Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja neću sada ulaziti u dalja objašnjenja, nadam se da će biti dovoljno jasno. Negde početkom ovog mandata, obzirom da sam i u Odboru za državnu upravu, lokalnu samoupravu i pravosuđe, pripadnici jedne nacionalne manjine su stavili primedbu ili pitanje na sednici Odbora zašto u sredini u kojoj oni imaju pretežan broj stanovnika, sudija koji se predlaže nije pripadnik te nacionalne manjine.

Kolege iz Visokog saveta sudstva su, naravno, dostavile odgovarajuću dokumentaciju i šta se uspostavilo? Uspostavilo se da je razlika u kvalitetu osoba koje su konkurisale bila toliko velika da je ključ bio neprimenljiv. Kolege su se s tim, naravno, saglasile, jer je bilo jako važno da u toj sredini sudi neko ko svoj posao izuzetno dobro obavlja.

Ja ne želim da pravim bilo kakvu aluziju i analizu, samo hoću da kažem da je potrebno napraviti detaljnu analizu zašto se to tako desilo tamo, a to ne svoditi na proste brojeve, jer mi pričamo o ljudima, pričamo o osobama koje treba da sprovode zakon, koji predstavljaju državu. Prema tome, svašta je tu od toga moguće, a ono u šta sam ja apsolutno siguran, obzirom da ovo nije prvi put da se ovakva pitanja postavljaju, siguran sam da bi kancelarija Zaštitnika građana i druge institucije apsolutno reagovale u tom pravcu i upozorile da tu postoje nekakvi problemi.

Prema tome, obzirom da toga nema, ja ipak ću u ovom trenutku verovati da se zaista sve što se tamo dešava i po pitanju tog zapošljavanja o kojem konkretno govorite, dešava, naravno, u dobroj veri i nameri da je najvažnije da ti organi besprekorno ili što bolje funkcionišu na terenu, a naše kao nekih ljudi koji se bave politikom i predstavnici smo građana, pogotovo sredine iz kojih dolazimo, jeste da upravo objasnimo da je to mnogo važnije, nego da li se neko zove Pera ili Žika, da li je mršav ili debeo. Važno je da posao koji mu je poveren obavlja isključivo u korist te zajednice. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, 1. januara 2010. godine, znači za nešto malo više od dvadesetak dana, naravni će se ravno 10 godina, od kada su u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni prekršajni sudovi. Više od devet, uskoro će biti, ako ne usvojimo ovaj predlog i punih 10 godina, sudijama koji sude prekršajnu materiju, primanja nisu izjednačene sa njihovim kolegama, koji sude u drugim sudovima.

Ja nemam razloga da posebno objašnjavam, jer je svima jasno šta to znači. To nije samo nepravda, to je jednostavno nešto što je bila dužnost i obaveza još 2010. godine, kada su uvedeni u zakonodavni sistem Republike Srbije, da se uradi. Očigledno da što više vremena prođe, sve je teže odraditi, ali iskreno ne vidim ni jedan jedini razlog koji bi govorio protiv toga da se ovakav zakon donese.

Između ostalog reći ću, samo jedan podatak, da je samo Prekršajni sud u Beogradu, naplatom prekršajnom novčanih kazni, u 2018. godini, u budžet Republike Srbije uneo milijardu 222 miliona dinara. Kompletna primanja svih zaposlenih, ne samo sudija, nego kompletnog osoblja, u Prekršajnom sudu u Beogradu, na godišnjem nivou iznosi 465 miliona dinara. Praktično, skoro 800 miliona dinara, u 2018. godini, je Prekršajni sud u Beogradu, inkasirao u korist budžeta Republike Srbije. Da bismo izjednačili njihove zarade, na način kako to i zaslužuju i uskladili to sa Ustavom Republike Srbije, na godišnjem nivou je potrebno nekih 220 miliona.

Iz svega ovoga jasno proizilazi da sudije za prekršaje, nisu teret ovog budžeta i da oni svoje plate trostruko opravdavaju i zarađuju radeći svoj posao savesno, ažurno i čestito. Ako u budžetu Republike Srbije iznađemo mesta za kojekakve nevladine organizacije, koje rade protiv interesa Republike Srbije, onda stvarno mislim da u budžetu Republike Srbije mora da bude mesta da ovi ljudi dobiju plate kakve treba da imaju, kao i ostale njihove kolege. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, danas je jedan ozbiljan set zakona na dnevnom redu, a ja ću posvetiti prvenstveno pažnju Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj set zakona koji donosimo jeste, kao što su moji prethodnici rekli, u cilju da se izborni uslovi u Republici Srbiji još više unaprede, poboljšaju, i to je nešto što zaista je mesto i vreme uraditi i bez nagovaranja ili, da tako kažem, zlonamernika koji kažu da se to radi pod pritiskom EU ili ovih koji prete bojkotom.

Iskreno rečeno, pripadam političkoj partiji koju ulazak u EU baš i ne zanima, da ne kažem ne baš uopšte, ali gotovo da nas ne zanima. Da li će Srbija jednog dana ući u EU ili ne? O tome treba da odluče građani Srbije na referendumu i kakva god bila odluka, mi ćemo to poštovati. Jedino što nas zanima jeste da Republika Srbija eventualno u EU uđe svojom voljom, stojeći stabilno na obe noge, sa dobrom privredom, dobrim sistemom, potpuno realizovanim pravima građana do kraja, u najširem mogućem obimu, pa o ovome neka građani odluče kako god žele i mi ćemo to poštovati.

Valjda mi je iz tog razloga mnogo jednostavnije da i o ovoj temi, kao i o mnogim temama govorim. Ono na šta ću posebno staviti akcenat, to je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i jedna stvar koju je Pokret socijalista pokrenuo još na razgovorima koji su vođeni na Fakultetu političkih nauka, potom kada su ti razgovori prešli i pod krov Skupštine Republike Srbije, nastavio sa tom inicijativom. Čini mi se da ta inicijativa nije do kraja prepoznata i mi smo amandmanski reagovali kao poslanički klub. O tome ćemo naravno u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima malo više govoriti.

Inače, radi se o sledećoj stvari - radi se o zabrani političkim subjektima da u vreme izborne kampanje političko oglašavanje ili iznajmljivanje termina ili, kako se to žargonski kaže, komercijalno oglašavanje koriste usluge medija koji nisu registrovani u Republici Srbiji, koji nemaju sedište u Republici Srbiji i koji nisu poreski obveznici Republike Srbije.

Dva su ozbiljna razloga za ovakav stav za koji mislimo da se mora uvažiti. Jedan je da ja zaista ne mogu da razumem da mi dozvolimo da se ogromna sredstva tokom izborne kampanje i izbornih aktivnosti prelivaju u medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji, koji u Republici Srbiji ne plaćaju porez, a svi znamo da najveći deo sredstava koji se troši u izbornim kampanjama potiče iz budžeta Republike Srbije.

Poreski obveznici Republike Srbije ne zaslužuju da se novac koji su zaradili, koji izdvajaju, koji odlazi u budžet, ode nekome ko nije poreski obveznik u Republici Srbiji. Priče o nekakvom navodnim prekograničnim kanalima, međunarodnim obavezama nisu tačne. To jednostavno nije istina.

Mi nemamo nikakvu obavezu da dozvolimo u Republici Srbiji da N1, Nova S i još neki prekogranični kanali rade ovako kako rade.

Ako smo dopustili neravnopravnu tržišnu utakmicu kada su mediji u pitanju i doveli u neravnopravan položaj medije koji su uredno registrovani u Republici Srbiji, koji Republici Srbiji plaćaju porez, koji se finansiraju iz budžeta, mislim na Javni servis, i od TV pretplate građana u izbornoj kampanji nemamo pravo da dozvolimo ne samo iz tog razloga što ta sredstva potiču od građana Republike Srbije na ovaj ili onaj način, već i iz sledećeg razloga – narušićemo sve principe o kojima govorimo kada hoćemo da izborne uslove poboljšamo u Republici Srbiji u odnosu na današnji dan.

Evo iz kog razloga - REM nema nikakvo pravo nadzora i kontrole nad medijima koji nisu registrovani i koji nemaju sedište u Republici Srbiji. Skupštinski odbor, za koji verujem da ćemo ubrzo izabrati i formirati, takođe nema nikakvih nadležnosti i ingerencija nad medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji. Sa ozbiljnim pravničkim egzibicijama možemo u nekim situacijama da ih podvedemo pod odgovornost srpskog pravosuđa i da se pokrenu nekakvi postupci zbog načina njihovog rada, ukoliko on bude direktno suprotan zakonu, pravilima koja se budu ustanovila u vreme izborne kampanje.

Prema tome, svi razlozi da se ovakva inicijativa usvoji su apsolutno jasni, logični, razumljivi i na mestu. Mi smo ovde predstavnici građana Republike Srbije i o njima prvenstveno moramo da vodimo računa.

To što je moje lično mišljenje da ovde ne postoji nikakva rupa u zakonu, da ovde postoji samo rupa u koordinaciji nadležnih ministarstava i nadležnih državnih organa, koji nikako da se dogovore ko je taj ko treba da preispita poslovanje, budite sigurni da mi narodni poslanici nećemo stati od nadležnih državnih organa, a to će na kraju biti sudovi i tužilaštvo mi ne budemo dobili konačan odgovor. Iako je to put kojim se teško ide, jer nemamo sredstva i mogućnosti koje na raspolaganju imaju oni za koje mi mislimo da su dužni da odu i da utvrde da li su ovi prekogranični kanali stvarno prekogranični kanali ili su fiktivni prekogranični kanali, koji sve nas vuku ovde zajedno za nos, je stvar izbora kako će dalje postupati, ali poslanici će istrajati na ovome da od nadležnog državnog organa Republike Srbije dobiju odgovor da li smo u pravu ili možda grešimo. Ukoliko grešimo i u to budemo na odgovarajući način ubeđeni mi ćemo apsolutno biti spremni.

Uređivačke politike nas ne zanimaju. Apsolutno me se ne dotiču nijedne od ovih televizija, ali me se dotiče to što sam ubeđen da ogromna sredstava koja bi morala da budu pripisana budžetu Republike Srbije kroz poreze i ostale obaveze onako kako ih plaćaju mediji koji su registrovani u Republici Srbiji odlaze, po meni, nezakonito van Republike Srbije.

Istrajaćemo na tome, budite sigurni, i mislim da nam je to svima zajednički interes. Istina je jedino ono što je važno. Prema tome, zaista vas molim da o ovoj inicijativi već sada razmislite jer upravo u članu 2, koji je predložen od strane Vlade, a radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jeste nešto što uvažava trenutnu realnost, a omogućuju da sve ove principe o kojima se govori mi do kraja u svemu ispoštujemo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postoji jedna moja diskusija očigledno nije dobro shvaćena od kolege Krlića, ja moram da kažem sledeću stvar, a obzirom i na ovo što je gospodin Mirčić pomenuo, a to je da za razliku od njega meni je zadovoljstvo što se zidaju nove zgrade RTV-a, zato što se određeni kapaciteti RTS-a obnavljaju, ali i to mi je isključivo zadovoljstvo zbog ovog običnog sveta koji radi tamo kada su kamermani, šminkeri, producenti, novinari i ostalo.

Ono što se ne slažem, ne slažem se sa ovim povećanjem takse, nije to neki preveliki iznos od 35 dinara mesečno, ali ja više ne znam drugi način kako se izboriti sa ovakvim menadžmentom RTS-a, s kojim mi iz Pokreta socijalista, a verujem i mnogi građani u Republici Srbiji nisu zadovoljni, da njihovim radom, da njihovom uređivačkom politikom, kada je oblast kulture, kada je oblast obrazovanja u pitanju, nije zadovoljna čak ni Vlada Republike Srbije, mogli smo da zaključimo iz odgovora gospodina Vukosavljevića kada smo imali sednicu sa Vladom.

Prema tome, ne mogu ja da budem zadovoljan kada ja nisam u mogućnosti da na javnom servisu gledam utakmice reprezentacije Srbije, kada ne samo što nisam mogao da gledam utakmice, nego nisu našli za shodno ni ono što su mogli da urade, a to je da preuzmu 90 sekundi vremena onih drugih kojima su dozvolili da preuzmu prenose, pa da vidimo ni golove sa tih utakmica koje interesuju građane Republike Srbije, niti najvažnije trenutke nekih sportskih događaja, a o tome da se od ovog novca, od budžetskog novca finansiraju primarni prvi serijali određenih serija, kad dostignu odgovarajući nivo, odjedanput RTS više nije zainteresovan da ih prenosi.

Ja jesam jako zainteresovan da neke serijale koji su mi se svideli gledam i u drugoj i u trećoj sezoni, ali neću da platim nikome dopunski novac da bi to gledao i pozivam građane Republike Srbije da na ovakav način bojkotuju plaćanje gledanja i reketiranje da bi gledali neke serije koje smo svi voleli da gledamo. To je način da se mi izborimo sa menadžmentom RTS-a, koji ćemo jako teško smeniti ili dovesti u red da radi isključivo i samo u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi kolega Krliću, naravno da ću prihvatiti vaš poziv i 11-og doći i reći mnogo više nego što imam prilike u ovom prenosu da se kaže. Ali, pitanje je da li ću to doći da uradim samo da bi mi savest bila potpuno mirna kada budem pokretao inicijativu za smenu rukovodstva RTS-a i njenog menadžmenta.

Sami ste u svojoj diskusiji pre desetak minuta rekli da je takvo nepoštovanje prema ovom domu iskazano nedolaskom generalnog direktora, glavnog i odgovornog urednika RTS-a u ovaj dom kada se razgovara o izuzetno važnom pitanju za Republiku Srbiju, a to su izborni uslovi, stvaranje ravnopravnih uslova za izbore koji nas očekuju u relativno kratkom roku. Je li to neka epidemija bezobrazluka? Šta su oni postali, ko? Iznad koga? Iznad čega?

Ja ozbiljno mislim da ne treba prihvatiti predlog za povećanje taksi. Meni je jako žao svakog zaposlenog u RTS-u i RTV-u, koji jako dobro odrađuju i čestito odrađuju svoj posao, uostalom i ovih ljudi koji ovde zajedno sa nama provode dane radeći svoj posao verovatno za daleko manje lične dohotke od mnogih drugih. Ali, sa menadžmentom se mora ozbiljno raspraviti da li je ovo javni servis koji mora da vodi računa prvenstveno o kulturi, obrazovanju, nacionalnim interesima Republike Srbije, nacionalnim interesima koji su iznad svega, a da se okrenu i vrate mladima, a ne da prave više svoje privatne kombinacije za koje misle da smo mi glupi i da ih ne vidimo. Vidimo ih jako dobro, a nadamo se da će ih uskoro videti i tužilaštvo, pa će pročačkati malo. A kada bude tužilaštvo ozbiljno počelo da radi svoj posao, nadam se uskoro po tom pitanju, svašta ćemo imati da čujemo. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje podneo sam amandman sa ispravkom iz jednog prostog razloga, jer mi sa ovim izmenama i dopunama uvodimo potpuno novi termin, novi pojam koji dosadašnja pravna praksa ne poznaje, a to je novonastanjeni obveznik.

U ovim izmenama i dopunama nije obuhvaćen član 6. gde se govori o definiciji pojmova i pošto se radi o jednom novom pojmu i novoj kategoriji koja do sada nema svoje ustaljeno poimanje šta predstavlja pojam novonastaljenog obveznika, našao sam za shodno da naravno u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak predložim dopunu, dodavanjem novih stavova koji bi ovaj pojam jasno i precizno definisali.

Kao što ste uradili u članu 45đ gde se pojam kvalifikovanog novozaposlenog u stavovima definisali dosta precizno, moje mišljenje je da bi to bila obaveza da se i u ovom zakonu, da li kroz baš ove stavove koje sam ja predložio ili na bilo koji drugi način, potpuno je nevažno, ali pojam novonastanjenog obveznika vrlo jasno i precizno definiše.

Upućivanje samo na neki drugi zakon, u ovakvim situacijama nije dovoljno. Može da izazove ozbiljne nejasnoće u budućoj primeni. To vam kažem iz ugla advokatskog, onog praktičnog. Potpuno mi je jasno da ovo može da izazove ukoliko ne bude preciznijeg definisanja, nedoumica u nekim budućim upravnim ili sudskim postupcima, a naravno da to nije niti interes, niti želja vas kao predlagača, niti nas kao narodnih poslanika.

Znači, da li ovaj amandman ili na bilo koji drugi način ovo jasno precizirati, mislim da je apsolutno nužno, bez obzira na ove druge činjenice koje sam pomenuo. Hvala.

Predsedavajući, član 27.

Ja naravno da nisam od onih koji vole bilo kakvu nervozu, ali ne volim ni kada jedna nervoza prouzrokuje još ozbiljniju nervozu.

Prema tome, mislim da ste adekvatno reagovali, u skladu sa vašim načinom vođenja sednice, tako da, zaista nema razloga da se ova situacija dalje proširuje, razgovara i potpuno podržavam to, ali bih zamolio da objasnite i kolegama da nema razloga da mimo momenta kada imaju reč, da tu kada im je mikrofon uključen, da i dalje nastavljaju glasno da ometaju nas da otpratimo ono što vi kažete.

Prema tome, šta ko radi sa svojom karticom, ovom kreditnom, to je njegova lična stvar. Tako da, ja mislim da je kartica isto onako kao što je i gospodin iz poslaničkog kluba SRS jednom prilikom tražio reč, pokušavajući da ubaci svoju kreditnu karticu, a izgleda nije bilo kredita, tako i naš kolega ima pravo da sa svojom kreditnom karticom radi šta hoće.

Ja se vama zaista zahvaljujem na jednom razumevanju. Izgleda da je danas čudan dan.

Zahvaljujem predsedavajući.

Taman sam hteo da tražim povredu Poslovnika. U jednom trenutku sam mislio da razumem vlaški bez prevoda, ali u slušalicama nije imalo prevoda i sada ne znam da li ja ne razumem vlaški do kraja, ali jednostavno ništa nisam shvatio iako bih rado debatovao o tome. Jedino što sam shvatio je da je ovo neki složeni pretres itd. Zaista ne znam šta je složeno u nekoliko tačaka dnevnog reda. Imate 20 minuta na raspolaganju, ali hajde da ne ulazim u debatu. Nije ni ozbiljno, ali vas molim sledeći put da omogućite da mi shvatimo o čemu naše kolege pričaju pa sad sa prevodom ili bez prevoda, kako god bilo.

Danas ne bih ni dolazio da radim obzirom da je danas 29. novembar i to je dan za koji sam duboko emotivno vezan i to je dok nisu došli DOS-ovci i 14. novembra 2002. godine ukinuli kao praznik bio praznik države u kojoj sam ja rođen, za koju su mnogi građani koji to pamte vezani pozitivno, pozitivnim mislima i ja svima onima koji današnji dan osećaju kao praznik čestitam, ali jednostavno nisam mogao da to ispoštujem na pravi način i danas da ne radim jer ovo bi bio neradni dan da onih kretena koji su 5. oktobra upali u ovu Skupštinu, verovatno bi bio praznik pa ne bi morali ni da radimo. Uživali bismo sa svojim porodicama, ali pošto se radi o jednoj važnoj stvari u ovoj jako jednostavnoj raspravi, ja ću se fokusirati isključivo i samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i isključivo i samo na član 1.

Naime, mi sa ovim izmenama i dopunama u ovaj zakon uvodimo jedan potpuno nov termin i jednu potpuno novu kategoriju koja se zove novonastanjeni obveznik. Ja sam jako dobro propratio, pošto kažem ovo nije složena sednica i tekst nacrta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji za razliku od zakona o kojem govorim dosta precizno definiše pojam novonastanjenog obveznika.

Mislim da bi bilo korisno, obzirom da u članu 6. postojećeg zakona, a izmenama i dopunama koje ste predložili, nije predviđeno jasno i precizno definisanje pojma novonastanjenog obveznika, se na tome poradi i kroz sam član 15.a, dodavanje novih stavova definiše pitanje, odnosno definiše pojam šta je to novonastanjeni obveznik.

Predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predlaže se član 15.v, koji to dosta precizno definiše, doduše iznijansirano onako kako je to neophodno kada su u pitanju finansijski zakoni, a moje mišljenje je da je i ovom zakonu to moralo biti učinjeno ili dopunom člana 6, kada su u pitanju definicije pojmova ili kroz član 15.a, definisati šta je novonastanjeni obveznik.

Iz tog razloga, to ćemo naravno u pojedinostima, sam se potrudio da u skladu sa nacrtom Zakona o izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predložim dopunu ovog člana, jer jednostavno nije dovoljno da to samo u drugom zakonu bude precizno definisano, nego je nužno da i u ovom zakonu bude definisano na pravi način. Znam da u sledećih 20, 30 godina, pošto otprilike za to vreme se neće promeniti vlast, neće biti razloga za pogrešan pokušaj promene tumačenja ovog člana, ali mi zakone kada donosimo možemo i moramo da računamo, da mogu trajati i narednih 100 godina i ovo je detalj o kojem ipak treba povesti računa.

Ovo naravno nije iz bilo kakvog malicioznog razloga, meni je potpuno jasno šta je razlog za predložene izmene i dopune i smatrajući da je ovo jedna od stvari, kada su u pitanju lica koja rade ili treba da dobiju posao u Republici Srbiji, pogotovo pod nekim beneficiranim uslovima, a uvodimo jedan pojam koji dosad nije zaživeo u pravnom životu Republike Srbije, možda iz ekonomskog ugla, možda iz nekih drugih uglova, ovo je više nego dovoljno, ali obzirom da sam se bavio pravom u onom praktičnom i pragmatičnom smislu kada je advokatura u pitanju, kada je sudnica u pitanju, bojim se ukoliko ovaj pojam ne budemo do kraja definisali, može doći bez razloga do nekih pogrešnih primena u nekoj budućoj primeni ovog zakona.

Evo, to je razlog. Da nisu u pitanju prava i obaveze radnika, ja bih danas praznovao. Još jednom, svima onima koji misle kao ja, čestitam Dan republike, neka ga bar popodne ili večeras prijatno provedu sa svojim porodicama i da uživamo bar u nekim sećanjima, iako je danas možda mnogo bogatije, još uvek moramo mnogo toga uraditi da kada su u pitanju radnici, bude jednako za njih još humanije nego što je bilo pre nego što je ta država prestala da postoji. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Naravno da se ne mirimo ni sa čim što može da bude bolje u Srbiji, pa ni situacijom koja je u pitanju kada su mediji, kada je u pitanju kultura. Naravno da postoje inicijative da se, i koje mislim da treba podržati i prihvatiti, da se i na ostalim medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju uvede obavezan deo programa koji će biti baziran na promociji kulturnog sadržaja, obrazovanje. Ne vidim ni jednu prepreku da bi se to uradilo ili zašto je neko dobio nacionalnu frekvenciju ako ne ispunjava nešto što je od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju.
Prema tome, to je očigledno nešto što je bilo omaška ranija, nije razlog da mi to u narednom periodu ne sankcionišemo, kao što naravno ni poslanici neće stati sa inicijativom da se definitivno raščisti pozicija nelojalne konkurencije na podneblju medija, a to je kada je u pitanju "N1" i druge kvazi prekogranične televizije. Namerno koristim ovaj naziv, jer ja sam apsolutno siguran da oni nemaju pravo da rade to što rade, na način koji rade u Republici Srbiji. Ne radi se ni o kakvom reemitovanju i iskreno rečeno, ježim se od odgovora koji dobijamo od REM-a kao narodni poslanici na pitanja, koji treba prvenstveno da štiti interese svih emitera u Republici Srbiji, a ne samo prekograničnih, koji pokušava da nas ubedi da je reemitovanje tehnički, a ne pravni problem.
Zaista očekujem da će državni organi napokon poslati forenzičare ekonomske, jer su oni ti koji prvi treba da zakorače tamo i utvrde da li tu postoji poreska utaja ili ne postoji, kako bi ovaj proces tekao dalje. Ukoliko to ne bude, naravno, preduzećemo korake koji su mi jako dobro poznati u svim ovim procedurama, da dođemo do konačne istine, jer nema razloga da oko toga trošimo ovoliku energiju. Ili je istina da oni nemaju pravo to što rade da rade na takav način, ili mi nismo u pravu. To treba jedanput za svagda zatvoriti i razjasniti do kraja. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, razlog za podnošenje ovog amandmana jeste što će 1. januara 2020. godine biti tačno 10 godina od kada su sudije za prekršaje dobile status sudija u Republici Srbiji, ali im plate nisu izjednačene sa ostalim kolegama koji sude u redovnim ili drugim posebnim sudovima.

Cilj ovog amandmana jeste da budžet ne bude prepreka da se takav zakon usvoji i da se sudijama za prekršaje plate, odnosno sudijama koji sude prekršajnu materiju, plate izjednače sa njihovim kolegama onako kako je to trebalo uraditi još 2010. godine.

Naime, iznos koji je neophodan da bi se ovo moglo realizovati je iznos koji je četiri puta manji od razlike od sredstava koju u budžet Republike Srbije unese samo Prekršajni sud u Beogradu.

Dakle, mesta, razloga i potrebe za usvajanje ovakvog amandmana ima, jer beogradski Prekršajni sud je na ime novčanih kazni i naplatom istih, uneo u budžet Republike Srbije milijardu 222 miliona. Plate svih zaposlenih u tom sudu, ali samo u tom sudu, a gde su ostali sudovi koji sude prekršajnu materiju, je 465 miliona. Znači, cirka razlike 800 miliona dinara u 2018. godini između plata i naplaćenih novčanih kazni je obezbedio Prekršajni sud u Beogradu.

Da bi se svim sudijama u Republici Srbiji plate izjednačile sa njihovim kolegama, neophodno je 210 miliona. Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman smatrajući da se ova jedna ozbiljna nepravda može na ovaj način ispraviti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, moram priznati da je prilično lagodno razgovarati u načelnoj raspravi o budžetu, odnosno Predlogu budžeta za 2020. godinu. Na svako pitanje, konstataciju, predlog, dobili smo potpuno adekvatan i jasan odgovor. Čak mislim da će neke od sugestija biti uvažene, ali, o tom-potom, u načelnoj raspravi.

Ovde je sad pitanje ličnih afiniteta, ličnih razmišljanja ili procena o kojima ima taman dovoljno vremena do ponedeljka, do rasprave u pojedinostima, da se napravi odgovarajuća procena, kada možemo neke stvari i korigovati kada je u pitanju budžet za 2020. godinu.

Svi smo zaista konstatovali da je ovo razvojni budžet, ali ono što ja moram da kažem, da se ovog trenutka, za razliku od atmosfere u ovom domu, kada govorimo o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u gradu Šapcu vodi žestoka bitka da se spreči donošenje izbornog, fiktivnog, a u suštini lopovskog budžeta, koji je ponudila odbornicima grada Šapca vladajuća klika u gradu Šapcu.

Na pitanja našeg odbornika iz Pokreta socijalista Branka Tomića i svih odbornika SNS i svih onih koji su u opoziciji u gradu Šapcu, gde su završili novci dobijeni iz budžeta Republike Srbije cirka pet miliona za izgradnju garaže na trgu, gde su završili novci koji su prethodno povučeni iz EU za tu garažu, a dobijen je samo betonski plato, Zelenović i klika nemaju nikakav odgovor.

Nemaju ni odgovor zašto građani Prnjavora od 600 miliona, predviđenih u tom budžetu, ni projektnu dokumentaciju za dobijanje zdrave pijaće vode nisu dobili i zašto se ta klika sveti mesnoj zajednici Majur, verovatno zato što je jedna od najvećih mesnih zajednica u kojoj vladaju ljudi koji su predloženi od strane SNS i Pokreta socijalista i vode tu mesnu zajednicu.

Ja mislim da ćete vi, uvaženi ministre, morati da pošaljete budžetsku kontrolu u grad Šabac, jer mislim da će ovakav budžet biti izglasane, uz sve napore koje naši odbornici čine da to spreče i da taj budžet i u Šapcu bude razvojni, a ne lopovski.

Verovatno tu posla ima i za državnog revizora, kao i na mnogim drugim mestima, ali o ovakvim stvarima se mora ozbiljno posvetiti pažnja u nekom budućem periodu.

Ja nisam ekspert za ovu oblast i ono što ja moram da izrazim kao svoju nadu, iako to nominalne brojke ne govore, jeste da je u ovom budžetu, u planu budžeta predviđeno za narednu godinu mogućnost ili ostavljena rezerva da se plate sudija za prekršaje dovedu na potrebni nivo, odnosno usklade sa platama sudija ostalih sudova.

U tom smislu smo, kako mi to pravnici kažemo, opreza radi podneli i amandman kojim bi se tako nešto zaista moglo i na jednostavni način verifikovati. Odgovor bi značio mnogo i nama i sudijama za prekršaje, ako ovog trenutka možete da nam kažete šta u stvari ovaj budžet predviđa oko svega toga?

Ono što smatram, ministre, jeste da Republika Srbija je dovoljno stala na noge i ekonomski i vojno i kao uređena pravna država i da konačno treba sada da porazmisli o još nekim izvorima poreskih prihoda, a to je da konačno uz pomoć ekonomskih forenzičara, iliti budžetske inspekcije, poreske policije, finansijske policije, razjasnimo ima li i ako ima kolika je poreska utaja ostvarena nezakonitim radom prekograničnih televizija.

Ono što smo mi poslanici grubo računali, mislimo da se preko te perionice para godišnje iz Srbije izvuče preko 700 miliona evra i ja ću samo podsetiti ovde da Republika Srbija nije preuzela obavezu da dozvoli emitovanje bilo čijeg programa, nego reemitovanje u skladu sa evropskim konvencijama. Razlika je drastična.

To što neki pokušavaju da nas ubede da je reemitovanje samo tehnički pojam, jednostavno nije istina. Da bi nas ubedili da „N1“ televizija i još neke prekogranične televizije rade u skladu sa zakonima Republike Srbije, očekujemo da najsposobniji, najkvalitetniji ljudi iz Ministarstva finansija, odnosno oni koji rade u poreskoj upravi i poreskoj policiji obave svoj deo posla i kažu nam, jednostavno, da li smo mi u pravu ili nismo. A da nismo ubeđeni da smo u pravu, ne bi smo ovo stalno nametali kao odgovarajuću temu.

Još nešto, gospodine ministre, pošto nas čeka jedan set zakonodavnih projekata vezanih za finansije, mislim da Ministarstvo finansija sa nama poslanicima zajedno treba da uradi još jednu stvar, a to je da se po hitnom postupku pripremi, kad kažem „hitni“ ne mislim na formalno hitni, nego jednoj ubrzanoj proceduri, zakonski tekst kojim će se zabraniti i sankcionisati bilo kakvo plaćanje komercijalnih reklama medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji i koji Republici Srbiji ne plaćaju porez. To mora biti najstrože sankcionisano, bilo da su u pitanju da su u pitanju budžetska sredstva ili bilo koja sredstva.

Podsetiću, o tome se razgovaralo i na pregovorima, ovo jeste inicijativa Pokreta socijalista, mi ćemo na tome istrajavati, jer jednostavno ne možemo da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije troši na reklamu u medijima na kojima Republika Srbija, navodno, nema pravo da vrši kontrolu. Mi smatramo da ima, preko REM-a i preko budućeg skupštinskog odbora, ali samo treba do kraja da razjasnimo ovu situaciju – jesu li oni stvarno prekogranična televizija ili ono što mi mislimo da su oni samo fiktivno prekogranična televizija koja jednu malu nekoordinaciju u radu ministarstava koristi već previše vremena.

Dakle, nema ovde ničeg što je ograničavanje bilo koga u njegovim pravima, ovo je upravo želja da sva sredstva koja treba da se sliju, sliju se u budžet Republike Srbije. Kada ovo budemo kanalisali na odgovarajući način, tih 700, 800 miliona evra zasigurno možemo od toga pružiti građanima Republike Srbije mnogo kvalitetnih stvari ili umanjiti neke obaveze koje građani imaju, koje su sada uspostavljene i koje će postojati kada je u pitanju bilo koja vrsta poreza da bi se budžet Republike Srbije smatrao razvojnim, bio stabilan i funkcionisao besprekorno.

U svakom slučaju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj budžet, jer ovo odražava jednu apsolutnu stabilnost Republike Srbije i besprekornu mirnoću za 2020. godinu i naredne godine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Više bih voleo da ste mi dali reč pre gospodina ministra da ne ispadne sada plagijat, ali mi u Odboru nismo gledali ni Word ni Excel. Mi smo sabirali na olovku i došli do toga da je ovo u skladu sa Ustavom i zakonom. Kada se sve uzme u obzir preko 5% ide za poljoprivredu. Prema tome, vratite se proverenim starim metodama pa ćete videti da ipak niste u pravu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvog januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radio-difuzije, promet eksplozivnih materija, vojnu i radnu materiju, zaštitu od požara, bezbednost saobraćaja, javni red i mir, prekršaje iz nadležnosti DRI i još iz mnogo drugih oblasti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se oni služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. U radu koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, što od sudija zahteva posebnu veštinu u primeni, praćenju i tumačenju zakonskih i podzakonskih akata.

Osnovanost ovog predloga se takođe zasniva na činjenici da su stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije, koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune, potpuno identični sa uslovima koje moraju da ispune sudije drugih sudova, a vrednovanje i ocenjivanje, po osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao i kod svih ostalih redovnih sudova.

Domaće zakonodavstvo sudijama prekršajnih sudova daje status sudija sa svim obavezama, ali ne i pravima. Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju na isti način obračunate zarade sa svojim kolegama koji rade u drugim sudovima.

Ustavom Republike Srbije predviđena je jednakost svih građana i zakonom, te stoga sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću.

Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Samo poštovanje navedenog može da bude garant samostalnog i nezavisnog obavljanja sudijske funkcije.

I još nešto, uvažene kolege, ali ne manje važno, samo Prekršajni sud u Beogradu u prethodnoj 2018. godini, naplatom novčanih kazni, u budžet Republike Srbije uneo je 1.222.000.000,00 dinara. U istom periodu za zarade sudija i sudskog osoblja sa sve doprinosima, isplaćeno je tri puta manje sredstava ili, preciznije rečeno, 465 miliona dinara.

Uvažene kolege, sudije prekršajnih sudova nisu teret ovog budžeta, za razliku od nekih drugih nevladinih organizacija, koje bez razloga crpe novac iz budžeta. Oni svoje plate trostruko opravdavaju i ja vas molim da podržite ovaj predlog. Hvala.