Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8858">Muamer Bačevac</a>

Muamer Bačevac

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Uvažena predsednice, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, naša iskrena želja je da predloženim amandmanima, ovaj dobar Predlog zakona, svakako unapredimo modernim principima. Malopre je zaista koleginica istakla važnost principa aktivnosti. U našem jednom amandmanu mi smo, pre svega koleginica je pokušala da taj princip aktivnosti bude iznad principa koherentnosti udžbenika. Mislim da je time naša želja bila vrlo jasna: da želimo da ovaj zakon ima moderne termine, da aktivno podupremo pisce da budu kreativni, kao i mlađe ljude koji uče, da učimo kreativnom mišljenju i sličnim stvarima.
Takođe, imamo sad u ovom amandmanu predlog da se produži vreme i vrlo je argumentovano koleginica nastupila i mislim da je svima nama jasno da za ozbiljan udžbenik treba mnogo više vremena od 60 dana.
Stoga bih vas zamolio da još jednom porazmislite o ovom našem predlogu i da damo duži vremenski period, jer znamo da naši udžbenici zaista kasne za udžbenicima koje imamo na zapadu i većina od nas, koji dan danas učimo, uči iz nekih tuđih udžbenika i to je jedan ozbiljan problem koji imamo danas. Stoga bi produženje ovog vremenskog roka potaklo kreativno mišljenje, saradnju, jedan transfer između samih autora i na taj način bi se stvorila bolja osnova za kvalitetne udžbenike.
Koleginice i kolege, uvaženo predsedništvo, drago mi je što smo ušli u proces otklanjanja nekih jezičkih grašaka i što smo i mi ovde dali svoj doprinos, obzirom da se isto kaže i u bosanskom i u srpskom jeziku. Podržaću kolegu Vladimira Pavićevića, koji veoma često ovde ima nekakve jezičke ispravke, i to je od suštinske važnosti za donošenje jednog zakona i za slanje ukupne poruke da brinemo o svemu i da težimo jednom perfekcionizmu. U tom smislu mogu reći da mi je drago da ste uvažili ovaj naš amandman.
Moram podsetiti da je usvojeno još dva amandmana ispred moje poslaničke grupe i mislim da ćemo imati jedan kvalitetan zakon generalno.
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, gosti, ulaganje u zdravlje je ulaganje u održivu budućnost našeg društva i naše zemlje i mislim da i samo formiranje ovog Saveta 2009. godine bilo izuzetno bitno, izuzetno važno.
Gledajući nadležnosti Saveta, a ima ih devet, vidimo čime se ovaj Savet bavi i koju funkciju ima. Ono što je najbitnije, a jeste, što ovaj Savet prati i planira reforme, inicira promene i usaglašavanja sa standardima EU i to je nešto što je ovaj Savet relativno dobro činio.
Želim da kažem da neke stvari koje je današnja Vlada i današnji ministar nasledili i nisu toliko loše, čak mogu da kažem da su veoma dobre, a jedna od tih stvari jeste ono što je uradio vaš prethodni ministar, gospodin Tomica Milosavljević, a to je bilo formiranje ovog Saveta.
Kao što vidimo, ovaj Savet je izuzetno bitan, kako u polju planiranja, i pravljenja uslova za reforme, ali on se brine i o nekim drugim vrlo bitnim stvarima, stvarima kao što su planiranje kadrova u zdravstvu i određivanje upisnih kvota za fakultete medicinskog profila. Mislim da će zaista ovaj Savet imati puno toga da čini, jer mi se čini, ovo o čemu je pričao uvaženi prof. Poskurica, je postao veliki problem i dobro savetovanje u tom polju je zaista bitno.
Mogu da pohvalim dosadašnji rad dosadašnjeg Saveta, a pre svega predsednika ovog dosadašnjeg odbora, jednog velikog entuzijastu i čoveka koji je puno uradio na podizanju zdravstvene zaštite u našoj zemlji, profesora Delića. Mogu da kažem da je dosadašnji Savet radio puno na polju borbe protiv korupcije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije i na tom polju zaista bio najglasniji, ali i na drugim poljima.
Gledajući biografije ljudi koji su predloženi, mogu da kažem da će i budući saziv zaista imati kompetentne ljude, ljude od struke, ljude iza kojih stoje zaista velika naučna dela i ozbiljne karijere. Vidimo da su tu zastupljeni sva značajnija strukovna udruženja, od fakulteta, akademija nauka, preko Srpskog lekarskog društva itd, i gledajući biografije nemam sumnje da će ovaj Savet raditi dobro.
Pred ovim Savetom je zaista ozbiljan posao, obzirom da je ovo ministarstvo na čelu sa gospodinom Lončarom zaista ozbiljno ušlo u reformu i mi ne samo da viđamo ministra, već uočavamo i značajne pomake na polju podizanja zdravstvene zaštite u našoj zemlji. To mogu da kažem i kao predstavnik jednog lokalnog dela. Mi imamo izuzetno dobru koordinaciju i dosta toga smo uradili u Novom Pazaru, baš zahvaljujući zaista visprenom radu ovog ministarstva koje je ozbiljno stupilo u reforme.
Na kraju, želim da kažem da je 15 ljudi malo, da mi u ovoj zemlji zaista imamo još puno ljudi koji zaslužuju svakako da budu deo ovog tima. Ja bih mogao ovde da vam nabrajam zaista veliki broj ljudi koji i svojim znanjem i svojim drugim karakteristikama bi mogli da budu i trebali da budu deo ovog tima. Nažalost, takva je procedura, takav je zakon.
Naravno, pozivam mnoge profesora, a primetio sam i da u ovom predlogu Saveta ima puno naših učitelja, učitelja svih lekara u ovoj zemlji, da budu otvoreni u svojim idejama i da se pronađe nekakav kanal kojim bi svi oni koji poznaju ovu materiju, pa i bivši učesnici u političkom sistemu, iz zdravstvene branše mogli da daju kvalitetne ideje i kvalitetne predloge kojim bi pomakli stanje na bolje.
U svakom slučaju, pred Savetom je zaista ozbiljan posao, obzirom da će ono praviti plan i inicirati reforme koje ovo ministarstvo zaista jednim ozbiljnim tempom pokušava da vuče i pokušava da ostvari u našoj zemlji. Hvala.
Uvažene koleginice i kolege, dragi poslanici, predsednice, želim da kažem da je neosporno da je halal tržište velika izvozna šansa za prehrambenu industriju Srbije. Tržište halal hrane je najbrže rastuće tržište i trenutno vredi oko 650 milijardi dolara godišnje, dok istovremeno je to i danas prepoznato u Srbiji i oko 40 velikih firmi je obezbedilo halal sertifikat.
To su, pre svega „Dijamant“ iz Zrenjanina, „Voda Vujić“, Mlekara iz Subotice, „Paraćinka“ itd. U vreme globalne ekonomske krize, nedopustivo je da određena tržišta, kao što je ovo, ostane ne dostupno. Islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljnu količinu hrane i prehrambenih proizvoda i to je zaista velika šansa za prehrambenu industriju Srbije.
Halal, između ostalog svi dobro znate, zabranjuje upotrebu svinjskog mesa, ili prerađevina, odnosno različitih emulgatora koji se koriste na toj bazi, a koriste se u proizvodnji određene hrane, ali zabranjuje upotrebu i alkohola, kao i životinjske krvi, obzirom da je krv ta koja prenosi toksine i mesto kao podloga za razvoj mikroorganizama.
Zahtev koji je halal stavlja pred proizvođače su najstriktniji u predelu industrije mesa i mleka, i životinja mora da bude, naravno pažljivo tretirana, da bude zdrava i živa, a osoba koja će obaviti čin klanja mora bi psihički zdrava i sposobna za tu aktivnost.
Naravno, halal hrana nije ograničena samo na muslimane i njeni najčešći konzumenti danas u svetu jesu ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju šta je kvalitet, šta je zdrav život, čista i bezbedna hrana. Ono što izuzetno raduje i što želim da pohvalim jeste što smo trenutno u proceduri uvođenja halal hrane u vojsci, na šta se čekalo zaista dugo vremena. Time država Srbija pokazuje da uvažava različitosti njenih građana i da poštuje verske posebnosti njenih stanovnika.
Naravno da ovaj trend treba proširiti na sve društvene institucije, pre svega na državne bolnice, studenske menze, na menze kaznenih domova, pa i na ovaj naš ovde skupštinski restoran koji mi koristimo. Za nas, verujuće ljude to je zaista od nemerljive važnosti, kao što postoji segment organske ishrane, u ozbiljnim društvima treba ispoštovati i segment halal ishrane, košer ishrane, organske ishrane, vegetarijanske ishrane itd.
Želim da, stoga uputim sugestiju i ohrabrim Ministarstvo pravde da započeti proces uvođenja halal hrane u vojnim objektima, što pre proširi i na sve druge državne institucije. Rastući kvalitet odnosa sa arapskim svetom, sa Turskom, kao i sve veći broj turista koji posećuju našu zemlju, a koji konzumiraju halal hranu, još jedan je od ozbiljnih argumenata.
Na kraju, poštovanjem halal sertifikata u ovoj zemlji, na najbolji način pokazujemo svima onima kojima želimo da izvozimo halal proizvode, da najozbiljnije sprovodimo pravila u proizvodnji hrane, koje su za njih apsolutno imperativ.
Uvažene kolege narodni poslanici, predsedništvo, uvaženi ministre i gosti, ova Vlada je zaista naišla na mnogobrojne probleme i nasledila i zatekla zaista izrazito zapušten sistem protivgradne zaštite.
Naravno, velika zbrka i diskordinacija nastala je 2011. godine, kada je odlukom tadašnje vlasti premeštena protivgradna odbrana iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda u okrilje MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije i pokazalo se da je to bio zaista veliki promašaj. To je dovelo do toga da strelce obezbeđuju lokalne samouprave, da radarskim sistemima rukovodi Republički hidrometeorološki zavod, a da rakete za protivgradnu odbranu kupuje MUP Republike Srbije.
Danas je Srbija zemlja sa najmanje efikasnijim sistemom protivgradne odbrane u Evropi. U Evropi efikasnost protivgradne odbrane iznosi oko 50%, a u Srbiji se računa da je negde oko 20%.
Iskustva od ranije pokazuju da šteta izazvana gradom može da bude zaista ozbiljna i velika. Hiljadu evra po hektaru ako pogodi grad kukuruz i do čak 25.000 evra ako grad pogodi jabuke ili slične kulture. Svakako da je to nedopustivo za Republiku Srbiju koja pledira da joj poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja bude osnova u razvoju i izvozu, odnosno bude jedna od centralnih grana za razvoj.
Vreme je da Srbija posle 23 godine dobije jedan ovakav zakon koji je zaista jedan valjan predlog, onda je valjano rešenje kojim se celovito uređuje održivi sistem za suzbijanje od grada na teritoriji cele Republike.
Njegov naročit kvalitet je što precizno razgraničava nadležnosti, kao što smo čuli, između Republike, AP i između lokalnih samouprava i sviđa mi se vaša argumentacija zbog čega je zaista neophodno da i sama Republika, odnosno same pokrajine imaju svoje nadležnosti, ne samo što je to ustavno, nego je to i funkcionalno.
Dobro reče kolega da oblaci, kao ni vode, nemaju svoje granice i mogu da kažem da je prošle godine zahvaljujući dobrim radarskim, odnosno dobrim protivgradnim sistemima u Republici BiH, u Mađarskoj i u okruženju Srbija imala manji pritisak i opet na taj način jednom dobom međunarodnom saradnjom mi bi mogli da poboljšamo svoj status, a ovaj zakon daje uslove za kvalitetnu i valjanu međunarodnu saradnju i na ovom polju.
Zakonom se praktično svi delovi ove službe sada drže u jednoj ruci, čineći sistem odbrane od grada zaista učinkovitim. Takođe se iz republičkog budžeta obezbeđuju stabilni izvori za finansiranje operativnog funkcionisanja i razvoja sistema za protivgradnu odbranu. Mislim da su to dve najvažnije stvari koje ovaj zakon obezbeđuje, znači, koordinisanje iz jednog centra i stabilno finansiranje, što do sada nije bilo slučaj.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se integralni pristup zaštiti od elementarne nepogode od grada i to kombinujući aktivnu, misli se na odbranu, i pasivnu, odnosno osiguranje kao zaštitu.
Zakon posebno svetlo baca na osiguranje useva, čime se motivišu poljoprivredni proizvođači da osiguraju svoju letinu. Po ovom zakonu, društvo za osiguranje je dužno da 10% uplaćene premije za osiguranje odvoji za razvoj od sistema od protivgradne odbrane.
Moram da kažem da sam našao da je u Evropi zaista visok procenat obezbeđivanja letine. Našao sam, na primer, da je u Austriji osigurano preko 92% svih useva, a otprilike u celoj Evropi negde oko 80%. Ako uporedimo, gde je osiguranje oko 10%, videćemo o kakvom se raskoraku radi.
Mi znamo da se osiguranjem ovih šteta smanjuje ekonomski gubitak samih proizvođača i da je to zaista jedan od načina kojima se može smanjiti njihova šteta, a rasteretiti budžet Republike Srbije. Ono što je mnogo bitno jeste da ovaj zakon daje jedan izbalansiran pristup i da on, iako motiviše određene grupe, pre svega su motivisani oni veliki poljoprivredni proizvođači za osiguravanje, ne ostavlja na cedilu manje i siromašnije poljoprivredne proizvođače, obzirom da generalno ojačava sistem odbrane i na taj način smanjuje i njima jedan rizik od šteta, što je jako dobro.
Ovde je kolega Arpad naglasio da je bilo zaista zloupotreba od strane osiguravajućih društava i moram da zamolim predstavnike Vlade da povedu računa o zloupotrebama koje su moguće od strane osiguravajućih društava, kao i uvoznika protivgradnih mreža. Takve stvari država treba prepoznati, sugerisati osiguraniku i oštro sankcionisati.
Ovaj zakon stvara sve uslove za modernizaciju protivgradnog sistema. Protivgradne mreže se danas jako koriste u svetu, a u Srbiji je tek nešto oko više od hiljadu hektara voćnjaka prekriveno ovom protivgradnom mrežom. Treba podsetiti da država subvencioniše postavljanje ovih mreža, kao i samo obezbeđivanje letine sa oko 40% učešća, i to nekoliko godina unazad.
Takođe, zakon daje još neke mogućnosti u delovanju na gradonosne oblake. Pored ostalih, putem aviona, što je zaista praksa u razvijenom svetu i u Evropi. Ja dolazim iz Novog Pazara i iako se računamo i jesmo zaista poljoprivredna oblast, u kojoj je poljoprivreda moguća grana za ozbiljan razvoj, pogotovo tu mislim na Pešter, za nas bi, obzirom da mi nemamo iz proceduralnih razloga ovaj vid protivgradne odbrane, obzirom da smo blizu administrativnoj granici i to je ograničenje za nas, za nas bi zaista ovaj vid bio koristan i omogućio da sprečimo štete, jer su i kod nas gradovi obimni i česti. Imamo mi u regiji Sjenice, koja je stočarsko i poljoprivredno polje, jednu bazu, koja štiti taj deo.
Druga stvar, ova tehnologija je vrlo zanimljiva i praktično protiv grada se iskoristio vazduh unutar samog oblaka, čime se rizik po pilota i posadu smanjio na minimum, a vazdušne struje, čiji pravac stručnjaci dobro poznaju, donose hemikalije koje nosi avion u centar samog oblaka i na taj način prevode kao generator kuglice leda u vodu i smanjuju štete.
Ovaj zakon donosi jednu novu kaznenu politiku i propisane su ozbiljne kazne za sve one koji žele i koji pokušaju da spreče sprovođenje protivgradne odbrane.
Posebno mesto u sistemu pripada pogotovo strelcima, koji će po novom predlogu nešto bolje, ali svakako redovnije biti plaćani i oni će, rekli smo, dobiti oko 20% od prosečne zarade.
Ja bih iskoristio priliku da se zahvalim ministru na jednom konstruktivnom razgovoru i na uvažavanju amandmana. Potvrdiću njegovu zaista iskrenu želju da se apsolutno smanji uticaj politike i da ova država, koja pledira da bude poljoprivredna izvoznica, zaista dobije jedan kvalitetan zakon. Ja sam svedok kvalitetnog razgovora, pogotovo onog kakav smo imali juče.
Želim da na kraju kažem da se sa ovim zakonom stvaraju svi uslovi da se naš zapušteni sistem, koji smo zatekli, što pre obezbedi i primena savremenih naučnih saznanja u oblasti modifikacije vremena i nepristrasna provera operativne efikasnosti sistema. Obzirom da ovaj zakon posebno brine o poljoprivrednom proizvodu i o poljoprivrednom proizvođaču i stavlja proizvođače i seljake u centar, jasno je da ćemo mi iz SDPS ovaj zakon u danu za glasanje podržati.
Reći ću nekoliko reči i o ovom drugom Predlogu zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima. Ova oblast do sada je bila uređena Zakonom o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima iz davne 1977. godine. Jasno je da je ovo veliki pomak u osiguravanju i sigurnosti na ovom polju.
Mislim da poseban kvalitet ovog zakona čini jedna ozbiljna, javna rasprava, koja je započeta u devetom mesecu prošle godine, u kojoj je učestvovao zaista veliki broj subjekata, proizvođača, privrednika, ali i stručne javnosti. Bilo je brojnih sugestija koje su, kao što sam video, skoro većina njih je usvojena, od toga da se uvodi značaj novog pojma goriva tečnost, ali je revidiran rok za donošenje podzakonskih akata smanjen sa četiri na dve godine.
Osnovni cilj ovog zakona jeste da se uspostavi sistem potpune bezbednosti lica i imovine prilikom rukovanja zapaljivim tečnostima i gasovima, po ugledu na razvijenu međunarodnu praksu Nacionalnim programom Srbije za usvajanje pravnih tekovina EU. Predviđeno je donošenje ovog zakona u okviru poglavlja – Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU.
Međutim, pravo EU ne reguliše posebno ovu oblast, jer se u državama članicama i u drugim razvijenim državama apsolutno uređuje ova oblast.
Mislim da i jedan i drugi zakon i promene u ministarstvima koji ovo prate su izuzetno afirmativne stvari, izuzetno dobro urađeni i uz, videćemo, prihvatanje kvalitetnih amandmana, prave pomake u ovoj oblasti. Stoga, još jednom potvrđujem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove predloge.
Kolege narodni poslanici, ovaj član koji se dodaje j, i to sam ja u onom mojem opširnom obrazloženju rekao, jedan od najbitnijih delova, jedna od izuzetno bitnih novina. Ona svakako daje jedan rezervni i sigurnosni mehanizam kojim se može pratiti i kojim Direktorat vrši monitoring nad svim onim događajima koji se mogu desiti i koji se dešavaju.            
Složiću se sa gospođom ministarkom da ovi predloženi amandmani od uvaženih kolega ne menjaju ništa suštinski i da su, mogu reći, više jezičke konstrukcije i da nemaju neki bitni značaj, pa me stoga čudi zbog čega su zaista prihvatili ovaj amandman. Ja ga lično ne bih prihvatio, jer ne menja ništa značajnije u ovom članu.
Ono što želim da kažem, jeste da sam ja hteo i razmišljao da predložim amandman koji bi se nekakvim institutom pohvale motivisali ili motivisali poslodavci da možda, tamo na sajtu Direktorata, budu objavljeni oni koji su najviše prijavili. Ovde se ostavlja na tome da se praktično, poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene radi opšte dobrobiti, da prijave svaki događaj. Međutim, došao sa u koliziju sa samim naslovom – zaštita podataka i tajnosti, praktično tih podataka i to nisam predložio.
Još jednom da zaključim da je ovo amandman koji ja zaista ne bih prihvatio, jer ništa suštinski ne menja i ne bih se složio sa kolegom da „briše se“ može u svakom slučaju da bude povoljna stvar.
S obzirom da je ovo nešto što smo usvojili od evropskih pravnika, ne vidim razloga da ovakav zakon ni u jednom svom delu ima taj prefiks „briše se“, osim u pojedinačnim stavovima ili manjim tačkama. U svakom slučaju ja za ovaj amandman ne bih glasao. Hvala.
Uvaženi narodni poslanici, uvaženi kolega gospodine Pavićeviću, mislim da sam bio veoma jasan. Meni je drago što vi baštinite i pridržavate se svog maternjeg jezika, ali ovde je bila reč o suštini. Meni je drago što imate predloge. Ja sam pričao o jednom članu koji je izuzetno važan u suštinskom smislu.
S druge strane, morate razumeti mene. Ja ovde pričam bosanskim jezikom i baštinim svoj jezik. Nemam ništa protiv toga da vi nosite svoj rečnik i da upotrebljavate to na taj način. Međutim, mi stičemo potpuno drugi utisak. Drugi utisak je da ima više zloupotrebe nego želje da se ova stvar ostvari. Meni se čini da o bitnim tačkama i o suštini ne razmišljate i ne debatujete, već se držite nekih slovnih stvari, što je opet vaše pravo. Baštinite vi svoj jezik, čistite ga, koristite reči koje mislite da treba da koristite. Ja nemam ništa protiv toga. Ali, opet naglašavam da ja govorim svojim maternjim jezikom. Hvala.
Uvažene kolege, još jednom ću podsetiti da se radilo o izuzetno bitnom članu. Mi smo prateći ovo, da kažem, političko umeće profesora Pavićevića, izašli iz sadržine, to je ono što sam hteo da sugerišem ovom visokom domu, a sadržina je bila najbitniji deo ovog zakona. Najbitniji deo ovog predloga zakona je sigurnost ljudi koji koriste avio transport. Verujte mi da je ova tačka, ova pridodata nova tačka najvitalniji i najsadržajniji, najsupstencijalniji deo, to je isto bosanska reč, ovog zakona. Moram da kažem da se njome stvaraju uslovi za jedan dobar monitoring i praćenje svih onih nepravilnosti koje se mogu javiti.
Moja želja da predložim amandman sudarila se sa, mogu reći, mojim dovoljnim nepoznavanjem prava, te pravna služba savetovala da ja to ne mogu učiniti. Ja sam zaista želeo da ovo ne ostane samo na nivou tih predloga, već da se oni ljudi koji javljaju i prijavljuju događaje na neki način nagrade.
Mislim da je to moja ispravna želja i mislim da sam zahvaljujući gospodinu Pavićeviću, s jedne strane, ovom kratkom debatom ukazao na bitnost da ovi ljudi zaista prijavljuju ovakve loše stvari ili nekakve događaje koji mogu da svojim popravljanjem učine bolju sigurnost u avio-saobraćaju.
Uvažene koleginice i kolege, vođen željom da doprinesem jednom kvalitetnijem zakonu i kvalitetnijem zdravstvenom odgovoru u avio-saobraćaju, pre svega na samom aerodromu, moja poslanička i ja smo predložili da se proširi i obavezno uvede da jedan deo upošljenih, mislio sam na veći dio i tamo sam naveo, pomoćnog osoblja bude pripremljen i da bude obučen za davanje primarne medicinske pomoći, misleći na rehabilitaciju. Obzirom da aerodromi jesu mjesto na kojima se može desiti ozbiljnija havarija, zakon predviđa da postoji prva pomoć i da u zavisnosti od same definicije aerodroma postoje ambulantna kola ili nekoliko lekara. Mislim da je ispravno da postoji i da se obuči veći dio upošljenika na samom aerodromu, da u uslovima većih havarija, većih nesreća, u ne daj bože takvim lošim uslovima, veći broj može pružiti prvu medicinsku pomoć.
Meni je drago što vi svi mene ovde lijepo razumete. Ja pričam bosanskim jezikom koji je autohtoni jezik, koji je priznala…
Molim vas pustite me da završim.
Nisam replicirao kolegi… (Isključen mikrofon.)
Uvažene koleginice i kolege, obzirom da mi kao socijaldemokratska partija zaista baštinimo ideju socijaldemokratije i da u centru našeg delovanja jesu radnici, mi smo stanovišta da zaista ljudi koji su upošljeni u avio-transportu i u svim službama, nemaju potrebe da plaćaju drugostepeno razmatranje i mislimo da ta zdravstvena sposobnost, odnosno taksa za drugostepenu procenu treba da bude besplatna.
Ja iz svoje prakse znam da na taj način ćemo svakako ostvariti jedan kvalitetniji odnos između samog lekara i onoga koji traži drugostepeni izveštaj, ali je to još, ta besplatnost bi mogla da bude, i jeste zaista, još jedan od mehanizama da imamo olakšan transfer između samog lekara i pacijenta i ukidanjem, praktično, ove takse uradili bi mnogo toga na podizanju zdravstvenih kapaciteta, odnosno zdravlja ljudi koji tu rade. Mislim da nije osnovano.
Još jedan od argumenata jeste što su zaista pregledi, obavezni pregledi, oni prvostepeni i česti, pa će stoga biti obavezni i ovi drugostepeni pregledi na koje će se žaliti pojedinci vrlo česti. Mislim da treba da izađemo u susret ljudima koji su zapošljeni i koji imaju zaista veliku odgovornost da se, ne daj bože, ne potkrade nekakva greška. Greške su moguće i kod lekara, i stoga, zahtevamo amandmanom da se ukine plaćanje ovih taksi o drugostepenom postupku. Hvala.
Moram da odgovorim obzirom da je otvorena jedna zaista velika tema koja karakteriše ovo naše društvo, a to je ideološko pristupanje i ideološkog pravca. Moram da kažem da se mi kao socijaldemokrate u osnovi zaista pridržavamo tog socijaldemokratskog puta i borimo se za prava radnika i svih upošljenika, ali svakako da poštujemo i pravila pragmatizma. Zaista u određenim situacijama ne možemo zažmuriti, moramo reagovati čak i na našu štetu, pa i mi sami smo radnici.
Međutim, želim da sugerišem uvaženom profesoru Pavićeviću koji je politikolog i poznaje dobro politički sistem, da njegove opcije koje on predstavlja u političkom smislu, ne može se uhvatiti ni za glavu ni za rep. Oni su nekad u nekim predlozima neoliberalisti, nekad su socijalisti, nekad su kapitalisti, ali dobro, mogu da razumem opoziciono delovanje i mogu da razumem taj način pristupa. Njima kao opoziciji sve je dozvoljeno. Međutim, da kritikuju nas za nedoslednost mislim da je nakaradno i mislim da nema nikakvog osnova. Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko i gosti, Predlog zakona koji je danas pred nama donosi zaista dosta novina i aktuelnim i vrlo efikasnim rešenjima stvara zaista tržišne bolje uslove za konkurenciju u polju i u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Pred nama su izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju iz 2010. godine, radi potpunog usaglašavanja sa pravom EU i preporukama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Poseban kvalitet ovog zakonskog predloga jeste što mnogo pažnje posvećuje sigurnosti koja je, složićemo se, i najvažnija i posebno je tretira, što je, čini mi se, kompletan zakon u potpunosti podređen i usmeren u podizanju bezbednosti u avio saobraćaju. Tako se već na samom početku utvrđuje jasna obaveza da se tokom saobraćaja poštuju pravila letenja.
Boljoj bezbednosti, kako i kolega reče, će svakako doprineti i formiranje nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu, koji ima zadatak da stalno prati i predlaže nove mere koje bi mogle da podignu takođe samu sigurnost.
Međutim, glavna stvar jeste to što su povećane nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Za veliki deo propisa preneto je ovlašćenje sa Ministarstva zaduženog za poslove saobraćaja na Direktorat i precizirane su i bolje definisane nadležnosti Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova i saobraćaja, a sve u cilju podizanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Direktorat sada može da donosi podzakonske akte ako se u praksi pokaže da nešto treba menjati i davanjem ovog ovlašćenja Direktoratu povećava se njegova efikasnost, te se omogućava brza reakcija u potrebnim situacijama.
Direktorat takođe prikuplja podatke posredstvom sistema dobrovoljnog i obavezno prijavljivanja događaja i na taj način vrši monitoring i prati sve ono što se može desiti i, naravno, predlaže kako se takva stanja mogu popraviti. Ja mislim da je ovo izuzetno bitan instrument koji se Direktoratu daje. Ja sam kroz amandmane pokušao da nekakvim mehanizmom nagrade ili pohvale još više poduprem.
Međutim, obzirom da imamo zaštitu informacija i da imamo, praktično, da identitet onog ko prijavljuje događaj treba da ostane skriven, došao sam u koaliziju sa tim pravom i odustaću od tog svog amandmana. U svakom slučaju, ističem da je zaista institut prijavljivanja događaja izuzetno bitan i da se njime zaista može unaprediti bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Novina je što se i ovim zakonom motivišu i ohrabruju lica koja na neki događaj ukažu, pri čemu se retko štiti izvor podataka i garantuje tajnost prikupljenih podataka. Jako je dobro i rešenje kojim se definiše da propise donosi direktor Direktorata, a ne Upravni odbor što je do sada bila praksa. Na ovaj način mi čini se da se još više depolitizuje ova institucija i zaista se omogućava samom direktoru, koji bi trebalo da bude visoki profesionalac, nadam se da jeste i da će biti, da vrlo brzo reaguje u određenim situacijama, što je još jedna od sigurnosnih karika koja je izuzetno dobra i koja obezbeđuje kvalitetnu bezbednost u ovom saobraćaju.
Znamo da su Upravni odbor do sada činili ministri. Međutim, sada će Vlada imenovati članove, i to je još jedna od dobrih novina koja će, takođe, smanjiti politizaciju, povećati profesionalnost i na taj način dovesti do povećanja sigurno bezbednosti u ovom zakonu.
Direktorat ima brojne svoje uloge i brojne svoje funkcije. Pre svega, utvrđuje mrežu ruta vazdušnog puta, kao nadzorno telo, a ne Ministarstvo kao do sada. Propise o traganju za vazduhoplovom i spašavanju lica donosi Direktorat, umesto Ministarstva. Utvrđuje se obaveza da avio-prevoznik obavesti Direktorat ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom. Direktorat donosi propise o radnom vremenu, vremenu letenja, letačkim dužnostima, odmoru, smenama, a u skladu sa zakonom. Uvodi se obaveza stranog avio-prevoznika da podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje koje poseduje.
Direktorat ima još mnogobrojne stručne nadležnosti i upravo prenošenje odlučivanja na ovo visoko stručno telo, koje će činiti profesionalci, predstavlja glavni mehanizam kojim se obezbeđuju brza i kvalitetna rešenja i podiže bezbednost avio-saobraćaja.
Ja sam se osvrnuo samo na jedan deo zakonskih rešenja koji podižu bezbednost, misleći da je to dovoljno da pokažem koliko je ovaj zakon u celini savremen, koliko će biti efikasan i koliko će, nadam se, obezbediti uslove za razvoj avio-saobraćaja u našoj zemlji.
Međutim, pridružiću se kolegi, pošto dolazim iz zone uticaja koju takođe Lađevci interesuju, odnosno Aerodrom „Morava“. Moram reći da i mi građani Sandžaka široko otvorenih očiju gledamo u ovu rekonstrukciju i očekujemo da što pre bude stavljen u funkciju ovaj saobraćaj. To je izuzetno bitno, ne samo za Kraljevo, već i za Novi Pazar, za celo okruženje, za Rašku, Tutin, Vrnjačku banju, Trstenik, Čačak, Kragujevac i od velike je važnosti. To smo kao stranka i naš lider, ministar Ljajić, je to prepoznao i zaista ulažemo veliki trud da se, unazad možda pet godina, ovaj aerodrom stavi u svoju funkciju i da što pre započne svoj rad.
Kolega je naglasio da će dovršetak autoputa Beograd – Preljina mnogo značiti za Aerodrom „Morava“ ka kome gravitira oko 38 opština i oko milion stanovnika, jer moram reći da se u ovoj zoni, zoni centralne Srbije, i u kraju iz koga dolazim obavlja i realizuje 30% od ukupnog ino-turističkog prometa u Srbiji.
Aerodrom zadovoljava onaj osnovni zahtev da se nalazi na maksimalnih 100 kilometara od velikih turističkih centara, kao što su Zlatibor, Zlatar, Kopaonik, ali i Novi Pazar sa svojim turističkim potencijalima, obzirom da je to mesto gde se sudaraju, susreću i dodiruju dve civilizacije, dve velike kulture, ona bošnjačko-islamska i ova srednjovekovno-srpska, kao i da imamo šta da pokažemo turistima. Turisti pokazuju ogromno interesovanje, kao i naši prijatelji iz Saudijskih i Arapskih Emirata koji su vrlo često kod nas i koji se interesuju da pomognu. Videli ste da su pomogli neke značajne infrastrukturne projekte u Novom Pazaru i mi im se, kao samom premijeru Vučiću, zahvaljujemo, jer je i on mnogo učinio da ovaj kraj bude vidljiviji.
Nama bi mnogo značilo osposobljavanje Aerodroma „Morava“, ne samo za turističko, odnosno putničko letenje i za turizam, gde on ima veliko mesto i potencijal u tom razvoju, već i za kargo letove. Znate da su gradovi, opštine centralne Srbije posebno zainteresovani za ovaj vid transporta i predložili su stvaranje jedne zajedničke kargo zone od 300 do 400 hektara u neposrednoj blizini aerodroma. Tu inicijativu su zatražili načelnici upravnih okruga iz centralne Srbije. S toga, zaista želim da sugerišem da učinite sve da ovaj aerodrom počne da radi što pre.
Napomenula je uvažena ministarka da u Srbiji postoji još aerodroma koji bi mogli da se stave u funkciju i da se iz vojnog prebace u civilan sektor i civilnu funkciju. Jedan od takvih jeste i vojni aerodrom u Sjenici „Dubovo“ koji bi mogao i koji se jedno vreme planirao za civilne letove. On bi takođe mogao da služi za kargo transport sa kojeg bi se transportovala zdrava hrana i drugi proizvodi na tursko tržište i na tržišta arapskog sveta.
Jedan ovakav projekat bio bi jako interesantan i pospešio bi poljoprivrednu proizvodnju na Pešteru i Sjenici, tako i u zlatiborskom i zlatarskom kraju, s obzirom da ovaj deo naše zemlje ima zaista jako lošu infrastrukturu na kojoj se radi, kako bi se ona popravila, ali moram reći, vrlo sporo. Otvaranje i prilagođavanje ovog aerodroma za transport ove robe bio bi zaista jedno dobro rešenje, od izuzetne važnosti za privredu ovog kraja.
U svakom slučaju, mi u SDP smatramo da je zakon jako kvalitetan, da je usvojio sve one preporuke koji je trebao da usvoji i da će biti dobra osnova za razvoj avio-transporta i avio-prevoza u našoj zemlji. S toga, u Danu za glasanje ćemo ovaj zakon zdušno podržati. Hvala.
Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege, koleginice narodni poslanici, želim da kažem nekoliko reči o problemu energetske stabilnosti grada Novog Pazara.
Elektrodistribucija Novi Pazar obavlja svoju delatnost na teritoriji grada Novog Pazara i opštine Tutin. Energetski sistem se prostire na terenu koji je brdsko-planinski sa nadmorskom visinom koja se kreće od 500 do 1.000 metara i sa očekivanim dugim zimama, visokim snežnim padavinama, izložen povremeno jakim vetrovima i atmosferskim pražnjenjem, što sve nepovoljno utiče na funkcionalnost električne mreže.
Elektroenergetska mreža od 110 kilovata pokriva područje Novog Pazara, smatra se jednom od najugroženijih prenosnih mreža u sistemu EPS-a. Za glavno napajanje konzuma Novog Pazara na 110 kilovatnom naponu koristi se dalekovod iz pravca Kraljeva. Ovaj dalekovod je odrađen pre mnogo godina prema tadašnjoj važećoj studiji. U sadašnjoj situaciji zbog promene broja potrošača Novog Pazara dostiže jedan maksimum, tako da je vrlo česta pojava da je napon na dalekovodu ispod 100 kilovata, a evidentan je često pad ispod 90 kilovata.
Druga dva dalekovoda iz Valača i Sjenice su nedovoljna i nestabilna. Najkraće se može reći da u postojećoj energetskoj petlji u slučaju ispada jednog od dalekovoda neminovna je redukcija snage. Razrešenje problema u napajanju ovog područja električnom energijom u naponskom nivou od 110 kilovata je pod ingerencijom EPS-a, ali određena aktivnost lokalne samouprave takođe može da pomogne razrešenju ovog problema koji imaju građani.
Konkretno, planirana je izgradnja trafo-stanice Novi Pazar tri, snage 31,5 megavata, a doprinos lokalne samouprave bio bi obezbeđenje lokacije površine 50 ari sa odgovarajućim pristupnim putevima i koja se nalazi na delu gde su regulisani važeći planski dokumenti.
Izgradnja ove trafo-stanice je planirana na delu parcele u naselju Mur, čiji je korisnik Republička direkcija za robne rezerve. Površina ove parcele je jedan hektar i 98 ari. Na njoj postoje već izgrađeni objekti Republičke direkcije za robne rezerve, odnosno silosi, ali i slobodan deo koji je dovoljan za izgradnju predmetne trafo-stanice.
Grad Novi Pazar se obratio Republičkoj direkciji za robne rezerve u martu 2014. godine sa zahtevom za ustupanje dela zemljišta na ovoj parceli radi izgradnje trafo-stanice. Obavešteni smo da je predmetno zemljište u državnoj svojini, a da Republička direkcija za robne rezerve ima samo pravo korišćenja i da odluku o eventualnoj promeni korisnika donosi Vlada Republike Srbije i da prema tome naš zahtev uputimo Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije.
U januaru tekuće godine, Gradsko pravobranilaštvo Novog Pazara je uputilo Republičkoj direkciji za imovinu zahtev za prenos prava javne svojine bez nadoknade, u kome je zatraženo da se u što kraćem roku pripremi potrebna dokumentacija i ista dostavi Vladi Republike Srbije na odlučivanje. Povratna informacija nije dobijena.
Stoga, moram da upitam Republičku direkciju za imovinu - šta je sa ovim zahtevom i kada možemo očekivati njegovu dostavu Vladi na odlučivanje? Gradu Novom Pazaru je hitno potrebno rešenje ovog problema, jer ne možemo planirati, niti opskrbiti nikakav budući proizvodni pogon bez stabilizacije električnog snabdevanja. Izgradnjom ove trafo-stanice stabilizovali bi energetsko snabdevanje u gradu i obezbedili bi dovoljnu struju privrednim objektima.
To je preduslov za bilo kakve investicije i mi moramo što pre ostvariti ovaj naš plan. U najavi su zaista brojna ulaganja u naš kraj i mi ih moramo dočekati spremni.
Želim još jednom da pozdravim Vladu Republike Srbije koja mnogo čini na podizanju svih sistema u našoj državi, pa i u Sandžaku, odakle ja dolazim i koga ja predstavljam u ovom visokom domu. S toga želim da se na ovo moje pitanje što pre odgovori. Hvala.