MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine.
Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine.

Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.

Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji.

Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 10:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade i ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti rudarstva i energetike sa jasnom ambicijom da konačno iskoračimo u osavremenjenju, modernizaciji energetskog sektora i konačno uhvatimo korak sa izazovima vremena, prostora, potrebama zemlje, potrebama građana, a i svakako zahtevima i potrebama tržišta. Zato ove zakone treba podržati. Svakako, pred nama su brojne rasprave i mogućnosti da eventualno još neku novu ideju ugradimo, odnosno da eventualno neku primedbu, koja je argumentovana, i uvažimo.

Pitanje rudarstva, pitanje ruda i energetike je zapravo jedno od strateških pitanja za svaku zemlju, tako da su i ovi zakoni, možemo slobodno kazati, zakoni strateške prirode za budućnost zemlje, za njen razvoj, za njenu stabilnost i svakako njenu sigurnost.

Rudna bogatstva su nekako božjom voljom podeljena po zemaljskoj kugli, ispod kore zemaljske kugle, nekada po nekoj logici, a nekada i bez logike.

Mnogo zemalja ili većina zemalja, ukoliko su darovane bogatstvima ispod zemaljske kore, obično su im uskraćena bogatstva iznad zemaljske kore i obrnuto,. Ukoliko su obdarena bogatstvima zelenila i prirode iznad zemlje, obično su uskraćena za bogatstva unutar utrobe zemaljske kugle. Jedan deo zemalja je uskraćen i sa jednog i sa drugoga nivoa, ali naša zemlja i retke zemlje su one koje su darovane bogatstvom i unutar zemaljske utrobe i iznad njene površine i to je nešto što treba vazda istaći i biti potpuno svestan, ali ponajpre i iznad svega biti krajnje odgovoran u upravljanju tim resursima, bogatstvima, odnosno blagodetima.

Zapravo, uspešan narod, uspešna zemlja, uspešna vlast je ona koja pokaže svest i odgovornost u rukovanju tim blagodetima i tim potencijalima.

U svetim knjigama je zapisano da je sve ono što je u zemlji i na zemlji podređeno čoveku, potčinjeno čoveku. Neki ljudi su to razumeli kao neograničeno pravo da koriste neodgovorno, uništavaju, ne misleći šta će biti posle. Međutim, ta podređenost bogatstava, zemaljskih bogatstava čoveku, nije neograničena. Ona je usklađena sa onim principom da prava i obaveze uvek idu u ravnoteži. Što su veća prava, veće su i obaveze i odgovornosti. Zato čovek kao pojedinac, ali isto tako kao i kao kolektivitet može i ima pravo upravljati bogatstvima zemlje, eksploatisati ih, koristiti za svoje potrebe, ali isključivo u stepenu i kapacitetu sopstvenih odgovornosti, gde će zapravo to činiti na najbolji način, da pre svega eksploatiše onoliko koliko je neophodno, da to sve čini profesionalno i plemenito i da sve to bude za korist i u korist postojećih i budućih generacija.

Danas u svetu imamo mnogo modela kako se eksploatišu, koriste i iskorišćavaju rudna bogatstva. Imamo drastičnih primera. Imamo afričke zemlje koje su najbogatije, recimo, sa rudama dijamanata, a u toj zemlji ne možete kupiti ni jedan jedini dijamant, dok imate na drugoj strani razvijene zapadne zemlje koje u svom rudnom potencijalu nemaju ni gram dijamanta, a poznate su svetske zemlje ili sile prometom i ponudom dijamanata. Ne treba detaljisati u razumevanju ove poruke. Zapravo je u pitanju znanje i neznanje, odgovornost i neodgovornost.

Mi zasigurno nećemo biti, pre svega, zemlja koja će samo biti prostor za eksploataciju naših bogatstava sa strane. To svakako ima intenciju i ovaj zakon, ali isto tako to ne znači da ćemo biti zatvoreni za strane investicije koje su zainteresirane za eksploataciju rudnih bogatstava u skladu sa zakonima koje ćemo mi, nadam se, ovih dana usvojiti.

Zapravo, ono što bi trebalo da bude zlatni put naš u strateškoj orijentaciji jeste neka sredina, jer mi moramo naći, s obzirom na i naše interese i naše mogućnosti i nemogućnosti, neku meru između sopstvene eksploatacije, strane eksploatacije i dostupnosti stranih investitora za eksploataciju ruda, ali veoma oprezno, veoma selektivno, precizno uređeno i krajnje odgovorno i u pogledu odnosa nas u smislu tih bogatstava prema sadašnjim, ali isto tako i prema budućim genracijama.

Čovek je stvoren od zemlje i zapravo je ta veza njegova sa zemljom takva i sve što treba biološkom biću čoveka je u zemlji. Sve što treba njegovoj duši je na nebu ili dolazi sa neba i zapravo najlepši najbolji život je kod onih koji uspevaju da naprave harmoniju između upravo ovih relacija.

Eksploataciju i korišćenje zemaljskih bogatstava upravo treba urediti. To je intencija i ovih zakona, principima i normama koji će štititi i ono što je u zemlji od prekomernog, neodgovornog korišćenja i eksploatacije i od rušenja harmonije onoga ispod zemlje i iznad zemlje, a to je energetika i ekologija. Isto tako, i u pogledu opasnosti od rušenja i ugrožavanja harmonije između onoga što je u zemlji i onoga ko upravlja zemljom, a to je čovek, a to je opet poštovanje božijih i ljudskih zakona humanosti koji će štititi čoveka. U harmoniji i skladu između ta tri ugla, između te tri relacije, onoga što je u zemlji, onoga što je iznad zemlje i onoga ko raspolaže zemlje upravo ovaj zakon u meri u kojoj pospeši, a prema onome što sam imao uvid na osnovu ponuđenog i na osnovu obrazloženja, zapravo ovaj zakon ima nameru, ima težnju, ima intenciju da zapravo uspostavi tu harmoniju i taj balans između ta tri faktora. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati donošenja ovog zakona.

Svakako da moramo biti svesni da ovo nije kraj puta, da kada se iskoračuje, kada se pravi iskorak ove vrste u pogledu reorganizacije, pre svega u zakonodavstvu, zakonodavne reorganizacije u uređenju ovog prostora, kada se to čini po prvi put, nek odmah budemo spremni za godinu ili dve da primetimo šta su nedostaci u praksi. Jer, to je činjenica, da kad se napravi ozbiljna reorganizacija i ozbiljan iskorak, da ćemo se na implementaciji ovog zakona, na novinama koje će se pojaviti sa raznim investitorima, raznim ponudama, da ćemo dobiti i nova iskustva. To nije ništa strašno, što ćemo za godinu ili dve dana ponovo dorađivati ove zakone, oni su živa materija i tako i treba posmatrati.

Čestitam ministarstvu i samoj ministrici na hrabrosti na iskoraku, jer mi, evo, imamo problem u Narodnoj skupštini na kolegijumu da nam ne pristižu dovoljno intenzivno predlozi zakona iz Vlade koliko mi ovde u Skupštini radimo. Zato mi je drago da smo ovako efikasno jednu vrlo tešku materiju dobili u dobrom roku i da možemo ovih dana i taj posao uspešno okončati.

Kada je u pitanju energetika, iako izgleda da imamo iskustva, nisam siguran da isto tako možemo proći sa površnim intervencijama. Postoji tu, istina, ozbiljno iskustvo ove zemlje kada je u pitanju energetika, bilo da je u pitanju vodoenergetika, termoenergetika, pre svega električna energija, ali ipak smo preduboko u 21. veku i mogu reći da prilično kasnimo u tom suočenju ili spremnosti da se suočimo sa tom nonsesnom strateškom orijentacijom da nam je električna energija bila ključni energent, da nam je najskuplji energent bio u ulozi najjeftinije i najmasovnije upotrebe energenta. Dakle, to je prosto nešto što je nemoguće da opstane.

Definitivno mi je drago da ovim zakonom i tu otvaramo nove mogućnosti i da ćemo, neću reći se odmah obračunati, jer će trebati mnogo vremena da i praktično sve to zaživi, jer prosto postoji navika u domaćinstvima i to najsiromašnijim da je, kako se to kaže kolokvijalno – struja sve i sve, gde niko ne razmišlja da je zapravo ta struja najskuplji energent i šta je sve potrošeno ili u vodosistemu ili u termosistemu da se dođe do najskupljeg energenta koga mi koristimo za najjeftinije, za najmasovnije, za ono što koriste i domaćinstva.

Ako ništa, barem smo pokazali, ili ovim zakonom pokazujemo, odlučnost da konačno ne zabijamo glavu u pesak, jer je decenijama zabijana glava u pesak. Ovo što ja govorim nije otkriće, nije nikakva genijalnost, ovo svi znaju. Ali, ovde nije trebalo otkriti i reći – eureka, ne valja ovo što radimo sa strujom, već je samo trebalo da se nađe potencijala na nivou vlasti, pre svega izvršne, ali isto tako i zakonodavne i niko se od nas ne može potpuno ukloniti od odgovornosti, dakle, trebalo je to i to je ono što se sada čini. Tu glupost ili taj promašaj koji je bio višedecenijski i koji nam nanosi ogromne štete, da zapravo konačno kažemo stop, da otvorimo novu stranicu i da krenemo da remontujemo sistem, da remontujemo društvo. Ali, ne možemo remontovati sistem, reformisati ga, ukoliko ne remontujemo naše glave i našu svest i ukoliko ne pokažemo odlučnost da krenemo sistemski, a to je ovo što danas činimo i što svakako pozdravljam.

Ono što mi je takođe pozitivan utisak kada su u pitanju ovi zakoni jeste ponovno potenciranje na aspektu obnovljive energije i nešto što zaista jeste budućnost i što ne spada u one proevropske floskule koje treba da ispunimo zato što nam neko traži, već zato što to zaista jeste naš interes, personalni, kolektivni, porodični, ljudski, društveni i svaki drugi koji zapravo jeste možda i najvažniji u onom segmentu koga sam malo pre pomenuo u pogledu uspostave harmonije između energenta, između čoveka, između rude, između ovog nadzemaljskog blaga a to je zdrava okolina, odnosno kvalitetan ambijent za život.

U tom pogledu mi je drago da će ovi zakoni olakšati zapravo sve one investicione aktivnosti, domaće, strane, bilo koje, koje će nam omogućiti da što brže pređemo ili prelazimo ili bar onima koji žele da pređu na mogućnosti obnovljive energije, zdrave energije, odnosno ekološke energije, što pre to bude ostvarivo.

Evo, imamo i radosnu vest, lično sam bio učesnik tih razgovora, uskoro će Pešter, Pešterska visoravan, jedna od najlepših visoravni u ovoj zemlji, na području opštine Sjenica, dobiti najveći solarni park na Balkanu. Razgovori su duboko u toku, već dogovori načelni i postignuti i već određeni koraci u opštinskoj vlasti u Sjenici postignuti. Mi ćemo tamo dobiti najveći ekološki solarni park na području jugoistočne Evrope. Evo kako je moguće kada, recimo, dobijemo promenu lokalne vlasti u jednoj maloj, siromašnoj opštini, ali isto tako investitori koji su čekali 30 godina da dobiju domaćina koji će im omogućiti da bez ikakvih, da kažemo, uslova koji nisu profesionalni, da ne kažem neke teže reči, ali ljude primiti i olakšati im birokratski, olakšati im etički, olakšati im profesionalno da mogu pregovarati.

Istina, upravo je bio onaj sudar na tom području, ovde je neko od narodnih poslanika, čak sam i ja o tome nešto govorio, tu je bio sukob oko onih 800 hektara koji su bespravno bili poklonjeni nekom privatnom tajkunu, bez ijednog pravnog osnova. Sada je opštinska vlast uspela da zaustavi tu zloupotrebu i da omogući investitorima da po zakonitim, po standardima tržišnog privređivanja, dakle, ljudi su čak kupili zemlju, nisu tražili od opštine nikakve poklone, ništa što bi bilo na štetu građana. Ja sam čak u tim razgovorima posebno insistirao, pošto ne poznajem materiju, na garancijama i dokazima o mogućim štetnim posledicama i zaista sam bio uveren da taj solarni park nema apsolutno nikakve štetne efekte za taj prostor, pošto se radi o ekološki bitnom i veoma važnom prostoru.

Naravno da sada mi tu imamo dva koncepta. Neko je imao ideju da gradi novu termoelektranu, recimo, kod rudnika Štavalj, što bi bilo profitabilno i profitno, ali ukoliko vi na jednom takvom ekološki bitnom prostoru, kao što je Pešterska visoravan… Mislim da je upravo ovo budućnost. Naravno da će se eksploatacija rudnika Štavalj nastaviti, da se ona treba modernizovati, da se ona treba unaprediti, ali mislim da ne treba da podležemo tom banalnom izazovu interesa – hajde da imamo termoelektranu tu gde je rudnik, to će biti najjeftinije, uzimaćemo pare. Međutim, šta je sa trovanjima, šta je ostalim ekološkim rizicima, rizicima i opasnostima.

Tako da će naša orijentacija, naravno, tamo gde možemo lokalno uticati, ali i ono što nam, verujem, omogućuju ovi zakoni, za šta ćemo zasigurno imati podršku Vlade, s obzirom da je ona svoj kurs zapravo pokazala kroz predlog ovog zakona… Bitno nam je da one načine energetske eksploatacije, organizacije i svega onoga što smo imali treba polako da potiskujemo iza nas. To ne znači da sada treba da zapostavimo sve ono što je klasično postojalo i konvencionalno dokazano.

Kada je u pitanju energetska mreža, meni je drago da smo postigli strateške dogovore sa vladajućom većinom ovde. Kada je u pitanju obnova elektromreže i niskonaponske i visokonaponske u Sandžaku, stanje je stvarno očajno, stvarno je glavni dovod, kako su mi objasnili, do Novog Pazara ispod svakog nivoa, a zamislite onda kada se to dalje distribuira prema Tutinu, Sjenici i dalje u kakvom je stanju ta mreža.

Da ne govorim o problemima zapuštenosti od elementarnoga održavanja, čak se i godinama nije ni čistio onaj koridor gde prolaze dalekovodi od šume, pa onda i 10 santimetara snega, prosto spusti granu, koja napravi spoj i izazove probleme. Vi ste imali jednu praksu da svakodnevno i kod najmanjeg snega nestane struje i da je nema po nekoliko dana itd. To smo već govorili, neću da ponavljam, već prosto podsećam da sada, ulaskom u ove velike iskorake i reformu ovu, zakonodavnu reformu, i ono što je orjentacija u pogledu obnovljivosti, obnovljivosti energije i sve ovo što ćemo ovim zakonima, ako Bog da, uspešno obaviti i iskoračiti, dakle to ne znači da ćemo zaboraviti ono što su dnevni problemi, ono što je obaveza nadležnih organa - obnova elektro mreže i ono sa čime se građani suočavaju. Svakako da pomenem, što je opet strateška vena, ili arterija, kako god, gasovoda koji ide od Kopaonika preko Novog Pazara, Tutina, Sjenice i dalje, kako smo se dogovorili, prema Priboju, dakle, to će već biti, ono što nas može delegirati za prostor koji više neće biti ekonomski zapostavljen, na kome će se moći, uz svakako autoput i sve druge saobraćajne investicije, doći na jednu pozitivnu nulu i postati privlačan prostor za investicije.

U tom pogledu naša puna podrška. Hvala vam.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Više komentara nego replike.

Hvala vam na ovoj opasci. Kada je u pitanju potenciranje kraja iz koga dolazim, ne želim tu nikakvu afirmativnu akciju, niti pozitivnu diskriminaciju, već prosto govorim iz onog ugla gde poznajem stanje i svakako očekuje da priroda odnosa bude da tamo gde je nešto u lošem stanju da se tamo interveniše. Gde je najlošije, tu će se morati najviše ulagati.

Ali je dobro i hvala za ovo što ste posebno pomenuli i primetili, ovo podvlačenje moje oko rudarstva i činjenice i uverenja i tu delimo uverenje da je zapravo ova zemlja i rudarska i da činjenica da je ona decenijama predstavljana samo kao zemlja uglja i iz geografije naše deca su učila da mi nismo rudno bogata zemlja. Mi nismo bili rudno bogata zemlja, odnosno tako smo tretirani pre svega iz razloga što nismo imali dovoljno znanja ili što nije bilo uloženo u geološka istraživanja da se sazna šta sve mi imamo, pa onda treba da nam dođu stranci da slikaju Rogoznu, da otkriju na kakvim je ona rudnim zlatnim bogatstvima, rezervama, itd. između ostalog kao i mnoge druge planine. Zato mi je posebno drago i to ovog trenutka želim da naglasim, što će ovim zakonom biti omogućeno i značajnije ili mnogo značajnije investiranje u geološka istraživanja.

Ovde će svakako biti naš uspeh u korišćenju, eksploataciji u skladu sa svim onim principa o kojima sam govorio, da će biti uspešno onoliko koliko zapravo budemo uložili u znanje ili koliko znanje budemo podredili budućim geološkim istraživanjima. Tek na osnovu toga onda možemo imati uspeha u svakom pogledu kada su u pitanju otkrivanja rudnih potencijala, ali svakako i njihova eksploatacija. Hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje stalnih parlamentarnih delegacija, kao i pitanje članstva, odnosno Odbora za stabilizaciju i pridruživanje su teme koje zapravo predstavljaju onaj aspekt delovanja u Narodnoj skupštini koji može biti vidljiv, ali i ne mora.

Dakle, postoji ono što se zove sama matica delovanja rada Skupštine, a to je ono što radimo obično svakodnevno ovde u plenarnoj sali, ali i ono što je zapravo nužno da odradimo. Međutim, postoji i onaj deo Narodne skupštine koji može biti pasivan, a može biti i jako aktivan.

Ovo što danas imamo pred nama jeste, dakle stalne parlamentarne delegacije je zapravo nešto o čemu bi trebalo da se meri stvarni kapacitet, i to onaj pojedinačni, kako u samim poslaničkim klubovima, tako i uopšte u celokupnom parlamentu.

Svakako da Narodna skupština ima svoju tradiciju po ovom pitanju i ima svoje aktivnosti. Istina, ono što jeste određeni otežavajući aspekt, odnosno otežavajuća okolnost kako bi ove delegacije funkcionisale u punom kapacitetu jeste ovo stanje u kome se nalazimo, dakle stanje kovid pandemije. Mi otprilike sada taj aspekt aktivnosti, ne samo pitanje stalnih parlamentarnih delegacija, već skoro sve one aktivnosti koje imaju veze sa međunarodnim aktivnostima u kojima po našim ovde propisima i programima sudeluju narodni poslanici su nekako svedeni na minimum. Međutim, razumemo potpuno da smo i mentalno opredeljeni, odnosno određeni da se bavimo onim što je najnužnije, da prosto omogućimo rad Narodne skupštine, odnosno da izvršavamo obaveze koje su nam predviđene ovde u Narodnoj skupštini, jer bez obzira na činjenicu da se nalazimo u nekoj vrsti neuobičajenog stanja, iako ono zvanično nije vanredno, ali činjenica je da nije ni potpuno redovno, niti je potpuno uobičajeno. Dakle, mi jesmo narodni poslanici, mi obavljamo te dužnosti i mi svakodnevno dolazimo na posao, na kraju krajeva i izvršavamo i svoja prava koja su nam predviđena po statusu narodnog poslanika. Građani imaju pravo da od nas traže puni kapacitet, svakako uvažavajući okolnosti u kojima se nalazimo.

Ono na šta bih ja hteo u ovom slučaju ukazati jeste da ne podlegnemo onom osećaju koji je prirodan za čoveka, a to je svakodnevno nadanje – e, sada će kovid sutra da prestane, pa ćemo mi da krenemo normalno da radimo. Dakle, vidite mi smo taj osećaj imali još pre godinu dana kada smo se suočili sa ovom krizom i onda smo nekako očekivali da bi ovaj mesec, da bi još tri meseca, pa sada će, pa pola godine, ali evo vidite i sami godina je dana i ne samo kod nas, kod nas mogu kazati da je nekako atmosfera ponajbolja i ne samo psihološki, iako je i taj psihološki aspekt vezan za ono sve što se čini na nivou države u pogledu preduzimanja svih mera i aktivnosti od imunizacije do delovanja na polju medicinske infrastrukture, pružanju usluga.

Dakle, ono što jeste dobro i što je svakako za pohvalu, da ova zemlja sa svojim rukovodstvom ide, mogu kazati, nekoliko poteza ispred okruženja, ali sigurno ide bar pola poteza ispred izazova što jeste zapravo nešto što je jako dobro. Ali, uprkos tome da smo u značajno boljoj situaciji od mnogih zemalja, skoro svih zemalja ili svih zemalja u okruženju i mnogih zemalja u Evropi, pa i šire, zapravo ne treba da bude razlogom da se nekako pasivno naviknemo na ovo stanje sa jedne strane, sve u nadi da će onog trenutka kada prođe, da se vratimo svim onim redovnim aktivnostima.

Hoću upravo ovim da sugerišem da pitanje orijentisanja na aktivnosti koje su na distanci i u pogledu delovanja prema međunarodnim faktorima, odnosno izvršavanja svojih obaveza i onoga što zadužujemo kao narodni poslanici, bilo u stalnim parlamentarnim grupama, bilo u grupama prijateljstva sa parlamentima drugih zemalja, bilo u kojim forumima koji deluju u okviru Narodne skupštine. Tako da bi zapravo trebalo ozbiljnije da se uključimo u neku vrstu preorijentisanja u tu distans komunikaciju, odnosno onlajn komunikaciju.

Zato ovom prilikom želim da pohvalim ono krilo Odbora za obrazovanje i nauku, koje smo odnedavno nazvali Pododborom za digitalizaciju i informatičko društvo, koje ne samo da smo osnovali da prosto kažemo da imamo, nego to zapravo funkcioniše, i to jako ozbiljno, kao što znate, imali smo jedno veoma ozbiljno javno slušanje nedavno ovde u Narodnoj skupštini, koje mogu kazati da je u potpunosti uspelo. Već se priprema i novo javno slušanje koje će verovatno biti upriličeno u Kragujevcu. Grupa okupljena u pododboru nadležnom za oblast informatičkog društva i digitalizacije na čelu sa koleginicom Raguš je za svaku pohvalu. Dakle, deluju veoma aktivno, imaju punu podršku Odbora, a i celokupne Narodne skupštine.

Ovim hoću kazati da se mi zapravo moramo se ozbiljnije preorijentisati prema digitalnoj komunikaciji, koja će svakako u značajnoj meri preuzeti mnoge aspekte komunikacije u narednom periodu, i ne samo zbog kovida, i ne samo zbog ovih problema koje je izazvala pandemija, već i zbog trendova koji su neminovni u pogledu činjenice da digitalno društvo sve više postaje ne samo neki paralelni proces, već postaje sastavni deo i jedne nove kulture komuniciranja, ali i sastavni deo svakodnevne potrebe.

Prema tome, ukoliko želimo, a verujem da je tako, održati korak sa izazovima posebno razvijenog sveta, onda očekujem od Narodne skupštine i njenog rukovodstva, ali i od ostalih nadležnih organa u Vladi, agencije koja je za to zadužena, što jeste bio slučaj sa ovim dosadašnjim aktivnostima, da zapravo pojačamo našu preorijentisanost prema digitalizaciji, a onda ćemo time otkloniti sve probleme ili veći deo problema upravo ovih barijera, nemogućnosti putovanja, nemogućnosti vršenja svojih funkcija, pogotovo mislim da je pored ovog što je danas osnov teme, ali mislim da su i pitanje grupa prijateljstva nešto što predstavlja neprocenjivo veliki resurs ove Narodne skupštine i celokupne države. Grupe prijateljstva su kod nas nekako isto tako pasivizirane, ostavljene su da prosto funkcionišu onako najčešće po inerciji gde se čeka da se, eto, nešto desi, da neka delegacija dođe, da predstavnici ili nosioci odgovornosti u tim grupama budu pozvani na neki događaj simbolički i otprilike se na tome to završi.

Mogu kazati, kao neko ko je u proteklom mandatu vodio grupu prijateljstva sa Državom Katar, mi smo, iako tada početnici, ne samo početnici kao narodni poslanici, već zapravo prvi put se uspostavljala ta grupa prijateljstva sa Državom Katar, pa je jako puno vremena prošlo dok smo uspostavili grupe sa obe strane, pogotovo i što su u pitanju svojevrsni oblici monarhija koji imaju svoje specifičnosti, ali već kada smo u drugom delu mandata uspeli krenuti, tada smo organizovali jednu veoma, veoma bogatu, ozbiljnu posetu gde je pet narodnih poslanika članova grupe prijateljstva sa Katarom putovalo, imao sam čast predvoditi tu grupu, bili smo primljeni na najbolji mogući način, imali smo na desetak veoma važnih sastanaka na državnom nivou. Ono što je bio utisak je da je ta zemlja iskazala poštovanje prema ovoj zemlji, preko poštovanja prema našoj delegaciji. U svim razgovorima se pokazalo da zaista tu postoji ozbiljna volja za saradnjom.

Mislim da je to svakako bio samo početak, istina, čak tada je zapravo bilo određenih problema u Golfskom zalivu, uključujući odnos okruženja prema Državi Katar, pa tad čak je nekako i atmosfera neuobičajena, ali s obzirom da sada ti problemi polako jenjavaju mislim da je odnos, recimo, evo sada ga navodim kao primer zbog tog iskustva, odnos Republike Srbije i Države Katar još jedna šansa nakon što se izuzetno dobrim pokazalo koliko je bilo korisno za ovu zemlju i za celokupne međunarodne odnose, pogotovo odnose između Srbije i muslimanskog sveta, koliko su se dobrim pokazali svi oni akti prijateljstva i partnerstva koji su već dali rezultate na investicionom polju i na raznim drugim poljima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sada to treba dalje širiti.

Evo, videli smo korake koji su napravljeni sa Bahreinom, to je izuzetno važno. Radi se o zemljama koje imaju ogromne resurse saradnje, pogotovo investicione. Tu je i Katar, bez obzira na njihove međusobne određene probleme. Mi treba da gradimo prijateljstvo sa svima, da ne ulazimo u lokalne probleme među njima i to se do sada radi dosta dobro, dakle, sada to sve treba ažurirati.

Svakako da mi nije tema Katar ili saradnja sa zemljama Golfskog zaliva, već mi je zapravo tema, u stvari ovim navodim samo primer koliko je moguće iskoristiti aktivnosti, odnosno potencijalne mogućnosti grupa prijateljstva. Ja bih zapravo sledeći ovo iskustvo pozvao narodne poslanike, pogotovo one koji su i formalno prihvatili da vode grupe prijateljstva, ako treba, spreman sam da im se stavim na raspolaganje, pogotovo kada su u pitanju grupe prijateljstva sa muslimanskim zemljama. Evo, budite komotni da nam se obratite, ja ću lično svo svoje iskustvo, s obzirom da sam saradnju sa muslimanskim zemljama razvijao skoro tri pune decenije, da ne govorim i o samom poznavanju, boravku i u zemljama Afrike i u zemljama Azije, tako da sam u prilici da pomognem svakom ko želi da pokrene aktivnosti saradnje, što će zasigurno biti na dobrobit.

Ne očekuje se uvek tu neka velika diplomatska akcija. Dakle, akti prijateljstva su najčešće pitanje simboličkog poštovanja, pitanje komunikacijskog uvažavanja, pitanje inicijative, od onog najsitnijeg kada su u pitanju određeni njihovi važni događaji, čestitke, preko toga da se, recimo, podrži i pozdravi neki lep gest koji su oni imali u toj zemlji. To su stvari koje oni jako poštuju, jako respektuju.

Recimo, ja sam nedavno u javnoj izjavi podržao promene koje se dešavaju u Državi Katar koje su pre svega obuhvatile poboljšanje Zakona o radu. Mene su neki pitali – dobro, ti se oglašavaš, šta nas briga o Zakonu o radu koji je usvojen u Državi Katar? Pa jako nas je briga zato što naše kompanije već idu, zainteresovane su da se pojavljuju tamo i jako je važno radnike koje vode odavde pod kakvim uslovima će oni tamo da rade. Dakle, to su sve i te kako važne stvari. Naravno, i neke njihove druge reforme koje oni sprovode, ali sam video koliko je to njima važno, koliko oni to sve prate, prenose u svojim medijima i sve to predstavljaju kao akte prijateljstva ove zemlje prema njima.

Ovo prosto delim sa kolegama narodnim poslanicima koji su već preuzeli ove odgovornosti, delim da prosto znate da može sa malo energije da se uradi puno ili ako ne može da se uradi puno u ovim okolnostima u kakvim je zemlja sada pod pritiskom pandemije, da može da održava kontinuitet komunikacije, da bi zapravo kada već dobijemo bolju situaciju mogli i aktivnije da krenemo.

Svakako da imamo ovde i temu programa stabilizacije i pridruživanja, još jedna tema koja se odnosi na naše korake prema EU. O temi EU nekako se oseća blaga depresija kada treba govoriti o EU. Već toliko godina na tom putu koji nimalo nije impresivan, koji, znate i sami šta nam je sve na tom putu činiti. Ja razumem kolege, nezavisno o ideološko-političkoj pripadnosti, što se nekako gubi volja na tom putu. I vi znate da mi tu imamo neke dve krajnosti kada je u pitanju politička javnost u Srbiji, dve krajnosti, od onih koji su evro fanatici, kojih je, istina je, nekako sve manje, pogotovo nakon svih ovih političkih procesa kod nas i pada uticaja određenih političkih uticaja i stranaka koji su bili zastupnici te ideje onako žučno i fanatično, kako se to kaže, pa do onih drugih koji su imali evropsku orijentaciju, umerenu, ali, tu ozbiljno pada energija, pada volja, što je za razumeti.

Sa druge strane imamo sve glasnije one koji su ili evro skeptici ili protivnici EU. Ali, kao i u svim drugim temama i dilemama, uvek je sredina najbolja. Uvek je negde istina tamo oko sredine. I mi bi trebali ipak da budemo oprezni prema svim krajnostima, a put sredine je zapravo taj put oko koga je, prvo, najviše istine, a s druge strane oko puta na sredini je zapravo uvek i najmanje rizika za jednu zemlju i za sve ono što činimo.

U ovom slučaju, kada je u pitanju put EU, kroz ovaj ili kroz sve druge programe, znate i sami koliko je prepreka kada su u pitanju poglavlja koja se otvaraju, kada su u pitanju i brojni izveštaji koje dobijamo i koji sadrže i mnoge prijatnosti, ali, nažalost, vrlo često i određene neprijatnosti. Ali, ono što bi nama trebalo da bude fokus na toj sredini je zapravo ono što trebaju da budu naše reforme, za nas i zbog nas, ono što su stvarne, kvalitativne reforme, ono što zaista mi treba da uradimo, jer uređenje naše državne administracije jeste zahtev EU, ali je to pre svega nešto što treba nama. Jer, uređenom administracijom mi ćemo osigurati kvalitetniji život naših kolektiviteta, naših pojedinaca, osiguraćemo kvalitetniji ambijent i za život i za investicije i za sve projekte, unapređenje i ambijenta i našega života.

Dakle, to je ono što treba uvek držati u prvom planu. Naravno da je i komunikacija sa EU i sa njihovim uslovima i zahtevima, ona svakako treba da bude pametna. Ja nisam za to da se poturamo pod šleper. Dakle, može šleper preći na vašu stranu, ali vi ako ste pametan vozač, treba da se sklonite, a ne da kažete – on je kriv i vi sa vašom „Fićom“ čekate šleper, koji vas pregazi, ali, vi ste na sudu u pravu, on je kriv. Dakle, pametna politika, pogotovo zemlje koja nije tako velika niti u stanju da se vojno i ekonomski nosi sa velikim silama ili regionalnim silama, zapravo treba da vodi pametnu politiku. Znači, skloniti se ispred šlepera, pa makar i ne bio u pravu, pametno primiti primedbe, pametno ih amortizovati, popravljati šta je moguće, izbegavati teške reči, izbegavati prkosne reči. Previše se prkosilo, vi to znate.

Ja sam možda od onih poslanika koji najviše potencira dostojanstvo. I ja vas potpuno razumem kada se osetite povređenim zato što ste dobili u nekom izveštaju kritiku za koju smatrate da nije osnovana ili neku oštriju lošu ocenu ili tešku reč, itd. Ali, prkosa je bilo dosta. Mi treba da budemo prkosni u onome što su naše stvarne vrednosti. Ono što su stvarne vrednosti, tu nema kompromisa. Principi, moralni, duhovni, etički, ljudski, tu mi treba da trošimo našu energiju prkosa. Ovo sve ostalo je diplomatija i treba da se prosto postavimo onako kako će nas manje koštati, a da što više dobijemo. Dakle, to je logika u međunarodnoj politici, odnosno diplomatiji.

U tom pogledu, ovo jeste proceduralna stvar, ali u svakom slučaju ove poruke smatram važnim kako bismo osvežili naš kvalitet i zapravo stabilnije hodali ovim putem koji nam predstoji. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, sve vas pozdravljam.

Moje pitanje se, sasvim logično, odnosi i vezano je za stanje u kome se nalazimo, a konkretno za ono što se dešavalo na području Sandžaka, tačnije Novog Pazara, Tutina i Sjenice tokom jula meseca, kada smo imali teško stanje vezano za Kovid 19 i izuzetno teške posledice po građane ovog prostora. Naime, tada, prema našim podacima, na prostoru te tri opštine, od posledica kovida umrlo je preko 300 ljudi. Po tome, a shodno broju stanovnika, bili smo tačka sa rekordnom smrtnošću u tom mesecu.

Bilo je i do sada zahteva sa više strana, a moje pitanje se odnosi – šta će Vlada, a pre svega nadležno ministarstvo, preduzeti u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ovakvo stanje?

Svakako da postoji jedan aspekt koji je moguće opravdati objektivnim okolnostima, ali ne sve to što se dešavalo, jer je jako mnogo pokazatelja da je stanje u medicinskom centru u Novom Pazaru izuzetno loše, bez obzira što su u tom trenutku, i to treba istaći, i Vlada Republike Srbije i sam državni vrh preduzeli sve što je bilo potrebno i, hvala bogu, to je dalo rezultate, pogotovo intervencija i vojne bolnice i svi ostali kapaciteti. Isto tako, treba istaći i činjenicu da su mnogi ljudi pokazali svoju solidarnost, lekari širom Šumadije i ostalih delova Srbije, iz drugih medicinskih centara, kao i iz Bosne i Hercegovine. To su bile sve pozitivne strane.

Ali, sve te pozitivne strane solidarnosti ljudskog odnosa ne bi nam smele zaseniti ono što treba da bude naša odgovornost u državnim organima, a to je pojedinačna odgovornost ljudi u medicinskom centru u Novom Pazaru, jer imamo situaciju da se za proteklih 15 godina dva lica, dva čoveka, smenjuju na čelu Medicinskog centra, još su članovi iste porodice, u bliskim rodbinskim odnosima i takmiče se ko će više ostvariti ličnih privilegija i profita.

Nažalost, i sada, taj isti direktor Medicinskog centra se nalazi na toj poziciji, uprkos brojnim zahtevima i unutar centra i izvan centra. To je nešto što ostavlja određenu senku i građani koji su nas birali očekuju odgovor, a evo mi, u ime njih, postavljamo pitanje nadležnima u Vladi. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem na odgovoru i logično je da punu odgovornost ne možemo imati dok se kompletno stanje ne okonča. Ali, pošto smo u borbi protiv korone za one ljude za koje se pokaže da su destruktivni u toj borbi, odnosno da su odgovorni za određene pojave u Medicinskom centru, loše ih je držati do kraja bitke, jer onda bitka može biti neuspešna. To je ono što zapravo građani od vas očekuju, a mi evo ovde prenosimo.

Znači, prenosimo detaljnu istragu i da se ne odustane. Svi oni koji su krivi neka odgovaraju. Potpuno smo svesni osetljivosti i ni na koji način ne želim ovo politizirati, politički iskoristiti te emocije, ali ovo je nešto što smo dužni građanima i na čemu ćemo insistirati.

Dopunsko pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala. Obradovani smo najavom novog talasa borbe protiv organizovanog kriminala, mafije i svih oblika kriminala. Samo opet želimo insistirati da to ne ostane samo na nivou velikih centara poput Beograda.

Obradovala nas je činjenica da su određena lica odgovorna za pljačku imovine građana u Novom Pazaru, privedena zakonu, uhapšena, procesuirana, ali se u Novom Pazaru pojavila informacija da je to hapšenje bilo pripremljeno još u decembru prošle godine. Molim vas odgovorite nam da li je to tačno da kažemo građanima? Da li je to tačno da je to hapšenje odgođeno zbog izbora ili nije?

Želimo da to znamo, iako pozdravljamo tu akciju, istina, u pitanju su sitnije ribe što bi se kazalo u političkom sistemu, a znate dobro da sam upravo u ovom časnom domu više puta govorio o sprezi organizovanog kriminala i kriminala uopšte i politike. Želimo da vas u tome podržimo, da se nastavi sa tim. Svako ko je stavio ruke u pare građana mora da odgovara i to je dobar prvi korak, ali je jako bitno dati ova pojašnjenja.

Isto tako proteklih dana imamo nervozu kriminalaca u Sjenici, gde jedan ozloglašeni kriminalac, tamo poznati, da mu ne pominjem ime ovde, ne zaslužuje to, dakle sa svog mobilnog telefona sa svog zvaničnog broja pretio aktivistima suprotne političke stranke, predsedniku opštine i onima koji zapravo raskrinkavaju sav taj kriminal, potrebna je reakcija MUP-a i nadležnih državnih organa.

Pitanje za Ministarstvo finansija – kako je moguće da sedam godina predstavnici Revizorske institucije ne dođu u kontrolu budžeta Sjenica. Došli su tek na naš zahtev pre dva meseca i otkrili takve zloupotrebe, preko 260 miliona samo u prvoj kontroli. Naravno pozdravljamo sada ovu akciju, ali želimo odgovor, za tih sedam godina mora neko biti odgovoran zašto je to bilo prepušteno ljudima u opštinskoj vlasti? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, moje pitanje se odnosi na grad Priboj, tačnije iz islamske zajednice su me zamolili da vam se obratim sa pitanjem - da li možemo računati na vašu pomoć, vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?

Naime, taj predmet je nekoliko godina star i na nivou opštine Priboj, dakle, od strane predsednika opštine, imamo veoma pozitivan stav, kao i od strane narodnih poslanika, kolega iz Priboja, ali, kako sam obavešten, predmet je došao do Republičke direkcije za imovinu i čeka se tu i saglasnost Vlade.

Od izuzetne važnosti bi bilo da se ovo pitanje što pre pozitivno reši, s obzirom da u Priboju postoji džamija u starom gradu, a u novom delu Priboja nemamo ni jedan verski objekat, a u pitanju je veoma značajan broj pripadnika islamske zajednice.

S obzirom i na celokupni ambijent vrlo pozitivnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u ovome gradu, kao i njegov celokupni geografski i geopolitički značaj, od ogromne važnosti bi bilo, pre svega iz razloga što je to stvarna potreba vernika, ali i zbog same uloge Priboja i celokupne građanske zajednice u ovome gradu, jer smo i tu imali puno pozitivnih primera celokupnih odnosa, ali bi podrška Vlade na ovoj temi bila od izuzetne važnosti, da omogućimo vernicima da krenu sa gradnjom, što bi značilo još jedan podstrek celokupnim i kulturološkim i političkim integracijama u ovoj multikulturnoj sredini.

Ja ću ovom prilikom kazati i još jednu poruku preneti od islamske zajednice, ovoga puta zahvalnost za to što je u okrilju ove Vlade Direkcija za restituciju oduzete imovine donela dva veoma važna rešenja za islamsku zajednicu. Posle blokade koja je nažalost trajala godinama od prethodnih vlada konačno smo dobili deblokadu i vraćena su dva veoma važna objekta. Jedan je Zgrada islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Stara novopazarska banja, dva velika vakufa, što ima izuzetan značaj za islamsku zajednicu, ali, opet kažem, još veći značaj za celokupne međuverske i međunacionalne odnose.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 14.05.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 84541.00 RSD 16.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) Republika Mesečno 30693.00 RSD 16.07.2016 -
- Republika Srbija (Putni troškovi po dolasku) Republika Mesečno 13259.00 RSD -