Znači, ovako, vi ste rekli da je neko nešto saopštio u Skupštini što može da bude tokom govora u mikrofon, da li je tako? Ja vas pitao da li je taj poslanik o kome govorite uopšte bilo šta govorio danas? Da li je dobio reč uopšte? I vi seli dole i šta mi sada pokazujete?
(Miodrag Gavrilović: Zvanični dokument, stenogram.)
I, šta mašete? Znači, kada hoćete nešto da kažete u ovoj sali, a da ima veze sa povredom Poslovnika, prvo smislite, kad smislite, onda kažite, tako da budete zadovoljni, a da ne morate stalno iznova i iznova sami sebe da korigujete i ispravljate i ne znam kome i ne znam šta dokazujete.
Kada se nešto saopšti u mikrofon, ja to možda mogu da čujem. To o čemu vi pričate, to je nemoguće, to je nemoguće. Znači, ne možete vi da ukazujete na povredu Poslovnika po tri, četiri puta dnevno i da svaki put sami sebe ispravljate i ukazujete na ne znam šta. To je prosto nemoguće.
I, šta sada hoćete? Da li treba da se glasa o ovome što ste sada rekli ili ne treba?
(Miodrag Gavrilović: Obavezno da se glasa.)
Obavezno da se glasa. E, a vi gledajte pa u utorak ispravite ovo što ste danas rekli, tvrdite nešto peto i tražite da se glasa i o tome. Pa, da se glasa i o tome, a u sredu onda ponovo ispravljajte sami sebe, pa da glasamo i o tome. Onda kada dođe dan za glasanje, vi se svi lepo pokupite i izađite napolje kao i svaki put. To se zove šegačenje sa Skupštinom Srbije, to što vi radite, a nije nikakav problem stavićemo mi to na glasanje samo se postarajte da bar dođete tu, da bar sednete tu da nas udostojite svog prisustva.
Po kom osnovu? Kakva replika? Hajde da vas čujem, imate dva minuta.