Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, poslanička grupa SNS podržava predložene zakone i mi ih zaista smatramo vrlo dobrim prilogom svim onim aktivnostima koje se intenzivno sprovode ozbiljno i odgovorno u Republici Srbiji, sa ciljem da se uspostavi moderno društvo, efikasan državni mehanizam koji je zaista najbolji mogući servis građana Republike Srbije. U tom smislu pohvaljujemo sa svoje strane oba sektora o kojima raspravljamo danas i sve predložene zakone.
Detaljnije su o sadržajima ovih zakona govorili i prisutni ministri i kolege ovlašćeni predstavnici parlamentarnih grupa skupštinske većine i ja ne želim da ponovo iznosim sve detalje vezane za sadržaj samih zakona, ali želim ovom prilikom da još jednom podvučem da kada je reč o zakonima o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, mi zaista sa svoje strane smatramo da će novouspostavljeni mehanizam ili novi metodi uspostavljeni upravo predloženim zakonskim rešenjima uistinu predstavljati pravi način da se državni službenici, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou nađu u prilici da se dodatno usavrše, da unaprede svoja znanja, prođu specifične obuke koje zahtevaju posebne veštine.
Na taj način stvoriće se uslovi da svoj posao obavljaju kvalitetnije nego što su to činili do sada, nego što čine sada, i to se ne odnosi samo na situacije kada se posao obavlja neadekvatno ili uz nedovoljno iskustvo, već pored tih situacija i onda kada se posao obavlja kvalitetno, da ono što je dobro bude još bolje. Mislim da je tu reč nesporno, jasnom čistom interesu, pre svega građana Republike Srbije.
Takođe, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, tu je reč o tehničko-organizacionom pitanju da se zaista u funkciji nadležnog CERT-a nađe kancelarija koja ima određene nadležnosti i to pitanje verujem da nije sporno nikome u ovoj sali, ali nešto više pažnje posvećeno je i onom zakonu koji se odnosi na kolokvijalno elektronsko poslovanje, odnosno problematiku elektronskog dokumenta, identifikacije usluga od poverenja.
Dakle, reč je o zaista modernim dobrim rešenjima koja će učiniti da upotreba, ali i poslovanje generalno, bude efikasnije, lakše, ne samo za poslovne sisteme, privredne subjekte, već će i pristup servisima našim građanima biti omogućen na efikasniji, pogodniji način. Takođe, i sama će javna vlast funkcionisati efikasnije i bolje. To su sve listom dobri razlozi da mi sa svoje strane ove predloge podržimo.
I jedan i drugi sektor učinili su zaista dobre napore kada je reč o ovoj modernizaciji o kojoj mi danas govorimo. Zaista su predložena rešenja potpuno u duhu vremena u kome se nalazimo ovoga veka. Čule su se danas i izvesne kritike na temu ovih pitanja.
Dakle, modernost i adekvatan pristup ogledaju se kroz sve ono što smo mi zajednički u ovoj sali radili, baveći se, recimo, Zakonom o opštem upravnom postupku, baveći se različitim rešenjima iz domena tzv. elektronske uprave. Činjenice iz prakse govore da je značajan broj, više od stotinu institucija, upravo zahvaljujući onim rešenjima na kojima smo radili mi u ovoj sali, međusobno povezani, da se u stotinama mere servisi koje naši građani uspešno koriste, i da je svaki put kada smo uz ove ili ovim slične reči pozdravljali rešenja dolazio rezultat u praksi koji je našu podršku i ovakve reči opravdao. Nema apsolutno nikakvog razloga da i ovog puta ne bude upravo tako.
Želim da, kao što to uvek radimo, prokomentarišem i ono što bismo nazvali kritičkim tonovima ili pokušajima da se tako zvuči.
Danas smo se recimo, upoznali sa predlogom ili viđenjima, a pričaćemo verovatno detaljno o tome kada budemo raspravljali u pojedinostima, da predložena Nacionalna akademija ne bude institucija, već, kako je rečeno, program. Dakle, jedan kratak uvid u sadržaj Predloga zakona i ono što ta Nacionalna akademija treba da radi pokazuje crno na belo da je uopšte besmisleno razgovarati na temu da instituciju može da zameni program, kada npr. neko treba da se bavi prikupljanjem podataka, kada neko treba da se bavi obradom tih podataka. Ne može to da radi neki program. Dakle, mora da postoji, fizički postoji, neko ko će se tim pitanjima baviti, da akredituje druge institucije ili pojedince, da se određenim obukama ili usavršavanjima bave. Dakle, jasno je da to ne može da radi nešto što bismo nazvali programom.
Navikli smo već da, razne čudne ideje mi ovde slušamo, nadugačko i naširoko, objašnjavanje iznova, iznova, kako bi se pričalo. Nažalost, ništa sem puste priče tu i ne može da se očekuje kao bilo kakav doprinos. U skladu sa tim i ocene koje apsolutno nikakve veze nemaju sa kvalitetom predloženih rešenja. Nikakve veze, dame i gospodo, sa ovim sa čim mi pričamo danas nemaju ni pitanja fontana, ni vrtića, ni folk pevača. To je, kada smo već kod folka, deo nečega što se smatra standardnim folklorom.
Za one koji su sami sebi dodelili ničim opravdanu ulogu dežurnih kritičara svega i svačega, smatraju da su sam đavo ili gospod bog, ali uz svu dobru volju i razumevanje da neki tek ukoliko pričaju o folk muzici ili muzici uopšte, samo tako mogu da se kreću u domenu onoga što poznaju kao temu. To se u Narodnoj skupštini ne radi. Ako treba, kada budemo raspravljali u pojedinostima, objasnićemo se oko toga i detaljnije.
Na kraju krajeva, stvari se ovde svede na poznavanje, odnosno nepoznavanje funkcionisanja Narodne skupštine, poznavanje, odnosno nepoznavanje Poslovnika i to će izgleda za neke ovde biti hroničan problem.
Što se tiče pitanja departizacije, a čuli smo to kao izvesnu kritiku bar dva puta danas, dve napomene sa moje strane. Prvo, očigledno je da je pitanje departizacije potpuno deplasirano kada je reč o ovim zakonima o kojima raspravljamo danas. Nigde, apsolutno nigde ne može se pronaći interes da službenik koji treba da služi građanima ne treba da bude bolji u poslu koji obavlja.
Sada pogledajte, možemo da pričamo u domenu ko je kada stupio na određenu dužnost, ko je kada počeo da se bavi određenim poslom, ali nikada to, bilo da je reč o periodu od pre nekoliko godina ili nekoliko decenija, ne utiče na činjenicu da čovek tu gde je ima određeni posao i da ga obavlja u korist nekog građanina koji mu se obraća. Zar nije interes baš tog građanina da svaki čovek koji treba da mu bude na usluzi ili treba da mu pruži određenu uslugu, da mu završi određeni posao, bude u tom poslu maksimalno uspešan? Kako? Tako što će se dodatno usavršavati, jasno kao beli dan.
Sve ostalo su prazne priče. Možda nekome zvuči kao krupne teme, ali potpuno šuplje teme i oni koji budu rešili da se bave samo njima na ovoj sednici ili bilo kojoj drugoj neka slobodno očekuju da će i politički prolaziti kao oni koji su patentirali priču o strašnoj partizaciji. Naravno, oni koji sada čeznu na sve moguće načine da partija postanu i sami, što znači završiće negde na nivou ispod broja nevažećih listića na nekim izborima, koji god bili, kada god bili.
Što se tiče pitanja sredstava, da li su opravdana ili ne, to je neposredno u vezi sa pitanjem i opravdanosti da Nacionalna akademija obavlja i određene komercijalne usluge. To samo po sebi ne može da bude loše. Mogućnost da se stekne prihod na taj način ne može da bude loša ni za tu akademiju, a ni za samu državu, pa na taj način možda i opravda sredstva koja nekome možda deluju velika. Možda ne deluju, možda samo tako kaže. Navikli smo mi da slušamo od ljudi ovde i stvari koje iskreno ne misle.
Mislim da je potpuno realno zamisliti scenario u kom ta akademija pruža usluge ovih obuka i za one koji ne pripadaju izbornom sistemu Republike Srbije, na primer ljudima koji se bave sličnim poslovima u regionu. Jezik razumeju, sistemi funkcionišu na vrlo sličan način, a ono što se smatra dobrom praksom i profesionalnim veštinama, pa to je bar univerzalno.
Što se tiče kritike na račun do sada uspostavljenih rešenja kada je reč o maksimalnim, odnosno ograničenim primanjima ili maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, kao i kada je reč o funkcionisanju lokalnih samouprava, pa sve to opet, dame i gospodo, nema baš previše veze sa ovim zakonima o kojima raspravljamo. Ali kada se već dotaknemo tih tema, dobro je znati da ta rešenja zaista jesu imala dobre posledice i to govore brojevi. To ne mora da kaže niko od nas zato što smatra da bi nešto trebalo da zvuči na određeni način, bilo pozitivno ili negativno. Ti brojevi kažu da je bez malo 38 hiljada manje zaposlenih u javnoj upravi od kraja 2013. godine do danas upravo zahvaljujući primeni ovih rešenja. Ukupno u javnom sektoru oko 80 hiljada manje zaposlenih.
Dakle, ono što je osnovna intencija to smanjenje broja dalo je rezultat. Sa druge strane, ukupna zaposlenost jeste povećana. Mi smo do pre, možda pola godine, izbrojali oko 130.000, nešto više od toga, novozaposlenih u realnom sektoru. Danas je taj broj veći. Danas se krećemo blizu naredne dekade kada brojimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, istina jeste da ima i konstruktivnih predloga i da se može dodatno unaprediti ono o čemu raspravljamo nakon amandmanskog postupka. Mi se svakoj prilici da rešenje učinimo boljim i kvalitetnijim radujemo unapred. U tom smislu, konstruktivnost s naše strane, apsolutno uvek i na svakom mestu onda kada je zasluženo, a kada se inicira reakcija na način na koji je to činio onaj srpski dubler Ruže Tomašić, i odgovor adekvatan, kako na ovoj tako i na svakoj drugoj temi.
Što se tiče rezultata da se ne brinemo. On će za građane Srbije uvek kada se za njega pita, SNS i parlamentarna većina u Narodnoj skupštini biti na korist, on će uvek biti dobar. Još jedna podrška za zakone.