Jovanoviću, i za vas važi da ne dobacujete iz klupe.

Samo da pitam prvo.
(Ivana Parlić: Povreda Poslovnika.)
Šta je povreda Poslovnika? Vi ste, da li još neko?
Po kom osnovu je Zoran Lutovac? Po osnovu što nije u sali uopšte, da li je tako? Eto. Hajde, hoćete li da budete ljubazni, odjavite onda tu prijavu za reč.
Po kom osnovu je Aleksandar Jovanović?
(Aleksandar Jovanović: Vreme poslaničke grupe.)
Molim? Vreme poslaničke grupe? Da li vi znate da ste govorili u petak? Znači, vi, koji nemate osnova za javljanje, odjavite se.
Zorana Lutovca i ostale koji nisu u sali molim vas odjavite iz sistema.
(Stefan Jovanović: Što bi smo mi, neka se sam odjavi iz sistema.)
Aha, on će da ostane prijavljen do sutra? Pa, ni u petak nije bio na sednici i sada je opet otišao i tako će da bude prijavljen danima.
Brišem listu i molim sve koji su želeli reč da se prijave ponovo, zbog toga što se ponašate ne neprikladno, nego ovo nije ni za predškolsku ustanovu.
Znači, jedina povreda Poslovnika je Ivana Parlić.
Reč ima Ivana Parlić. Izvolite.

Niste ukazali na član.

To se uvek uradi na početku.

Ne. Kada hoćete da ukažete na povredu Poslovnika, onda morate da se obraćate meni, a to držanje govora košta vremena poslaničke grupe, tako da je ovo član 103. Čestitam, član 103.
Da li treba da se glasa?
(Ivana Parlić: Da.)
Treba da se glasa.
A za koji član ste rekli?
(Ivana Parlić: Za 107. da se glasa.)
Dobro. Ima li nekoga da bi želeo reč zaista za povredu Poslovnika, tako da to nekoga smisla ima, da ne bude ponašanje ispod svakog nivoa, pogotovo na ovakvoj sednici, gospođo Parlić?
(Ivana Parlić: Strašno, gospodine Orliću.)
Ne. Idemo onda dalje.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Hvala vam.
Reč ima ministar Gašić.

Dva minuta.

To je bilo dva minuta.
Jeste, svi su osetili šta će da se desi pa su skidali odeću sa sebe.
Idemo dalje.
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Hvala i vama.
Reč ima Marinika Tepić.

Kad kažem da je kraj, to ne znači da ste vi pozvani tog trenutka da ređate sve one uvrede koje možete da smislite na licu mesta, ali da se ne brinete, vaš prostakluk ništa nije nadmašio niti je to uopšte moguće da se desi.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Hvala vam.
Sve već znate, nije vam prvi put, verovatno je hiljadu i prvi. Kad neko govori vi vičete iz klupa, onda naravno da ćemo to vreme da nadoknadimo. Tako je, to važi za sve.
Vidim da se egzaltirani, Milivojeviću. Osmeh od jednog do drugog uha, mašete sa obe ruke, aplaudirate.
Samo da vas pitam, na ovakvoj sednici, na ovakvu temu, šta vam je toliko smešno i toliko veselo?
(Srđan Milivojević: Vi, gospodine Orliću!)
Jel tako?
(Srđan Milivojević: Ti, gospodine!)
Jel to ponašanje?
(Srđan Milivojević: Ti, ti si smešan!)
Kako, kako? Ne čuje se dovoljno.
Od tog vašeg urlanja, koje se čuje do Terazija, verovatno se nije čulo dovoljno.
Pokažite to lepo ponašanje, te manire. Tako je. Te manire pokažite, i tu brigu zbog tragedije koja se desila.
(Srđan Milivojević: Ti, ti si smešan!)
Vičite, vičite, nek čuju svi ljudi. Nek čuju svi ljudi koliko poštovanja ukazujete nakon svega što se desilo.
Ovo da nekome prepričavate, ne bi vam verovao da je moguće, a mi to gledamo.
(Srđan Milivojević: Sram te bilo, ako znaš za sram!)
Vrlo ste veseli i radosni. Svaka vam čast.
Pravo na repliku, Marina Raguš, ako bude mogao da se kontroliše Srđan Milivojević.

Hvala, gospođo Raguš.
(Boško Obradović: Jel ima pravo na tri minute replike?)
Jel možete da ne vičete iz klupa, Obradoviću?
Jel to veliki napor? Mislim da nije.
Reč ima ministarka dr Danica Grujičić.

Hvala.
Reč ima ministar Gašić.

Lazoviću, bez vikanja. Niti imate reč, niti vam se iko obraća.

Gospođo Tepić, pristojnost molim vas.