Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, razlog za podnošenje ovog amandmana jeste što će 1. januara 2020. godine biti tačno 10 godina od kada su sudije za prekršaje dobile status sudija u Republici Srbiji, ali im plate nisu izjednačene sa ostalim kolegama koji sude u redovnim ili drugim posebnim sudovima.

Cilj ovog amandmana jeste da budžet ne bude prepreka da se takav zakon usvoji i da se sudijama za prekršaje plate, odnosno sudijama koji sude prekršajnu materiju, plate izjednače sa njihovim kolegama onako kako je to trebalo uraditi još 2010. godine.

Naime, iznos koji je neophodan da bi se ovo moglo realizovati je iznos koji je četiri puta manji od razlike od sredstava koju u budžet Republike Srbije unese samo Prekršajni sud u Beogradu.

Dakle, mesta, razloga i potrebe za usvajanje ovakvog amandmana ima, jer beogradski Prekršajni sud je na ime novčanih kazni i naplatom istih, uneo u budžet Republike Srbije milijardu 222 miliona. Plate svih zaposlenih u tom sudu, ali samo u tom sudu, a gde su ostali sudovi koji sude prekršajnu materiju, je 465 miliona. Znači, cirka razlike 800 miliona dinara u 2018. godini između plata i naplaćenih novčanih kazni je obezbedio Prekršajni sud u Beogradu.

Da bi se svim sudijama u Republici Srbiji plate izjednačile sa njihovim kolegama, neophodno je 210 miliona. Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman smatrajući da se ova jedna ozbiljna nepravda može na ovaj način ispraviti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, moram priznati da je prilično lagodno razgovarati u načelnoj raspravi o budžetu, odnosno Predlogu budžeta za 2020. godinu. Na svako pitanje, konstataciju, predlog, dobili smo potpuno adekvatan i jasan odgovor. Čak mislim da će neke od sugestija biti uvažene, ali, o tom-potom, u načelnoj raspravi.

Ovde je sad pitanje ličnih afiniteta, ličnih razmišljanja ili procena o kojima ima taman dovoljno vremena do ponedeljka, do rasprave u pojedinostima, da se napravi odgovarajuća procena, kada možemo neke stvari i korigovati kada je u pitanju budžet za 2020. godinu.

Svi smo zaista konstatovali da je ovo razvojni budžet, ali ono što ja moram da kažem, da se ovog trenutka, za razliku od atmosfere u ovom domu, kada govorimo o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u gradu Šapcu vodi žestoka bitka da se spreči donošenje izbornog, fiktivnog, a u suštini lopovskog budžeta, koji je ponudila odbornicima grada Šapca vladajuća klika u gradu Šapcu.

Na pitanja našeg odbornika iz Pokreta socijalista Branka Tomića i svih odbornika SNS i svih onih koji su u opoziciji u gradu Šapcu, gde su završili novci dobijeni iz budžeta Republike Srbije cirka pet miliona za izgradnju garaže na trgu, gde su završili novci koji su prethodno povučeni iz EU za tu garažu, a dobijen je samo betonski plato, Zelenović i klika nemaju nikakav odgovor.

Nemaju ni odgovor zašto građani Prnjavora od 600 miliona, predviđenih u tom budžetu, ni projektnu dokumentaciju za dobijanje zdrave pijaće vode nisu dobili i zašto se ta klika sveti mesnoj zajednici Majur, verovatno zato što je jedna od najvećih mesnih zajednica u kojoj vladaju ljudi koji su predloženi od strane SNS i Pokreta socijalista i vode tu mesnu zajednicu.

Ja mislim da ćete vi, uvaženi ministre, morati da pošaljete budžetsku kontrolu u grad Šabac, jer mislim da će ovakav budžet biti izglasane, uz sve napore koje naši odbornici čine da to spreče i da taj budžet i u Šapcu bude razvojni, a ne lopovski.

Verovatno tu posla ima i za državnog revizora, kao i na mnogim drugim mestima, ali o ovakvim stvarima se mora ozbiljno posvetiti pažnja u nekom budućem periodu.

Ja nisam ekspert za ovu oblast i ono što ja moram da izrazim kao svoju nadu, iako to nominalne brojke ne govore, jeste da je u ovom budžetu, u planu budžeta predviđeno za narednu godinu mogućnost ili ostavljena rezerva da se plate sudija za prekršaje dovedu na potrebni nivo, odnosno usklade sa platama sudija ostalih sudova.

U tom smislu smo, kako mi to pravnici kažemo, opreza radi podneli i amandman kojim bi se tako nešto zaista moglo i na jednostavni način verifikovati. Odgovor bi značio mnogo i nama i sudijama za prekršaje, ako ovog trenutka možete da nam kažete šta u stvari ovaj budžet predviđa oko svega toga?

Ono što smatram, ministre, jeste da Republika Srbija je dovoljno stala na noge i ekonomski i vojno i kao uređena pravna država i da konačno treba sada da porazmisli o još nekim izvorima poreskih prihoda, a to je da konačno uz pomoć ekonomskih forenzičara, iliti budžetske inspekcije, poreske policije, finansijske policije, razjasnimo ima li i ako ima kolika je poreska utaja ostvarena nezakonitim radom prekograničnih televizija.

Ono što smo mi poslanici grubo računali, mislimo da se preko te perionice para godišnje iz Srbije izvuče preko 700 miliona evra i ja ću samo podsetiti ovde da Republika Srbija nije preuzela obavezu da dozvoli emitovanje bilo čijeg programa, nego reemitovanje u skladu sa evropskim konvencijama. Razlika je drastična.

To što neki pokušavaju da nas ubede da je reemitovanje samo tehnički pojam, jednostavno nije istina. Da bi nas ubedili da „N1“ televizija i još neke prekogranične televizije rade u skladu sa zakonima Republike Srbije, očekujemo da najsposobniji, najkvalitetniji ljudi iz Ministarstva finansija, odnosno oni koji rade u poreskoj upravi i poreskoj policiji obave svoj deo posla i kažu nam, jednostavno, da li smo mi u pravu ili nismo. A da nismo ubeđeni da smo u pravu, ne bi smo ovo stalno nametali kao odgovarajuću temu.

Još nešto, gospodine ministre, pošto nas čeka jedan set zakonodavnih projekata vezanih za finansije, mislim da Ministarstvo finansija sa nama poslanicima zajedno treba da uradi još jednu stvar, a to je da se po hitnom postupku pripremi, kad kažem „hitni“ ne mislim na formalno hitni, nego jednoj ubrzanoj proceduri, zakonski tekst kojim će se zabraniti i sankcionisati bilo kakvo plaćanje komercijalnih reklama medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji i koji Republici Srbiji ne plaćaju porez. To mora biti najstrože sankcionisano, bilo da su u pitanju da su u pitanju budžetska sredstva ili bilo koja sredstva.

Podsetiću, o tome se razgovaralo i na pregovorima, ovo jeste inicijativa Pokreta socijalista, mi ćemo na tome istrajavati, jer jednostavno ne možemo da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije troši na reklamu u medijima na kojima Republika Srbija, navodno, nema pravo da vrši kontrolu. Mi smatramo da ima, preko REM-a i preko budućeg skupštinskog odbora, ali samo treba do kraja da razjasnimo ovu situaciju – jesu li oni stvarno prekogranična televizija ili ono što mi mislimo da su oni samo fiktivno prekogranična televizija koja jednu malu nekoordinaciju u radu ministarstava koristi već previše vremena.

Dakle, nema ovde ničeg što je ograničavanje bilo koga u njegovim pravima, ovo je upravo želja da sva sredstva koja treba da se sliju, sliju se u budžet Republike Srbije. Kada ovo budemo kanalisali na odgovarajući način, tih 700, 800 miliona evra zasigurno možemo od toga pružiti građanima Republike Srbije mnogo kvalitetnih stvari ili umanjiti neke obaveze koje građani imaju, koje su sada uspostavljene i koje će postojati kada je u pitanju bilo koja vrsta poreza da bi se budžet Republike Srbije smatrao razvojnim, bio stabilan i funkcionisao besprekorno.

U svakom slučaju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj budžet, jer ovo odražava jednu apsolutnu stabilnost Republike Srbije i besprekornu mirnoću za 2020. godinu i naredne godine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Više bih voleo da ste mi dali reč pre gospodina ministra da ne ispadne sada plagijat, ali mi u Odboru nismo gledali ni Word ni Excel. Mi smo sabirali na olovku i došli do toga da je ovo u skladu sa Ustavom i zakonom. Kada se sve uzme u obzir preko 5% ide za poljoprivredu. Prema tome, vratite se proverenim starim metodama pa ćete videti da ipak niste u pravu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvog januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radio-difuzije, promet eksplozivnih materija, vojnu i radnu materiju, zaštitu od požara, bezbednost saobraćaja, javni red i mir, prekršaje iz nadležnosti DRI i još iz mnogo drugih oblasti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se oni služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. U radu koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, što od sudija zahteva posebnu veštinu u primeni, praćenju i tumačenju zakonskih i podzakonskih akata.

Osnovanost ovog predloga se takođe zasniva na činjenici da su stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije, koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune, potpuno identični sa uslovima koje moraju da ispune sudije drugih sudova, a vrednovanje i ocenjivanje, po osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao i kod svih ostalih redovnih sudova.

Domaće zakonodavstvo sudijama prekršajnih sudova daje status sudija sa svim obavezama, ali ne i pravima. Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju na isti način obračunate zarade sa svojim kolegama koji rade u drugim sudovima.

Ustavom Republike Srbije predviđena je jednakost svih građana i zakonom, te stoga sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću.

Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Samo poštovanje navedenog može da bude garant samostalnog i nezavisnog obavljanja sudijske funkcije.

I još nešto, uvažene kolege, ali ne manje važno, samo Prekršajni sud u Beogradu u prethodnoj 2018. godini, naplatom novčanih kazni, u budžet Republike Srbije uneo je 1.222.000.000,00 dinara. U istom periodu za zarade sudija i sudskog osoblja sa sve doprinosima, isplaćeno je tri puta manje sredstava ili, preciznije rečeno, 465 miliona dinara.

Uvažene kolege, sudije prekršajnih sudova nisu teret ovog budžeta, za razliku od nekih drugih nevladinih organizacija, koje bez razloga crpe novac iz budžeta. Oni svoje plate trostruko opravdavaju i ja vas molim da podržite ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, jeste najinteresantnija tema izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, jeste moj uvaženi kolega dosta toga rekao, ali treba sagledati još neke stvari iz jednog malo drugačijeg ugla kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona.

Ono što moram da istaknem jeste moje zadovoljstvo sa ovim izmenama i dopunama koje samo upotpunjuju jedno funkcionalno ponašanje i rad Ministarstva unutrašnjih poslova kada su u pitanju zaštita interesa naših građana, a prvenstveno kada je u pitanju zaštita maloletne dece.

Naime, kada govorimo o izdavanju putnih isprava maloletnim licima, ja ne mogu da se složim da treba preko ovoga što je već predviđeno ovim zakonskim izmenama uvoditi nekakve dodatne mere kada je u pitanju izdavanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja.

Naime, mi smo kroz dosadašnju praksu dugo godina imali situaciju da, upravo, roditelj kome nije povereno starateljstvo ucenjujući i izluđujući svoju saglasnost roditelju kojem je maloletno dete povereno na starateljstvo, čuvanje, brigu i negu kako to Zakon o porodičnim odnosima kaže, da bi dobilo putnu ispravu i ucenjivao raznoraznim ustupcima, pa između ostalog su ustupci morali da budu da se tom drugom roditelju potpiše saglasnost da deca sa njim mogu da izađu u inostranstvo što u pojedinim situacijama, da je moglo da se obezbedi davanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja bi smanjilo rizik, čak verovatno i ovakve situacije koja se desila kada su u pitanju deca koja su skoro vrćena iz Irana.

Ja znam da je ovo dobilo jedan ogroman publicitet, ali to je samo razlog za jednu dužnu pažnju više. Moram da pohvalim period u kojem je gospodin Stefanović na čelu ovog ministarstva, a to je ponašanje naših radnika Ministarstva unutrašnjih poslova na graničnim prelazima kada maloletna deca izlaze iz Republike Srbije, bilo drumskim, bilo železničkim, bilo avionskim saobraćajem i ovo zaista govorim na osnovu informacijama koje su dobio od ljudi koji su to doživeli.

Znači, bez svih potrebnih saglasnosti, čak i kada je dete koje nije povereno na starateljstvo, nego supružnici žive zajedno sa tim detetom bez saglasnosti drugog roditelja, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova vršeći svoju dužnost nisu dozvoljavali da bez pisane saglasnosti, čak ni takvo maloletno dete napusti Republiku Srbiji.

To je onaj jedan praktičan i pragmatičan deo koji do 2014. godine i nije bio baš toliko u praksi primenjivan, pa se dešavao da su babe, dede i poznanici vodila maloletnu delu van Republike Srbije, naravno, uglavnom uz saglasnost roditelja, ali bez ovih formalnih svari koje zakon propisuje. Ono što se primetilo 2014. godine na ovamo da se i taj deo mnogo više poštuje i o tome mnogo više vodilo računa.

Upravo ove odredbe koje se tiču člana 23. Zakona o putnim ispravama, čini mi se da predstavljaju jednu pravu meru da se isključi samo diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova, već ispoštuju odluke nadležnih organa, a to su sud ili centar za socijalni rad kada on odlučuje o starateljstvu kada je dete u pitanju, znači da na osnovu njihovih odluka, njihovog prethodnog rada, tako da kažem, njihovih provera i njihovih odluka na koje Ministarstvo unutrašnjih poslova, u principu, dužno da se osloni i da ih prihvati bar načelno sa predispozicijom da su one tačne i dobre procene, izda slobodno putnu ispravu maloletnom detetu kako bi moglo da putuje u inostranstvo.

Bilo je vrlo čestih situacija da drugi roditelji kojima dete nije povereno, ucenjuje da li će dete moći na letovanje, na zimovanje, da li će čak možda i otići na lečenje u inostranstvo. Ne bih o tim ružnim stvarima previše da govorim i da o nekome možda dajem ideje i temu za razmišljanje za nešto što ni sami ne želimo da se u praksi dešava, ali smatram da je ono poštovanje dosadašnjih zakonskih odredbi pokazalo da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja svoj posao u ovom segmentu na način kako to i zakon propisuje i kako se to očekuje.

Ovo će jednostavno omogućiti da nam relaksiraniji i sigurniji način za dobijanje putne isprave i jednostavniji u krajnjem slučaju kad su deca u pitanju, jer nekada, morate priznati, su i dani važni da li će dete dobiti putnu ispravu zbog lečenja, a za godišnji odmor manje-više u životu, pa i ako se propusti, nije tako strašno, ali zbog nekih drugih stvari je jeko važno da ove odredbe ovako kako su koncipirane budu i prihvaćene.

Ovo Ministarstvo jako dobro reaguje na praksu koja je u životu. Jedna je od činjenica da smo mi Srbi jako dovitljivi kad su u pitanju zaobilaženje zakonski propisi, ma koko dobro bili napisani.

Ono što ja vidim u ovom predlogu zakona jeste jedna reakcija koje je direktno vezana kad su u putanju članovi 23, 27. i 33. osnovnog zakona. Zaista smatram da je krajnje vreme bilo da se oni koji su zbog ličnih interesa, praktično namerno uništavali pasoše, dovoljno je bilo da ga bacite u veš mašinu ili pocepate i kažete da vam je oštećen, mogli da vade nove putne isprave. Sada će, praktično, izgubiti svaki interes da tako nešto radi, jer putna isprava prema ovim izmenama koje se predviđaju licu koje ne pažljivo rukuje sa svojim pasošem izgubi više putnih isprava u toku perioda od pet godina, ako sam dobro zapamtio ovde, može se izdati nova putna isprava, ali samo u roku od godinu dana.

Zašto se ovo dešavalo? Dešavalo nam se upravo i zbog ove promene koju ste predložili, a to je da se pasoš može izdati šest meseci pre isteka roka, vezano je za putovanje naših građana. Nije uvek u pitanju bilo da je to samo hir ili samovolja, nego nekad su naši građani i bili prinuđeni da zbog putovanja pribegavaju nekim stvarima koje nisu baš primerene.

Ono što je dobro, to je da ste ostavili prostor u osnovnom članu 33. da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre ovog roka od šest meseci. Činjenica je da mi u praksi imamo situaciju da pojedine države kada izdaju vize našim građanima, pogotovo kad je duži boravak u pitanju, upravo uslovljavaju to dobijanje viza na godinu ili dve godine, pa se može doći u situaciju da nam neko od građana Republike Srbije bude limitiran u ostvarenju svojih prava.

Pretpostavljam i verujem da je upravo ova odredba ostavljena za tu situaciju da se uz odgovarajuću dokumentaciju i diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova da proceni tu odgovarajuću dokumentaciju koju je osoba osim pasoša koji treba da vrati, a koji je važeći i ispravan, da bude poništen može da dobije novi pasoš i da na taj način ostvari svoje pravo.

Ovo je jedan deo koji je restriktivniji, ostavljen je i mislim da je i ovo odlično sagledano i stavljeno, upravo u kalup one granice koje su odgovarajuće prema potrebama građana, a da se spreči bilo kakva mogućnost zloupotrebe.

Još jedna od važnih stvari u svemu ovome jeste odredba člana 39, a to je da o činjenicama koje mogu i treba da budu razlog da se nekom licu ne izda nova putna isprava ili ne produži putna isprava, sada to praktično mogu da učine, osim državnih organa i suda, i stranke koje su za to zainteresovane.

Ne bih nabrajao sve situacije koje mogu da budu ovde interesantne, ali ukoliko javna isprava, znači, odluka Suda ili nekog drugog državnog organa koja je dovoljna i potrebna MUP-u da bi došlo do toga da se nekome stvore razlozi da mu se ne izda nova putna isprava, nije važno da li stižu nekom redovnom poštom koja zna ponekad da traje i nekoliko dana, čak i u hitnim slučajevima ili je takav originalni dokument sa tim dokazima stigao od stranke koja je zainteresovana za taj deo posla da bi Ministarstvo imalo uslove i mogućnosti, naravno, uz naknadnu proveru koja je za očekivati prema organu koji je izdao tu dozvolu i učini ono što mu je dužnost u ovakvoj situaciji.

Ja samo mogu da kažem da će PG Pokret socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati i ovaj predlog zakona i ovih sporazuma iza kojih stoji MUP, koji su danas u pretežnom delu i na dnevnom redu i da vas podržim u naporima da sve ono što se kroz praksu sagleda i vidi kao nekakva smetnja blagovremeno, kao i ovo predlozima koji su odgovarajući, dođemo u situaciju na zadovoljstvo građana Republike Srbije a u interesu Republike Srbije blagovremeno jednostavno pretočimo u zakonski tekst. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja sam se davno javio za repliku, ali sam jako, jako strpljiv.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pošto sad pomenu jedan moj uvaženi kolega ovde i 1945. godinu, čuh ovako, ja stvarno moram da kažem da onaj ko nije primetio i nije sposoban da primeti da nam je privreda 2012. godine bila kao 1945. godine, kad se završio rat, mora malo da porazmisli o svojim stavovima.

I 1945. godine pa nadalje, a i 2012. godine na ovamo smo se iz tog stanja privrede i, da ne kažem, predbankrota ili sa razorenom kompletnom privredom izvlačili na dobrovoljnom radu, na trudu, na stezanju kaiša, na stranim kreditima, ulaganjima, požrtvovanju. Prema tome, ne bismo ni danas razgovarali o mogućih 500 evra prosečne plate u Srbiji da nismo koristili slične principe kao i 1945. godine.

Pokret socijalista, kao što je svima poznato, se ne zalaže sa ulazak u EU, ali će poštovati ono što građani Republike Srbije jednog dana na referendumu budu odlučivali.

Ponoviću ponovo da su naš stav i interes da ovo što se zove putem ka EU doživimo kao oporavak srpske privrede, stajanje na noge, a da punog stomaka, mirne ruke građani Srbije jednog dana odluče hoće li jednog dana u EU ili neće, a ne da, kao neki naši susedi, puzeći ulaze u EU i žive lošije nego što mi danas živimo.

Prema tome, vratiću se na nešto što stalno čujem u poslednje vreme, sve češće, a to je, kaže, dok smo bili drugovi živeli smo kao gospoda. Mislim da to svima vama dosta toga govori. Prema tome, jasno mi je zbog čega ovolika i potreba da se vrlo čestim kontaktima, pa i direktnim kontaktima poslanici uvere u to kako funkcionišu i Rusija, kao velika zemlja, ali i Kina, kao jedan od najvećih strateških partnera Srbije u ovom trenutku i jedan od važnih oslonaca našeg razvoja.

Podsetiću vas, a nadam se da ću to osetiti i po povratku velike delegacije srpskog parlamenta koja odlazi u Kinu da ćete razumeti da je Kina uspela da bude ovo što je danas, zahvaljujući što se tamo još uvek vezuju marame oko vrata, nose petokrake na čelu, ali vrlo uspešno Komunistička partija Kine rukovodi celokupnom privredom, svojom stabilnošću i njenim razvojem.

Prema tome, očekujem da će moje uvažene kolege koje putuju u Kinu imati priliku da to osete, shvate, razumeju, a pošto u toj delegaciji nema nikoga iz Pokreta socijalista, ja to razumem na taj način da jednostavno Pokret socijalista, koji ima izuzetnu saradnju sa Komunističkom partijom Kine, nema potrebe za takvo doobukom i razumevanjem kako funkcioniše sistem privrede u Kini, kako sistem državnosti funkcioniše u Kini, tako da i ne zameramo što nismo uključeni u tu delegaciju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa PS, NSS, USS će sa zadovoljstvom podržati i glasati za ovaj predlog odluke.

Naime, moje uvažene kolege, koje su govorile pre mene, a i gospodin ministar Đorđević, su na jedan vrlo precizan način i stručan objasnili i osnov i razloge i iz kojih prostora su obezbeđena ova sredstva koja će biti iskorišćena za jednokratnu pomoć, za od prilike milion i 700 hiljada penzionera.

Ja ću o ovome govoriti iz jednog drugog, meni mnogo bližeg, a i lakšeg ugla za diskusiju, a to je stav PS da ova država zaista mora da vodi računa, prvenstveno, o najranjivijim i najugroženijim kategorijama. To se kroz politiku, od 2012. godine, u kojoj mi onoliko, koliko god možemo doprinosimo, da bude još kvalitetnije i bolja, jasno pokazuje i jasno iskazuje.

Devet milijardi dinara, odnosno više od devet milijardi dinara, uopšte nisu mala sredstva. Kada shvatimo da to nisu sredstva koja su pozajmljena, da to nisu sredstva koja dolaze iz nekog kredita, da to nisu izmišljena sredstva, već su sredstva koja su se pojavila kao višak u odnosu na projektovane prihode, upravo angažovanjem, kako Ministarstva finansija, tako i svih onih stručnih službi republičkih organa i uprave, koji radi na pribiranju sredstava, ali oni su mogli da budu efikasni i dobri i da obezbede ova sredstva samo pod uslovom koji je ispunila Vlada Republike Srbije, a to je da se podigne na nivo finansijske stabilnosti, da se podigne privredni rast i da se podigne obim proizvodnje.

Bilo bi demagoški reći da penzije treba podizati mnogo brže i mnogo više. Naravno da je to tačno i naravno da to treba, ali mislim da je potpuno jasno i penzionerima i svim građanima Republike Srbije da ovaj saziv parlamenta, srećom, nije u poziciji da donosi zakone koje bi predlagala Vlada, a koji bi ugrozili finansijsku stabilnost Republike Srbije. Dovoljno smo se ovih sedam godina odricali koje čega da bi se dostigla jedna ozbiljna stabilnost, jedan ozbiljan način finansiranja budžeta, da bismo dopustili da se tek tako populistički popusti, upropasti ono sve što je urađeno.

Znate, 2012. godine to je ličilo na nemoguću misiju, a bojim se, kada bi se tako nešto ponovilo i kada bi se delila nekakva sredstva koja nisu zarađena i koja nisu realna, onda povratka Srbiji, kada je u pitanju ekonomija, privreda, razvoj, a samim tim jedan normalan život ovoj Republici ne bi bio moguć.

Neko će reći da pet hiljada dinara nije ništa. Ja to tako ne mogu da posmatram. Ako neko prima penziju od 24, 25 hiljada dinara, onda pet hiljada dinara najbolje on zna koliko će mu značiti, a ne samo što će znati koliko mu to znači, što mu to pomaže, već jednostavno to je kategorija stanovništva koja apsolutno razume potrebu za racionalnošću, za jednim ozbiljnim pristupom, za jednim stabilnim načinom finansiranja, i to je upravo ona kategorija građana Republike Srbije koja je morala da plati ceh zajedno sa svima nama ovde, u najvećem delu, a Srbija 2012. godine ne bi bankrotirala.

Najglasniji protivnici ovakve fiskalne politike, ovakvog pristupa rešavanja socijalnih problema, ovakvog načina rešavanja isplate, uredne isplate penzija i njihovog povećanja su upravo oni koji su najmanje osetili ono što su bile mere štednje i stabilizacije koje su sprovođene. Njih je potpuno bilo briga, jer su se do 2012. godine dovoljno napljačkali, završili sve što su hteli i umeli, tako da jednostavno njih mere štednje nisu ni doticale, a oni su nas upravo doveli na ivicu ambisa. Sada su najglasniji protivnici načina na koji se jednim odmerenim i stabilnim korakom poboljšava situacija u Republici Srbiji.

Mi ne možemo da kažemo da je u Srbiji sad sve divno, bajno, da je ovo zemlja u kojoj je svako bez ikakvih briga, ali ono što možemo sa sigurnošću da kažemo, posle ovih sedam godina, jeste da je Srbija zasigurno zemlja u kojoj se mirnije, stabilnije, normalnije živi, zemlja koja je stala na noge, zemlja koja sigurnim korakom kreće napred.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, napraviću sad jednu malu digresiju koja za momenat izgleda da možda i nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda, ali vozeći kola pre neki dan kroz Beograd, na jednom semaforu koji dosta dugo traje, jedna osoba je prilazila od automobila do automobila i molila za finansijsku pomoć.

Moram da kažem da sam primetio da su se jedino otvarali prozori kod onih koji su vozili „Juga“, „Zastavu“, neki stari automobil. Na besnim automobilima nisam primetio da je iko otvorio prozor, pokazao solidarnost, pokazao samilost, a verovatno za njega je to bilo daleko bez značajnije u odnosu na one koji su to činili.

Ovo govorim iz jednog prostog razloga, da oni koji se džabe dernjaju, bez razloga tvrdeći da su ovo nekakve populističke mere, da penzije moraju mnogo brže da se uvećavaju i isplaćuju po ne znam kakvom modelu, moraju da razumeju da u Srbiji postoje ljudi koji znaju šta je solidarnost, koji znaju šta je stabilnost, koji su potpuno svesni da su njihove penzije jednim delom danas male zato što do 2012. godine ogroman broj firmi nije uplatio radni staž, jer su mnoge firme bez razloga završile u stečajevima, likvidacijama, pljačkaškim privatizacijama i umesto da su im radni staž i drugi osnovi uplaćeni u onoj meri u kojoj su oni to zaslužili srazmerno svojim platama, mnogi i nemaju kompletno povezan staž, a mnogima je povezivan staž na bazi minimalne zarade.

Sve se to odražava na ove ljude koji su apsolutno uz ovu Vladu, znajući da štedljivost, marljivost, rad i zalaganje su jedini način da se dođe do stabilne države, do stabilnog penzionog fonda i mi ćemo nastaviti da se u nekom budućem periodu apsolutno zalažemo i podržavamo metodologiju kojom će se prvenstveno i postepeno uvećavati ove najniže penzije, da se njima obezbedi način i mogućnost da žive bolje.

Ovi koji imaju velike penzije moraće da budu malo strpljivi, ako mi budemo imali uticaja na sve to, da bi svi u Srbiji jednog dana zaista mogli da živimo dobro i zadovoljno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, 20 godina je prošlo od zločinačke agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a samim tim i na Republiku Srbiju.

Ovo što smo predložili jeste nešto što treba da spreči u budućnosti da bilo ko može da manipuliše brojem žrtava koje su se dogodile prilikom ove zločinačke agresije. Predlog je da se sačini tačan, proveren i potpun spisak svih onih koji su izgubili živote i svih onih koji su ranjeni, kako pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika MUP-a, tako i civila.

Smatram da je ovo najmanje što mi kao parlament, poučeni iskustvom da se danas osporava broj srpskih žrtava i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom svetskom ratu, i u logoru Jasenovac, možemo da učinimo, gledajući na jedno ružno iskustvo, na jedan potpuno neprimeren odnos prema žrtvama ovakvih događaja.

Zato i predlažem da se ova komisija oformi, da Skupština donese odluku i jednom za svagda ovaj visoki dom utvrdi tačan i potpun spisak svih žrtava NATO agresije, kako bismo sprečili da i jedna žrtva bude zaboravljena. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, meni je zadovoljstvo što danas imamo ovu tačku na dnevnom redu, jer v.d. stanje nije prirodno stanje. Mislim da je o ovome trebalo raspravljati čak i pre godinu dana, ali u nekom primerenom roku VSS je sproveo proceduru kada je u pitanju kandidovanje, raspisivanje konkursa, prikupljanje, obavljanje razgovora i dostavljanje predloga mogućih kandidata za predsednike viših i apelacionih sudova i ja to pozdravljam.

Zašto kažem da v.d. stanje nije prirodno stanje? Kolege koje su u statusu v.d. predsednika, bez obzira što imaju formalno ovlašćenja potpuno identična kao i predsednici sudova, ipak to ne primenjuju u punoj meri, punom kapacitetu, koji bi trebali da primenjuju. Ono što građani Srbije očekuju od rada predsednika sudova jeste da srpsko pravosuđe dostigne zaista jedan odgovarajući nivo koji Republika Srbija i zaslužuje.

Naravno da treba znati, kada komentarišemo o radu sudija uopšte, da predmeti sudski mogu da zastare apsolutno nezavisno od volje postupajućeg sudije iz razno raznih razloga, da u mnogim situacija ni predsednici sudova nemaju nikakvu mogućnost da nešto ozbiljnije učine da bi se sprečilo zastarevanje postupaka, ali je, naravno, populistička priča govoriti o tome kako postoji ogroman broj zastarelih predmeta. Da bi se to sprečilo treba menjati procesne zakone i, naravno, to iziskuje određeno sagledavanje u kom procesu, odnosno u kom pravcu taj proces treba da ide.

Ono što je jako važno jeste da je jedan deo posla VSS, po meni, pomalo stavio u stranu. Verovatno i opterećen ovim silnim izborima i prvim izborom i poslovima oko svega toga. Čini mi se da bi VSS trebao više pažnje da posveti o samom načinu ponašanja rada, angažovanja sudija, kako na radnom mestu, tako i van radnog mesta. Znate, ako je poslanik, poslanik je 24 časa i sudija je sudija 24 časa, javni tužilac je javni tužilac 24 časa. Ne možemo mi da zaboravimo da smo u sredinama, u bilo kojoj sredini, ljudi koji smo, kako da kažem, pod određenom paskom i koji svojim ponašanjem daju na neki način primer drugima kako to treba da rade.

Zašto ovo napominjem? Napominjem iz jednog prostog razloga, podsećajući i VSS i uvažene kolege sudije da još uvek nismo uspeli da preskočimo, nadam se da nikada nećemo preskočiti, tu stepenicu da sa kontinentalnog prava pređemo na anglosaksonsko pravo. Dokle god je kontinentalno pravo nešto što bi moralo da ostane i što postoji u zemlji Srbiji, onda smo svi mi, pa i sudije, dužni da se pridržavamo zakona ili drugih pravila koja regulišu naše ponašanje, da li na ulici, da li u sudu, da li ispred suda ili mimo radnog vremena.

Zato bi bilo dobro da se vrlo brzo krene u regulisanje statusa i ostalih funkcija. Naravno, stigao je predlog za predsednike osnovnih sudova, ali kada o ovome govorim, mislim i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, jer rekao sam da v.d. stanje, osim ako nije dobrano opravdano, jednostavno nije prirodno stanje.

Molim VSS da povede računa o tome da dokle god važi pravilo da bilo koji sudija za javni istup mora da traži saglasnost predsednika suda, šta god ko mislio o tome, da li je to zastarela odredba ili nije zastarela odredba, dokle god važi, mora se primenjivati. Ako nam sudije daju primer da sebi dozvoljavaju da krše neka osnovna pravila i da na to još dobiju i opravdanje od onih koji bi trebali takvo ponašanje da spreče ili da pokrenu, u krajnjem slučaju, inicijativu da se takve stvari izmene, onda jednostavno mi moramo da na to reagujemo ovako kako reagujemo.

Visoki savet sudstva može, mislim, mnogo agilnijim da učini još neke od stvari, a to je da se angažuje po pitanju, kako da kažem, pa i pritiska da se reguliše pitanje visine plata sudija koji sude u prekršajnim predmetima. To je jedna od stvari koja je ostala, a koja je, po meni, jedna bolna tačka i rana, kada je u pitanju ravnopravnost svih onih koji nose naziv sudije i imaju sudijsku funkciju.

Pošto mi vreme ističe i hoću kolegi da ostavim malo vremena, o svemu ovome, naravno, o ovim predlozima za koje mislim da su jako kvalitetni izjasnićemo se u danu za glasanje, pa ćemo na taj način imati jednu odgovarajuću ocenu koliko je VSS kvalitetno u odnosu prema Skupštini i prema građanima Srbije uradio svoj posao sa ovim predlozima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih samo da pojasnim još jedan deo priče koji je kolega Jovanović pomenuo, ali je, tako da kažem, ostalo u nedoumici šta je bio moj razlog za pominjanje tog problema.

Naime, slažem se ja da treba raditi na poboljšanju materijalnog statusa svih građana Republike Srbije, pod broj jedan, a samim tim i nosilaca pravosudnih funkcija. Svi mi delimo sudbinu građana Republike Srbije, srazmerno odgovornosti i obavezama koje imamo.

Ali, ono što nije učinjeno već nekoliko godina, bez ikakvog razloga, to je da sudijama koji sude prekršajnu materiju nije izjednačen status kad su u pitanju materijalna primanja sa ostalim sudijama. Znači, stvorili smo im obavezu postupanja, prestali su da budu organ uprave, postali su sudije i ne postoji nijedan jedini razlog, koliko sam ja shvatio, a shvatio sam to iz odgovora prošle godine kad smo raspravljali o budžetu, kada smo imali prilike da nam ovde bude republička Vlada, iz, moram reći, samo, doduše, informativnog razgovora sa pojedinim članovima Visokog saveta sudstva, da su svi saglasni da tim sudijama treba izjednačiti materijalni status sa ostalim sudijama. Ali, to se jednostavno ne dešava. Zašto se ne dešava, ne znam.

Ja ću sada, i to sam sam ovog trenutka odlučio, koliko danas, sutra, pripremiti zakonski predlog, ja mislim da tu ne treba više od dva ili tri člana koje ova Skupština treba da usvoji, i da je to jedan izuzetan doprinos koji bi ova Skupština trebala da da kad je u pitanju cenjenje i poštovanje Ustava Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije nije menjan. Ja se nadam da neće ni biti promenjen onako kako se govorilo kada je u pitanju odvajanje sudstva od parlamenta i tužilaštva od parlamenta, ali, uostalom, o tom u nekom budućem vremenu. Jer, jednostavno, i dalje stojim na stanovištu da samo parlament ima mogućnost i pravo da u ime građana kao najviše neposredno birano telo nekome prenese deo vlasti građana i pravo da sudi u ime naroda. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, posle 20 godina od završetka zločinačke agresije nad Srbijom, mislim da je krajnje vreme da uradimo ono što su naš preci propuštali da urade kada su u pitanju bili i Prvi i Drugi svetski rat i neki drugi ratovi.

Znamo s kakvim teškoćama danas dolazimo do tačnih i preciznih podataka o herojima iz Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata. Susrećemo se sa tim da se žrtvama Srba, Roma, Jevreja manipuliše kada su u pitanju Hrvati u odnosu na Jasenovac. Čujemo sve i svašta i verovatno ćemo doživeti jednog dana da čujemo da je Jasenovac bio i dečije obdanište i zabavište, a ne najveća fabrika smrti od koje su se i Nemci koji su držali Aušvic grozili i ježili.

Da ne bismo to doživeli, mislim da je krajnje vreme da pouku izvučemo iz propusta koje su generacije pre nas činile i da dok je još relativno sve sveže, a ipak se dovoljno vremenski distance napravilo, sačinimo apsolutno tačan i precizan spisak svih žrtava NATO agresije 1999. godine.

Kada o ovome govorimo, ovo se odnosi apsolutno ravnopravno i na pripadnike tadašnje vojske Jugoslavije, pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i na civile, na sve one koji su izgubili život, ali i na sve one koji su ranjeni.

Ovo bi trebalo da omogući i obezbedi da sačuvamo njihova imena, da večno zapamtimo mesto i posledice koje su zlikovci ostavili za sobom. Mislim da je to jedan od važnih načina da se oda dužno poštovanje svakome onom ko je žrtvovan 1999. godine, od strane NATO pakta, koji je na jedan zverski način pokušao da uništi Republiku Srbiju i njene građane.

Iz tog razloga apelujem na kolege da osnivanjem ovog odbora, praktično objedinimo sve one dokumentacije i podatke koji postoje po raznim ministarstvima, da pozovemo i one naše drage sugrađane koji su ovakve vrste spiskova pravili, ali selektivno, neko u odnosu na vojsku, neko u odnosu na policiju, da ovo objedinimo i kao najvažnije zakonodavno telo i najvažniji predstavnički organ građana Srbije verifikujemo i utvrdimo jednom za svagda kako niko ne bi smeo da dovede u pitanje ničiji život, ničiju žrtvu koji su se desili 1999. godine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, veliko mi je zadovoljstvo zato što razgovaramo o rebalansu budžeta koji je posledica suficita koji je nastao zbog privrednog rasta i aktivnosti, a ne zato što su uvećavane poreske obaveze poreskim obveznicima. Da se od 2012. godine do danas radilo po sistemu lako ćemo, kako ćemo i da se išlo lakšim putem i putem kojim se ne ide tako jednostavno, verovatno danas ne bismo imali priliku da govorimo o rebalansu budžeta.

Neću ponavljati ono što su moje kolege u ranijoj raspravi pominjale. Moram pomenuti par stvari sa kojima se ne slažem. Neke su verovatno lapsusi, a neke možda i suštinski različiti pogledi na budžet i funkcionisanje privrednog sistema, samim tim i poreskog sistema, uopšte.

Naime, stvarno sve molim da vode računa kada govore o trgovini, i to unutrašnjoj trgovini, sa Kosovom i Metohijom, odnosno sa privrednim subjektima na Kosovu i Metohiji, da o tome govore kao o unutrašnjoj trgovini, a ni u kom slučaju da to ne komentarišu kao bilo kakvu vrstu izvoza. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije koji je privremeno okupiran i ta privremena okupacija, koja traje, nas sprečava da unutrašnju trgovinu sa Kosovom odvijamo na jedan normalan način na koji se to odvija na celoj teritoriji Republike Srbije.

Molim vas da, vodeći računa o ovome, postepeno nas neko ne ubeđuje i ne dovodi do svesti i prihvatanja, ne daj Bože, nekakve činjenice u nekoj ne postojećoj budućnosti da Kosovo i Metohija ne bude sastavni deo Republike Srbije i da ono što se prodaje tamo bude zaista tretirano kao izvoz.

Molim vas da vodimo računa o svakoj rečenici kada je ovo u pitanju. Sebe sam uhvatio u nekim situacijama, u ranijim diskusijama, da i ja napravim lapsus i molim kolege da kada se i meni to desi da me podsete, jer jednostavno posledica onoga što neki mediji u Srbiji stalno polako ćuškaju nam u svest, nije dobra i moramo protiv toga da se borimo i da vodimo računa.

Podsetiću uvaženog ministra i mene zanima - da li je u ovom rebalansu budžeta predviđen prostor za povećanje plata sudija prekršajnih sudova? Znači, ne da se postojeće plate uvećaju za nekakav procenat, već da se plate sudija za prekršaje izjednače sa platama sudija ostalih sudova, o čemu smo pričali kada je usvajan budžet za 2019. godinu i zanima me da li je to, u ovom trenutku, kroz ovaj rebalans se otvara kao mogućnost za ozbiljno razmišljanje?

Ponovo ću podsetiti, bile su reči premijerke ovde kada smo razgovarali o svemu tome, na stavove ministarke Nele Kuburović i svih ostalih gde zaista ne vidim više zbog čega se plate tim ljudima nisu izjednačile sa platama ostalih sudija kada smo im već dali prava, ustanovili obaveze. Jedino pravo koje njima nismo izjednačili jeste da budu izjednačeni sa svojim materijalnim pravima kao i sudije svih ostalih sudova, njihove kolege. Ne bih o tome govorio više. To je jednostavno pitanje koje mene ovako dobrano zanima.

Ono što želim da kažem jeste da trenutno je jako važna i ova poreska reforma koja se dešava. Molim vas da posebno obratite pažnju, čini mi se da ta reforma dolazi u jednu fazu koja je onako jedna klackalica u usponu kvaliteta budućeg rada Poreske uprave. Naime, ukoliko se već ovog trenutka ne bude ozbiljno vodilo računa o obuci budućih kadrova, o pripremi budućih kadrova koji će raditi u Poreskoj upravi, onda se bojim da ćemo stvoriti nešto što ne želimo, a to je da za nekih godinu, tri ili pet Poreska uprava postane nešto što neće podsticati dalji razvoj privrednog rasta.

Znači, ono što treba kroz tu dodatnu obuku budućeg mlađeg kadra, u koje treba ulagati, jeste stvaranje navika za budućim ozbiljnim radom, koji treba da sankcioniše bitne događaje, nove sitne stvari i poreska disciplina postanu nešto što je uobičajeno i normalno, da imaju apsolutno razumevanje za potrebe poslovanja, da budu fleksibilni i praktično da postanu partneri poreskim obveznicima u obostranom interesu.

Moram da kažem da mi se jedan detalj ove reforme nije svideo, a to je centralizacija koja je ovakva kakva jeste. Znate, mi se svi trudimo da pričamo o decentralizaciji i generalno pod decentralizacijom ne mogu da tretiram to što su ogromni delovi Poreske uprave, koja je bila u Obrenovcu, služila privrednicima koji posluju na toj teritoriji, izmeštena na Čukarici.

Možda to jesu kompleksi male sredine i prihvatam da to može da bude tako, ali ako pričamo o decentralizaciji, obzirom da postoje uslovi za rad i u Obrenovcu i u Lazarevcu i u Barajevu, verujte mi da bi decentralizacija Poreske uprave bila daleko pravičnija da se taj centar izmesti uz Lazarevac i verujem da Obrenovčanima bi bilo jednostavnije da putuju Lazarevac i rešavaju svoje probleme kada je u pitanju odnos sa poreskom administracijom i svim ostalom, nego da dolaze za Beograd.

Možda bi gospodi iz Beograda bilo malo teže da putuju za Lazarevac za ono za šta je nužna direktna komunikacija između poreskih službenika i obveznika, ali mislim da to bilo apsolutno pošteno i pravično. Nisam siguran da je tu baš dobro odmereno šta je šteta a šta je korist, jer bojim se da to ne dovede do zagušenja u radu i jednostavno iznudi povećanje finansijske nediscipline u odnosu na već postignuti nivo za koji moram da kažem da je zaista zadovoljavajući rast te discipline koji je postojao u ovom nekom dosadašnjem periodu.

Danas, to je sasvim u redu, zbog trenutnih potreba koje postoje i verujem da Ministarstvo finansija nije moglo da vodi računa o tome, je potrebno u nekim trenucima sat i po vremena da se od Obrenovca stigne do Čukarice, a zamislite nekom preduzetniku iz Drena koji još ima 35 kilometara da dođe do samog Obrenovca.

Nisam siguran da je zbog pet ili deset plata u administraciji bilo dobro izmeštati sedišta iz Obrenovca, Lazarevca, Barajeva i ostalih, ja to zovem, prigradskih opština na Čukaricu.

Možda je tema za neko buduće razmišljanje da Poreska uprava, pa makar i samo formalno, bude samostalan organ. Zašto? Zato što u ovoj situaciji danas koja jeste nužna i koja pokazuje dobre rezultate, a to je da je Poreska uprava isključivo u okviru Ministarstva finansija, gde Ministarstvo finansija čak propisuje određene poreske instrumente i odlučuje u drugom stepenu po tim istim instrumentima, zarad efikasnosti uspostavljanja poreske discipline jeste korisna.

Ako govorimo o nekim budućim vremenima, uz pripremu kadra koji će daleko efikasnije raditi, bolje se snalaziti, biti u partnerskom odnosu sa onima sa kojima treba da posluje, onda mislim da bi bilo dobro da se te dve funkcije u jednom trenutku i razdvoje jer bi onaj ko donosi odluku o instrumentima, koje treba sprovoditi kroz poreske postupke, morao mnogo više da vodi računa kakav će oni efekat da proizvedu.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga. Zato što u ovom trenutku kroz rebalans smo mi sredstva koja su iz suficita prvenstveno usmerili na uvećanje plata, zarada i onoga što zanima građane.

Iskreno se nadam i sa pravom očekujem da ćemo mi i priliko rasprave o budžetu za 2020. godinu u nekim budućim vremenima takođe imati pred sobom sliku mogućeg suficita i tu treba razmisliti i o tome koliko iz tog suficita treba dodatno relaksirati privrednike kako bi to bio način stimulisanja njihovog boljeg i većeg angažovanja na teritoriji Republike Srbije.

Ne mislim da tu prioritet treba da imaju privatnici. Apsolutno ne vidim nikakvog razloga za bilo kakvo razgraničavanje između državnih i privatnih subjekata. Tržišna utakmica, ako se već neko zalaže za tržišnu utakmicu, onda treba da bude potpuno ravnopravna za sve učesnike koji su tu, pa ko bolje posluje, bolje će i proći.

Ima nekih stvari koje će ovakav pristup za neka buduća vremena promeniti jer to je mantra o sivoj ekonomiji. Znate, stalno slušamo siva ekonomija, siva ekonomija, siva ekonomija. Da li je neko adekvatno uopšte izmerio kolika je količina sive ekonomije i koliko ona stvarno utiče na budžet Republike Srbije? Ta licitacija, bilo je 30%, pa je sada 25% ili 28%, stvarno ne znam ko je kako izmerio. Da li je to mereno telefonskim anketama, pa to slušamo preko N1 televizije ovde da bismo urušavali državno-pravni sistem Republike Srbije? Onda stvarno to ne mogu da prihvatim kao nekakvu ozbiljnu činjenicu i ozbiljan podatak.

Znate, 30%, 15%, pa i 5% sive ekonomije. To su fabrike, to su postrojenja, to su ustanove, to je takva količina novca. Jednostavno, samo prostom matematikom kada to stavite u odnos sa budžetom Republike Srbije shvatite da tu postoje u nekim segmentima ozbiljna preterivanja. Da li ta preterivanja treba da zaštite nešto što bi mogli da budu novi ozbiljni izvori prihoda budžeta Republike Srbije?

Naime, očigledno je, gospodine ministre, da će ili vaše ministarstvo razrešiti pitanje jesu li poreski obveznici u Republici Srbiji N1, Nova Sport i ove prekogranične nazovi televizije ili to očigledno neće ustanoviti niko drugi.

Zašto? Ogromna sredstva izlaze iz Republike Srbije neoporezovana. Ja sam lično došao do potpunog ubeđenja da oni rade potpuno nezakonito. Govorili smo o tome i na prošloj sednici kada je ovde bila Republička Vlada, mislim da apsolutno treba da se uspostavi jedna dobra koordinacija u svemu tome, REM ili nije sposoban ili nema alate sa kojima ovaj posao treba da dovrši. Delimično uz pomoć REM-a, delimično uz upornost mnogih uvaženih kolega poslanika ovde, dobronamernih ljudi u Republici Srbiji, mi smo došli do saznanja da se program koji se emituje na N1 televiziji definitivno i konačno ne emituje ni u Luksemburgu, ni u Sloveniji i ovde ono što oni provlače i rade nije reemitovanje, nego je emitovanje.

Nemam potrebe da vas podsećam da Zakon o poreskom postupku kaže - tamo gde se utvrdi da postoje simulovani posao, a ovo jeste čista simulacija navodnog reemitovanja programa, da bi se izbeglo plaćanje poreza i dažbina Republici Srbiji, primenjuju se stope kao kod disimulovanog posla. Da pojednostavim, ono što plaćaju uredno registrovane televizije u Republici Srbiji na ime poreskih obaveza, kada je u pitanju porez od prodaje reklama, na zaradi i sve ostalo što sledi, mora i treba da plati N1 televizija.

Ja vas ovde javno molim da pošaljete najobjektivnije, najsposobnije i najobučenije ljude, koji rade u Poreskoj upravi u kontrolu ovih televizija. Neka utvrde činjenično stanje i sa tim jednostavno da jednu epizodu zatvorimo.

Proračuni, ja moram da kažem da sam laik i meni to zvuči kao ogromna cifra, ali neke kolege koje kažu da se u to bolje razumeju nego ja, tvrde da na taj način, bar jedno 500 miliona evra godišnje ne završi u budžetu Republike Srbije.

Da li je 500, da li je 100, neke je jedan jedini dinar, previše je. U krajnjem slučaju, dajte da raščistimo tu situaciju, mi imamo ovde deo dokaza koji se sastoji od izjava nadležnih emitera iz Luksemburga, kao odgovore na naša poslanička pitanja, ne moja, ali kažem naša, jer su mnoge kolege postavljala ta pitanja, odgovore iz Republike Slovenije. Uostalom pravo da vam kažem, imamo i lična saznanja, jer sam zvao neke svoje prijatelje koji su u Sloveniji, pa sam pitao na Preobraženje 19. avgusta - da li ste me gledali u ovom direktnom prenosu na N1 televiziji? Kažu - to kod nas nema, ne postoji mogućnost da se gleda.

Znači, osnovane sumnje postoje da je u pitanju čista zloupotreba na koju REM ili ne može ili neće da reaguje. Prema tome, kao advokat apsolutno znam da u ovakvim situacijama finansijska policija, poreska policija, ta vrsta kontrole, treba da ode, utvrdi da li su oni poreski obveznici ili nisu, da li poštuju zakon Republike Srbije ili ne i ako postoji sumnja, završe svoj deo posla, a ako ima sumnje da sam ja upravu ili dokaze da sam upravu i moje kolege, onda će o tome obavestiti nadležno tužilaštvo, koje će preduzeti gonjenje.

Mislim da je krajnje vreme da ovo zaista na jedan pravi način privedemo kraju. Znate, N1 televizija, SBB i drugi nisu onaj ulični prodavac koji živi od toga da li je prodao neku polovnu robu, pa je utajio neki sitan porez, pa treba da izazove emocije kod nas, oni jednostavno ugrožavaju normalno funkcionisanje svih televizija, koje su uredno registrovane i imaju odobrenje za rad u Republici Srbiji.

Ja sam apsolutno ubeđen u to i zaista ne bih dalje, bojim se da ću prekoračiti, onaj deo koji je deo poslaničke priče i poslaničkog odnosa prema svemu tome, ali jednostavno i mi ovde, kao i vi imamo obavezu da štitimo one koji posluju zakonito, koji posluju legalno.

Možda je zato neko došao u situaciju da zatvori svoju televiziju, da prestane da drži neku mrežu i ostalo. Jednostavno ovo je način da mi sa ovim izađemo na zdravu granu, da konačno utvrdimo činjenice tačnim onakvim kakve jesu i da kažemo jedan posao smo priveli kraju, kako god, važno je da utvrdimo istinu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, 20 godina od zločinačke agresije NATO pakta na zemlju Srbiju je prošlo, a da mi još uvek nemamo kodifikovan spisak svih žrtava koje su oni proizveli svojim bombardovanjem.

Smatram da je dug i ono što najmanje ova Skupština može da učini kada su u pitanju pripadnici Vojske Jugoslavije, pripadnici MUP Srbije, i civilna lica koja su izgubila život ili su ranjena tokom ove agresije da utvrdimo apsolutno nesporan, tačan i precizan broj njihov, da zabeležimo trajno njihova imena, mesta gde su se događaji desili i kakve su posledice nastupile.

Podsetiću na jednu staru izreku koja kaže - "Narod koji se ne nauči pameti istorija će mu se ponavljati sve dok se ne opameti ili dok ne nestane."

Mi imamo u bliskoj prošlosti jako ružno iskustvo da se srpske žrtve genocida u Jasenovcu, Jadovno i po svim drugim jamama i stratištima negiraju, umanjuju kako neko to voli da kaže, minimiziraju, a uskoro postoji rizik da čujemo da je Jasenovac u stvari bio dečije obdanište, samo mi to nismo shvatili.

Mislim da je krajnji trenutak da se sve ove evidencije i podaci koji postoje po različitim ministarstvima, postoje u različitim knjigama koje su neki naši dobri sugrađani pisali, ali po segmentima proveri, kodifikuje i od strane skupštine, kao najvišeg predstavničkog doma ovog naroda, jednom za navek utvrdi da niko nikada ni sutra, ni za sto godina ne bi mogao da dovede u pitanje postojanja bilo koje žrtve koja se desila tokom NATO agresije i da to zloupotrebljava. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.