenja rodno osetljivog jezika, pustićemo da se neki drugi pitaju o srpskom jeziku, a ne Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauke i umetnosti. Treba da se zapitamo i ko smo i šta smo, a onda i kuda sve ovo vodi?

Ovo je u direktnoj suprotnosti i sa Ustavom Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, jer će se ovim praktično stvoriti ogroman prostor i siguran sam da ćemo biti svedoci ponovnog uvođenja verbalnog delikta i cenzure.

Niko nema pravo i ne može da zabrani da se iz srpskog jezika bira ona mogućnost izražavanja koja mu najviše odgovara, pa makar to bili, kako to stručnjaci znaju da kažu, oblici gramatički neutralnog muškog roda.

Upravo buduća zabrana korišćenja pravilnog srpskog jezika, barem ono što pravilnim srpskim jezikom smatra Odbor za standardizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti, će biti nešto što će biti izopšteno. Ili ćemo imati jednu potpunu koliziju, da će nam školski programi srpskog jezika ići u skladu sa ovim, a da će u stvarnosti oni koji izađu iz škola, sada koji idu u školu, nalaze se ili će krenuti u školu nakon uvođenja ovog zakona, doći u situaciju da zaborave sve ono što su morali da nauče. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Izvinjavam se, ja sam ovo malo gramatike naučio koliko sam naučio, ali ovo o čemu sam govorio je upravo stav ne samo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, već mnogih profesora srpskog jezika i književnosti od osnovnih, srednjih škola, fakulteta, tako da sam u ovom trenutku neko ko vrši transmisiju njihovog mišljenja i sebi ne dajem za pravo da o ovome dajem konačni sud. Iskreno rečeno, to što sam naučio smatram da je prilično ispravno i podobno, dovoljno ravnopravno i nema smisla nametati nešto drugo i stvarati prostor za nametanje kroz ovaj zakon od onoga što Odbor SANU bude rekao kad god to bude učinio.

Pa, ja sad sa svojim svim neznanjem, čini mi se, da je „ministrica“ reč koja je bliža jednom susednom narodu s kojim se graničimo preko Dunava uglavnom, ali ne bih da budem baš neko ko je ekspert za lingvistiku, jer to nisam, ali isto tako od tih koje ste vi zvali, njima će narodna poslanica Đorđe Komlenski preneti da ste vi ovde tvrdili da ste ih zvali i ako one tvrde da ih vi niste uopšte zvali.

Javio sam se, možda nedovoljno brzo, po članu 28. Upravo ono što vi tvrdite da nije, SANU u svom saopštenju tvrdim da jeste, a i u samom zakonu ovde stoji u tački 4. po tački 3. koja podrazumeva preuzimaju u skladu sa zakonom mere koje obuhvataju, pa kaže: „Korišćenje rodno osetljivog jezika, jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada“.

Obaveznost primene onoga što SANU govori i o čemu ima stav je derogirano sa ovakvim odredbama zakona i živi bili pa videli da li ćemo u bliskoj budućnosti biti nažalost u pravu ja ili ćete na sreću u pravu biti vi.

Nema potrebe sa salivanjem straha ili otklanjanjem straha, zavisi da li je po tradiciji ili moderno rečeno, ali ja iskreno rečeno sam jako skloniji da više verujem Odboru za standardizaciju i SANU da će se na stručan način, bez obzira na mogućnost postojanja političkog stava baviti ovim pitanjem nego nama koji se bavimo politikom da ćemo na stručan način se baviti ovim detaljima.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao što sam rekao članovi o kojima nisam govorio u sebi sadrže predloge dopuna, dodavanja reči - polno ispred reči - rodno i tamo gde je eventualno bilo potrebe da se pored naziva žena doda i muškaraca.

Kada je u pitanju polna i rodna ravnopravnost u oblasti odbrane i bezbednosti ja mogu samo da kažem da ovi zakoni neće dovesti do sprečavanja diskriminacije neće dovesti do umanjenja nasilja. Ja lično mislim da ovi zakoni mogu proizvesti samo još veću diskriminaciju, nažalost i veće nasilje.

U jednom delu zakon je toliko prenormiran da to smeta i u koliziji je sa mnogim drugim zakonima, a u drugom delu je toliko opšt da jednostavno otvara previše prostora za različita tumačenja u budućoj praksi.

Ovo o čemu ja govorim nije plašenje bilo koga, nemam nikakav razlog, jer jednostavno samo želim da ukažem na činjenicu da se neko dobro, dobro potrudio oko ovog zakona, ali ne u smislu da predvidi sve na način kako to treba već, sada moram da prokomentarišem, da iza jednog dela opštih i preširokih odredbi stvori mogućnost za događaje, dešavanje i primenu suprotnu od onih koje svi zajedno razgovarajući o ovom zakonu želimo da vidimo. Ali, o mogućim detaljima uz neke druge članove. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Hajte da nekako i prihvatim, valjda kao pravnik ne mogu da prihvatim nikako da ono što nije jasno definisano zakonom, a to je da ono što ste rekli da će Srpska akademija nauka i umetnosti se na kraju izjasniti o tome šta je rodno osetljivi jezik, jer da je to namera to bi verovatno trebalo i da piše.

Imam još jedno pitanje, kategorija roda je prilično nedefinisana. Ja sam pokušavao da se raspitam i nekako sam došao do nekog broja od sedamdesetak mogućih rodova iz raznih izvora i tumačenja. Prekjuče smo čuli gospodina Zukorlića gde je pomenuo 100 i više mogućih rodova, a ja nisam primetio da ovaj zakon uopšte stvara prostor i opredeljuje ko će se o tome izjašnjavati. Ajde, ovde imamo Srpsku akademiju nauka i umetnosti pa da računamo da će do toga doći. I, na koji način će moguće zloupotrebe, jer polno određenje je biološko, a rodno određenje je nešto drugo, to je naše opredeljenje šta mi mislimo da jesmo ili poželimo da budemo.

Šta će se desiti ako se recimo desi da transrodni muškarci u zatvoru zatraže da budu smešteni u ženski paviljon? Šta će se dešavati ukoliko transrodni muškarci, koji ne mogu da uspeju u karateu, znači tzv. transrodni muškarci, zatraže da se bore u karateu, džudou, plivanju, tenisu, kik-boksu sa ženama? To se već dešava u Americi. Kako ćemo to da sprečimo? Kome ćemo da objasnimo da ovako nešto što se već dešava tamo negde, mi nismo predvideli i o tome nismo razmišljali? Hvala.

Samo vrlo kratak komentar. Taj zakon ne može da bude pod temom "ako", on je onda morao da bude zakon koji je trebalo da bude spreman i bude u paketu zajedno sa ovim zakonima, jer ovo jesu realne opasnosti koje mogu da se dese.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću pročitati jedan deo teksta koji mi je upravo stigao. Visoki savet sudstva o Zakonu o zabrani diskriminacije – ali ovo o čemu govori ovde, odnosi se i na jedan i drugi zakon – kaže sledeće: „Pre svega, Visoki savet sudstva ovim putem obaveštava nadležno ministarstvo, kao i Narodnu skupštinu Republike Srbije, da u celosti podržava primedbe koje su na navedeni zakon istaknute od strane Odbora za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti. Takođe, Visoki savet sudstva smatra da je zakonski tekst u celini protivustavan i suprotan drugim već postojećim zakonskim rešenjima, te stoga Narodnoj skupštini predlaže ili da zakon ne usvoji, ili da ga povuče iz procedure usvajanja i vrati predlagaču na doradu“.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, čovek je pre svega socijalno, društveno biće, čovek je seksualno biće, ali ima i svoje nacionalne odrednice. Da bi bio srećan, mora da zna ko je, odakle je i mora da zna koje su to vrednosti koje ga čine vrednim ponavljanja. Da bi znao šta je vrlina, mora da se nasloni na onoga pre njega. To svakako nisu roditelj jedan i roditelj dva, to su vrednosti koje su mu preneli otac i majka, a vrednosti koje su njima preneli njihovi otac i majka, a njih uopšte ne bi bilo i bez nacionalnog određenja i ne bi bili tako dobri ljudi. To nije retrogradna prošlost, to saznanje i prihvatanje je jedini ispravan put u budućnost.

Jednostavno, srpskim, najednostavnijim rečnikom, levičarski, pa ako hoćete i komunistički rečeno, jasno i glasno, ja posle ove rasprave moram da kažem – nisam čuo ni jedan jedini dobar razlog koji bi me ubedio da glasam za ova dva zakona. Ja ću glasati, nažalost, protiv istih. Hvala.