MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine.
Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine.

Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.

Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji.

Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 10:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, zadovoljstvo mi je da možemo podržati, mi, narodni poslanici iz Stranke pravde i pomirenja, predložena rešenja, pre svega vezano za unapređenje odnosa sa Republikom Azerbejdžan. Jako je važno da sa ovom zemljom, kao i sa mnogim drugim zemljama tog i drugih regiona, unapređujemo pre svega ekonomsku saradnju. U pitanju je jedna vrlo interesantna zemlja, sa ozbiljnim potencijalima, gde možemo još značajnije uvećati i unaprediti našu trgovinsku i uopšte privrednu saradnju.

Međutim, ono što meni takođe može biti zanimljivo jeste da se od ove zemlje koja se nalazi na jednom specifičnom prostoru, zanimljivom i geopolitički, geostrateški, nešto može i naučiti. Naime, poznato je da je ova zemlja nekada bila u sastavu Sovjetskog Saveza, da je ona multietnička i multiverska, interesantna zbog svojih brojnih energetskih i rudnih nalazišta, ali isto tako ta zemlja je pre nekoliko godina imala i jedan konflikt, i dalje nerešen konflikt Nagorno-Karabah, gde je bilo i oružanih sukoba, koji su pretili da dugoročno ugroze mir i stabilnost te zemlje, ali i okruženja. Imamo situaciju gde je ta zemlja uspela, neću reći da reši taj problem, ali je uspela da napravi određen zaokret i da među svoje prioritete zapravo pozicionira svoj privredni razvoj.

Za nekoliko godina smo dobili zemlju koja umesto da bude svakodnevno na svetskim i domaćim vestima kroz sukob u regiji Nagorno-Karabah, mi dobijamo zemlju koja ne samo da pravi izuzetan privredni iskorak, već od zemlje problema postaje zemlja investitor, i ne samo u užem, već i u širem regionu, uključujući i ovaj naš prostor ovde na Balkanu, u Srbiji, Crnoj Gori i drugim zemljama ovoga prostora. Tada su bili osuđivani, pogotovo od raznih aktera i faktora iz zemlje i okolo da su na neki način izdali nacionalne i teritorijalne interese itd. Međutim, sada se svi mogu uveriti da se radi o veoma mudroj i veoma hrabroj politici, vezano za taj problem. Tako da kažem, možda možemo i mi, vezano za probleme sa kojima se ova zemlja suočava, izvući određene pouke.

Takođe ćemo dati podršku i rešenjima vezana za protokol oko zaštite lica i ličnih podataka kod automatskih obrada. To je pitanje koje tretiramo više puta sa različitih tačaka kroz različite zakone i utvrđivanje raznovrsnih regulativa. Od izuzetne je važnosti, jer to je jedno od onih pitanja koje se tiču onog što bi trebalo biti najskuplje kod čoveka, a to je, lično dostojanstvo i integritet ličnosti. Nažalost, nalazimo se u vremenu kao i na prostoru gde je došlo do značajne redukcije u pogledu i titularnog, ali i praktičnog poštovanja ličnog integriteta i ličnog dostojanstva, tako da bi ova tema trebalo biti značajnije zastupljena u svim našim nastupima i kroz zakonodavne aktivnosti, ali isto tako i kroz druge oblike društvenog života na koje možemo uticati.

Važno je unaprediti i ovo polje, jer nažalost postoje brojne zloupotrebe, što se tiče našeg iskustva sa područja Sandžaka, te zloupotrebe su do sada bile najčešće vezano za izbore. Pa, smo na nekim izborima imali lažne lične karte koje su se pojavile, nikada procesuirano, nikada utvrđeni krivci. S druge strane smo imali i zloupotrebe potpisa datih za overu određenih lista gde smo kasnije imali određene pritiske na te ljude i tako dalje, što zbog izbora njihove regularnosti, ali pre svega zbog zaštite ličnog integriteta i dostojanstva čoveka neophodno je da svim snagama se suprotstavimo ovakvim pojavama. Hvala lepo.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Zanimljivo je ovo interesovanje srpskih radikala za nacionalne manjine i ja bi to razumeo nadam se na najbolji način, pogotovo što u intonaciji kolege Damjanovića nisam osetio ništa negativno.

Dakle, jasno je ko je pravi predstavnik nacionalnih zajednica i nacionalnih manjina, a svakako da to nije baš uljudno ni proveravati. Međutim, za mene je značajnije ko na pravi način prezentira nacionalne zajednice u ovoj zemlji. Četiri godine mog zastupanja ovde i drugog kolege iz Stranke pravde i pomirenja je to nesporno potvrdilo i zato svi onih 30% pripadnika nacionalnih zajednica i manjina u ovoj zemlji koji imaju svoje predstavnike ili nemaju, mogli su se uveriti u autentičnost našeg zastupanja interesa svih pripadnika nacionalnih manjina, ali isto tako i svih građana. Zapravo, naše zastupanje nacionalnih manjina nije iz ugla same nacionalne manjine. Mi pripadamo onom uverenju gde je moguće, verujemo da je moguće istu političku platformu napraviti, zastupati, koja neće biti antagonizirana između nacionalnih manjina i nacionalne većine. Zato što je pravo pravo, pravda je pravda, istina ideja pomirenja je ta koja bi trebala da prevaziđe ono do sada.

Sada, ja se nadam da će i srpski radikali, s obzirom da radikalizam nije politička ideologija, već metodologija i još više metodika, da će zapravo nakon 30 godina ovog veoma bogatog političkog iskustva sa raznim tačkama zaokreta i rizika otvoriti jednu novu stranicu prema nacionalnim manjinama, a posebno prema Bošnjacima što bi sigurno predstavljao novi kvalitet i u ovoj Narodnoj skupštini, ali isto tako u celokupnim međunacionalnim odnosima. Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Upravo izjavom kolega Vukadinović potvrđuje da je, evo, nakon doduše četiri godine, prepoznao autentičnost mog političkog nastupa ovde u ovoj Skupštini, a pre svega zastupanje nacionalnih zajednica nacionalnih manjina. Doduše, mnogo bi mu možda politički bilo profitabilnije da je to prepoznao na početku mandata, pa da se mom političkom taboru priključio, nego što je lutao sa pogrešnim partnerima. Ne znam sada da li imamo vremena išta popraviti od tih promašaja.

Međutim, ono što je sigurno, dakle, kroz četiri godine mogao je zapaziti još nešto drugo, da se na mom političkom autentičnom eksperimentu pokazalo da ne postoji općenito, ali i u ovoj Skupštini crno-bela tehnika - samo vlast ili samo opozicija, da je moguće biti partner vladajuće većine, ali isto tako imati svoj autentičan politički diskurs, imati svoj lični kredibilitet, imati svoj stav, složiti se sa svim onim što jeste da se složimo i podržati sve ono što treba podržati, ali isto tako u određenim momentima kada imate drugačije političko mišljenje izraziti to drugačije političko mišljenje, glasati za određene zakone, za određene zakone ne glasati, a opet ne ugroziti to partnerstvo.

Dakle, ja sam ponosan zbog, pre svega, sopstvenog stava i stava moje stranke na taj način, ali isto tako i što sam sa druge strane, od strane vladajuće većine imao razumevanje za jedan takav kurs. Istina, ovo je moj prvi mandat i to je bio početak, a siguran sam da još mnogo možemo učiniti na razvoju široke lepeze međusobne i tolerancije i razumevanja političke, ali isto tako i nacionalno-etničke različitosti u ovom parlamentu i u ovoj zemlji. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, moje pitanje se odnosi na grad Priboj, tačnije iz islamske zajednice su me zamolili da vam se obratim sa pitanjem - da li možemo računati na vašu pomoć, vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?

Naime, taj predmet je nekoliko godina star i na nivou opštine Priboj, dakle, od strane predsednika opštine, imamo veoma pozitivan stav, kao i od strane narodnih poslanika, kolega iz Priboja, ali, kako sam obavešten, predmet je došao do Republičke direkcije za imovinu i čeka se tu i saglasnost Vlade.

Od izuzetne važnosti bi bilo da se ovo pitanje što pre pozitivno reši, s obzirom da u Priboju postoji džamija u starom gradu, a u novom delu Priboja nemamo ni jedan verski objekat, a u pitanju je veoma značajan broj pripadnika islamske zajednice.

S obzirom i na celokupni ambijent vrlo pozitivnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u ovome gradu, kao i njegov celokupni geografski i geopolitički značaj, od ogromne važnosti bi bilo, pre svega iz razloga što je to stvarna potreba vernika, ali i zbog same uloge Priboja i celokupne građanske zajednice u ovome gradu, jer smo i tu imali puno pozitivnih primera celokupnih odnosa, ali bi podrška Vlade na ovoj temi bila od izuzetne važnosti, da omogućimo vernicima da krenu sa gradnjom, što bi značilo još jedan podstrek celokupnim i kulturološkim i političkim integracijama u ovoj multikulturnoj sredini.

Ja ću ovom prilikom kazati i još jednu poruku preneti od islamske zajednice, ovoga puta zahvalnost za to što je u okrilju ove Vlade Direkcija za restituciju oduzete imovine donela dva veoma važna rešenja za islamsku zajednicu. Posle blokade koja je nažalost trajala godinama od prethodnih vlada konačno smo dobili deblokadu i vraćena su dva veoma važna objekta. Jedan je Zgrada islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Stara novopazarska banja, dva velika vakufa, što ima izuzetan značaj za islamsku zajednicu, ali, opet kažem, još veći značaj za celokupne međuverske i međunacionalne odnose.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Najlepše je kada čujete radosne vesti, pogotovo ovoga tipa, koje su veoma konkretne i oročene. Očekujem da upravo to bude dan kada ćete doneti ili konačni pozitivan odgovor ili samo rešenje po tom pitanju.

Siguran sam da se ovog trenutka građani Priboja, posebno nosioci odgovornosti u islamskoj zajednici, koji su najviše truda uložili na ovu temu, raduju i dok prate televizijski prenos ove Skupštine.

Podvlačim, jako su važni ovi gesti. Dakle, nekada ljudi koji su manje ili više verujući možda i ne razumeju neposrednu takvu potrebu, ali, evo, vidite vi, i na temu ovih dešavanja u Crnoj Gori, koliko su ta verska pitanja senzibilna.

Kada imamo pametne ljude u vlasti koji će to razumeti i preduprediti takve stvari, a sa druge strane i pokazati primerom, jer uvek kada pokažete primerom senzibiliteta prema različitosti, onda ostvarujete pretpostavku da možete i za svoj narod i svoj etnos potraživati ono što je njihovo pravo.

Ja bih u dopuni pitanja još skrenuo pažnju takođe na sugestiju građana i nešto o čemu je javnost prilično upoznata. Zadnjih meseci imamo nekako pojačano nasilje u Novom Pazaru, čak se povećao broj ubistava u određenim ugostiteljskim objektima. Ja bih upitao, pa i zamolio Vladu, šta ćemo preduzeti, šta će Vlada preduzeti? Naravno, spremni smo i kao narodni poslanici i sa ostalim strukturama da se uključimo, potpuno svesni da pojave nasilja nisu one koje mogu da se rešavaju nekim aktom ili jednom političkom odlukom.

Mislim da su to stvari koje nam skreću pažnju da moramo pridati važnost takvim pojavama. Istina, reč je o problematičnim ugostiteljskim objektima posle ponoći, alkohol i ostale poročne atmosfere koje tu imaju, ali je ovo nešto preko čega ne bismo mogli preći tek tako.

Istina, ja sam svojevremeno, još na početku ovog mandata ovde i Vladi i Skupštini predlagao formiranje jednog nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja. Mislim da ovo u Novom Pazaru ne bi trebalo samo biti jedina tema, jer mi nasilje, kao što znate, imamo u povremenoj eskalaciji, u raznim strukturama, od maloletničkog, preko školskog, do porodičnog i tako dalje. Imamo određene potencijale koji se time bave, ali mislim da nam fali koordinacija. Zapravo, moje bi pitanje bilo - šta su promišljanja Vlade u ovom pogledu?

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala lepo.

Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje ključno pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala na području Sandžaka.

Naime, poznato je da su na tom polju ostvareni veoma značajni rezultati na području Beograda, kao i na području raznih drugih centara gde smo ranije imali organizovane kriminalne grupe. Međutim, na području Sandžaka, uz do sada manje intervencije ili delovanja, i dalje imamo veoma uticajne kriminalne grupe koje, nažalost, odolevaju svim opšte poznatim načelnim intervencijama i akcijama.

Imamo jako puno primera o kojima ste mogli čitati u medijima. Slučaj Tutina, najsvežiji jeste da smo imali zapaljen automobil direktora staračkog doma, gospodina Đondića, istina, i brzu reakciju resornog ministra koji je odmah, nakon nekoliko dana, posetio Tutin, dao podršku. Dešava se, dakle, nešto što je nezamislivo za 21. stoleće, za jednu modernu i savremenu državu.

Dakle, drugi put se diže u zrak automobil jednog direktora jedne ustanove koja, po svojoj prirodi, ne predstavlja neku važnu ustanovu neke velike vlasti, ali zapravo predstavlja jedinu ustanovu koja nije u rukama vladajuće oligarhije SDA Sulejmana Ugljanina, koja taj grad, kao i grad Sjenicu, drži decenijama kao nekog svog taoca, dakle, svojevrsnu zonu sumraka.

Dakle, nije samo to problem. Imamo još veći problem, a to su nagomilane krivične prijave protiv vlastodržaca u opštini, koji u debeloj sprezi sa određenim korumpiranim tužiocima i korumpiranim sudijama uspevaju da sve to zataškaju, da zadrže od daljeg procesuiranja.

Prema tome, ovo je pitanje toliko važno i krupno da ga ne možemo ostaviti ni samo lokalnoj policiji, ni samo jednom ministarstvu. Ovde je neophodno podići sve nadležne državne organe koji imaju veze sa ovom tematikom, jer se bojim da nam stvari izmiču kontroli i da možemo doći do određene tačke gde se, nakon toga, neće moći ozbiljnije reagovati.

Pogotovo ukazujem na činjenicu da se radi o gradovima, područjima i opštinama gde imamo pograničnu liniju sa Crnom Gorom, sa BiH. Imamo, dakle, tu sve to što se dešava sa Kosovom i gde, zapravo, sve te nekako neuralgične tačke kriminalci najbolje koriste i zato bih voleo da čujem odgovore – kakav nam je plan da krenemo u obračun sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 14.05.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 84541.00 RSD 16.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) Republika Mesečno 30693.00 RSD 16.07.2016 -
- Republika Srbija (Putni troškovi po dolasku) Republika Mesečno 13259.00 RSD -