MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine.
Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine.

Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.

Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji.

Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 10:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 106
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici, poštovani podnosioci izveštaja, dame i gospodo narodni poslanici, samo da obavestim da ću govoriti 50 minuta, 30 kao predsednik odbora i 20 kao ovlašćeni i šest minuta sa liste prijavljenih, ukupno 56 minuta. Molim vas pripremite se.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Dobro. Ne treba mi više.

Imamo danas četiri veoma važna izveštaja i žao mi je što smo ovoliko potrošili vremena da tek počinjemo sa raspravom u ime poslaničkih grupa, ali i to je sastavni deo parlamentarnog rada i parlamentarnog života.

Pažljivo sam slušao raspravu vezano za Fiskalni savet i moram reći da sam promenio mišljenje. Na osnovu mojih uvida u izveštaj, smatrao sam da taj izveštaj treba podržati, a sada kada sam čuo argumente kolege Arsića, pored argumenata i toliko truda koji je uložio u obrazloženje za svoje argumente, glasaću protiv tog izveštaja. Zahtevam i od kolege Arsića i njegove poslaničke grupe da glasaju protiv. Koji je smisao da potrošimo dva sada obrazlažući kako nešto ne valja, a na kraju ćemo da ga podržimo? Hajde da budemo dosledni pa ako to nešto ne valja ili neka se taj izveštaj povuče ili da glasamo protiv, a ne da trošimo vreme ovde, da se zamaramo, iscrpljujemo sa svih strana, a onda da kažemo da ćemo glasati. Prosto zahtevam minimum doslednosti u tome. Dostojanstvo Narodne skupštine trebamo čuvati svi zajedno, uključujući naše vreme koje ovde trošimo, pažnju koju posvećujemo.

Dok sam kod Fiskalnog saveta, da se ne bih vraćao na njega, svakako bih podržao ono što je predloženo, a tiče se socijalnih karata. To je veoma važno, o tome sam i ranije govorio ovde kada smo imali zakone kojima smo utvrđivali okvir za dodelu raznih vidova pomoći građanima i uvek ću stati iza toga da nađemo načina da fokusiramo ugrožene grupe, odnosno siromašne i da ih izdvojimo i zapravo da pomažemo ugroženima, a ne linearno svima iako je i ta tadašnja pomoć bila dobra, ona ne samo finansijski već i psihološki je imala veoma veliki uticaj, obzirom na celokupno svojevrsno stanje depresije na čijoj ivici smo bili u onim prvim mesecima udara pandemije. Tada se to moglo tako razumeti, ali u buduće se potpuno slažem da prosto fokusiramo ugrožene grupe, odnosno kategorije socijalno ugrožene, siromašne i da njih izdvajamo i koristimo svaku budžetsku mogućnost da im pomognemo i olakšamo život, pogotovu u kriznim vremenima.

Što se tiče Komisije o zaštiti konkurentnosti, odnosno njihovog izveštaja, ali pre toga, generalno o svim izveštajima. Dakle, izveštaji su vidno sačinjeni profesionalno, kvalitetno urađeni, tako da se ne ostavlja mnogo prostora o raspravi o samoj sadržini u pogledu da li je to tako, jer su oni faktografski.

Moju pažnju želim da usmerim o samom radu i unapređenju rada organizacija odnosno institucija, saveta i agencija koje danas ovde podnose izveštaje. Mislim da mi kao narodni poslanici bi trebali tu više pažnje da posvetimo, odnosno više energije da uložimo da, zapravo, prateći rad ovih organizacija odnosno institucija, zapravo zapažamo ono što bi trebalo unaprediti u samom radu. Tako da je za mene prostor za raspravu tu bitniji od samog bavljenja detaljima izveštajima.

Pitanje zaštite konkurentnosti je veoma važno pitanje i zdravost privrede u značajnoj meri zavisi od stepena utvrđenosti, odnosno od ambijenta konkurentnosti. To je činjenica i sve one zemlje koje su se odlučile na slobodno tržište zapravo zastupaju taj kurs i to je nešto što je neka vrsta aksiome. Dakle, to je činjenica. U meri u kojoj zaštitimo konkurenciju ili obezbedimo zdravu konkurenciju ili zdravost konkurencije, u toj meri ćemo zapravo imati i proces ozdravljenja privrede. U tom pogledu je jako važno posvetiti posebnu pažnju Komisiji za zaštitu konkurentnosti.

Ono što meni upada u oči jeste da je pažnja Komisije usmerena na one uobičajene oblike kršenja konkurentnosti, koji prosto najčešće dolaze iz neke ambicije ili namere da se nekom subjektu osigura monopolski položaj. To je otprilike ono što se vidi iz izveštaja i ono što uglavnom radi ova komisija.

Međutim, bilo bi poželjno proširiti pažnju i istražiti neke druge načine ugrožavanja konkurentnosti. Da, monopol je najklasičniji, najjasniji, najuobičajeniji oblik ugrožavanja konkurentnosti, međutim, postoje i drugi oblici ugrožavanja konkurentnosti. Na primer, organizovani kriminal i kapital koji dolazi iz organizovanog kriminala, on je čak meni mnogo opasniji, jedan od efektnijih, žešćih udara na konkurentnost od ovih sitnih oblika gde neko osigura prođu u odnosu na nekoga, što svakako ne treba dozvoljavati, ali mislim da bi i Komisija za zaštitu od konkurentnosti trebala da baci više svetla na taj oblik.

Ja sam jednom prilikom ovde govorio, u okviru jedne druge teme, iskustvo kroz koje je prošao Novi Pazar poslednjih 30-ak godina, kroz sve te analize koje smo imali, u pogledu privrede, pogotovo male privrede i onog što se vezivalo za jednu veoma ozbiljnu privatnu inicijativu. Znate i sami da se o Novom Pazaru govorilo kao o nekom privrednom čudu 90-ih godina. Danas mi imamo prosto zgarište tih silnih malih i srednjih preduzeća, porodičnih firmi, koje su tada nastale, koje su veoma dobro radile i koje su se bavile proizvodnjom. Dakle, u pitanju je proizvodnja a ne neke spekulativne delatnosti za koje možemo kazati - šverc, trgovina. Ne, u pitanju je proizvodnja.

Proizvodnju u kojoj god varijanti, pa makar i u sivoj zoni, ne možete potceniti. Proizvodnja je proizvodnja. Ako neko uspe da organizuje proces proizvodnje, od sirovine do proizvoda, do plasmana, to je ozbiljna stvar. Čak i ako ima neke manjkavosti tipa da li neko radi svoj brend ili plagijat, to su druge teme, ali to je nešto što je jako teško uspostaviti.

Znači, jako je teško uspostaviti da u jednom gradu od nešto više od 100 hiljada stanovnika imali ste u nekom trenutku oko pet hiljada privrednih subjekata koji su se bavili proizvodnjom, samostalnom proizvodnjom. Znači, to je nešto što je fantastično. I sada sav taj potencijal nakon 20-ak godina, ili 25 ili 30, se svede na svega 20% preživelih.

Mi smo sa grupom ekonomista analizirali šta je to dovelo do toga da tako jedan veliki potencijal prosto padne. Ima tu više faktora i ne može se sve svesti na jedno obrazloženje, ali jedan od ključnih faktora jeste bio nezaštićenost tih subjekata na polju konkurentnosti od prljavog kapitala kriminala. Dakle, to je potopilo sve one male, srednje, poštene proizvođače, porodične, koji su upošljavali po 30 i po 50 radnika, koji nisu mogli da se nose sa konkurencijom onih proizvođača iste robe ali koji su imali puno novca iz organizovanog kriminala, pre svega trgovine drogom, trgovine i šverc cigareta. Ne znam da li to spada u neposredne nadležnosti, ali bi moralo biti deo nadležnosti komisije koja bi se time bavila.

Naravno, tada smo imali taj veliki udar i narko kriminala i ostalih oblika kriminala, međutim, to i danas imamo. To su stvari koje su proverljive. Ne može neko da godinama proizvodi i popravlja kaučeve i odjednom postane veliki proizvođač nameštaja koji ima kapital od nekoliko desetina miliona. To je u najmanju ruku za proveru.

Šta se onda tu desi? Taj jedan ili par takvih potope svih onih nekoliko desetina ili stotina onih poštenih proizvođača nameštaja koji ne mogu da prate korak sa njima, prosto ne mogu, ni investiciono, ni tržišno. Jer, onome nije bitno da li on tu fotelju ili taj krevet prodaje jeftinije ili ne, jer on dobro radi sa šleperima nameštaja, njegovi šleperi za prevoz nameštaja prodaju švercovane cigarete i tu se okreću milioni i oni postaju svemoćni. Time prave jednu katastrofu u pogledu konkurentnosti za one druge koji zapravo nisu u tim vodama.

Slično je i sa drogom. Slično je i sa nekim proizvođačima, konfekcijskim proizvođačima itd. Dakle, sada je to smanjeno iz razloga što su mnogi potopljeni, ali i dalje imamo taj fenomen i morali bi se pozabaviti. Naravno, to sama Komisija ne može isterati do kraja, isterati na čistac, jer pitanje organizovanog kriminala je pitanje i Ministarstva unutrašnjih poslova, pitanje specijalnih službi koje se time bave itd. Ali, ono što bi bilo jako važno je da se sa vaše strane to detektuje, jer to su proverljive stvari.

Dakle, ukoliko nekog imate da je iskočio prodajući kauče, zaradio 30, 50 miliona evra, to se vidi u investicijama, objektima, opremi itd, to je vrlo lako proverljivo. Ili ste zaradili taj novac legalno, ili ste ga kreditirali. Dakle, to je nešto što mora imate svoje tragove. Ne možemo se mi tu predstavljati da, eto, ne shvatamo, dobro ide biznis, radi se. Dakle, to tako samo izgleda. Međutim, taj jedan koji je održao svoju proizvodnju sa sto ili dvesta radnika je potopio desetine onih koji su otpustili hiljade radnika.

Ja znam ljude iz Novog Pazara, moje prijatelje, poznanike, koji ne samo da su zatvorili svoje biznise jer nisu hteli drogu i cigare uključivati u svoj biznis, već su morali da se isele iz Novog Pazara jer ih je bilo sramota zašto su propali, a bili su fantastični, veliki profesionalci, radili godinama, proizvodili, prodavali. Međutim, to prosto nije bilo moguće da se izdrži.

Dakle, zato je ova tema od izuzetne važnosti. Znam da će svaki put kada ja o ovome govorim oni tamo da se uznemire. Evo, gledaj, on govori protiv našeg Pazara, protiv privrednika. Ne, ja ne govorim protiv privrednika, ja govorim za privrednike. Govorim protiv kriminalaca u privredi. Ja ovim štitim sve one poštene i proizvođače nameštaja i proizvođače konfekcijskih proizvoda i svih drugih, ali naravno da to nije dovoljno da se samo kaže ovde u Narodnoj skupštini, već je jako važno da to dobije svoju institucionalnu dimenziju.

U ovom slučaju Komisija može da odigra veoma važnu ulogu. Treba da to detektira i treba prosto da to bude vidljivo u izveštajima, a onda da se prosto na osnovu tih izveštaja traži uključenost nadležnih organa koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala.

Što se tiče Agencije za energetiku, ono što nas konkretno zanima su implikacije koje se odnose na Elektrodistribuciju, posebno na prostoru Sandžaka. Mi već imamo tu određene političke dogovore da se krene sa obnovom elektromreže. Međutim, evo već gubimo godinu dana, još se na tom polju ništa nije uradilo. Potrebno je to ažurirati. Pogotovo mi strepimo kada smo na pragu zime, jer imamo, bar prošlogodišnje iskustvo je bilo izuzetno loše, nezaštićenost elektromreže od drveća, kroz šumske i planinske predele, onda mali sneg. Dakle, svedok sam, jer zadnje vreme vikendom češće boravim kod roditelja na selu, svedok sam da sneg od tri centimetra isključuje struju u opštini Tutin.

To je meni neshvatljivo u 21. veku, da prosto što počne, što zabeli, struje nema. Onda pitate, šta je to? Pa grane otežaju, pa se spuste, pa dotaknu. Meni je to, ružno mi je da kažem, idiotsko obrazloženje, ali nemam bolje. Stvarno je to nešto ružno što mi vređa inteligenciju, što ne mogu da prihvatim da je normalno da u 21. veku imamo takvo jedno obrazloženje. U redu su iznenadne oluje, razne nepogode vremenske, pa se desi, bože moj, ali ako će sneg od dva centimetra ugrožavati dotok, odnosno distribuciju električne energije, onda stvarno je nešto drugo u pitanju.

Znamo da je Tutin posebno ugrožen zapravo i samim dovodom i da je sada u rešavanju i gradnji jedna od centralnih trafoa koji će u značajnoj meri olakšati, odnosno ojačati, popraviti kvalitet dotoka električne energije, ali to je samo jedan od problema. Drugi problem je sama mreža.

Ono što želim da istaknem ovde je, što izgleda isto tako neverovatno, ali stvarno je previše žalbi koje nam dolaze od građana koje se tiču oscilacije računa za struju. To je stvarno previše. Sve pomislite, pa to je jedno… To su stotine. To je neverovatno da, recimo, usred leta nekome oscilira, ne znam, struja mu stalno dolazi pet-šest hiljada i odjednom mu dođe račun od 30 hiljada dinara. To su stvari koje, eto, neko će reći – pa čekaj, odakle si ti došao, šta to pričaš, iz kog vremena? Iz kog hoćete, ali evo došao sam.

Dakle, to je nešto što je neprihvatljivo i što ljudi prosto nemaju snage da se bore. Neki su uzimali advokate, pa se izborili, ali mali broj građana ima kapacitet da se štiti preko suda od naplate struje. Ako ćemo se još sudom štititi od državnih i javnih preduzeća, onda smo stvarno u velikom problemu. Ovo je nešto sa čime bi se morali pozabaviti značajno temeljnije.

Kada je u pitanju revizorska institucija, tu smo temu isto više puta tretirali. Pauza od nekoliko godina koja je bila u Sjenici kada je bila kontrola, sada je više nema, već imamo informacije da su kontrole pojačane. Međutim, imamo nešto drugo u Sjenici, što je opet jedan veliki paradoks.

Dakle, u ovoj zemlji je moguće da, recimo, jedna vlast za 20 godina potpuno devastira jednu opštinu, da za to vreme im nadležne revizorske institucije tolerišu tu devastaciju, da ta opština sada kada promeni vlast, od godinu dana, opština Sjenica od godinu dana svoje vlasti je samo jedan dan bukvalno, molim vas, samo jedan dan imala deblokiran račun. Hajde zamislite kako će jedna mala opština, koja ima pet miliona evra duga, koji je ostao zbog kriminalnih radnji i zloupotreba od prošle vlasti, koja ima samo jedan dan deblokiran račun, zamislite kako ti ljudi funkcionišu. Pazite, ne može država, Vlada, sa sve institucijama, i nadzornim i izvršnim, ne može zabijati glavu u pesak i reći – pa bože moj, dešava se. To ne može da se dešava.

Prvo što se moraju privesti pravdi oni koji su tu opštinu doveli u takvo stanje, dakle, sa pozicije lokalne samouprave Sjenice, s druge strane, ko im je dopustio sa pozicije kontrole, obavezne kontrole, gde je trebalo preduzimati potrebne mere, da se to ne dopusti, i treća stvar, obaveza države, nadležnih organa, Vlade, Ministarstva finansija i svih drugih jeste da preduzme vanredne mere da tu opštinu spasi. Dakle, to su prosto neke normalne stvari.

U protivnom, mi pokazujemo da je ova država jedan rasklimani sistem, da je bitno tamo gde je koncentracija energije i različitih interesa, a evo tamo ta sirotinja Sjenice, ti Tutini, to tamo, hajde boga ti, nemoj da bude neke pobune, nekih otcepljenja, ovog, onog, to da nas ne boli glava. To što oni propadaju, što je blokiran račun godinu dana, što ne mogu da prime plate, što nemaju elementarne mogućnosti da popravljaju život građana, da vrše i one najsitnije usluge, to je meni nezamislivo. Tu se mora podvući crta. Tu se mora pokazati energičnost u ponašanju.

Postoje neki pomaci, da ne bude da govorim da je sve crno, postoji značajna inicijativa ulaganja u puteve, pa smo radili tu peštersku magistralu, pa i neke seoske puteve i neke ulice postoje. Međutim, džaba vam što popravljate neke daske na brodu, ako brod tone. Šta mi tu imamo što smo zakovali par daski ili ofarbali neki deo broda? Sve je to u redu, ali ako brod tone, pre svega se mora spasiti da ne potone, a onda ćemo ostale stvari u pogledu popravljanja stanja, koje je na svim poljima ni malo dobro, kada je u pitanju Sjenica, ako tome dodate i sve ono što se dešava od kriminala, ubistava, likvidacija, ambiciju kriminalnih grupa da kontrolišu i lokalnu samoupravu i školu.

Sada, evo, tamo je žestoka borba oko jedne škole, gde je onaj isti famozni direktor koji je kidnapovan, prebijen dva puta, sada kriminalna grupa koja ima jak uticaj i u školskom odboru, ima svoje kandidate, želi da ga eliminiše, to su stanja koja kada se dodaju ovom privrednom sivilu i problemima koji su nasleđeni su jako loši.

Neću 50 minuta, ne brinite, predsedavajući.

Zahvaljujem na pažnji. Svako dobro.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Poštovana predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine sa saradnicima, uvaženi ostali potpredsednici Narodne skupštine, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, tema pravosuđa, jedna od veoma čestih koja se nalazi pred nama i nalaziće se prema planovima još neko vreme, je od posebne važnosti kako u svom konkretnom smislu, jer smo u prilici da biramo predložene sudije, ali još više u svom suštinskom značenju, jer pravosuđe je mera etičke, kulturne i možda mogu kazati duhovne zdravosti jednog društva.

Dakle, sama kovanica pravosuđe ukazuje na instituciju u kojoj se pravo sudi. Imati pravosuđe znači imati instituciju koja je zadužena da pravilno rasuđuje i presuđuje. Svaka zajednica, od one najmanje koja se zove porodica, pa do šire koja se zove društvo u celini, ne može biti lišena sporova, lišena određenih nesuglasica, određenih sudova interesa i raznih drugih oblika, da kažem, poremećaja harmonije, tada kada se to desi, i nije to ništa čudno niti strašno, i najuređenija društva imaju takve poremećaje, odnosno incidente.

I nije problem što se može negde desiti nepravda. Nepravda je sastavni deo ljudske kulture na neki način i nije moguće napraviti društvo, podići društvo, vaspitati društvo, obrazovati društvo bez nepravde. Dakle, to nije moguće. Nepravda će uvek postojati, dok postoji čovek, postojaće i nepravda. Dakle, svaka organizacija ili zajednica u kojoj se tvrdi da nema nepravde, tu je najviše nepravde. Dakle, nepravda je sastavni deo ljudskog života u individualnom i kolektivnom smislu.

Ali, šta jeste problem? Problem jeste ukoliko nemamo instituciju ili nemamo adekvatnu instituciju u kojoj se može ta nepravda ispravljati i to je zapravo uloga pravosuđa, da bude ona zadnja linija odbrane pravde, kada se nepravda desi ili moguća nepravda ili nečija tvrdnja da se desila nepravda, pravosuđe ili pravosudni sistem postoji da bi se zapravo ta nepravda otklonila. Dokle god to društvo imamo, taj nivo vlasti, taj nivo sistema koji bi funkcionisao dobro, to društvo je zdravo, ta država je dobro organizovana. Dakle, nepravda će se uvek dešavati, ali dokle god postoji instanca, nivo, sistemski nivo u kome se možemo obratiti za ispravljanje te nepravde, to društvo je, kažem, zdravo, na dobrom je putu i ta država dobro funkcioniše.

Dakle, nije prvi put da o ovome govorimo, naravno da postoje značajni iskoraci u ozdravljenju našeg pravosudnog sistema, i ovi pravni i ovi politički, najteže je zapravo odabrati sudije koji će ispunjavati dva uslova. Jedan je formalni, drugi je suštinski. Ovaj formalni je proverljiv i njega je lakše utvrditi, a verujem da su nadležni organi u proceduri predlaganja kandidata, odnosno novih kandidata za izbor sudija to ispoštovali, uostalom, a to je vidljiva stvar u biografijama, odnosno CV-jima kandidata i to je proverljivo da li kandidat ispunjava te formalne uslove u pogledu školovanosti i svega onoga što je procedurom izbora predviđeno.

Pored tog formalnog uslova koji je vidljiv i koji je lako proverljiv, ono što treba da bude naša težnja jeste da pronađemo pravedne sudije. Dakle, to je ono što je misija koja se graniči sa utopijom, pogotovo u nekom perfekcionističkom smislu, zato što je pravednost i pravičnost teško proverljiva, osim nakon dugogodišnje prakse suđenja, recimo. Onda tek tada možete da nakon dugogodišnje prakse jednog sudije možete donekle, i to relativno, imati ocenu njegove pravednosti, odnosno njegove pravičnosti u suđenju, odnosno postupanjima po sudskim predmetima.

Međutim, bez obzira što je to neopipljiva kategorija, što je to nešto što nije lako dokazivo, lako proverljivo, jer nemamo detektor za pravičnost, to je etička kategorija, ona je metafizička, ona nije fizička, nije materijalna i ona se ne proverava, ona je nešto čemu može da se teži, naravno, opet ukazujući na to da je i najpravedniji sudija koga možemo birati i koji će dokazati svoju pravednost u praksi relativno pravedan. I najpravedniji sudija nekad presudi pogrešno, zato što sudija sudi po onome što vidi, po onome što mu se predoči u sudskom materijalu od određenih dokaza, odnosno činjenica. Znači, sudija primarno sudi na osnovu činjenica, ne isključujući ni određeni utisak, jer nekada činjenicu nisu do kraja jasne, i sudija je čovek, a pored maksimalne objektivne želje, odnosno želje da objektivno sudi, ne može se isključiti ni taj subjektivni odnos koji ne mora biti nepravedno subjektivni, već koji predstavlja svojevrsni utisak nakon što sudija čuje oba advokata, i tužioca i advokata odbrane.

Dakle, to je ono što je činjenica. Kažem, i kod najpravednijeg sudije može se desiti pogrešna presuda, ali to je dopustivo, to nije nešto što se može smatrati negativnim. Negativno je ukoliko mi imamo suštinski nepravičnog sudiju, odnosno ukoliko imamo, ne daj bože, korumpiranog sudiju, dakle, tada mi imamo problem. Jer pravedan sudija, to je kao ispravna vaga. I na ispravnoj vagi se može pogrešiti, ali veoma malo i veoma retko. A na pokvarenoj vagi ni najpravedniji ne može pravedno da meri, ispravno da meri. Znači, i na pokvarenoj vagi i pravedni su lopovi, dakle, oni ne mogu izmeriti ispravno.

Prema tome, to je ono što treba da bude težnja celokupnog društva, na čelu sa ovom Narodnom skupštinom, odnosno sa svakim sastavom Narodne skupštine, ali isto tako i sa svim telima koja su uspostavljena kako bi se kroz proceduru izbora sudija došlo do najpravičnijeg rešenja. Neko će kazati – pa dobro, mi to poštujemo, mi tako i radimo, upotrebljavamo sve mehanizme proceduralne, uključujući i sva druga znanja i informacije, praćenja tih kandidata od samih prvih prilika koje dobijaju u pravosuđu kao pripravnici ili neka slična kategorija. Dakle, formalno to jeste tako.

Međutim, zašto potreba da se ove teme otvore? Zato što imamo primere koji ukazuju da mi u pravosudnom sistemu, pored velikog broja, nadam se najvećeg broja, pravednih sudija koji nastoje da sude pravedno u skladu sa zakonom i u skladu sa činjenicama do kojih dođu u proceduri istrage, odnosno uvida u te činjenice, ali nažalost, imamo određene naslage problema u određenim segmentima pravosudnog sistema o kojima je neophodno govoriti sve dotle dok se takve pojave potpuno ne eliminišu.

Dakle, mi kao narodni poslanici u prilici smo da permanentno dobijamo razne informacije, razne pritužbe, razne žalbe od građana koji nas zapravo doživljavaju onako kako treba da nas doživljavaju, svojim poslanicima, svojim izaslanicima, svojim predstavnicima u najvišem zakonodavnom, najvišem predstavničkom i najvišem nadzornom telu u ovoj zemlji, a to je Narodna skupština. Bez obzira da li je to što građani od nas traže s jedne strane legitimno i legalno u pogledu toga što mi predstavljamo njih, bez obzira da li to bilo u nekoj našoj neposrednoj nadležnosti da mi to možemo rešavati ili ne možemo rešavati, ali oni imaju pravo, a mi imamo obavezu da ih ne odbijemo, pa makar njihovi zahtevi bili besmisleni u pogledu naših nadležnosti. Ali ne postoji besmislen zahtev građanina. Dakle, on je nas birao i mi smo dužni da ga predstavljamo, u meri u kojoj možemo da mu pomognemo da rešava svoj problem, to smo obavezni u meri u kojoj to nismo kadri ili nismo u prilici ili nismo nadležni, onda smo u obavezi i nadležni smo da o tome govorimo. To je ono zapravo što ovde činimo.

Prema tome, dokle god imamo neke drastične primere neadekvatnog, nestručnog i neetičkog ponašanja određenih sudija mi o tome moramo javno govoriti. Najnoviji primer nam ponovo dolazi iz Tutina, dakle, čak sam dobio dokumentaciju koju ću, ako treba, ustupiti nadležnom tužilaštvu i drugim nadležnim organima, da prosto ne poverujete da se tako nešto može dešavati u ovoj zemlji u 21. veku.

Imamo svojevrsnu spregu političkih vlasti na lokalu i pravosuđa, jedan trio koji je napravljen na način na koji prosto ne verujete da je neko mogao da se usudi tako drsko da pravi organizovani kriminal na relaciji između opštinskih vlasti u Tutinu, personificirano u opštinskom pravobraniocu koji je sin, a čiji je otac sudija, dakle, i imate treću tačku, predsednika Mesne zajednice naselja Dubovo u Tutinu, koji je preminuo, preselio, umro pre više godina, a koji i dalje potpisuje određena akta.

Dakle, vrši se prodaja zemljišta, opštinskog, državnog, nemam sad ovde detalje i sada prvi korak u toj prodaji jeste predsednik Mesne zajednice s kojim se pravi ugovor, on potpisuje ugovor. Otuđenje se vrši po veoma niskim cenama jer se podrazumeva da nije pametno kupovati državnu ili opštinsku imovinu skupo, što biste kupovali skupo, dakle, to je smisao celog kriminala i ide se dalje. Dakle, pošto, ne znam, da bi se to legalizovalo, uđe se u određeni spor. Dakle, tužba dolazi do sudije, sudije oca. Da bi sve teklo po planu potrebno je da se ne pojavi ili ne žali opštinski pravobranilac, ako sam precizno formulisao ove relacije, ali ovo je sve proverljivo, ja nisam dužan ovde biti pravosudno ili sudski precizan, jer govorim politički, ali vrlo jasno. Naravno, tamo se ne pojavi opštinski pravobranilac koji bi trebao da brani opštinsko zemljište, odnosno zemljište naroda i nakon toga, sudija otac donosi presudu da je ugovor valjan i otkupljuje se zemljište naroda u bescenje i to teče nekoliko godina.

Dakle, po mojim informacijama, čovek je preminuo najmanje pre tri godine. Njegovi su potpisi na ugovorima, dakle, mrtav čovek potpisuje i dalje ugovore u zemlji Srbiji u 21. veku i to funkcioniše normalno. Ovde se ne radi o međustranačkim prepucavanjima ili stavovima, pa sad nešto je relativno i iznošenju nekih svojih stavova o utisku. Dakle, ovo su papiri u pitanju, ja sam te papire video, kopije, doduše, ali mislim da nema razloga, da ne postoje originali. Dakle, to je proverljivo.

Naravno, onog trenutka kada ovo izađe u javnost, evo, izlazi ovog trenutka, siguran sam da će se pokrenuti mehanizam istraživanja tog kriminala. Dakle, ne sumnjam u to, ali ono što je kod mene tragičnije nije da li ćemo mi sada reagovati, da li će nadležni pravosudni ili tužilački organi reagovati, siguran sam da hoće, jer nećemo dozvoliti da ne reaguju, ali je problem kako je to moguće da se dešava godinama i da je potrebno da narodni poslanik to iznese u Narodnoj skupštini da bismo mi saznali uopšte za tako nešto.

To je ono što je frapantno, to je ono što je strašno, a u stvari kako je moguće da mi imamo, recimo, u pravosudnom sistemu takvu relaciju koja ne može biti nepoznata policiji, koja ne može biti nepoznata nadležnim službama koje se bave time. To je ono o čemu ja govorim da ne možemo imati zdravog sistema ukoliko nam celokupni, pravosudni, nazovimo, policijski vaskularni sistem nije zdrav. Dakle, ukoliko su neki kapilari začepljeni ne možemo mi reći – pa, to su neki kapilari tamo u nekom Tutinu, baš nas briga, jer tamo je neka SDA na vlasti koja je uzurpirala sve što se moglo uzurpirati, drži vlast preko 20 godina, drži taj narod u svojevrsnoj gasnoj komori. Dakle, da biste psihološku dimenziju razumeli, ovaj, sama činjenica da građani skoro tri decenije piju prljavu vodu i navodno glasaju za tu vlast.

Hajde mi objasnite sada šta je ovo. Ja sam se našalio kad su me pitali neki zašto u Tutinu neće da se vakcinišu, ja kažem – pa, oni su vakcinisani prljavom vodom, piju stalno prljavu vodu, ojačao im je imunitet i ne moraju da se vakcinišu. Naravno, ovo je šala, ovo je diskrecija, da ne bude sve pretenciozno.

Dakle, to je stanje u kome se nalaze građani Tutina. Sada mi možemo da kažem, oni su birali tu vlast. Nije jedina vlast u Tutinu, opštinska vlast, imamo pravosudnu vlast, imamo policijsku vlast, imamo još na desetine državnih institucija koje nisu po liniji lokalne samouprave ili izbora postavljene i birane. Tamo imamo upravo tu spregu te politike na lokalu i ovih institucija, evo, ovog trenutka iznosim dakle, konkretne rezultate.

Naravno, već sam govorio o ponašanju pomoćnika tužioca u Sjenici kada smo imali ovo svirepo, krvoločno ubistvo, humaniste i novinara, rahmetli Edina Hamidovića gde imate faktografiju, samo da se proveri da je osoba koja je izvršila ubistvo već imala dve krivične prijave koje su stajale u fioci pomoćnika tužioca, jedan za nelegalno nošenje oružja, a druga za napad na službeno lice. Dva veoma jasna, veoma drastična slučaja gde pomoćnik tužioca to drži u fioci.

To su stvari ne mogu nas ostaviti ravnodušnim i ne možemo mi kazati – pa, dobro, tu su slučajevi. Ne, nisu to slučajevi, to su sistemske pojave na nečemu geografski izgleda kao periferija države, ali se mi sa tim ne možemo ili ne može, odnosno ja se neću zadovoljiti time da kažem – pa, znate tužioci su nezavisni. Molim vas, pa šta treba da nas ubijaju pa da budu nezavisni. Molim vas, nemojte, nećemo se sa takvim odgovorima sigurno pomiriti.

Previše mi je oduzelo vremena ovaj deo teme, iako sam hteo ukazati na nešto što je važno, što se odnosi još na ova dešavanja na stadionima, što je u implicitnoj vezi sa pravosuđem u pogledu potrebe da se reaguje. Dakle, imate ponovo u Novom Pazaru na rukometnoj utakmici šovinističke izlive od strane grupe navijača Crvene Zvezde. To je nešto što zaista ne možemo ostaviti na nivo da eto osudimo to i da idemo dalje i da se sve to ponovi, moramo prvo naći leka. Naravno, jedan aspekt je pravosudni, ali nije jedini. Dakle, mi moramo šire se suočiti sa tim oblicima šovinizma, nacionalizma. Ono što mene boli jeste da elite ovog društva, intelektualne i političke, da mi svi zajedno nekako prepuštamo dominaciju onim najgorim huliganskim strukturama navijača da nam oni diktiraju naše odnose, da oni odlučuju o tome da ćemo popravljati odnos između Bošnjaka i Srba ili ćemo ih kvariti.

Ono što mi činimo na polju pomirenja, na polju raznih aktivnosti zbližavanja, upoznavanja, eliminacije svega što je destruktivno, da mi dopustimo da nam grupa huliganskih navijača zapravo diktira te odnose. To je strašno. Pozivam sve pripadnike elita na nivou Srbije i političke prirode, a pre svega intelektualne, da ne dopustimo da nas pregaze huliganske grupe navijača koji spadaju u najniži nivo, da kažem, društveni sloj u kulturološkom, mentalnom i etičkom smislu i da nam oni diktiraju da li ćemo da se mrzimo ili volimo.

To je strašno i to je ne prihvatljivo i to se ne sme prihvatati kao nešto uobičajeno, kao sastavni deo nečega što se eto dešava. Bojim se toga i da se ne naviknemo, da to postane normalno. Kada se naviknete, to znači da takvu devijaciju, da takvu jednu opasnu stvar, širenje mržnje tolerišete i prihvatate kao sastavni deo našeg kulturološkog obrasca. Dakle, to je nešto na čemu se moramo svi zajedno angažovati. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, sve vas pozdravljam.

Moje pitanje se, sasvim logično, odnosi i vezano je za stanje u kome se nalazimo, a konkretno za ono što se dešavalo na području Sandžaka, tačnije Novog Pazara, Tutina i Sjenice tokom jula meseca, kada smo imali teško stanje vezano za Kovid 19 i izuzetno teške posledice po građane ovog prostora. Naime, tada, prema našim podacima, na prostoru te tri opštine, od posledica kovida umrlo je preko 300 ljudi. Po tome, a shodno broju stanovnika, bili smo tačka sa rekordnom smrtnošću u tom mesecu.

Bilo je i do sada zahteva sa više strana, a moje pitanje se odnosi – šta će Vlada, a pre svega nadležno ministarstvo, preduzeti u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ovakvo stanje?

Svakako da postoji jedan aspekt koji je moguće opravdati objektivnim okolnostima, ali ne sve to što se dešavalo, jer je jako mnogo pokazatelja da je stanje u medicinskom centru u Novom Pazaru izuzetno loše, bez obzira što su u tom trenutku, i to treba istaći, i Vlada Republike Srbije i sam državni vrh preduzeli sve što je bilo potrebno i, hvala bogu, to je dalo rezultate, pogotovo intervencija i vojne bolnice i svi ostali kapaciteti. Isto tako, treba istaći i činjenicu da su mnogi ljudi pokazali svoju solidarnost, lekari širom Šumadije i ostalih delova Srbije, iz drugih medicinskih centara, kao i iz Bosne i Hercegovine. To su bile sve pozitivne strane.

Ali, sve te pozitivne strane solidarnosti ljudskog odnosa ne bi nam smele zaseniti ono što treba da bude naša odgovornost u državnim organima, a to je pojedinačna odgovornost ljudi u medicinskom centru u Novom Pazaru, jer imamo situaciju da se za proteklih 15 godina dva lica, dva čoveka, smenjuju na čelu Medicinskog centra, još su članovi iste porodice, u bliskim rodbinskim odnosima i takmiče se ko će više ostvariti ličnih privilegija i profita.

Nažalost, i sada, taj isti direktor Medicinskog centra se nalazi na toj poziciji, uprkos brojnim zahtevima i unutar centra i izvan centra. To je nešto što ostavlja određenu senku i građani koji su nas birali očekuju odgovor, a evo mi, u ime njih, postavljamo pitanje nadležnima u Vladi. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem na odgovoru i logično je da punu odgovornost ne možemo imati dok se kompletno stanje ne okonča. Ali, pošto smo u borbi protiv korone za one ljude za koje se pokaže da su destruktivni u toj borbi, odnosno da su odgovorni za određene pojave u Medicinskom centru, loše ih je držati do kraja bitke, jer onda bitka može biti neuspešna. To je ono što zapravo građani od vas očekuju, a mi evo ovde prenosimo.

Znači, prenosimo detaljnu istragu i da se ne odustane. Svi oni koji su krivi neka odgovaraju. Potpuno smo svesni osetljivosti i ni na koji način ne želim ovo politizirati, politički iskoristiti te emocije, ali ovo je nešto što smo dužni građanima i na čemu ćemo insistirati.

Dopunsko pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala. Obradovani smo najavom novog talasa borbe protiv organizovanog kriminala, mafije i svih oblika kriminala. Samo opet želimo insistirati da to ne ostane samo na nivou velikih centara poput Beograda.

Obradovala nas je činjenica da su određena lica odgovorna za pljačku imovine građana u Novom Pazaru, privedena zakonu, uhapšena, procesuirana, ali se u Novom Pazaru pojavila informacija da je to hapšenje bilo pripremljeno još u decembru prošle godine. Molim vas odgovorite nam da li je to tačno da kažemo građanima? Da li je to tačno da je to hapšenje odgođeno zbog izbora ili nije?

Želimo da to znamo, iako pozdravljamo tu akciju, istina, u pitanju su sitnije ribe što bi se kazalo u političkom sistemu, a znate dobro da sam upravo u ovom časnom domu više puta govorio o sprezi organizovanog kriminala i kriminala uopšte i politike. Želimo da vas u tome podržimo, da se nastavi sa tim. Svako ko je stavio ruke u pare građana mora da odgovara i to je dobar prvi korak, ali je jako bitno dati ova pojašnjenja.

Isto tako proteklih dana imamo nervozu kriminalaca u Sjenici, gde jedan ozloglašeni kriminalac, tamo poznati, da mu ne pominjem ime ovde, ne zaslužuje to, dakle sa svog mobilnog telefona sa svog zvaničnog broja pretio aktivistima suprotne političke stranke, predsedniku opštine i onima koji zapravo raskrinkavaju sav taj kriminal, potrebna je reakcija MUP-a i nadležnih državnih organa.

Pitanje za Ministarstvo finansija – kako je moguće da sedam godina predstavnici Revizorske institucije ne dođu u kontrolu budžeta Sjenica. Došli su tek na naš zahtev pre dva meseca i otkrili takve zloupotrebe, preko 260 miliona samo u prvoj kontroli. Naravno pozdravljamo sada ovu akciju, ali želimo odgovor, za tih sedam godina mora neko biti odgovoran zašto je to bilo prepušteno ljudima u opštinskoj vlasti? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, moje pitanje se odnosi na grad Priboj, tačnije iz islamske zajednice su me zamolili da vam se obratim sa pitanjem - da li možemo računati na vašu pomoć, vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?

Naime, taj predmet je nekoliko godina star i na nivou opštine Priboj, dakle, od strane predsednika opštine, imamo veoma pozitivan stav, kao i od strane narodnih poslanika, kolega iz Priboja, ali, kako sam obavešten, predmet je došao do Republičke direkcije za imovinu i čeka se tu i saglasnost Vlade.

Od izuzetne važnosti bi bilo da se ovo pitanje što pre pozitivno reši, s obzirom da u Priboju postoji džamija u starom gradu, a u novom delu Priboja nemamo ni jedan verski objekat, a u pitanju je veoma značajan broj pripadnika islamske zajednice.

S obzirom i na celokupni ambijent vrlo pozitivnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u ovome gradu, kao i njegov celokupni geografski i geopolitički značaj, od ogromne važnosti bi bilo, pre svega iz razloga što je to stvarna potreba vernika, ali i zbog same uloge Priboja i celokupne građanske zajednice u ovome gradu, jer smo i tu imali puno pozitivnih primera celokupnih odnosa, ali bi podrška Vlade na ovoj temi bila od izuzetne važnosti, da omogućimo vernicima da krenu sa gradnjom, što bi značilo još jedan podstrek celokupnim i kulturološkim i političkim integracijama u ovoj multikulturnoj sredini.

Ja ću ovom prilikom kazati i još jednu poruku preneti od islamske zajednice, ovoga puta zahvalnost za to što je u okrilju ove Vlade Direkcija za restituciju oduzete imovine donela dva veoma važna rešenja za islamsku zajednicu. Posle blokade koja je nažalost trajala godinama od prethodnih vlada konačno smo dobili deblokadu i vraćena su dva veoma važna objekta. Jedan je Zgrada islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Stara novopazarska banja, dva velika vakufa, što ima izuzetan značaj za islamsku zajednicu, ali, opet kažem, još veći značaj za celokupne međuverske i međunacionalne odnose.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 14.05.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 84541.00 RSD 16.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) Republika Mesečno 30693.00 RSD 16.07.2016 -
- Republika Srbija (Putni troškovi po dolasku) Republika Mesečno 13259.00 RSD -