Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS slaže se sa predlagačem zakona po pitanju stava da dobre implikacije ovog zakona svakako obuhvataju nešto širi aspekt ukupnog razvoja naše zemlje, nešto širi aspekt koji se odražava i u onom porastu BDP, o kom smo govorili i mi i predstavnika predlagača i koji danas iznosi 4,5% na nivou jednog kvartala i premašio je sva očekivanja, ali se meri i drugim dobrim i značajnim parametrima. Kada govorimo o prilikama u Republici Srbiji, i smanjenjem nezaposlenosti i povećanjem zaposlenosti, i povećanjem prosečne plate u Republici Srbiji, mereno u evrima, a kada je reč o evrima i stabilnim kursom, koji već šest godina drži stabilnu vrednost i ne može se ni porediti sa onim haotičnim periodom od 2008. do 2012. godine, kada je svoju vrednost dinar promenio za bezmalo 50%.

Sve to, naravno, neposredno utiče na životni standard i to su stvari koje mi danas konstatujemo kao značajne i važne rezultate, rezultate koji su posledica zajedničkih delovanja. LJudi angažovanih u Vladi i nas angažovanih u Narodnoj skupštini Republike Srbije očekujemo da ćete pozitivne perkusije imati svoj značajan doprinos kada je reč o važnoj merljivoj statistici i u periodu pred nama.

Kada ovaj zakon usvojimo i kada se pristupi intenzivnoj gradnji mi očekujemo ne samo dalji rast BDP u oblasti građevine, već i značajne socijalne aspekte.

Komentarisali su danas neki ovde prosečnu cenu kvadrata. Treba da znaju da u Gradu Beogradu, od opštine do opštine, prosečna cena kvadrata, i to se proverava u nekoliko sekundi, nije ispod 1000 evra, pa uporedite to sa ovih 500 maksimum. Tamo gde je pojeftinio, i to upravo na onim opštinama na kojima će biti lokacije za ovaj projekat, nije ispod 1.500, 1.700 evra. Ko to ne razume bojim se da nije u stanju da razume ni ostale pozitivne posledice.

Predstavniku predlagača još jednom hvala na razumevanju za naš amandman i svaka čast za rezultate.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, motiv za podnošenje ovog amandmana. Jasno se prepoznaje u stavu koji je iskazao i predlagač ovog zakona. Stav koji se nalazi u obrazloženju Predloga zakona i koji prepoznaje kontekst razvoja u širem smislu, kao nesporno važan i kada je reč o problematici kojom se upravo bavi ovaj zakon.

Ja ću taj stav sada pročitati, dakle, kaže predlagač zakona – donošenjem ovog zakona osim što se nastoji rešiti najveći problem nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti značajno će se doprineti i, pa između ostalog, rastu BDP upravo u oblasti građevinarstva. Dalje, upošljavanju domaće građevinske industrije i povećanju zaposlenosti u Republici Srbije. Dalje, rastu prihoda od PDV po raznim osnovama je reč o složenom i sveobuhvatnom procesu, dalje porastu prihoda od poreza na imovinu, unapređenje naše administracije.

I pored toga što se neposredno ovaj zakon tiče kroz svoje pozitivne aplikacije ljudi zaposlenih u Sektoru bezbednosti on ima pozitivne aplikacije. I na privredna društva i na preduzetnike i na državne organe na nivou Republike i na AP i na lokalni nivo kao i na niz drugih zainteresovanih lica.

Dakle, nesporno je jasan kontekst razvoja kao širi od onoga što predstavlja sam naslov zakona i to prepoznaje predlagač, to je stav i poslaničke grupe SNS i sa željom da mi kao poslanička grupa taj aspekt dodatno naglasimo kroz uvođenje u sam tekst zakona podneli smo ovaj amandman, te koristim priliku da zahvalim predlagaču ne samo na usvajanju predloženog amandmana i ne samo na činjenici da delimo istu viziju, iste vrednosti kada je reč o Republici Srbiji, već i na činjenici da ih dobrim zajedničkim radom mi realizujemo u praksi, između ostalog i kroz ovaj predlog zakona. Hvala lepo.

Pominjanje stranke i poslaničke grupe, gospodine predsedavajući.

Pošto se neko opet ovde osvrnuo na pitanje naše poslaničke grupe i amandmana koje podnosimo, da je u sali slučajno ovih dana, kao što nije, znao bi, ako je to bilo kakav problem. Opet je taj problem izgleda četiri do pet puta više na strani onih koji nešto nama zameraju. Dakle, ukupno, koliko ja vidim ovde, 2.400 amandmana i jedna šestina je, otprilike, brat bratu onih koji su podneli poslanici SNS. Ako je to neki problem, da znate, opet se ljutite sami na sebe četiri do pet puta više, nego na nas.

Što se tiče razumevanja između nas kao poslaničke grupe i Vlade, naši amandmani bivaju prihvaćeni od strane Vlade i to biste takođe znali da ste slučajno prisutni na ovoj sednici, ali nije problem, to je nešto što možete da otkrijete, imate šanse da to otkrijete do kraja ove sednice. Biće još takvih amandmana na članove koji se tek nalaze pred nama u daljoj raspravi.

Na temu poslova u ovoj zemlji, to je već vrhunsko licemerje. Vrhunsko licemerje, jer ono što upravo radi SNS to je da ljudima otvara mogućnosti po pitanju upravo poslova, 170 hiljada novih radnih mesta. To je neposredan rezultat onih vlada koje podržava SNS i kad se oni koji se mnogo brinu za slobodu zapitaju ponekad šta je to, a ne verujem da se pitaju oko bilo čega što izgovaraju glasno, sloboda je upravo mogućnost izbora. Oni su ih nekada, bez ikakvog prava na izbor, terali na ulicu. Mi im danas odgovaramo mogućnosti da biraju i perspektive i tu je reč i o proizvodnim pogonima, o fabrikama, pa i mogućnostima da se radi za državu Srbiju. To je nešto što im pružamo mi, a što ne mogu da spočitavaju oni koji su radili apsolutno sve suprotno.

Na samom kraju pitanje konsultacija, razumevanje između funkcionera naše stranke. E to shvatam kao svojevrsnu zavist. Zavist spram činjenice da mi stranku imamo, imamo funkcionere sa kojima možemo da razgovaramo od strane onih koji su ili u ostavci ili oni koji nis, toliko su međusobno razbijeni na sastavne delove, na raznorazne grupice koje se međusobno ne podnose, da to više, pa da se ne lažemo dame i gospodo, apsolutno nije stranka. Zahvaljujem.

Hvala.

Biće kratko. Dakle, dva komentara, odnosno dve napomene s moje strane. Prvo, nisam razumeo zamerku u vezi razočaranja kada se pogleda lista. Ja gledam listu i ne vidim da se iko od narodnih poslanika izjasnio da je protiv predloga da se formira ova komisija. To nisam razume, što se tiče spiska.

Što se tiče izlaganja izvesnih, koji sada u sali nisu, to je sve potpuno u redu. Mi smo takođe zaprepašćeni njihovim izlaganjima, ali ne samo njihovim.

Što se tiče gospođe koja je član političkog saveta ili predsedništva pokreta stranke, ili šta je već u pitanju, ja koliko se sećam, a svako može da me ispravi ako grešim, nije dobila nijednu jedinu reč kritike sa naše strane zbog nekih tekstova na temu osiromašenog uranijuma, nego je bilo pominjanja činjenice da radi za NATO strukturu, odnosno strukture Ministarstva odbrane izvesne države. Da li to smeta onima kojima je rukovodilac ili im ne smeta, to je pre svega pitanje za njih.

Ali, sa jednom stvari želim da se složim i u vezi sa tim da postavim pitanje vama gospodine Vesoviću. Dakle, ovo definitivno jeste tema oko koje mi treba da budemo složni, da se razumemo i budemo maksimalno korektni. S tim u vezi, ako zaista tako mislite, da li vi osećate bilo kakvu nelagodu spram sramnog izlaganja gospodina Obradovića danas?

Hvala na želji da se odgovori na pitanje. Samo moram da vam kažem, nisam zadovoljan. Dakle, ja ništa nisam pitao gospodina Obradovića. Mi smo njega jako dobro čuli. Pitao sam vas gospodine Vesoviću - gde gospođa, koju ste pomenuli da je bila član predsedništva ili političkog saveta, radi? Možete vi da nam objasnite?

Tvrdim da ona nije ništa pisala protiv NATO pakta, je li tako, ne samo one stvari koje je sam NATO priznao posle i publikovao, da je taj osiromašeni uranijum štetan, pa to je sam NATO priznao. Dakle, nije ona ništa novo otkrila. Nisam nešto primetio da je pisala protiv samog pakta, ali gde je tačno radila i pod čijim je to ingerencijama u SAD vi ćete mi već objasniti.

Mene zanima kako vi kao čovek koji, danas ste to rekli, smatrate da treba da budemo složni oko ovoga, doživljava sramne napade Boška Obradovića usmerene prema SNS i Aleksandru Vučiću upravo na današnju temu? Dakle, jel to ljudski, jel to viteški, je li to moralno? To me zanima. A onda možemo da pričamo i o drugim stvarima i to ću vas takođe pitati, da li, na primer, takođe smatrate, kao što on smatra i rekao je nekoliko puta, da su vaši stavovi kao političke strukture, kao organizacije identični stavovima Saše Radulovića po pitanju Kosova i Metohije, po pitanju NATO intervencije i kako on to tvrdi, opravdanosti te intervencije prema našem narodu? Ali, hajdemo jedno po jedno. Prvo, dakle, kako vi doživljavate sramno politikantsko nastupanje Boška Obradovića spram ove teme? Hvala lepo.

Pozdravljam vašu spremnost, gospodine, da mi odgovorite javno. Zašto je ne demonstrirate sada? Dva minuta i nešto ste govorili i mogli ste da ih iskoristite da mi odgovorite javno, baš kao što ste malopre javno govorili, tako i te odgovore koje sada nudite u nekoj TV emisiji da ponudite ovde. Nema potrebe ništa da odlažemo. Da li se vi stidite i ograđujete od sramnog ponašanja Boška Obradovića? To je bilo direktno pitanje. Možemo prvo njega pa onda da pređemo i na drugo i na treće.

Što se tiče nekog štanda na Sajmu knjiga, zaista nemam statistiku koji su sve štandovi prisutni na Sajmu knjiga, ali da vam kažem, proći ispred nekog štanda, koliko ja znam, nije nikakav greh i ništa strašno. Ja sam prošao ispred štanda Srpskog pokreta Dveri oba puta kada je bio prisutan na teritoriji opštine na kojoj živim. Dakle, za sve ove godine, ja sam ih video na ulici dva puta i oba puta sam prošao ispred, čisto da vidim kako im ide. Ispričaću vam kako je to izgledalo i na šta je ličilo.

Nego, na temu nazvati nekoga zagovornikom ideja Dimitrija LJotića. Gospodine Vesoviću, ako vi smatrate da je to neka uvreda, ja mislim da vi treba pre svega da razgovarate sa čovekom koji je zapisao sledeće reči. Slušajte sada dobro, ja ih čitam, ja ih ne izmišljam, ja ih čitam: „Ne treba propustiti nijednu priliku da se posvedoči novo stanje političke svesti u narodu i da je potrebno da se dopuni političkim načelima i smernicama „Zbora“ i Dimitrija LJotića. Dakle, potreba da se nešto dopuni načelima i smernicama „Zbora“ i Dimitrija LJotića, kao nekim pozitivnim stvarima. Znate ko je to napisao? To je napisao Boško Obradović. Dakle, ja ništa ne izmišljam, ja ne kažem da je reč o nekakvoj interpretaciji i ja kažem, na osnovu ovoga mogu samo da zaključim – Boško Obradović je ljotićevac. Ako je to uvreda, ja mislim da tu pre svega gospodin Boško Obradović ima problem sam sa sobom. On je ovo napisao i svojom rukom potpisao. Šta vi mislite o onom sramnom ponašanju? Mislim da je ovo odlična prilika da u dva minuta vi meni objasnite. Hvala.

Pitam gospodina Vesovića da se izjasni, izgleda mu ne dade predsednik da se izjasni, nego je ustao da to uradi sam. Umesto da odgovori na pitanja, minut je pričao o nečemu potpuno petom.

Da se vratimo mi na ono prvo. Šizofreno može biti svašta. Za mene je, na primer, šizofreno da neko dovede u Narodnu skupštinu čoveka koji ne krije da podržava HOS, Hrvatske odbrambene snage, čoveka koji šeta tamo po njihovim skupovima, a onda onaj koji je tog takvog tipa doveo ovde priča o Ratku Mladiću. Potpuno je nesvestan, izgleda, da je general Mladić imao borbe baš protiv tog HOS-a u Hercegovini. To je, na primer, primer šizofrenije.

Druga stvar, šta je ko imao za diplomski rad neka bude njegova privatna stvar, ja to uopšte ne pitam. Ja pitam lepo za konkretno ljotićevski časopis „Novu Iskru“, ja pitam za ono što je čovek svojim imenom i prezimenom, kao sopstveni stav, ne moj ili nekog petog pa prepričao nego kao sopstveni stav, izneo u tom časopisu, gde je hvalio „Zbor“, gde je hvalio Dimitrija LJotića, gde je hvalio njegove dobrovoljce, dakle, one ljude koji su bili de fakto, crno na belo, nedvosmisleno, to svi znaju, to istoriografija jako dobro poznaje, u službi okupatora u ovoj zemlji za vreme Drugog svetskog rata i umešani u zločine protiv civilnog stanovništva, protiv naših sunarodnika. Dakle, kada neko te stvari propagira kao svoje političke stavove, potpuno je legitimno da za to odgovara. Ne mora da ide ništa duboko i daleko, nego da lepo kaže kratko i jasno srpski: „jesam, to sam mislio, ali ne mislim više, stidim se“ ili: „jesam, to sam mislio i dalje mislim tako“, a ove ostale pokušaje izvrgavanja da ostavi za neku drugu priliku. Ovde se razgovara, dame i gospodo, vrlo konkretno.

Gospodine Vesoviću, možete vi da počnete, a ako ne smete vi, može onaj od malopre.

Samo kratko, da pozovem da se ne usvoji, pošto predlagač očigledno ne zna ni o kom zakonu je reč. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već na ovoj sednici govorili o važnosti obrazovanja, uključujući naravno i vojno za ukupan razvoj društva i kada je reč o strateškim nastojanjima države da uredi prilike u tom sektoru.

Pominjali smo i izradu strateškog dokumenta koji će urediti one najvažnije osnove obrazovanja u Republici Srbiji u narednoj deceniji, dakle u periodu od 2020. do 2030. godine. Već danas se definiše niz različitih aspekata na koje država planira da posebno obrati pažnju.

Govorili smo već o tome da je neposredna veza između dobrog, kvalitetnog sistema obrazovanja i privrede od suštinskog značaja za jedno društvo, pa i u kontekstu vojnog obrazovanja.

Onaj aspekt koji danas pomenuo kolega Đokić odnosi se i na pitanje tzv. celoživotnog ili doživotnog učenja. I u kontekstu ovog zakona o kome raspravljamo sada, on ima svakako svoju specifičnu težinu. Poznato je da naši stručnjaci koji dolaze upravo iz sistema vojnog obrazovanja predstavljaju zaista izvanredne stručnjake kada je reč o različitim znanjima, veštinama i brojnim oblastima koje ne moraju biti samo usko vezana za vojnu problematiku.

Postoji mnoštvo izvanrednih primera koje možemo pronaći širom sveta da ti ljudi onog momenta kada završe svoju profesionalnu karijeru, recimo u sistemu kao što je vojni, pokreću sopstvenu privatnu inicijativu. Ta svoja znanja pretvaraju u direktan doprinos privredi. Dakle, takvih primera postoji zaista puno, a mi danas u Srbiji imamo i odgovarajući format da te napore podržimo. Format prepoznajemo u činjenicama da su prilike za poslovanje drastično bolje nego što su bile samo nekoliko godina unazad. Broj privrednih društava, broj preduzetničkih radnji koji se formira na nivou jedne godine za hiljade prevazilazi ono što bi bio standard u, recimo, 2012. godini. Broj onih koji se ugasi na nivou godine, dvostruko je niži.

Dakle, mi danas možemo da radimo, mi možemo, stvorili smo uslove za to, da privređujemo, država može da se razvija i raste, da postaje moderna na zdravim osnovama. Zašto to ne iskoristiti i u sistemu kao što je sistem vojnog obrazovanja, zašto ne dati dobar doprinos i činiti da budemo mnogo bolji nego što smo bili nekada, da se više pojavimo sa otužnom DOS palankom, i time završavam, kakva je Srbija, nažalost, bila do 2012. godine.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje kvalitetnog obrazovanja, naravno, uključujući i vojno obrazovanje u neposrednoj vezi je sa ukupnim razvojem zemlje i sa različitim aspektima koji će sigurno biti posebno podržani od strane države kada je reč o strateškom pristupu kvalitetu obrazovanja. Govorili smo već na ovoj sednici o različitim aspektima koje planira da podvuče i da posebno podrži Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji u periodu od 2020. do 2030. godine i uz one koji se odnose na podršku saradnji između sektora obrazovanja i sektora privrede i one koji se odnose na celoživotno učenje i usavršavanje, ali i one koji se odnose na međunarodnu saradnju. Jedan od važnih aspekata u skladu sa ovim strateškim dokumentom koji se upravo priprema odnosi se na one programe koji pružaju mogućnost ne samo našim kadrovima da se dodatno školuju i usavršavaju u inostranstvu, već i koji omogućavaju da se strani studenti dodatno školuju u našoj zemlji.

Kada je reč o ovoj vrsti saradnje u domenu obrazovanja koje pripada sektoru odbrane i sektoru bezbednosti, mi smo i do sada imali izvanrednu tradiciju. Činjenica je da su mnogi ljudi koji su se školovali u našoj zemlji, a dolaze sa zaista najrazličitijih svetskih meridijana, nakon toga zadržali izvanredne uspomene, i ne samo to, snažno uverenje da se ovde nalaze kvalitetni ljudi i da se ovde uče kvalitetne stvari i da su ovde formirani stručnjaci. Ti ljudi danas već i sutra nemaju apsolutno nikakav problem da sarađuju sa našim narodom i sarađuju sa našom državom u svakom smislu.

Kada je reč o privrednoj saradnji, mi smo na osnovu te vrste snažnog dobrog utiska i do sada nailazili na širom otvorena vrata svuda u svetu i nema nikakvog razloga da svim svojim kapacitetima ne podržimo ovu vrstu saradnje, tu vrstu dobrih rezultata i u budućnosti. Obilje sjajnih stranih investicija u našoj zemlji već danas koje su neposredno posledica ove vrste dobrog utiska i snažnog utiska koji mi ostavljamo na međunarodnom planu siguran su zalog da ove tvrdnje nisu bez pokrića. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, potpuno su u pravu svi narodni poslanici koji su tokom današnje rasprave istakli da su mir i stabilnost neophodni uslovi za svaki napredak jednog društva, da je bez mira i bez stabilnosti u društvu nemoguće govoriti o bilo kakvom razvoju koji jeste upravo intencija i ovog amandmana. Naravno da je tu uloga vojske u jednoj državi od krucijalnog značaja.

Kada ne postoji snažna vojska, odnosno kada se sistematski radi na tome da se njena uloga uruši, onda je nemoguće i voditi autentičnu politiku, onda je nemoguće i štiti interese tog društva koje je nekome povereno na staranje. Kada se govori o odnosu prema državi, koji je pomenuo kolega Arsić, on se između ostalog, oslikava i u tom postupanju i odnosu prema vojsci, ali i u vođenju bilo kakve suverene politike i staranja o zaštiti interesa države i društva.

Vi ste, gospodine ministre danas postavili jedno pitanje – šta je neke ljude poput Dragana Šutanovca, uopšte kvalifikovalo da se nađu u poziciji da se staraju o sistemu kao što je vojska, šta ih je kvalifikovalo da se nađu u poziciji da se uopšte staraju o jednoj državi? Očigledno nedostatak bilo kakve želje da se vodi autentična politika, očigledno sklonost da se slabljenjem vojske oslabi mogućnost da se zaštite interesi države i društva. Ali, treba biti potpuno otvoren i jasan, to su stvari koje ti ljudi nisu ni krili. Sam Dragan Šutanovac je izjavio, javno izjavio, da politiku njegove DS u tom periodu uopšte nije formirala DS, već je ta politika, citiram njega – formirana spolja.

Osim toga, Dragoljub Mićunović izjavio je da su priliku da se nađu na svim tim silnim funkcijama i zaslužili time što su, kako je on kazao, njega citiram – stranim ekspertima dali odrešene ruke da u ovoj državi rade sve kako je njima po volji. To dovoljno govori na temu zašto se dešavalo sve ono što se dešavalo i zašto je devastacija, koja je nažalost, zadesila i našu vojsku i našu državu, bila tako duboka, ali u toliko je jasnije zašto je dobro što smo danas potpuno u drugom pravcu…

(Predsednik: Vreme.)

… i time završavam, gospođo predsednice, zašto se više nikada nećemo porediti sa zlim vremenima DOS palanke do 2012. godine.

Izgleda da je to pominjanje stranke već postalo svojevrsni refleks. Dakle, čovek to uradi, pa posle toga maše i viče – nisam. Izgleda da to radi potpuno podsvesno. Ali, kad već radi, tri napomene s moje strane, dame i gospodo.

Prvo, to što neko ne razume ili mu je teško da prihvati da ljudi iz SNS nešto otvaraju, nešto izgrađuju, nešto puštaju u rad. Ja to razumem i mi to razumemo. Dakle, oni koji su navikli samo na to da zatvaraju, oni koji su navikli samo da postavljaju katance na vrata, oni koji su navikli samo da otpuštaju i devastiraju, oni ne razumeju. Nemoguće im je da shvate da neko može nešto da otvori i da uspostavi novo u ovoj zemlji. Tako da to nerazumevanje shvatam odakle potiče.

Druga stvar, neko se ovde javio očigledno sa željom da se, pored toga što će da napadne SNS i da pokaže kako neke stvari ne može da shvati, da se pohvali. Dakle, ako niste razumeli, evo da pomognemo. Neko se javio da se pohvali kako je njegova stranka uspela da za neke izbore za savete mesnih zajednica, kako je rekao, prikupi dovoljno potpisa da može na tim izborima da učestvuje. Možda vam sad to deluje smešno, ali logično je da se time pohvale. Zašto? Zato što je reč o stranci koja očigledno ima strašan problem sa bilo kakvom podrškom, pa i onom elementarnom, i onom koja omogućava bilo kakvo učestvovanje ili kandidovanje. Pričam o stranci o kojoj je, evo, gledam, njima naklonjena štampa tvrdi da i dan-danas nemaju predstavu koliko uopšte ima članova, da je takva bežanija nastupila iz njihovih redova, da nemaju ažurirane ni spiskove članova, pa zbog toga ne znaju ni ko će moći da učestvuje na tim njihovim unutarstranačkim izborima.

Piše ta štampa, njima naklonjena, da je ovih dana reč o pravoj pomami tzv. kupovine ili plaćanja veštačkih članarina kako bi sami sebi obezbedili pravo za učešće na tim unutarstranačkim izborima, odnosno kako bi imali više delegatskih glasova. U mestu kao što je Smederevska Palanka, u kojoj bude na taj način, dakle, novcem, evidentirano više članova nego što ima uopšte glasova na izborima, potpuno je jasno da je ovaj rezultat potpis i za neku mesnu zajednicu za svaku pohvalu.

Ne, pravo na repliku, poslanička grupa.

Nadam da ste sigurni gospodine predsedavajući ovaj put.

Pošto je pomenuta poslanička grupa dame i gospodo, ne, naravno nije mera nečijeg odnosa prema Krajiškim Srbima partijsko pitanje. Tu je gospodin Linta apsolutno u pravu. Dakle, samim tim nije mera odnosa prema Krajiškim Srbima naše viđenje da li je predlog nekog poslanika ili nečija lična ideja najbolja na svetu ili to nije.

Mi ovde imamo značajniju situaciju, vrlo nalik onoj kada se neko nađe pozvan da zaključi da on bolje zna od određenih ljudi šta oni misle i šta oni osećaju. Kao što često objašnjavamo nekima ovde da ne mogu npr. od Kosovsko Metohijskih Srba, bolje da znaju šta oni misle i šta oni osećaju i za koga smatraju da im pomaže, to isto važi i za Krajiške Srbe. Ne može niko sebi da da za pravo da zna bolje od tog naroda. Koga taj narod ceni, poštuje i uvažava i za koga smatra da mu pomaže, uzmite i samo pogledajte, a dovoljno je samo par sekundi, koga su podržavali Krajišnici na izborima 2014. godine, na izborima 2016. godine. I jedan i drugi put reč je o listi na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vučić. Da li vam to nešto govori? Sa te liste izabran je za narodnog poslanika i gospodin Linta. Da li vam to nešto govori i o odnosu Krajiških Srba prema Aleksandru Vučiću, prema našoj listi, prema našoj stranci, prema gospodinu Linti.

Pogledajte podršku za predsedničke izbore 2017. godine, kome je otišla podrška Udruženja izgnanih i prognanih iz Republike Srpske Krajine? Aleksandru Vučiću. Pogledajte podršku za beogradske izbora ove godine. Pogađate odgovor, isti je. Dakle, koga ti ljudi podržavaju, koga vole i za koga znaju da im pomaže, a oni su više neko jasan odgovor dali svaki put. Ako ćete gospodina Lintu koji radi danonoćno i koji odgovara na pitanja prognanih koji su trenutno u Čačku ali i u bilo kom drugom gradu u ovoj zemlji dan i noć na vezi, nalazi rešenje, pa i da niste zadovoljni koliko je brz i uspešan, ali za čoveka koji pomaže trudi se i radi, napadate ga zbog čega? Da biste bili u prenosu dva minuta duže. Nemojte da se pitate zašto vas nikada neće Krajiški Srbi podržati.

Pošto je bilo lično obraćanje i lična pitanja, ja moram da primetim da ovde neki izgleda baš ništa ne slušaju.

Nije gospođa Radeta govorila po Poslovniku. Očigledno je zaboravila po kom se osnovu se javila i po kom osnovu je dobila reč, nego još jednom, pošto očigledno niste slušali, evo, da ponovim. Nije toliko teško za razumevanje.

Niko nije govorio o rezultatima izbora. Znači, koncentrišite se slobodno i slušajte pažljivo. Govorio sam o podršci koja se daje uoči izbora. Govorio sam o tome koga podržavaju udruženja izgnanih i prognanih i tada sam kazao i ponavljam, da biste razumeli dobro, 2014. i 2016. godine, uoči parlamentarnih izbora ta podrška je išla listi na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić, listi sa koje je za narodnog poslanika izabran i gospodin Linta. Govorio sam o podršci uoči predsedničkih izbora 2017. godine i uoči lokalnih izbora u Gradu Beogradu 2018. godine. Govorio sam i govorim koga podržavaju Srbi iz Republike Srpske Krajine.

Verujem da to nekome ne odgovara da čuje. Verujem da je nekome neprijatno da to čuje, ali ako čujete, probajte da shvatite, to je, pre svega, poruka i vama. Na osnovu toga kako se ko ponaša na današnjoj sednici mi smo počeli da reagujemo. Ponašanjem na današnjoj sednici pokazuju koliko poštuju, odnosno ne poštuju upravo te krajiške Srbe i pošto još jednu stvar nisu čuli, da se ne bismo ovde gađali krupnim rečima i pominjanjem nekih laži, neka sami kažu gde im je poslanik Buha ako mi nešto nismo bili u pravu i da li je imao šanse da sedi ovde na osnovu tog ranga na listi i onoga koliko neko realno podrške može da dobije. Toliko, ni manje, ni više od toga. Hvala lepo.