Dobro, razumeo sam vas.

Znači, niste zadovoljni izlaganjem predsednice u Vlade iz prethodnog radnog dana?

Jel to ono na šta ukazujete?

Na tonu predsednice Vlade prilikom izlaganja prethodnog radnog dana?

Dobro, ako je to ono što ste hteli da iskažete, razumeo sam vas.

Dobro, razumeo sam vas.

Znači, što se tiče dostojanstva prilikom obraćanja, ja vama i svima ostalima uvek istu stvar govorim, uvek istu stvar govorim, dakle, povedite računa pre svega o sebi, o svom ponašanju, o svom tonu. Nemojte to da radite na način da namerno druge u ovoj sali vređate, i ne samo u ovoj sali, i da izazivate njihove reakcije, a da onda posle toga se javite za reč i da kažete – pa nije primereno da neko reaguje na uvrede koje sam izrekao ja ili moj predsednik poslaničke grupe ili bilo ko ko na toj strani sedi.

Stalno vam govorim to isto i stalno istu vrstu predstave gledam s vaše strane kroz povrede Poslovnika. Koliko je bilo primereno napasti onako članicu Radne grupe Vlade Srbije, na ličnom osnovu? Jel to bilo pristojno, kulturno, šta je to bilo? Ili sve suprotno od toga?

Dajem vam obrazloženje koje ste tražili. Ako ćemo da pričamo o prikladnosti, primerenosti, pristojnosti, bilo čemu na tu temu, pogledajte snimak svog obraćanja danas kad ste postavljali pitanje, navodno postavljali pitanje. Da ne idemo u bilo šta drugo i dalje.

Treba li da se glasa za član 107?

(Siniša Kovačević: Naravno.)

Naravno, glasaće se.

Možemo li da pređemo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa koji još nisu iskoristili svoje pravo da se obrate?

Zahvaljujem.

Reč ima Zoran Lutovac.

Hajde, pokušajte bar malo da vodite računa o tome šta izgovarate. Jel, me čujete gospodine Lutovac, pokušajte makar malo da vodite računa o tome šta izgovarate.

Na stranu što ste sve obesmislili, na stranu što ste bagatelisali najveću moguću tragediju.

Pokažite makar toliko poštovanja da vodite računa o tome šta izgovarate.
(Radomir Lazović: Ne prekidaj ga.)
I, vi Lazoviću da ne urlate iz klupe, da ne urlate iz klupe Lazoviću, jer ste svesni gde se nalazite i zbog čega je ova sednica.

Samo proveravam da neće slučajno Siniša Kovačević da ukaže na potrebu da se obraća sa dignitetom, na osnovu ovoga što je sad radio Zoran Lutovac. Neće, naravno, ni kad se najružnije stvari izgovaraju, ne samo na neprikladan, nego na najneprikladniji mogući način.
(Siniša Kovačević: Replika.)
Kakva replika?
(Siniša Kovačević: Vidim da me prozivate.)
Sedite sada, ako niste osetili za shodno da ono o čemu ste govorili malo pre treba da važi i za ostale, nego aplaudirate i divite se. Sada ćete da slušate lepo ostale, sve redom, ali čisto da ljudi primete vaš odnos prema svemu.
(Radomir Lazović: Poslovnik.)
Dva minuta, reč ima Milenko Jovanov.
(Radomir Lazović: Poslovnik. To smo ukinuli, je li?)
Samo Radomir Lazović da prestane da viče.

Hvala vam.
Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.

Samo da zamolim da ne vičete sa mesta više. Nekoliko puta sa zvonom sam pokušao da vam skrenem pažnju. Aleksandru Jovanoviću, da.
(Aleksandar Jovanović: Hvala, predsedniče.)
Da ne vičete sa mesta, zamolio sam vas upravo ponovo.
(Aleksandar Jovanović: Možete nekad i vašima malo da kažete.)
Izvinite, nastavite.

Je li nešto po Poslovniku?
(Zoran Lutovac: Replika.)
Ne? Replika, dva minuta, prijavite se.

To je bilo dva minuta.

Dobro.
Dva minuta, Milenko Jovanov.