Zahvaljujem, predsedniče.

Povredili ste član 107. Znam da vi imate saznanje o razlozima ovakve frustracije i ovakvog nastupa narodnog poslanika koji je govorio, ali vaše privatno saznanje, kao i moje privatno saznanje, odakle ovakve frustracije, ovolika gomila bljuvotina koje je izgovorio ne daje za pravo da ga ne prekinete.

To što je on došao u poziciju da ne može da vrati sve što je od ljudi koje je prevario, pozajmio u zadnjih 10 godina, pa mu je kriv sistem i traži na bilo koji način da ga sistem zaštiti od poverilaca, jer ono što mu je obećano ako dođe do obojene revolucije u Srbiji, neće biti dovoljno da vrati dugove, jeste stvar koja je za paniku, ali njegovu i ne pravda ovakav rečnik u Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Zaista vas molim da prestanete sa povredama Poslovnika člana 27. i 107.

Mogu da verujem da vi niste temeljno pročitali udžbenike o hibridnom ratovanju, sprovođenju obojenih revolucija, ali ja verujem da dovoljno imate političkog iskustava da možete da prepoznate u govoru ovlašćenog predlagača parole koje su jednostavno napravljene u centru koji sprovodi hibridni rat protiv Republike Srbije.

Znači, dužni ste da ga prekinete, dužni ste da sprečite one koji žele da isprovociraju obojenu revoluciju u Srbiji i da zloupotrebe građane Republike Srbije koji su na ulici zaista reagovali u nekom trenutku iz više nego opravdanih razloga i da se ovde predstavljaju lažno kao njihovi zastupnici i predstavnici.

Ako postoji ikakva krivica gospodina Gašića i Aleksandra Vulina, to je što predlagač ove tačke dnevnog reda, preprodavac svoje partije, nastavljač one politike koje se čak i mi komunisti stidimo, nije u zatvoru. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče.

Mislim da već za danas sa ovim je kulminirala kontinuirana povreda Poslovnika, člana 27, člana 106. i člana 107.

Naime, ako smo već morali da slušamo o čakrama, karmama, kađenju, molitvama, litijama i koječemu drugom, zaista mislim da je nedopustivo da i dalje dozvoljavate da se Republička skupština unižava i svodi na prostor za unutarpartijski sukob unutar nazovi Narodne stranke.

Znate, mene stvarno ne zanima, kao i građane Republike Srbije da li će dokazani lažov ponovo prevariti prevaranta od kojeg je uzeo pare kada mu je prodao partiju. To je njihova stvar. Ko će od njih ovde u ovom takmičenju da preuzme štafetnu palicu i da pokuša da to i sto ponovo preproda to zaista za nas nije interesantno i uopšte mene zanima, ali je nedopustivo da neko ko je kao predsednik opštine Trstenik sa svojim tastom muvao, mućka, radio šta je radio, potvrđeno sudskim odlukama, ono što je radi kao direktor JKP „Počekovine“, ono što je radio kao neko ko glumi nacionalistu ovde nas dovodi u zabludu kako je Narodna stranka nacionalna stranka, stranka kojoj je vlasnik, ne predsednik nego vlasnik, jer ju je kupio, neko ko je do svojih pozicija u svetu dospeo ne kao Srbin, nego zato što po drugoj liniji svog porekla je Pozderac koji je dospeo na tu poziciju zato što je gurao politiku njegovog dede Hamdije i drugih deda, Hakije i Nurije.

Prema tome, ja vas molim da o tome povedemo računa i da ne dozvolimo da to dalje.

Ima smisla. Član 103.

Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Bez obzira na vaše pokušaje, član 103. stav 1, 2, 3, 4, 5, 6. i 7. kaže – predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz stava 1, 2, 4. i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđene članom 108. do člana 111. ovog Poslovnika.

Ovde smo svi svedoci da je ovo bila najklasičnija i najgora moguća zloupotreba iznošenjem neistine o bilo kakvom dobacivanju, nepristojnom ponašanju poslanika vladajuće stranke. Prema tome, bili ste dužni da izreknete mere iz člana 108. bez obzira na svu vašu demokratičnost.

Zahvaljujem, predsedniče. Ja razumem vašu toleranciju, razumem specifičnost situacije u kojoj se nalazimo, ali vi sebi dozvoljavate da konstantno kršite član 27. Poslovnika.

Bili ste dužni kada je govornik, koji je ovde govorio 20 minuta, da ga prekinete jer kada neko Skupštini i građanima Republike Srbije isporučuje zahteve i naloge stranih neregistrovanih lobista, a ne ono što je sam smislio, a to nije prijavio u skladu sa članom 45. Zakona o Skupštini, da je lobiranja bilo, doduše, ne verujem da američka i britanska ambasada su registrovale svoje portire kao registrovane lobiste, jer očigledno da su razgovori i ovo što smo čuli poteklo iz takvih izvora i takva pamet, ali više nego očigledno da je zakon prekršen, i Zakon o lobiranju i Zakon o Skupštini, jer ovo što smo čuli može da bude samo ovo o čemu sam govorio i to je bilo toliko očigledno da ste vi član 27. bili dužni da primenite.

Ja vas molim da ubuduće kad god se desi da slušamo ovde zahteve stranih ambasadorskih lobista iz usta uvaženih kolega prekinete govor, jer uvek bude očigledno da li je to njegovo mišljenje i njegova pamet ili je posledica neprijavljenog lobiranja, sad da li plaćenog, neplaćenog, to je sad stvar nečega što Agencija za sprečavanje korupcije treba da prihvati.

Zahvaljujem predsedniče.
Povredili ste član 107. i član 27. bez obzira na ovu vašu zakasnelu reakciju bili ste dužni da, obzirom na sva ova dešavanja i situaciju u kojoj se generalno u Srbiji i ovim tužnim danima nalazi, prekinete prethodnog govornika.
Da li će se raditi neka testiranja ili neće, o tome možemo da pričamo, šteta je samo što još niko nije izmislio blesimetar, jer da je dotični gospodin prošao kroz njega, a blesimetar bi eksplodirao na licu mesta. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče, drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, gospođo Đedović.

Ovaj moj amandman je uperen na to da se izbegne bilo kakvo ograničenje u odnosu na do sada postojeća ograničenja, kada je u pitanju maksimalni kapacitet priključenja proizvodnog objekta i isključivo samo u odnosu na kupca-proizvođača, domaćinstva. Zašto? Predloženom izmenom zakona upravo bi se građani destimulisali da ulažu u sredstva u obnovljive vidove energije, a favorizovali veliki proizvođači čije beneficije bi na kraju plaćali isti ovi građani Republike Srbije. Ako već skuplju cenu proizvodnje zelene energije građani Srbije treba da snose i da plate, onda je više nego logično da upravo su oni ti koji treba da imaju prioritet u mogućnosti da iz toga izvlače benefite.

Nisam ubeđen da i dosadašnje zakonsko rešenje, bez obzira na ovaj broj mogućih korisnika koji su zainteresovani za ovu vrstu priključenja, može u ovom trenutku da ugrozi elektroenergetski sistem Republike Srbije. Ako postoji rizik da on dođe u pitanje, onda iskreno rečeno bolje da ste isključili mogućnost da se priključuju neki novi veliki proizvođači, a ne građani Republike Srbije.

Potpuno bih podržao i razumeo ovakvo ograničenje ili neku kombinovanu meru da je Ministarstvo ili „Elektroprivreda Srbije“ našla načina da ona finansira direktno i stimuliše građane do tih 6,9 kilovata koje predlažete u novom rešenju i da to bude razlog da sami građani tu sebe pronađu.

Ovako, ako građani treba iz svog džepa da plate to što će neko drugi biti privilegovan, mislim da jednostavno u krajnjem slučaju nije korektno prema građanima, a verujem da bismo kao građani razumeli i da se potpuno obustavi mogućnost priključenja novih građana, uz uslov da „Elektroprivreda Srbije“ gradi i razvija sopstvene kapacitete zelene energije kada su u pitanju solarni paneli, vetroparkovi i ostalo, jer to jeste prioritetni interes, izvinjavam se, predsedniče, Republike Srbije, da to veliko dobro bude pod kontrolom Republike, a ne nekih drugih.

Zahvaljujem, predsedniče.

Mislim da onaj ko sebi dozvoljava da kaže da je Kuluvija poslodavac Aleksandru Vulinu zaslužuje da u Skupštini dobije jedno posebno radno odelo sa košuljom koja se zakopčava na leđima. Hvala vam.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ova amandmanska intervencija se odnosi na to da predlažem da se kao moguće polje delatnosti iz koje se može zaposliti lice i angažovati da bude savetnik za bezbednost proširi i na polje društveno-humanističkih nauka.

Naime, nejasan mi je odgovor Vlade koja kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlogom zakona izvršena izmena, obzirom da su u pitanju obavljanje stručnih i specifičnih poslova, što se u nizu naglašava, a podizanjem nivoa kfalifikacija i propisivanjem obaveza izdavanja odgovarajućih licenci poslove savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje u buduće će obavljati lica sa stručnim, odnosno akademskim nazivom inženjer koje lice može da stekne nakon završenih studija koje su oni pobrojali u predlogu, a kaže da se ta titula ne može steći završavanjem fakulteta iz oblasti društveno-humanističih nauka.

To je u redu, to znamo svi i to nije sporno, ali ja moram iskreno da kažem da ne razumem zašto je lice koje je završilo fizički nauke kvalifikovanije da obavlja posao savetnika za bezbednost samo zato što ima titulu inženjera, recimo, u oblasti poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, snabdevanja vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja, skladištenja i sličnim aktivnostima, da ima bolje kvalifikacije i veće i bolje predispozicije nego lice koje je završilo fakultet iz oblasti i polja društveno-humanističkih nauka.

Podsetiću vas da u ovu oblast spada i Fakultet bezbednosti. Prema tome, obzirom na činjenicu da i nemamo preveliko interesovanje, obzirom na visinu zarada koje su obezbeđene u privredi za ova lica, ne vidim preteranog interesovanja da to budu isključivo samo inženjeri. Ne vidim ni svrhu da se to ograničava na ovakav način, jer zasigurno u tim svim poslovima ima mesta i za one koji su završili Fakultet bezbednosti, ali i pravnika i nekih drugih odgovarajuće struke da taj posao mogu da odgovarajuće obave, kao i oni koji su završili fizičke nauke, a zadesi se da obavljaju poslove savetnika u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Mislim da o ovome treba ozbiljno razmisliti, jer će se time samo proširiti dijapazon lica sa stečenim odgovarajućim zvanjem koje mogu da odgovore svojim pravima i obavezama na ovim radnim mestima i da ti poslovi budu daleko kvalitetnije obavljeni, pogotovo na klasifikaciju koja je na ovakav način ponuđena već u samom zakonskom predlogu.

Hvala.

Poštovani predsedniče, povredili ste čl. 103, 104, 108. i 109. – niste prekinuli poslanika koji je reklamirao i zloupotrebio reklamiranje povrede Poslovnika.

Poslanik koji je danas unižavao parlament i državu Republiku Srbiju, svojim ponašanjem, svojim postupanjem, na zajedničkoj sednici sa predstavnicima parlamenta EU i Odbora za spoljne poslove. Poslanik koji je unizio Skupštinu, prisilio kolege poslanike da stave slušalice zato što se prenemagao na engleskom jeziku, ulizivao, uvlačio i kmečao evropskim poslanicima, glumeći žrtvu kojoj niko ne da da priča, koja ne može da priča, iako nikakvog prava po Poslovniku na toj sednici nije mogao da govori, a onda izmišljao najgnusnije laži o Republici Srbiji, tvrdeći i ubeđujući da ako oni dođu na vlast, da će oni odmah uvesti sankcije Rusiji, da će priznati nezavisnost i samostalnog Kosova, da će uraditi ono što građani Srbije nikada neće učiniti, tvrdeći da mi dezavuišemo Evropski parlament i EU, kao vladajuća koalicija, tvrdeći da građani Republike Srbije žele ono što oni izmišljaju da žele.

Prema tome, ako takav neko svoje autoprojekcije, jer je danas prisilio nas da se stidimo toga šta radi poslanik ovog doma, terajući nas da stavimo slušalice, ne zato što ne čujemo, nego zato što ne razumemo jezik na kojem govori, morali ste da ga prekinete, morali ste da uzmete vreme poslaničkoj grupi za zloupotrebu Poslovnika i morali ste da mu bar izreknete opomenu.

Ne tražim da se glasa. Hvala.

Zahvaljujem.

Onaj ko nema ogledalo kod kuće i ne zna šta je sramota i verovatno ne zna ni da pocrveni ni posle svega onoga što je učinjeno danas.

Ovo što smo slušali upravo, možda i jeste mesto da slušamo u ovakvom formatu u plenumu, pa neka svako iznosi svoje političke stavove. Ali, na onakav način besprizoran, beskrupulozan, sraman, do te mere da ne samo što je bilo sramota predsednika odbora koji ima vrlo slične stavove po pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i mnogim drugim pitanjima kao ovo što smo ublaženo čuli danas u odnosu na ono što smo danas slušali, odnosno juče već, njega je bilo sramota.

Bilo je sramota poslanike koji su nam bili gosti danas. Umesto njih da slušamo, morali smo da objašnjavamo da nas je sramota nekontrolisanog ponašanja. Ono je ličilo na sve osim na ponašanje nekoga ko zna šta je čast i dostojanstvo. Možemo da se razlikujemo u čemu god hoćemo. Ovde da neko imputira da je u pitanju ljubav prema Putinu ili nečemu, kad bude bio interes Republike Srbije uvešćemo sankcije i Kini i Rusiji i Americi i Engleskoj i bilo kome.

Niste vi taj koji će to odrediti. Možete da predložite, ovde možete da predložite, ali u onakvom formatu, a čujemo kako se ponašate u inostranstvu, još gore od onoga što je danas bilo ovde. To građani Srbije treba da čuju.

Koje jezike ja znam, to je moj problem. Možda ne znam nijedan, možda ne znam ni srpski dobro, ali u ovom domu se govori srpski jezik ako ste poslanik ovog parlamenta. I jako je dobro da građani Republike Srbije znaju koja je cena za prodaju srpske države. Trista evra po hektaru je cena za koju mi treba da prodamo Republiku Srbiju, da mi treba da se odreknemo i Kosova i Metohije i suvereniteta i da se ponizimo i da puzimo zbog 300 evra po hektaru. Nije ni čudo što su izgubili vlast u Šapcu i nikad više neće ni dobiti.

Repliku.

Zahvaljujem, predsedniče.

Verujem da će građani Srbije, bez obzira koje je ovo doba noći, jutra, dana, kako god, jako dobro imati priliku da čuju o čemu se radi i ko kakve stavove, kada je Srbija u pitanju, zastupa.

Ne znam koliko ko ima hektara, ali sam siguran da oni za koje neko ovde misli da brani njihove interese su spremni zasigurno, da mu plate regres 300 evra po svakom hektaru, svake godine, samo da ih više ne brani, jer osnovna pozicija koju on nikako, očigledno, ne može da shvati, može da prodaje ono parče imovine koje ima u Srbiji za pare koje hoće, ali Srbija i Kosovo i Metohija se ne prodaju ni za kakve pare. To nema cenu. Za to se ne uzimaju provizije, za to se ne traži benefit.

Nemamo mi pravo ni zarad naših predaka, ni zarad naših potomaka, da trgujemo sa srpskom svetom zemljom. Može neko da priča da je to demagogija, ali mi smo samo usputni činioci u nekom trenutku i nekom vremenu. Sve dođe i prođe, samo Srbija mora da ostane večna i da onima iza nas ostavimo bar onoliko koliko smo nasledili, ako nemamo više.

Kad to neko bude shvatio, kad tako bude počeo da razmišlja, možemo da razgovaramo na jedan normalan i civilizovan način o svakom razmišljanju šta je bolje za Srbiju. Ali, siguran sam da u sledećem mandatu građani Srbije ovakve zaštitnike neće pustiti u parlament. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani predsedniče Skupštine, ja zaista za trenutak sam se zapitao na kojoj se sednici nalazim, ali nije me baš tako lako dekoncentrisati, jer sa takvim uverenjem govoriti da se danas govori o javnom pravobraniocu, pričati o Agenciji javnog pravobranioca od nekog ko tvrdi da sa ove strane uvažena koleginica ne zna ništa o pravima, jer on ima pravosudni ispit, ja stvarno mislim da je krajnje vreme da se ovom problemu posveti ili gospođa Nada Macura, koja je ovde prisutna, jer ovde zaista neki problem ozbiljan postoji, a ako ona kaže da je zaista sve u redu zdravstveno da onda koleginica koja je prozivana nakon sednice posveti jedno vreme i gospodinu koji kaže da ima pravosudni ispit objasni nešto iz oblasti zakonodavstva i prava, pošto institut opoziva položenog pravosudnog ispita ne postoji na jednu veliku žalost.

Možda će zbog njega leks specijalis morati biti donesen, ali o tom potom, jer stvarno ne želim da građani Srbije i jednog trenutka imaju pred sobom bilo kakvu sliku da ovako nešto može u ozbiljno psiho-fizičkom zdravstvenom stanju da izgovori neko ko je završi Pravni fakultet i ima potvrdu da je završio Pravosudni ispit.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, zaista ne znam kada će se uvažene kolege iz opozicije dogovoriti šta oni u stvari ovde hoće. Da li su njihovi govori i komentari, istupi posledica ličnih frustracija zbog postojanja osuda ili straha da će biti krivično gonjeni, da li od straha da li se istražuju neki mogući postupci protiv njih, da li je to postupanje prema nalozima njihovih vlastodavaca ili je sve to jedan miks koji ovde postoji?

Zaista truditi se iz sve snage i pokušavati po onog Gebelsovskoj metodi da se sto puta izneta laž pretvara u istinu dezavuisati institucije Republike Srbije tvrditi ovde nešto što je potpuno nesuvislo, a to je da je bilo ko, a kamoli ministar policije Republike Srbije, uopšte imao potrebu da vrši bilo kakva snimanja, praćenja nekih tamo nazovi opozicionara iz Rusije, a još manje da to nosi nekome na noge je zaista samo jedan tipičan oblik hibridnog rata i to može da se pripiše samo malicioznosti vlastodavaca, finansijera i nalogodavaca onih koji o tome govore.

Očigledno je da će pravosudni organi morati u nekom budućem periodu da svoju pažnju posvete i takvim detaljima jer govoriti o tome u današnje vreme kada se jasno zna da krivično delo ugrožavanja ustavnog poretka je nešto što nije zastarelo, a postoje jasni podaci da je neko koga su oni protežirali i za koga su stajali, molio one koji su gurali nezavisnost Kosova 2008. godine, molio da to ne rade dok se ne budu završili izbori za predsednika, dok on ne bude bio predsednik, a da će posle toga okrenuti glavu na drugu stranu, stvarno je licemerno staviti u kontekst bilo čega, bilo čiji postupak danas kada se grčevito borimo da sačuvamo KiM u okviru Republike Srbije i da vratimo one ingerencije koje slede.

Prema tome, državni organi ako ne mogu ovog trenutka da se bave onima koji imaju poslanički imunitet, svakako onima koji ga više nemaju, a krivična dela zastarela, nisu ni mogli ozbiljnije da se pozabave.

Ne pripadam onima koji su se zalagali za ovakve ustavne promene. Iskreno rečeno mnogo snage i energije ne samo ja nego i mnogi koji su učestvovali u javnim raspravama od 2017. godine do današnjih dana prvo su imali jedan ogroman napor da jedan narativ koji je stvaran kao ovaj narativ da je Srbija nečiji sluga i da oni koji brinu o interesima Srbije da su nečiji sluga, stvarali su narativ da poslanici Republike Srbije vrše direktan uticaj, pritisak na pravosuđe Srbije.

Taj narativ posle upornih postavljanja pitanja – kada, gde i kako se to desilo i ko je podneo krivičnu prijavu za tako nešto od strane sudija ili tužilaca, jer po meni i po mišljenju, nadam se, svih uvaženih kolega pravnika, onaj ko bi trpeo takav pritisak od strane sudija i tužilaca, a nije podneo krivičnu prijavu zbog toga i ne zaslužuje da bude ni sudija ni tužilac, taj narativ se promenio u mogući politički uticaj.

Danas smo tu gde jesmo, neću tu temu više otvarati. Rodilo se, treba da se ljulja i danas pred sobom pored predloga kandidata za članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, imamo kandidate i za Državnu reviziju, imamo kandidate i za Zaštitnika građana i sad slušamo žalopojke kako je bilo malo kandidata ili predlozi nisu dobri.

Zakoni koji su usvojeni u ovoj Skupštini u proteklom periodu, da li u proteklih godinu dana ili pre 10 godina ili su menjani u međuvremenu, propisuju da Narodna skupština odlučuje o onim kandidatima koje predlože odbori, a odbori su mogli da predlože samo one kandidate koji su konkurisali i za Zaštitnika građana, a i za ove dve nove institucije, znači za istaknute pravnike u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva.

Ja bih se gospodo na vašem mestu zapitao i pokrio, jel, verovatno nastavak onaj žargonski sledi ušima, jer ako žalite za tim što više ljudi nije konkurisalo, zapitajte se koliko ste tome sami doprineli. Da li su mnogi ljudi odustali, jer nisu želeli da budu u situaciji da se njihovo ime kalja, unižava bez ikakvog osnova, bez ikakvog razloga samo zato što se vašim nalogodavcima ili nekom od vas ne dopadaju?

Prema tome, izuzetna čast i poštovanje svim kandidatima koji su uopšte konkurisali, a ja sam apsolutno siguran kada je u pitanju predlog kandidata za moguće članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i za Zaštitnika građana da su to najbolji kandidati izabrani i predloženi što od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, što od Odbora za pravosuđe.

Prema tome, danas je jedan kolega izjavio da su ovo 16 Vučićevih kandidata ili SNS-ovih kandidata, nisam siguran za taj citat, a ja ću vam reći da je to jedna apsolutna neistina. Znači, samo jedan kandidat je dobio 11 glasova, onoliko koliko vladajuća koalicija broji u Odboru za pravosuđe. Da jedan kolega iz vladajuće koalicije nije glasao, odnosno propustio je da glasa svojom voljom ili slučajnošću, još dva kandidata bi bila izabrana u onom prvom krugu kada je dovoljna dvotrećinska većina. Računajući da se ovde vi ponašate navodno demokratski, ja onda pretpostavljam da ste se usaglasili učestvujući u glasanju, jer su ti kandidati, njih 15, ukoliko se ja ne varam, od mogućih 18 na toj prethodnoj, prvoj sednici odbora na kojoj se to odlučivalo, dobili od 12, pa naviše glasova, do 18, mislim da je to bio maksimalni broj, nemojte me držati za reč.

Prema tome, s pravom očekujemo da su to bili usaglašeni stavovi i da nećete dozvoliti da se u Skupštini aktivira rezervni mehanizam, a to je da Komisija umesto Skupštine izabere istaknute pravnike.

Od kandidata koji su konkurisali za Zaštitnika građana Zoran Pašalić je najbolji kandidat. Vi se dogovorite jedanput da li vam u nekim situacijama treba statistika i broj rešenih predmeta ili ćete svaki put manipulisati sa statistikom ili sa nekim pojedinačnim predmetom, ako hoćete nekom da napakostite. Svojim radom, svojim ponašanjem u prethodnom periodu, ja sam siguran da je makar malo bio pristojniji da bismo imali mnogo veći izbor među mogućim kandidatima i za VST i za VSS i za Zaštitnika građana.

Prema tome, nemojte drugima spočitavati i stavljati na teret ono što ste upravo samo proizveli. Ono što je jedan veliki zadatak članova koji će biti izabrani nadam se u Skupštini, četiri člana VSS i VST jeste upravo sprečavanje korporativizacije pravosuđa i jeste ispravljanje i popravljanje stepena neznanja koje postoji u pravosuđu. U pravosuđu ja vam tvrdim da korupcije nema ni jedan 1% od onoga o čemu vi govorite. Problem danas u pravosuđu jeste neznanje, a neznanje je proisteklo, a ne volim da generalizujem ali predugo bi trajalo da pominjem sva imena, zato što je 2010. godine nepripremljeno u pravosuđe ušlo 1000 i nešto ljudi. Baviti se pravosuđem je zanat i umetnost. Zanatom krenete da se bavite, pa najsposobniji treba da odu tamo u najviše institucije gde možemo da kažemo da to pripada i umetnosti, ali nikada nije bio filozofija i to se vremenom uči. Neko ima više talenta, neko manje talenta. Mnogi su preskočili mnoge lestvice koje nisu prošli, iz opštinskih sudova otišli u apelacione sudove, pa i oni kao u fudbalu kada klinca od 16 godina koji je veliki talenat gurnete u prvi tim u neka davna vremena, on bude talenat i zvezda dve, tri godine, onda sagori jer nije dozreo. Onda možemo kao i danas da se naslušamo svega i svačega od pojedinih sudija kada pokušavaju da glume političare i leče neke svoje komplekse.

Ja jesam na javnom slušanju pomenuo, ali ću zasigurno insistirati na tome i dostaviću u stvari onima koji budu izabrani u VST sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela, ratnih zločina protiv čovečnosti i genocida, koji je zaključen 13. oktobra 2006. godine, između tadašnjeg tužioca za ratne zločine Republike Srbije Vladimira Vukčevića i glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske Mladena Bajića, jer mislim da time VST mora da se pozabavi kao aktom koji je potpuno nezakonit. Aktom, kojim smo mi Hrvatskoj dostavili sve živo što su nam tražili, što nam nisu tražili i danas nam se smeju, ne postupajući ni po onim osnovnim normativima međunarodnog prava i međudržavne saradnje.

Visoki savet tužilaštva time, a VSS će verovatno morati da se pozabavi opstrukcijom pojedinih sudija, a mnogi od njih su upravo 2010. godine avanzovali u predmetima ratnih zločina i njihovog postupanja, gde nisu u pitanju donošenje odluka, nego je u pitanju klasična opstrukcija tih predmeta i izbegavanje donošenja odgovarajućih odluka.

Prema tome, to su neke stvari na kojima ni malo ne zavidim ljudima, jer ih je malo, ali nadam se da su dovoljno obrazovani i da će uspeti sa tim stvarima da izađu na kraj i da podnesu teret onoga čega smo se mi kao Skupština ovde u principu ovde manje ili više odrekli. To je ono što jeste.

Još nešto čime treba da se pozabave. Pošto smo se do sada, do danas, dok se ne završi ova sednica zabavljali narativom o uticaju parlamenta na rad pravosudnih organa, znači, završavamo tu epizodu sa izborom članova VSS i ostalo, nema više tog narativa, ne može da postoji taj narativ i nemojte više izmišljati da je ovo neka metodologija da se ponovo vrši nekakav uticaj. Niti ga je bilo, niti će ga biti od strane ni zakonodavne, ni izvršne vlasti, ali očekujem da li će se oni pozabaviti kada dođu na dnevni red o tome da li postoji neka druga vrsta uticaja. Za politički uticaj kada je parlament u pitanju, zaključili smo da ne postoji, pošto se prešlo na mogući politički uticaj. Pa ću biti fin i reći da li će oni se pozabaviti time da li postoji mogući finansijski uticaj na rad pravosuđa, na jedan vrlo suptilan način, a to je da udruženja koja su bila jako eksponirana u vreme ovih ustavnih promena su ostvarila ogromne prihode za vreme perioda 2016.-2022. godina.

Ovo su inače javni podaci na sajtu koga zanima, mene zanima pa sam i poskidao. Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je dobilo 57.900.000 dinara, ali donacija projekata stranih ambasada, Fonda za otvoreno društvo, USAID, OEPS. Društvo sudija je prošlo nešto skromnije, sa 21.484.000 dinara donacije. Po istim projektima. Fond za otvoreno društvo, USAID, OEPS, strane ambasade. Zanimljive organizacije kao CEPRIS 26.000.000, ali i JUKOM sa 277.801.000 u periodu 2017.-2021. godina u stvaranju narativa da postoji politički pritisak i uticaj na pravosuđe da bi se došlo u ovu fazu u koju smo došli, da se parlament odrekne ravnoteže vlasti.

Svi zajedno su dobili 344 miliona ili, da prevedem, kako kolege sa moje desne strane to vole više da se preračuna, 2,8 miliona evra. Možda ni parlament uvek nije bio najsjajniji, ali ovde ima kolega koji su slučajno završili prava, a ima i onih koji nisu pravnici, ali smo ovde kao poslanici doživeli direktne pretnje od Lidije Komlen Nikolić na javnom slušanju kako će tužilaštvo promeniti odnos prema Skupštini i lično prema poslanicima ukoliko ne budu izglasali ustavne amandmane. Pa mislim da bi trebalo i time da se neko pozabavi. Na mene to nije moglo da izvrši nikakav utisak, ni pritisak, ali ako ništa drugo, možda time, iako je zastarelo, bi trebalo da se pozabavi njihov etički odbor.

Prema tome, ovo jeste jedan ozbiljan korak. Ja vas molim da ispoštujete ono što ste na Odboru za ustavna pitanja i Odboru za pravosuđe radili i da Skupština odgovarajućom većinom koja je pripisana i dogovorena izabere članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, manite vaše nalogodavce, bar za trenutak, ispoštujte sami sebe, jer ja verujem da to što ste zastupali kao stanovište na odborima nije bilo vaše lično stanovište, već je stanovište vaših političkih organizacija.

Podsetiću, ovde je jedna uvažena koleginica pre mene govorila, da je čak i većina od ovih kandidata predložena od strane kolega iz opozicije. Prema tome, nemojte da od ovoga dozvolimo da radimo, da se desi da učinite ono što činite sa nekim drugim stvarima i da unižavate poziciju Srbije danas kada nam je svaka trunka jedinstva jako važna, a ovo jeste nešto. Ako ja mogu, koji sam bio ogorčeni protivnik ovoga, da prihvatim činjenicu i da se nadam da sam apsolutno bio u krivu protiveći se ovakvim promenama, da učestvujem u glasanju i preuzmem odgovornost, onda uvažene kolege izvolite i vi. Hvala.