Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moram da se osvrnem na Alana Forda. Pokušavao sam da izbegnem, ali čini mi se da niko nije bolje definisao govor ovako nekog evroskeptika i nekog ko misli da je centar danas znanja i razvoja i nauke na Kamčatki nego upravo Alan Ford. Taj govor se može svesti na onu parolu Alana Forda, i one njegove stranke i istine, koji kaže – mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo. Eto toliko.
Nego da se vratimo na sadašnji trenutak koji je jako komplikovan i težak za sve građane ove države, ne samo za građane koji žive u glavnom gradu, nego čini mi se i one koji žive na rubovima i one koji žive na margini, uz granice, koji teško žive i da i vidimo šta nam je činiti, kako da podignemo kvalitet njihovog života u ovom teškom trenutku.
Danas period evropskog mira koji je za neke evropske zemlje bio jako dugačak, za našu zemlju, nažalost, nije, je završen, brutalno je prekinut i danas dve najveće evropske zemlje ratuju, a to će da ima i ima već polako velike posledice na celu ekonomiju, energetsku krizu izaziva. Nema više Ukrajine kao žitnice koja je hranila veliki deo svetske populacije. Preti glad ne samo afričkom kontinentu, nego i nekim drugim zemljama u svetu i na zemljinom šaru.
Zaista je jako kritična situacija. Nema više doba ekonomskog rasta, i na istoku ni na zapadu, nema više ni rasta Kine u ekonomiji, to smo juče videli. Današnja realnost je kraj i inflatorne krize u SAD i Evropi. Ukratko, današnje vreme je vreme jedne ekonomske neizvesnosti. Ovim želim da napomenem sve ovo upravo i kažem da bih ilustrovao zaista pred kakvim se izazovima nalazi ova država i njeno vodstvo, pa i Vlada koja će biti formirana ovih dana.
Izuzetno je bitno da novi sastav Vlade, nova kompozicija ministarstava doprinese sigurnom navođenju naše države kroz nesigurno vreme, da se strateške odluke donose i implementiraju na efikasan način i da se u ovom teškom vremenu ne zaborave ugrožene grupe koje zahtevaju posebnu brigu i pažnju i posebnu zaštitu njihovih socijalnih i ljudskih prava, jer to su grupe koje će podneti najteži udarac svake krize, svake krize, svakog rata.
Padaju mi na pamet reči Dimitrija Tucovića koji onda reče da u rat bogati šalju svoje konje i ovnove i ovce, ne znam, volove, a sirotinja može samo sama da ode i svoje sinove da pošalje. Stoga želim da kažem da hoću time da impliciram da moramo da vodimo računa o najugroženijoj populaciji naše države, posebno ljudima koji su na rubu egzistencije.
Dalje, mislim da i mi imamo izuzetno važnu ulogu danas i sa svojim pozitivnim, pa i negativnim stavom i sa konstruktivnom kritikom. Uvek bih je kao predstavnik vlasti prihvatio ako je logična i ako će doprineti nekakvom boljitku. Ono što ja znam, iako sam lekar, i nisam ni pravnik ni politički strateg, a to može da zna svako ko i malo ima razuma u ovoj zemlji, jeste da Srbija danas u ovom trenutku da bi preživela treba da ima stabilne partnere kako spoljnopolitičke tako i ekonomske.
Podsetiću vas u ekonomskom smislu na koga se mi oslanjamo i istina je da je Srbija zabeležila odličan rast, da smo uspeli da stabilizujemo svoju ekonomiju i da krenemo uzlaznom putanjom. Pre svega matematika i brojke su neumoljive kada se govori o ekonomiji, tu nema prostora za neko tumačenje i neka vrdanja. Naši najznačajniji trgovinski partneri su zemlje EU i zemlje regiona naravno. Samo za nešto više od jedne decenije od 2009. godine pa do danas učetvorostručili smo razmenu sa njima. Reći ću vam da je izvoz naših privrednika ka zemljama EU u ovoj godini, odnosno razmena dostigli 14 milijardi evra. Ali, ovaj podatak je još mnogo bitniji, mi smo nekada imali razmenu na uštrb samo našeg uvoza, danas to nije tako. Ova saradnja podigla je konkurentnost naše privrede na nivo o kome je malo ko mogao i misliti pre jedne decenije i danas je pokrivenost našeg izvoza uvozom 85%, a pre 12 godina bila je manja od 50%. To je najbolji pokazatelj.
Brojke kažu da je ekonomija Srbije danas čvrsto vezana za EU, da je ova veza obostrana dobit i da je ova veza jedan od razloga za ekonomski rast koji je naša država ostvarila poslednje decenije uprkos brojnim izazovima na korist, pre svega, naših građana.
Stvaranje posebnog ministarstva, i tu se ne bih složio, koje će se baviti trgovinom unutrašnjom i spoljnom je neophodnost ovog trenutka i to smo videli. Tvrdim da je ministarstvo koje smo mi vodili radilo perfektno, ali mislim da je razložno i mislim da je pametno u ovom teškom trenutku, kada se teško dobavljaju najosnovnije stvari, imati ministarstvo koje će se baviti time.
Prethodno ministarstvo kojim je rukovodila moja stranačka koleginica Matić je ostvarilo značajne rezultate o kojima prethodne brojke govore mnogo, mislim da je velika stvar za naše građane, i ono što smo usvojili, onaj odličan evropski zakon, čak bolji od zakona u mnogim evropskim zemljama o zaštiti, o pravima potrošača gde smo pokušali i pokušavamo na svaki način da zaštitimo naše građane koji svakodnevno kupuju.
Trgovina i indikatori toga u kom smeru naša privreda se kreće i kuda treba da ide i gde ona da traži svoje partnere, taj indikator jasno i nedvosmisleno pokazuje da je put Srbije ka EU i da je ta veza koja omogućuje razvoj veza sa EU.
Floskula jeste floskula da EU nema alternativu. To je floskula, ali je istina da posle ovako razvijenog puta koji je Srbija prešla i reformi koje je odradila da bi bilo suludo birati neki drugi neizvesniji put. Opet vas podsećam na onog Alana Forda. Taj vam se put svodi na tu floskulu i na tu parolu – mi ništa ne obećavamo, to i ispunjavamo, a vi ljudi gladujte i ne stajte ko nacija, kao narodi jer u ovoj zemlji ne žive samo Srbi, nego žive i brojne nacionalne manjine, manjinski narodi – bolje rečeno, koji ovu zemlju uvažavaju i vole nimalo manje nego većinski narod.
Deo uspešne reforme sprovodimo zato što su nama neophodne i naše zakone prilagođavamo evropskim zato što nama trebaju. Najbolji primer za to je otvaranje Klastera četiri koji obuhvata Zelenu agendu. Očuvanje prirode i očuvanje našeg životnog prostora za buduće generacije je tema koja dominira javnim mnjenjem.
Evo, ja ću reći, cela većina opozicione politike se svodi na, da kažem, upotrebu ove teme, a zna se koje je rešenje i premijerka Brnabić je u Poglavlju 7 o životnoj sredini, o klimatskim promenama, navela da je potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionih mreža, regionalnih deponija, reciklažnih centara, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna goriva. Odakle ćemo dobiti te novce i koja svetska organizacija se najbolje brine o ekologiji? Jasan je pravac, jasan je put pragmatičnom političaru.
Netaknuta priroda je, kad sam se dotakao toga, naša velika šansa i to je pokazalo naše Ministarstvo turizma, koje je posebnim akcijama okretanjem ka vaučerima, favorizovanjem i da kažem kvalitetnim reklamiranjem potencijala naše zemlje Srbije i pokazalo da je Srbija jako atraktivno mesto za turizam i podigla je dobit mnogostruko od našeg državnog turizma. To je nešto što mogu da kažem smo mi, iz SDPS – Rasima Ljajića, takođe kreirali i na tome insistirali.
Eksponenti i oporavak turizma, nakon pandemije, predstavlja zaista veliki uspeh i Srbija je zabeležila rast u oblasti turizma, od čak 73% u odnosu na pred pandemijsku 2019. godinu. Na pred pandemijsku 2019. godinu. Opet kažem, razvoj domaćeg turizma dobio je u prethodnim godinama dodatni zamajac kroz sistem vaučera, izuzetno popularnim i omogućio brojnim građanima naše zemlje da upoznaju, posete razne i jako lepe delove naše zemlje.
Ali, nije prirodna lepota jedino što privlači ljude iz regiona i iz celog sveta, u Srbiju. Ljude u Srbiju treba i mora privlačiti njen slobodarski duh i otvoreni duh. Ovaj divni grad Beograd, u koji svi volimo da dođemo, većina voli u njemu i da živi, je više puta u svojoj istoriji bio najželjenije mesto života naumnijih glava balkanskih naroda, od Krleže Jujevića, preko Selimovića i čuvenog Davorina Jenka, pa do Bekima Fehmijua. Tada je Beograd u tim trenucima, ali i cela Srbija dominirala po svojoj otvorenosti, kosmopolitizmu, a Beograd je tada bio i ekonomski i kulturni centar Beograda, a Srbija privlačila sve balkanske narode da žive i rade u njoj. Meni se čini da ova Vlada ima šansu da kreira i ona već i kreira jedan ambijent koji će povesti Srbiju u ovom pravcu.
Politika ove Vlade i predsednika danas stavlja Beograd i Srbiju ponovo na taj kolosek. To nije samo proces pridruživanja, nego usvajanje i implementiranje evropskih vrednosti u naš sistem.
Kada pogledamo obim robne razmene i privrede aktivnosti, jasno možemo da vidimo da postoji želja među građanima da stvaraju nove veze i razvijaju nove vidove saradnje. Nadam se i uveren sam da će novo ministarstvo uspeti ovim putem i nastaviti putevima uspeha kojim smo ga do sada mi vodili, jer prostora za unapređivanje uvek ima i da će turizam u budućnosti postati jedna od okosnica razvoja privrede Srbije.
Mnogo sam danas govorio o budućnosti, o ogromnom i važnom poslu koji nas ček i oprostićete mi na floskuli naša budućnost, to su mladi ljudi, jer kako kaže narod - na mladima svet ostaje.
U eseju velikog srpskog pesnika 20. veka, Borislava Radovića, najboljeg druga Vaska Pope, verovatno ste čuli za njega, prevodioca Sen Džon Tersa u velikom njegovom eseju koji vam preporučujem da pročitate, on je veliki patriota, on kaže krucijalnu stvar, zapamtite – treba ostati na zemlji. Sve je u tome. To je krucijalna stvar za svakog političara. Pogotovu se ovo odnosi na mlade ljude, a mlade ljude u ovoj državi možemo zadržati samo ako im damo perspektivu, neko ako ih zatvaramo, ne ako ih plašimo. To je jedini put da se ova zemlja ne isprazni, a svi dobro znate, trendovi u kojima se nalazi ne samo ova zemlja, nego većina balkanskih zemalja. Da bi zadržali svoje najkvalitetnije mlade ljude treba da kreiramo zaista jednu omladinsku politiku koja će ih zadržati i to pre svega ispunjavanjem njihovih potencijala i ambicija. Stoga mi je drago što ćemo u Ministarstvu turizma imati odsek koji će se baviti mladim ljudima.
Kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava moram da se osvrnem na izuzetan značaj postojanja u budućem resoru Odbora za ljudska i manjinska prava. To je izuzetno značajno i za naš evropski put i za nas same i za naše međusobno uvažavanje i poštovanje, jer su problemi na ovom polju mnogobrojni i mi ih svakodnevno rešavamo.
Moj odbor je imao fenomenalne aktivnosti sa ovim ministarstvom i čini mi se da smo zaista puno toga uradili. Pred nama je mnogo problema, evo samo podatak da je u Srbiji u toku godine ubijeno 33 žene u porodičnom nasilju, ukazuje da moramo još mnogo više da radimo. Zakoni su dobri, zakoni su fantastični, institucije dobro rade. Zadovoljan sam kako radi Poverenik za ravnopravnost, mislim da to treba pohvaliti, ali mnogo toga treba da menjamo u javnom mnjenju. Svi zajedno, i pozicija i opozicija, jer je to krucijalni problem našeg društva. Moramo da se suprotstavimo svakom vidu agresije, agresivnim ljudima. Apsolutno je neprihvatljiva ovakva brojka. Stoga, mislim da je fenomenalna stvar što će postojati ovo ministarstvo.
Na kraju, ja sam predstavnik jedne od manjina, mada uvek naglašavam veliki broj Srba odakle živim je dao podršku mojoj listi i mojoj stranci, što mi daje posebnu težinu u govoru. Možda pola, pola, da vam ukažem na neke stvari. Ogromni je problem, mi sada imamo popis i odlično je ministarstvo promovisalo da se popišu svi ljudi u Srbiji, da slobodno kažu ko su, šta su, koja im je vera, nacija, jezik i pozivam sve manjine da to urade slobodno na način na koji oni žele.
Moram da kažem da će nam ovaj popis fokusirati jedan od glavnih problema, a to je neravnomerna zastupljenost manjina u državnom aparatu. To je nasleđeni problem koji se rešava, ali vrlo sporo. Ne možemo dozvoliti da u gradu kao što je Novi Pazar, gde su većinsko stanovništvo bošnjaci, imamo apsolutno manjinu zastupljenosti u policiji. To je neprihvatljivo. Još neprihvatljivije od toga je ovo što smo imali sada, u konkursu za vatrogasce. Od 290 polaznika koji su upisani, nijedan bošnjak nije prihvaćen da bude kandidat za vatrogasca u Novom Pazaru i Sjenici. Statistika je neumoljiva. Ako u Novom Pazaru u vatrogasnoj jedinici od 44 vatrogasca ima samo četiri bošnjaka, o čemu mi razgovaramo? Hoću namerno ovde na ovom mestu da ukažem na taj veliki problem, na tu frustraciju koja se rađa kod ljudi koji oberučke vole ovu državu i pokušavaju uđu u njen sistem. To je jedno osećanje koje je neopisivo. To je atomska bomba na jedno strpljivo građenje međunacionalnih odnosa. Iskreno ću reći, meni koji je ceo svoj politički angažman posvetio tom putu, mnogo je teško izgraditi dobre odnose između manjinskog i većinskog naroda, između bošnjaka i Srba, a zar ima dva bliža naroda na Balkanu?
Jako mi je drago što predsednik Republike razume ovaj problem. Rekao je i naglasio da će to rešiti najvećom zastupljenošću manjina u Vladi, ali se to obavezno mora preslikati na sve institucije naše države.
Na kraju, želim da kažem da će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon o Vladi i nadamo se da ćemo svi zajedno imati više razumevanja jedni za druge, jer na kocki je naša budućnost, a pre svega budućnost naše dece i mislim da oko nekih osnovnih stvari treba da imamo zajednički stav. Hvala vam.