Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice sa saradnicima, poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani i građanke, kao što sam istakao tokom rasprave u načelu, a danas posmatrajući ove amandmane, možemo ponovo potvrditi da je ovaj zakon, odnosno predlog koji smo imali, sa izmenama i dopunama, urađen jako kvalitetno. Zato je bio jako mali prostor za predlaganje, odnosno dostavljanje značajnijih amandmana, što će nam svakako olakšati da okončamo i raspravu i u pojedinostima, ali isto tako i da u danu za glasanje damo punu podršku izglasavanju ovog zakona.
Svakako da je dobro što smo zaprimili ove amandmane, makar ih bilo malo i makar većina od tih amandmana imali tehničku prirodu intervencije, gde imamo određene koji su prihvaćeni, neke koji su odbijeni, neke koji su povučeni.
Ovaj amandman koga trenutno razmatramo, koji se tiče uslova za imenovanje, odnosno izbor Zaštitnika građana jeste po svojoj prirodi zanimljiv i značajan i svakako da iz tog razloga zaslužuje i ovu raspravu. Ukoliko na prvi pogled čujemo obrazloženje predlagača, to izgleda i logično, jer Zaštitnik građana se bavi pravima. Onda se podrazumeva da bi bio izabran, da je dobro da bude pravnik i jeste verovatno dobro da bude pravnik, ali Zaštitnik građana je mnogo više od pravnika.
U zamisli same ideje uspostave ovog instituta, instituta Zaštitnika građana, on jeste neko ko se bavi pravnom problematikom zaštite prava građana koja može biti ugrožena od strane pojedinaca ili samih državnih organa u slučaju kršenja zakona.
Međutim, ideja uspostave i postojanja i funkcionisanja Zaštitnika građana je mnogo više od toga. Zaštitnik građana, to sam inicijalno spomenuo i u raspravi u načelu, je zapravo na neki način faktor u državnom aparatu koji treba da zaštiti građane od državnog aparata. Znači, radi se o delikatnoj kategoriji i to moramo priznati.
Čuli smo da je Zaštitnik građana zapravo državni organ. On je državni organ koji treba da zaštiti građane od ostalih državnih organa.
Dakle, veoma delikatna pozicija. On je deo državnog aparata koji ima ulogu da zaštiti građane od kršenja zakona državnog aparata prema tim građanima od mogućeg kršenja zakona. Radi se o vrlo osetljivoj kategoriji. To ukazuje na to da ne bi bilo dobro ograničiti se isključivo na formalne uslove. Ukoliko suzimo, a što je bila intencija ovog amandmana, ukoliko bi se suzila mogućnost, limitirala mogućnost da imamo široku bazu kvaliteta u kandidovanju Zaštitnika građana, tu bi verovatno imali ovu formu, da kažemo, pravnik, razume se u pravo, bavi se pravom, to je to.
Međutim, i ono iskustvo koje do sada imamo pokazalo se da kvalitet delovanja rada, vršenja funkcije Zaštitnika građana nije ovisio o njegovom pravničkom znanju, pogotovo što Zaštitnik građana, i to smo prošli put istakli, iako jezički izgovaramo ga u jednini, implicirajući da se radi o jednoj osobi.
Dakle, on je institucija, on ima svoje timove. Pre svega, te timove čine pravnici. Dakle, u slučaju i da ne bude pravnik, on neće biti lišen pravničkog znanja koje ima kroz svoje timove u pogledu analiza, razrada svih predmeta sa kojima se on bavi. Zato je dobro da imamo širu bazu kandidiranja, a da u stvari time ukazujemo da je akcenat na kvalitetu ličnosti, na formatu ličnosti u etičkom smislu, naravno i obrazovnom. Naravno da je poželjno da oni imaju pravničko znanje. Sve je to poželjno, ali ne i presudno i ne jedino bitno.
Privilegovan sam, pod navodnicima, privilegovan sam što mogu svedočiti iz vremena, iskustva, ranijeg Zaštitnika građana u periodu 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godina i to kao strana koja se obraćala Zaštitniku građana. Moje iskustvo je tada veoma neprijatno u onome što sam dobio od Zaštitnika građana koji, kao što smo čuli i znamo, jeste bio pravnik.
Čak sam imao tada i susret, mislim da je to bilo 2010. godine, sa tadašnjim Zaštitnikom građana. Imao sam susret, tražeći da mi se obrazloži zašto na silne zahteve da Zaštitnik građana stane na stranu građana, jer znate šta se tada dešavalo između 2007. i 2010. godine. Nije se radilo samo o kršenju prava građana već o brutalnim zloupotrebama poluga moći vlasti, i to onih najdrastičnijih, policije, žandarmerije, pravosuđa i drugih poluga i struktura moći vlasti koja je odlučila tada da se obračuna sa jednom zajednicom, odnosno predstavnicima te zajednice zato što im nisu bili po volji, zato što nisu uvek hteli politički služiti, zato što je ta vlast na tim nekim ranijim izborima koje je dobijala zahvaljujući stotinjak hiljada bošnjačkih glasova u Sandžaku htela da nakon dva dobijena mandata zapravo kazni svoje glasače, odnosno da im ne ispuni obećanje zbog kojih je dobijala vlast i onda su kao i svi prevaranti - dužan sam, najbolje da se posvađam sa onim prema kome sam dužan i onda mu neću vratiti dug, e pa, ne može.
To se dešavalo tada i svakako pripadnici te zajednice kroz instituciju islamske zajednice su se obraćali Zaštitniku građana koji službeno nije reagovao, nije odgovarao, nije preduzimao ono što je bilo potrebno da se zaštiti ta zajednica, što je bila njegova obaveza. Kada sam zatražio sastanak i da u razgovoru saznam o čemu se radi, ja sam dobio sledeći odgovor. Delimično sam zahvalan bar na toj iskrenosti, ali to zapravo govori o tome da nismo imali adekvatnog Zaštitnika građana. On je kazao – vi ste sve u pravu, ali ja ne mogu da vam pomognem. Kažem, ja znam da vi nemate mehanizme da naterate vlast da poštuje zakon, ali minimum onog što je vaša obaveza jeste da se oglasite, da preduzmete ono što je u vašoj nadležnosti da se oglasite i da kažete da se prava tih građana krše. E pa, ja to ne mogu.
Dakle, to je meni rečeno, onako što bi se reklo, u lice i naravno da se mi posle toga, iako smo imali i dalje problema do 2012. godine, nikada više nismo obratili Zaštitniku građana, on za nas nije postojao zato što smo se uverili da je on jedna fikcija, jedna ikebana, jedna maska koja je postavljena da igra ulogu Zaštitnika građana, a da zapravo deluje po nalogu te vlasti. Dakle, da on nije bio na strani građana, već je bio na strani te vlasti, odnosno tog režima.
Dakle, to je ono što zapravo mi treba da imamo na umu. Dakle, ključna referenca Zaštitnika građana jeste etička referenca, pod jedan. On mora biti, imati etičkog kapaciteta da bude odan svojoj misiji i ulozi koju je zadužio. To znači da on, pored formalnih uslova koji podrazumevaju opšte visoko obrazovanje, mora imati pre svega takav ljudski karakter, biti takav ljudski karakter da može sebe odbraniti od vlasti, jer da bi on branio građane on mora imati kapaciteta da sebe odbrani od vladajućeg sistema.
U tom iskustvu, gde ja svedočim, dakle, iz događaja iznutra, on nije imao kapaciteta da sebe odbrani. On nije imao dovoljno ni autoriteta, ni kredibiliteta, ni ljudskog karaktera da bi mogao da se odbrani od naloga vlasti. Dakle, to je suština onog što jeste očekivanje od samog Zaštitnika građana. Prema tome, pre uslova, formalno uskih uslova o vrsti visoke stručne spreme, znači oni suštinski uslovi su ključni ili još konkretnije kriterijumi su ključni. Znači, etički kvalitet, karakter ličnosti, kredibilitet, autoritet, jednom rečju format ličnosti koji može da bude zapravo neko ko treba da bude pored kočnice kad se voz vlasti zaleti.
Uloga Zaštitnika građana je da pre krivine prikoči. On je taj koji ne sme ni da zadrema, ni da mu padne koncentracija. Zašto uopšte ideja Zaštitnika građana? Zato što je priroda vlasti takva da vlast udara u glavu, vlast je centar moći i jako je teško… Da bi se neko očuvao od sopstvene vlasti, mora biti, on lično, format ličnosti u karakternom, etičkom smislu, u smislu svesti toliko jak da ga prosto vlast ne opije. Čak naprotiv, ne postoji koga vlast ne opije. Samo je pitanje koliko. Oni koji se odbrane da ih opoj ili opijanje vlasti sruši, slomi, udalji od misije, oni su u problemu. Pomalo i nije strašno, ali je bitno da ostanete gornji, iznad vlasti. To je sada pitanje formata vladara. Kroz istoriju možemo da se time bavimo i analiziramo. Možda da bi ovaj sadašnji sistem ocenjivali rano, nikada se to ne ocenjuje bez vremenske distance, ali to treba svi da znamo i to je problem moći koju imate u ruci i pametna vlast napravi mehanizme kočenja.
Pametna vlast je kao pametan vozač koji ima jak automobil, ima šest hiljada kubika, može 300 da vozi na sat, ali ne dozvoljava svaki put da vozi te 200, 300 ili 180 na sat. Pametan vozač zna gde daje gas, zna gde oduzima gas, a zna gde stišće kočnicu. Loš vozač je kao klinac koji je uzeo automobil od oca, Porše ili, ne znam, Ferari, i misli da je vožnja držanje volana i stiskanje papučice gasa i onda dve krivine prođe i misli da će svaku drugu zato što, eto, pištali točkovi, a on prošao krivine. Međutim, može nekoliko krivina proći, ali je dovoljna jedna da ne prođete i da doživite katastrofu.
Tako je i sa vlašću kada se nalazi u rukama onih koji nisu svesni opasnosti koje nosi vlasti, kao što taj klinac nije svestan opasnosti koju nosi automobil visoke motorne kubikaže. Zapravo, ta kočnica, taj mehanizam za kočenje, za kontrolu, za limitiranje brzine, pogotovo u krivinama i delovima puta koji ne podnose visoke brzine je zapravo Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana, i to je mehanizam kočenja koga pametna vlast kaže – da, mi te biramo, mi te postavljamo, ti si državni organ, ali tvoja uloga je da kad se mi zaletimo, da nam kažeš čekajte. Kao mi neki narodni poslanici koji zaboravimo koliko minuta nam je ostalo i onda zadužimo narodnog poslanika pored sebe i kaže – gledaj molim te na sat, pa kada se ja zaletim ti me fino malo laktom dotakni, nagazi me na cipelu da se ne bih previše zaleteo.
Dakle, uloga Zaštitnika građana je to, ali je problem ako sam ja lider, a pored mene neko ko je meni potčinjen, pa onda on mene gurne, a ja mu se naljutim i kažem - šta ti mene diraš, ti si tu da mene slušaš a ne da me podsećaš da je meni isteklo vreme. E, to je relacija države, državnog aparata i Zaštitnika građana i onaj lider, ona vlast koja želi svoga opominjača je pametna i dobra vlast i mislim da u ovom formatu, koleginica to već razume da je, zapravo, pored argumenata solidnih sa kojima raspolaže u amandmanu da je više argumenata na strani da imamo širu bazu za izbor Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana uključujući i one uslove i kriterijume koje sam spomenuo.
Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja, kako smo i čuli, a i zbog činjenice da smo predlagači jedne od tačaka dnevnog reda, logično podržati taj predlog, naravno podržati i drugi predlog, ne samo zato što se radi o proceduralno nužnim odlukama koje treba izglasati, već i zbog same činjenice da ovo doživljavamo kao još jedan važan iskorak u pogledu upotpunjenja kapaciteta Republičke izborne komisije koja čeka ovaj dan i ovu tačku godinu dana.
Dakle, iako nije bilo nikakvih smetnji da se to učini ranije, evo to sada činimo sa određenim, da kažem, zakašnjenjem, ali bolje ikako neko nikako. Time ćemo imati kompletiran sastav Republičke izborne komisije.
Ono što je još jedan značajan iskorak je činjenica da će Republička izborna komisija dobiti za zamenika predsednika osobu, odnosno kandidata iz reda manjinskih naroda, odnosno zajednica, što predstavlja još jedan značajan iskorak u pogledu same percepcije Republičke izborne komisije koja treba da bude ogledalo celokupnog šarenila našeg ovde u ovoj zemlji, i etničkog i kulturološkog i konfesionalnog, ali svakako i političkog. Tako da, to definitivno predstavlja još jedan važan iskorak koji se svakako sa različitih stranačko-političkih pozicija može i različito shvatati ili tumačiti.
Ovo je nesporna činjenica i u tom pogledu, kažem, to za nas predstavlja još jedan korak u pogledu realizacije politike razumevanja, politike dijaloga, politike pomirenja, politike pravde, politike odnosa, dakle zdravih odnosa unutar jedne zemlje i na relaciji političkih subjekata, ali implicitno i na relaciji različitih nacionalnih i konfesionalnih i kulturoloških kolektiviteta.
Tako da, ovim svakako upotpunjujemo kapacitet Republičke izborne komisije, ali time se, uz sve ovo što smo već imali prilike da slušamo proteklih sedmica, a što se ticalo dva koloseka, različitih razgovora i pregovora oko unapređenja izbornih pravila, odnosno uslova, zapravo pokazuje kapacitet zemlje kroz najpre ovo ovde predstavničko i zakonodavno telo, ali i kroz druge ključne subjekte u ovoj zemlji. Dakle, ono što na mene ostavlja izuzetno pozitivan utisak jeste spremnost da se razgovara.
Dakle, jedna zemlja, jedna nacija, jedan narod, odnosno svi kolektiviteti u jednoj zemlji kroz svoje predstavnike pokazuju svoj kulturno-civilizacijski kvalitet i kapacitet po spremnosti da se razgovara. Tamo gde postoji spremnost da se razgovara, tu postoji sigurnost, tu postoji uverenje da raspolažete adutima. Tamo gde se nema kapaciteta za razgovor, gde se beži od razgovora, gde se nastoji stav nametnuti silom, pa makar to bila i državna, legalna sila, to je pokazatelj slabosti i jedne vlasti i jednog sistema i, svakako, implicitno i jedne države, odnosno nacije u pogledu državotvornosti.
Tako da su ovo sve pokazatelji da uprkos, iako će uvek tako i biti raznim nedostacima, sve ono što je ljudsko delo, bilo da je u pitanju zakon, bilo da je u pitanju bilo koja druga odluka, odnosno program, svi znamo i kad uložimo sav svoj trud i najbolju nameru da to bude dobro, uvek ćemo naći nešto što nedostaje, nešto što fali, nešto što je manjkavo zato i postoji tako česta promena zakona.
Dakle, ne samo zato što se okolnosti menjaju, već zato što se uviđaju kroz iskustvo primene određenih zakona, uviđaju se jasni nedostaci koje treba otklanjati i svakako zato i postoji Narodna skupština koja ne gleda na svoje zakone kao na svetinje, jer samo su Božiji zakoni sveti i nepromenljivi, dok su ljudski relativni i promenljivi, i oni su kvalitetniji u meri u kojoj su suštinski usklađeni sa principima, vrednosnim principima, Božijim, duhovnim, etičkim i svim onim koji su kroz epohe vremenske od nastanka ljudske civilizacije do danas dokazani i potvrđeni kao principi koji su bazirani na vrednosnom kvalitetu.
Tako da, zapravo i ovo što sada činimo jeste dalje unapređenje, poboljšanje, otklanjanje nedostataka i jako mi je drago da sam imao prilike učestvovati u tim pregovorima i razgovorima u onoj koloni sa evroparlamentarcima, oni su bili intenzivni i neposredni. Dakle, na svim sesijama smo bili svi skupa. U ovoj drugoj koloni mi smo učestvovali samo na početku, kasnije su ključni nosioci vlasti koji su otelovljeni u dve ključne najjače stranke u ovom parlamentu zajedno sa predsednikom parlamenta, povremeno i predsednikom Republike, okončali taj dijalog kao što vidimo, iako još zvanično nismo dobili sami tekst sporazuma. Očekujemo da to dobijemo kao parlamentarne stranke i klubovi da bismo zapravo imali i detalje na uvid. Nezvanično jesmo informisani i ono što jeste nezvanična informacija da su napravljeni ogromni iskoraci.
Dakle, sama činjenica da su svi ti politički subjekti, nezadovoljni politički subjekti od kojih su mnogi ili neki bojkotovali izbore, što znači da su bili nezadovoljni, sada prihvatili taj dogovor, stavili čak i svoj potpis, samo to po sebi ukazuje na činjenicu da je napravljen ozbiljan iskorak.
Naravno da su uvek dogovori kompromis. Uvek su dogovori neka tačka susreta između jedne i druge strane. Nikad dogovor ne može da se postigne kroz očekivanje realizacije ili prihvatanja sopstvenih maksimalističkih očekivanja ili zahteva. Prema tome, najbolji dogovor je onaj u kome su svi pomalo zadovoljni, pomalo nezadovoljni. To i jeste smisao kompromisa.
Zato, u tom pogledu ja pozdravljam ovo, ne samo zato što očekujem da će ti dogovori ili sami tekst tog dogovora doneti neke senzacionalne rezultate. Iskreno, ne očekujem to, jer se ne radi o nekim stvarima koje mogu da naprave zaokrete u pogledu izbornog procesa ili čak izbornog ishoda. Ne, ali me sami proces raduje, sama sposobnost sistema da organizuje. Čak, bio sam upitan i od strane evropskih parlamentaraca – za šta će vam ova druga kolona? Mislim da sam bio vrlo konstruktivan u pojašnjenju i mislim da je i na njih to ostavilo pozitivan utisak, da se ne radi ni o čemu što je sada suprotstavljeno ovoj drugoj koloni. Naprotiv, to je samo pokazatelj kapaciteta, pre svega Narodne skupštine, ali i drugih subjekata na samom vrhu države, da se prosto ne ostavi prostor da se bilo ko želi isključiti iz razgovora i dogovora, osim ako taj neko sebe ne isključuje.
Dakle, to je jedini način ovde, jedino oni koji nisu hteli da razgovaraju oni su na neki način bili isključeni, ne zato što im je neko onemogućio ili im nije onemogućio, već zato što su sami sebe isključili, što se dešavalo u određenoj fazi u ovoj drugoj koloni sa evroparlamentarcima. Dakle, to je sve veoma važno za mene, kažem, kao širi proces.
Zahvaljujem se kolegi Samiru Tandiru kao predlagaču, koji nas je podsetio na ono što se dešavalo 2010. godine. Kako narod kaže - koga su zmije ujedale i guštera se boji. Mi koji smo imali tako strašna, za mene veoma strašna iskustva, da jedna zajednica, u ovom slučaju bošnjačka nacionalna zajednica bude na takav način omalovažavana, vređana, diskriminisana otvoreno, uz obrazloženje tadašnjeg ministra, čini mi se Čiplića, koji je bio ministar za ljudska i manjinska prava, i njegovog nekakvog državnog sekretara, koji su na odgovor zašto ste menjali pravilnik u toku konstituisanja nacionalnih saveta… Dakle, svi su se nacionalni saveti konstituisali po jednom pravilniku, a oni promene pravilnik samo za bošnjačku zajednicu. On mrtav ladan kaže, ostane živ i nekažnjen, kaže da su Bošnjaci nešto drugo. Zamislite, da je tada bilo pravne države, taj bi sigurno završio procesuiran zbog krivičnog dela otvorene diskriminacije.
Pazite paradoksa, to izgovara, odnosno to zastupa neko ko je po formulaciji ministar, odnosno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Znači, neko ko je zadužen da štiti manjinska i ljudska prava. Zamislite, ako takav stav dolazi sa te pozicije, šta je tek sa drugim mehanizmima koji su bili upregnuti da sprovode određene partikularne, partijske pre svega i interese te vlasti, odnosno toga režima?
Naravno, onaj ko prođe kroz takvu torturu je zabrinut uvek za izborne procese. Kada tome pridodamo i razne druge događaje koji su pratili ne samo taj, nego i neke druge izborne procese, odnosno, još konkretnije, paradoks na koji nikada niko nije dao odgovor, da je izlaz iz te situacije u kojoj ta vlada i to ministarstvo nisu priznali konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća koje je imalo svoju većinu, znate li šta je bio izlaz iz toga? Izlaz iz toga je bio da nema veća. Četiri godine nema Nacionalnog saveta Bošnjaka, odnosno Bošnjačkog nacionalnog veća. Šta se čeka? Čeka se da akcije tog režima koje su se ogledale u permanentnoj zloupotrebi žandarmerije, otimanju džamija, brutalnom korišćenju poluga vlasti, sudova, tužilaštava, dakle, raznih drugih mehanizama, da bi se obezvoljilo biračko telo koje se tada usudilo da da podršku većinsku, apsolutnu, uverljivu podršku Bošnjačkoj kulturnoj zajednici, koju sam ja tada imao čast lično predvoditi, da bi se, naravno, nakon četiri godine na neki način ili bar donekle preokrenuo taj rezultat.
Zašto je preokrenut? Jedan deo je, naravno, ustuknuo pod udarima pendreka i raznih drugih pritisaka itd. Drugi deo se razočarao u državu. Drugi deo je kazao – čekajte, koji je smisao da vi nas maltretirate raznim izborima, da vi nas kao izvodite na birališta, pa kad vam se ne sviđa rezultat ne priznaje se Bošnjački nacionalni savet, odnosno Bošnjačko nacionalno veće četiri godine? Kakva je to smejurija? Mi smo, zapravo, imali ishod da su na desetine hiljada ljudi odustali od glasanja. Na narednim izborima nisu hteli više učestvovati u takvoj parodiji, u toj lakrdiji u kojoj se pokaže takva drskost. Zašto? Samo zato što je pobedio neki ko prema njihovom očekivanju nije smeo da pobedi. To je ono što je kasnije nas nateralo da se uključimo u politički proces i punim kapacitetom.
Dakle, vi znate da je i moje aktiviranje u politici i ulazak u politiku 2016. godine ličio na neku vrstu paradoksa i da je jedinstven slučaj da se jedan verski poglavar aktivira politički. Mnogo puta sam davao odgovore na takva pitanja zašto. Naravno da su odgovori veoma višeslojni. Naterali su me da uđem u politiku. Hoću da i vi to službeno čujete ovde od mene. Naterali su me. Moje polje nije u mojoj viziji nikada bila politika. Moje polje je bila vera, kultura, obrazovanje, nauka. To je bio moj život u mojim snovima, promišljanjima i delovanju do 2016. godine.
Ali, kada sam se uverio da ono što smo gradili mukotrpno od te sirotinje, od tog zapostavljenog, poniženog naroda koji je zapostavljen i politički i infrastrukturno i ekonomski, proganjan, ugrožavan na razne načine, onda smo od 1993. godine kroz Islamsku zajednicu, kroz razne druge projekte podizali tu zajednicu koja je u tom trenutku izgledala kao ostaci iz osmanskog doba, kroz neke stare i zapuštene džamije koje propadaju i koje se raspadaju, koja je na neki način ključnu svoju duhovnu uslugu vršila više prema mrtvima nego prema živima, više kao pokopno društvo nego kao islamska verska, duhovna, obrazovna i kulturna zajednica, kakva treba da bude u punoj svojoj misiji, i kada smo narednih dvadesetak godina podigli tu zajednicu i sačinili je najmodernijom, najsavremenijom, koja je uspela da uspostavi sistem od dečijeg obrazovnog, odgojno-obrazovni sistem, od dečijeg vrtića do univerziteta, sve na sopstvenim potencijalima, sve na sopstvenim kapacitetima, od 1993. do 2016. godine to je postala najsavremenija i najorganizovanija zajednica muslimana, ne samo u Evropi, nego i mnogo šire. Dakle, to je jedina zajednica koja je uspela da izgradi sekularni univerzitet, ne samo verski, nego i sekularni univerzitet.
Više puta sam navodio jedan primer. Negde sam pročitao, u Kanadi kada neko zaposli šest ljudi dobija orden predsednika države zato što je šest ljudi skinuo sa vrata državi. Zaposlio šest ljudi, šest porodica je sklonio sa vrata države. U tom sistemu, koga smo uspostavljali pod, eto, moram tako kazati, makar zvučalo neskromno, pod mojim vođstvom, za 23 godine je uspostavljen duhovni, verski, obrazovni, humanitarni, izdavački, medijski, intelektualni, dobrotvorni i svaki drugi sistem. U tom sistemu je zapošljeno oko 600 ljudi od nule. Znači, ako gledamo kroz formu zapošljavanja i ekonomije, mi smo zaposlili 600 ljudi i napravili jedan samoodrživ sistem koji nije živio na budžetu države kao neke druge institucije, organizacije, bilo verske ili kulturne ili kakve druge. Znači, napravite jedan sistem koji je samoodrživ, koji ne zavisi od budžeta države, makar imao i pravo na to. Čak ne zavisi ni od priloga inostranih, kako se to najčešće misli, iako je bilo i takvih.
Napravite takav sistem i onda vaši politički mrzitelji, konkurenti i kojekakvi drugi protivnici, uz podršku tadašnjeg režima, pokušaju da vas razapnu, zato što ste uspeli. Zato što ste uspeli da dokažete da je moguće u jednoj sredini koja se zove za nekoga Sandžak politički, za nekog Sandžak geografski, kako god, za nekog drugačije itd, što je pravo svakoga da zove nešto kako sam hoće, ali ovog trenutka govorimo o geografskom pojmu. Dakle, ono što se smatra periferijom, kao što rekoh, veoma zapostavljenom, i ekonomski i infrastrukturno, podignete sve to tu i sa pozicije tadašnje vlasti, sa pozicije lokalnih vlasti i konkurenata političkih, koji ne mogu da se pomire da okrećete točak istorije u drugu stranu.
Šta je taj točak istorije bio? Do tada je važilo da svi moramo da se iselimo. Zašto? Nemamo dovoljno vrtića, nemamo škola dovoljno, u lošem su nam stanju, ako hoćemo moderno da se školujemo, treba da pobegnemo iz Sandžaka. Nemamo univerziteta, nemamo ništa, i onda šta treba da radimo? Hajmo se iseljavati.
Naša ideja je bila dokazati da je svako parče ove zemlje, pa čak i oni najzapostavljeniji delovi ove zemlje, da su tako divni, dobri, plodni i da je do ljudi, da nije do zemlje, da sve što je Bog dao ovoj zemlji je najlepše, naravno, što su ljudi uradili kroz razna vremenska razdoblja je jako loše. Naša ambicija, naša tada iluzija, a ja kažem ideja, koja je otelovljena na kraju, bilo je pokazati, mi smo hodali po selima, šta vam treba, zašto se iseljavate, pa kaže – nema dete gde da mi uči engleski jezik i informatiku. Je l' tako? E sada ćete uz džamije imati edukativne centre. Tada smo mi kroz formu islamske zajednice doneli odluku da ne može nijedna džamija da se pravi bez obrazovnog centra.
Nema mesta? Sprat više. Ima mesta? Pored. I to se pokazalo veoma uspešnim. Naravno, oni koji su hteli da se isele, ali u najmanju ruku smo bar snahama izbili adute iz ruku koje teraju muževe da pobegnu u čaršiju zbog dece. Sada nije zbog dece, nego zbog nečega drugog, zato što ne voliš kravu, ne voliš bivolicu, ne voliš ne znam šta. U redu, idi ti, to je tvoje pravo, ali je bitno da ti izbijemo adute da ne ideš objektivno, već subjektivno. Niko ne može nikoga zaustaviti.
Dakle, takvu smo zajednicu napravili i onda je to neko odlučio da kazni. E, pošto je bilo tako, odakle nam rušite zajednicu? Iz politike. Je li tako? Izazivali su me moji protivnici: „Skini ahmediju“, to je ona bela kapa, „skini ahmediju, pa se kandiduj“, misleći da ne smem pobeći iz komfora verskog, znate, tamo ste zaštićeni, tamo možete da radite šta hoćete, jer imate autonomiju, misleći da neću dođi na njihovo polje. Tada su me ubeđivali da dođem na njihovo polje, sada bi dali milijarde da me vrate, ali kasno, kasno, proces ide napred.
Evo me u politici. Zašto? Zato što mi je iz politike rušena zajednica. Završavam, brzo ću, koleginice. Zato što mi je iz politike rušena zajednica i onda sam došao tamo gde se odlučuje da zaštitim tu zajednicu, ali ne onako kako su oni očekivali da ja ovde budem neki bošnjački Šešelj. Ne, naprotiv, nego sa idejom pomirenja, idejom dijaloga, idejom dogovora i vidite da tako može. Dokazali smo još jednu stvar, i završavam, a to je – dokazali smo ono što iz perspektive Sandžaka do sada nije bilo moguće. Vi ste imali iz Sandžaka predstavnike – ili poltroni ili primitivci, te dve verzije. Mi smo dokazali – partneri, nikad poltroni, nikad primitivci, nikad neprijatelji, već partneri koji se dogovaraju i zajednički grade sve ono što je dobro za budućnost. Hvala vam.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, sve vas pozdravljam.
Moje pitanje se, sasvim logično, odnosi i vezano je za stanje u kome se nalazimo, a konkretno za ono što se dešavalo na području Sandžaka, tačnije Novog Pazara, Tutina i Sjenice tokom jula meseca, kada smo imali teško stanje vezano za Kovid 19 i izuzetno teške posledice po građane ovog prostora. Naime, tada, prema našim podacima, na prostoru te tri opštine, od posledica kovida umrlo je preko 300 ljudi. Po tome, a shodno broju stanovnika, bili smo tačka sa rekordnom smrtnošću u tom mesecu.
Bilo je i do sada zahteva sa više strana, a moje pitanje se odnosi – šta će Vlada, a pre svega nadležno ministarstvo, preduzeti u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ovakvo stanje?
Svakako da postoji jedan aspekt koji je moguće opravdati objektivnim okolnostima, ali ne sve to što se dešavalo, jer je jako mnogo pokazatelja da je stanje u medicinskom centru u Novom Pazaru izuzetno loše, bez obzira što su u tom trenutku, i to treba istaći, i Vlada Republike Srbije i sam državni vrh preduzeli sve što je bilo potrebno i, hvala bogu, to je dalo rezultate, pogotovo intervencija i vojne bolnice i svi ostali kapaciteti. Isto tako, treba istaći i činjenicu da su mnogi ljudi pokazali svoju solidarnost, lekari širom Šumadije i ostalih delova Srbije, iz drugih medicinskih centara, kao i iz Bosne i Hercegovine. To su bile sve pozitivne strane.
Ali, sve te pozitivne strane solidarnosti ljudskog odnosa ne bi nam smele zaseniti ono što treba da bude naša odgovornost u državnim organima, a to je pojedinačna odgovornost ljudi u medicinskom centru u Novom Pazaru, jer imamo situaciju da se za proteklih 15 godina dva lica, dva čoveka, smenjuju na čelu Medicinskog centra, još su članovi iste porodice, u bliskim rodbinskim odnosima i takmiče se ko će više ostvariti ličnih privilegija i profita.
Nažalost, i sada, taj isti direktor Medicinskog centra se nalazi na toj poziciji, uprkos brojnim zahtevima i unutar centra i izvan centra. To je nešto što ostavlja određenu senku i građani koji su nas birali očekuju odgovor, a evo mi, u ime njih, postavljamo pitanje nadležnima u Vladi. Hvala.
Zahvaljujem na odgovoru i logično je da punu odgovornost ne možemo imati dok se kompletno stanje ne okonča. Ali, pošto smo u borbi protiv korone za one ljude za koje se pokaže da su destruktivni u toj borbi, odnosno da su odgovorni za određene pojave u Medicinskom centru, loše ih je držati do kraja bitke, jer onda bitka može biti neuspešna. To je ono što zapravo građani od vas očekuju, a mi evo ovde prenosimo.
Znači, prenosimo detaljnu istragu i da se ne odustane. Svi oni koji su krivi neka odgovaraju. Potpuno smo svesni osetljivosti i ni na koji način ne želim ovo politizirati, politički iskoristiti te emocije, ali ovo je nešto što smo dužni građanima i na čemu ćemo insistirati.
Dopunsko pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala. Obradovani smo najavom novog talasa borbe protiv organizovanog kriminala, mafije i svih oblika kriminala. Samo opet želimo insistirati da to ne ostane samo na nivou velikih centara poput Beograda.
Obradovala nas je činjenica da su određena lica odgovorna za pljačku imovine građana u Novom Pazaru, privedena zakonu, uhapšena, procesuirana, ali se u Novom Pazaru pojavila informacija da je to hapšenje bilo pripremljeno još u decembru prošle godine. Molim vas odgovorite nam da li je to tačno da kažemo građanima? Da li je to tačno da je to hapšenje odgođeno zbog izbora ili nije?
Želimo da to znamo, iako pozdravljamo tu akciju, istina, u pitanju su sitnije ribe što bi se kazalo u političkom sistemu, a znate dobro da sam upravo u ovom časnom domu više puta govorio o sprezi organizovanog kriminala i kriminala uopšte i politike. Želimo da vas u tome podržimo, da se nastavi sa tim. Svako ko je stavio ruke u pare građana mora da odgovara i to je dobar prvi korak, ali je jako bitno dati ova pojašnjenja.
Isto tako proteklih dana imamo nervozu kriminalaca u Sjenici, gde jedan ozloglašeni kriminalac, tamo poznati, da mu ne pominjem ime ovde, ne zaslužuje to, dakle sa svog mobilnog telefona sa svog zvaničnog broja pretio aktivistima suprotne političke stranke, predsedniku opštine i onima koji zapravo raskrinkavaju sav taj kriminal, potrebna je reakcija MUP-a i nadležnih državnih organa.
Pitanje za Ministarstvo finansija – kako je moguće da sedam godina predstavnici Revizorske institucije ne dođu u kontrolu budžeta Sjenica. Došli su tek na naš zahtev pre dva meseca i otkrili takve zloupotrebe, preko 260 miliona samo u prvoj kontroli. Naravno pozdravljamo sada ovu akciju, ali želimo odgovor, za tih sedam godina mora neko biti odgovoran zašto je to bilo prepušteno ljudima u opštinskoj vlasti? Hvala.
Dame i gospodo, poštovani prisutni, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, moje pitanje se odnosi na grad Priboj, tačnije iz islamske zajednice su me zamolili da vam se obratim sa pitanjem - da li možemo računati na vašu pomoć, vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?
Naime, taj predmet je nekoliko godina star i na nivou opštine Priboj, dakle, od strane predsednika opštine, imamo veoma pozitivan stav, kao i od strane narodnih poslanika, kolega iz Priboja, ali, kako sam obavešten, predmet je došao do Republičke direkcije za imovinu i čeka se tu i saglasnost Vlade.
Od izuzetne važnosti bi bilo da se ovo pitanje što pre pozitivno reši, s obzirom da u Priboju postoji džamija u starom gradu, a u novom delu Priboja nemamo ni jedan verski objekat, a u pitanju je veoma značajan broj pripadnika islamske zajednice.
S obzirom i na celokupni ambijent vrlo pozitivnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u ovome gradu, kao i njegov celokupni geografski i geopolitički značaj, od ogromne važnosti bi bilo, pre svega iz razloga što je to stvarna potreba vernika, ali i zbog same uloge Priboja i celokupne građanske zajednice u ovome gradu, jer smo i tu imali puno pozitivnih primera celokupnih odnosa, ali bi podrška Vlade na ovoj temi bila od izuzetne važnosti, da omogućimo vernicima da krenu sa gradnjom, što bi značilo još jedan podstrek celokupnim i kulturološkim i političkim integracijama u ovoj multikulturnoj sredini.
Ja ću ovom prilikom kazati i još jednu poruku preneti od islamske zajednice, ovoga puta zahvalnost za to što je u okrilju ove Vlade Direkcija za restituciju oduzete imovine donela dva veoma važna rešenja za islamsku zajednicu. Posle blokade koja je nažalost trajala godinama od prethodnih vlada konačno smo dobili deblokadu i vraćena su dva veoma važna objekta. Jedan je Zgrada islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Stara novopazarska banja, dva velika vakufa, što ima izuzetan značaj za islamsku zajednicu, ali, opet kažem, još veći značaj za celokupne međuverske i međunacionalne odnose.
(Novi Pazar, 14.05.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 84541.00 | RSD | 16.07.2016 - |
| Odbornik | Grad Novi Pazar | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 18.05.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 30693.00 | RSD | 16.07.2016 - |
| - | Republika Srbija (Putni troškovi po dolasku) | Republika | Mesečno | 13259.00 | RSD | - |