Uvažene koleginice i kolege, svi smo svedoci da se u prošlim danima dešavalo nešto na šta mi ukazujemo, a to je da imamo ogromne kiše, ogromne poplave, da se menja klima i da se moramo o problemu koji pogađa sve naše građane posvetiti maksimalno da bi izbegli komplikacije, da bi izbegli gubitak ljudskih života, što se takođe dešavalo da bi smanjili štetu i mogu da kažem da „Srbijavode“ čine puno, kao i lokalne samouprave i mi u Novom Pazaru smo imali javnu raspravu i pripremamo se za korićenje tri reke. Oko više od sedam miliona evra iz sredstava Evropske banke će biti opredeljeno za to. Istovremeno, grad je opredeli preko 90 miliona dinara za rešavanje kanalizacije u gradu, u onim delovima u kojima nije to rešeno.

Mogu da vam kažem i potvrdim da je lokalna samouprava u gradu Novom Pazaru jako posvećena rešavanju ovog problema, da je gradonačelnik, reći ću i ministar, kojem to, da kažem, nije direktan posao, svaki dan na terenu i sa našim građanima naš gradonačelnik, gospodin Biševac, i naš ministar sporta i omladine, gospodin Husein Menić.

Završena je javna rasprava. Čeka se da se završi tender i najavljeno je da ćemo za par meseci, a rekli su nam sa najvećom sigurnošću krajem leta i početkom jeseni, ući u ovaj proces pre svega preko potrebnog ukorićavanja reke Trnavice koja nam pravi veliki problem.

Grad Novi Pazar je napravio 17 malih brana koje preventivno deluju i sprečavaju ugrožavanje grada preko drugih reka i to je bio zaista fenomenalan projekat. Zaštitili smo da reka Raška koja je najopasnija i najviše može da poplavi ovaj grad, pa sve može i do Raške i samu opštinu Rašku da poplavi, mi smo to ovom preventivom u saradnji sa hidro stručnjacima zaista, mislim govorim o gradu, grad je uspeo da to predupredi.

Mnogo je posla pred nama, treba da svi afirmativno delujemo na ovom polju ovo je veliki problem, bojim se da će kiši biti sve obilnije da ćemo morati svi da izlazimo na teren i da ćemo morati da donosimo i neke oštrije i drakonskije mere da bi sprečili da budu ugroženi vitalni objekti u gradu i domaćinstva ljudi.

Svakako da odgovornost ima vlast i svi oni koji participiraju vlasti, na lokalu u Novom Pazaru dve su političke opcije koje su deo ove vladajuće većine, to je SDPS i SPP koju predvodi gospodin Zukorlić, Na kraju oni imaju i svoje ministarstvo koje se bavi ravnomernim regionalnim razvojem. Tako da je odgovornost velika i za jednu i za drugu opciju koja je u vlasti, a boga mi odgovornost ima i opozicija koja ne bi trebala samo da kritikuje već i da da neka konkretna rešenja i da pomogne u rešavanju, jer ovo je problem svih nas. Što kažu – mi smo na brodu, pa jedna rupa može da ugrozi sve nas i možemo da potonemo u ovom smislu i konkretno svi zajedno.

S toga, postavljam pitanje ministarstvu koje predvodi Stranka pravde i poverenja gospodina Zukorlića, šta su oni uradili da se ovaj krucijalni problem reši, oni su deo vlasti? Šta su do sad učinili? Nismo ih videli na terenu, u konkretnim akcijama pomoći građanima ili bilo kojim drugim metodama da se ovaj problem razreši da se pomognu meštani koji su ugroženi, osim što smo ih videli da vode političku kampanju. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega hoću na početku da u ime građana Novog Pazara i pre svega naselja Lukare, Mur i Salakovac pohvalim rad ministra Gorana Vesića i ispunjeno obećanje u vezi izvođenja radova na povećanju bezbednosti na raskrsnicama koje su bile izuzetno opasne u ovim naseljima. Povećana je bezbednost saobraćaja, izgrađena je signalizacija i sve što je bilo potrebno. Trenutno se radi semaforizacija raskrsnice Teferić po nalogu „Puteva Srbije“.

Moram da naglasim da građani Novog Pazara, nešto više od 120.000, imaju veliki problem jer kroz gusto naseljeni grad prolaze dva državna puta prvog reda. To su broj 22 i 29, praktično putevi koji povezuju Srbiju sa BiH i sa Crnom Gorom.

Ovi državni putevi su već odavno izgubili svoj karakter i postali su obične gradske ulice na kojima je bezbednost izuzetno niska, pogotovo bezbednost za veliki broj dece koja svakodnevno idu u škole.

Podsećam da je grad Novi Pazar, sa Tutinom, najmlađi grad. Najviše ima mladih ljudi u ovoj državi. Nažalost, bezbednost, kažem, ovih učesnika u saobraćaju je posebno niska, a grad ne može ništa učiniti jer ovim deonicama gazduju „Putevi Srbije“.

Stoga bih apelovao na ministra infrastrukture, građevine i saobraćaja, gospodina Vesića, da nekoliko raskrsnica koje su izuzetno opasne što pre dobiju obezbeđenje i dobiju sve što je potrebno, kao što su dobile i ove raskrsnice. To su pre svega raskrsnice na državnom putu broj 22, raskrsnice Parice, Novi Pazar i Dojeviće, kao i raskrsnice na putu broj 29 Teferić i raskrsnice kod Lukoila. Možda još bitnije da se tzv. zone škole, da se na njima postave zaštitne platforme pre svega kod škola „Ćamil Sijarić“, „Meša Selimović“, „Rastko Nemanjić“, „Đura Jakšić“, „Halifa Zajed“, Požega, Sebečevo i Bele Vode. To je trenutno najbitnije i ono što može ovo ministarstvo vrlo lako, sa malo investicija da učini i obezbedi i podigne sigurnost pešaka u ovim zonama grada.

Na kraju bih pohvalio i to što su planirana sredstva i što je najavljeno da će se završiti projektna dokumentacija severozapadnog kraka obilaznice oko Novog Pazar, to je izuzetno bitno za grad ove veličine i što se sa proleća najavilo završetak projektne dokumentacije za izgradnju brze magistrale od Kraljeva do Novog Pazara.

Deonica ibarske magistrale od Kraljeva do Novog Pazara predstavlja zaista, s obzirom da je to jedina veza tog dela Srbije sa ostalim delovima Srbije, prezagušena. Izuzetno je teško putovati ovom relacijom zbog gužve, zbog velikog broja teretnih vozila i izuzetno nesigurno. Stoga zaista pozdravljamo završetak projektne dokumentacije i dodatno apelujem na ministarstvo i na ministra da se što pre uđe u realizaciju ovog projekta i što pre izgradi ta brza magistrala koja je od velikog značaja za uvezivanje ovog dela.

Uopšte više ne pričamo o budućim investitorima, to je uslov svih uslova da neki investitor dođe, ja pričam o običnom životu. Taj običan život u tom delu zemlje je postao nesnošljiv. Jedina veza sa ostalim delom Srbije, naravno, pravi se i praviće se auto-put, ali za nas je od presudne važnosti kao građane koji svakodnevno, obzirom da su građani sve više mobilniji, sve više se kreću, imaju sve više obaveza u drugim delovima ove zemlje.

Za nas je izgradnja ove magistrale od krucijalnog značaja i povezivanje ovog dela zemlje sa zemljama u regionu preko ove magistrale, povezivanje i sa Kosovom i Metohijom isto preko ove magistrale. Znači, izuzetan je značaj ove brze magistrale. Stoga apelujem na Ministarstvo da ne samo završi projektnu dokumentaciju, nego što pre uđe u realizaciju tog projekta. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, danas je u opštini Priboj tužan dan. Danas je u opštini Priboj Dan žalosti. Reći ću da je opština u kojoj, moram naglasiti, u toj opštini većinu čine Srbi, četiri petine su Srbi, samo 20% ima Bošnjaka, tako je i u samoj opštini. E, oni su odlučili da danas bude dan tuge u Priboju, zato što se saosećaju sa svojim sugrađaninom, njegovom porodicom, koji je tragično nastradao i zato što žele da pošalju poruku da ne žele da se to više ikome ponovi.

Mi smo imali prošle godine nešto što je zaista ocrnilo i policiju naše države i našu državu u okruženju, a to je da su policajci pevali nekakve neprimerene pesme i pozivali na nešto što oni ne bi smeli da čine. I tada smo imali posetu predsednika Republike, imali smo angažovanje svih da se strasti smire i imali smo pozive da se ti ljudi adekvatno sankcionišu.

Ja sam ovde tražio, znajući bar toliko iz života, da dobre međuljudske odnose, bratske odnose koji postoje između Srba i Bošnjaka, treba graditi pažljivo, kontinuirano i da je to težak put, a da treba uvek kada postoji ovakvo iskakanje i ljudi koje prave ovakve strašne stvari, takve ljude kazniti strogo, za primer i javno, nagraditi one promovišu pozitivne stvari, koji grade dobre odnose i koji unapređuju ovu zemlju, a kazniti one koji to zaslužuju.

Zato pozivam ministra policije da mi da izveštaj na koji način su ovi ljudi u tom trenutku kažnjeni. Ja sam to i tad tražio i najavio da ću tražiti da vidim šta je, kako su ti ljudi sankcionisani.

Takođe, tražim da se vinovnik ovog gnusnog zločina, i samo ga gledam kao policajca, nikako drugačije, što pre privede pravdi i adekvatno kazni. Nikako drugačije ga ne gledam nego kao policajca, nekog prema kome smo mi građani kojima je trebao da zaštiti integritet, čast, o životu da ne pričam, smo davali novce da se školuje, danas mu plaćamo platu da živi, da pokaže se takva agresija da se jedan mladi ljudski život ugasi.

Zato pozivam policiju da što pre privede pravdi ovog vinovnika. Pozdravljam to što su uspeli da se uhapse i uhapšeni su oni koji su mu pomagali da pobegne i najavljujem da ću pratiti, a verujem i svi vi, sudski proces i da ovakva zverstva treba kazniti maksimalnom kaznom, onako kako se zaslužuje javno i da se to više nikada ne ponovi nigde, a najmanje u sredinama u kojima Bošnjaci, Srbi ili druge međunacionalne zajednice, manjinski narodi sa većinskim narodima žive u vekovnim dobrim odnosima i bratskim odnosima, zaista je nešto što moramo imati pozornost za ovakve stvari.

Još jednom ponavljam i prosleđujem ovo pitanje ministru policije. Očekujem najskoriji odgovor.

Uvažene koleginice…

(Robert Kozma: Replika.)

Uvažene koleginice i kolege, mislim da ću biti u temi. Mislim da ni jednom civilu u ovoj državi nije potrebno oružje.

Prošle nedelje sam na18. maja, koji smo obeležili kao Dan sećanja na žene ubijene u porodičnom nasilju ukazao na jednu mračnu statistiku, na brojke i na jedan kontinuitet ubijanja žena. Rekao sam da je jedna trećina tih žena ubijena vatrenim oružjem.

U zadnjih 10 godina ubijeno je više od 300 žena u porodičnom nasilju, uglavnom sve, većina vatrenim oružjem. U zadnjih 10 godina u ovoj državi bilo je preko 1.000 ubistava i to 529 ubistava, 487 teških ubistava, a ubistava iz nehata ne znam koliko je bilo.

Podsetiću vas da prema srpskom zakonodavstvu pucanje u vazduh je zabranjeno, pričam samo o ubistvima iz nehata, Krivičnom zakonikom i Zakonom o oružju i policiji, odnosno municiji. Čak oba ova zakona nisu dovoljna i ne sprečavaju ovdašnji svet da na svadbeno veselje pođu sa toliko oružja da bi mogli da ratuju par dana. Malo se puca kad se otme mlada, malo se puca u predmete, malo u jabuke. Puca se kada muškarci postaju punoletni, kada se rađaju deca, kada se šalju u vojsku, kada se vraćaju iz vojske, puca se, bogami, i u vojsci. Puca se kad se ljudi napiju. Puca se da se oteraju đavoli. Puca se kada se proslavljaju verski praznici. Puca se kada se proslavlja bilo šta. Jel to normalno?

Ubistva vatrenim oružjem nižu se godinama, „Deca se igrala očevim pištoljem koji je slučajno opalio“, „Mladić nehotice ubio brata dok je vitlao po kući oružjem“, „Ubio ženu vatrenim oružjem“, „Ranio komšiju u svađi“, naslovi su tekstova i naslovi koje možemo videti svaki dan u crnoj hronici.

Sa druge strane, ja sam tražio pomno i nisam našao ni jedan podatak, ni jedan naslov da se kaže da je oružje nekoga spasilo i da je spasilo nekome život, jer po našem zakonu da bi neko držao oružje, on ga mora držati u sefu, pod ključem, mora imati municiju koja je na potpuno drugom mestu. Pa, ko to može da stigne da ode da uzme oružje da ga repetira, da ga pripremi da se odbrani? Niko, takvog naslova nema.

Zaista nemam odgovor ni na pitanje, zašto? Šta će nama toliko oružje po kućama? Odakle ta fascinacija oružjem u našem društvu, kao da je oružje u životu ljudi nešto što se podrazumeva, kao što se podrazumeva žaoka na škorpionovom repu ili kandže na mačjoj šapi.

Ja sam pitao moju decu pre neki dan dok sam pripremao ovaj govor: „Deco, za šta služi oružje?“ Oni su mi rekli: „Da ubijete čoveka ili životinju.“ Ja sam zatim rekao: „A da se odbranite?“ Oni kažu: „Opet će te, babo, ubit nekoga“. Zašto će nam toliko oružje? Ta fascinacija oružjem? Odakle fanatična želja roditelja, koji je lekar, da mu dete bude pucač, komandos, a ne da je humanista, da pomaže drugima, kao što je i njegov otac? Odakle ta želja?

Nemam odgovor na to pitanje, ali sigurno znam i garantujem vam da nema potrebe da bilo koji civil drži oružje u svojoj kući. Nama treba efikasna, dobro naoružana policija, treba nam dobro naoružana i efikasna vojska, a oružje u kući nam je nepotrebno.

Najiskrenije verujem da je razoružavanje preka potreba našeg društva i najodlučnije podržavamo ovu akciju koju je pokrenula Vlada i kao što rekoste, premijerka, zaista je podatak da je više od 35.000 komada oružja pokazatelj da su građani uvereni u ispravnost poteza ove Vlade i da treba da predaju to oružje.

Podržavamo naravno kao poslanička grupa sve ono što ova Vlada čini u uspostavljanju dijaloga i spuštanju tenzija u ovom teškom trenutku. Ovaj trenutak se mora iskoristiti za promovisanje mirnodopskih vrednosti. Moramo svim kapacitetima ubediti naše građane da im vatreno oružje u kući može doneti samo nesreću i da se bezbedno društvo gradi na principima, moralu i pravilnom odgoju.

Pored insistiranja na oduzimanju nelegalnog oružja, podržavamo i pooštravanje kriterijuma za izdavanje dozvola. U našoj zemlji, gospodo, dozvola se dobija na osnovu tri zahteva. Ljudi traže oružje za sport, za lov ili za odbranu, sopstvenu odbranu. Od preko 400.000 dozvola, preko 200.000 su date da bi se, da kažem, zarad lične bezbednosti. Da li je moguće da u ovoj državi 210.000 ljudi se oseća nesigurno?

Šta je u stvari razlog? Razlog je da se nije poštovao zakon i da se davalo to oružje ispod ruke, ispod žita. Sa tim se mora prestati i ja se slažem sa ovim predlogom – nema izdavanja dozvola i revizija za sve dozvole.

Kakvi crni telohranitelji, bre? Neću da vidim više te ljude. Kakvi političari da imaju telohranitelje? Kakvo oružje crno? Drago mi je što me doktorka i ministarka podržavate. Bar vi znate koliko se mi trudimo da jedan ljudski život spasimo.

(Tatjana Manojlović: Zakažite sednicu…)

Molim vas, nemojte molim vas da me prekidate. Nemojte da me prekidate.

Moram da se osvrnem i na sramnu prošlonedeljnu inicijativu nekih kvazi patriotskih poslanika koji su tražili podatke koliko se oružja prikuplja u sredinama u kojima žive manjinski narodi. Kakav je to bezobrazluk? Kakav je to bezobrazluk? Etiketirati manjinske narode, svađati većinski i manjinski narod u trenutku kada nam treba sabornost, kada nam treba bratstvo, kada treba da se ujedinimo oko zajedničkih principa. E, to je politikanstvo i to je za svaku osudu. To je za svaku osudu.

Tragedija koja se nama desila, gospodo, na najbolji način nam je ukazala da se negovanje kulture rata, koje je dominantno na Balkanu u zadnja dva veka, a koju predvode kvazi patriotske i nacionalističke elite, ne donosi nikakvo dobro, osim bola, gubitka najmilijih, osim krvi i želje za osvetom. Pokazuj ti na sebe. Pokazuj ti na sebe isto.

Danas sam vas čuo da optužujete neke od poslanika ili da optužujete nekoga da je član SNS. Ništa to nije manje nego što se dešava obratno. Ništa to nije.

Danas sam čuo da je neko ko je u vrtiću optužen za nešto član SNS. Molim vas, pa kakav je to nivo? Kakav je to način dijaloga? Apsolutno neprihvatljiv.

(Ivana Parlić: Pa, jeste.)

(Tatjana Manojlović: Jeste.)

No, da se vratimo na temu.

Da se upristojimo, da ne debatujemo.

Pozivam vas sve da uđemo u ozbiljnu kampanju da se Srbija razoruža, da postanemo jedno mirnodopsko društvo koje će da gaji kulturu pobedničkog duha, jer mi smo pobednici u sportu i u nauci i u svim oblastima, u zadnje vreme i u privredi i zaista smo država koja može mnogo toga pozitivnog da učini, ali nam je za to neophodan iskren razgovor, smirivanje tenzija i zaista jedan, da kažem, normalan ton u našim debatama. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, dragi prijatelji, 18. maj je 2017. godine, Vlada Republike Srbije proglasila za nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja.

Na ovaj dan, podsećamo se, 18. maja 2015. godine kada je za samo tri dana ubijeno sedam žena, nažalost i ove godine na ovaj dan, a to je današnji dan obeležavamo sa izuzetno lošom statistikom i sa jednim kontinuitetom koji ne uspevamo kao društvo da prekinemo. Govori se da je 15 žena i dve devojčice od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno i to je zaista strašno, jer statistika kaže da je nedeljno po jedna žena od početka godine ubijena.

I pored velikog rada na unapređenju zakonodavnog okvira svih nas, usvajanja zakona koji su jako moderni i na zapadu efikasni, mi kao što vidimo nismo rešili ovaj problem. Koliko je ovo slojevit i težak problem pokazuje i činjenica i podatak da je 28.000 poziva bilo za pomoć samo ove godine, policiji za ovakav vid nasilja. Ogroman problem.

Ono što mi možemo da uradimo jeste da pre svega ličnim primerom i svojim angažovanjem menjamo položaj žena u svim oblastima na bolje, da pre svega preduzimamo najjače mere u vidu preventive.

Što se tiče Odbora za ljudska i manjinska prava, mi smo dobili nekoliko inicijativa i Odbor je izuzetno aktivan na ovom polju. Krajem godine smo održali jednu konferenciju u saradnji sa Ženskom parlamentarnom mrežom koju smo nazvali institucionalni okvir na femicidu u Republici Srbiji i tu čuli sve aktere tog našeg sistema šta se čini, šta oni misle da su problemi i šta možemo da unapredimo.

Najavljujem ispred Odbora, ne jedno javno slušanje, nego sesiju javnih slušanja i sednica koje će se baviti ovim pitanjima i pozivam sve da svojim predlozima doprinesemo rešavanju ovog izuzetno teškog problema. Podsećam vas da je Odbor podneo na usvajanje određene zaključke kada smo raspravljali o Povereniku i Zaštitniku građana i ti zaključci prevashodno su se odnosili na ovaj problem gde tražimo od institucija, države da na svim nivoima izvrši presek i analizu šta još treba da učinimo, šta je pogrešno ili šta možemo da unapredimo.

U tom smislu, na današnji dan, pored ove najave, želim da podsetim da mi imamo o koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i ovom prilikom šaljem sugestiju predsednici ovog koordinacionog tela, potpredsednici Vlade, Maji Gojković da maksimalizuje svoje delovanje i postavljam pitanje šta je planirala i šta će učiniti da dođe do bolje sinergije u radu državnih organa da bi ovaj problem koliko-toliko usporili i došli do nekog rešenja kojim ćemo zaista napraviti neke pomake.

Na kraju, želim da vam kažem i podatak da je trećina ovih žena ubijena vatrenim oružjem. Tako da, ono što je Vlada učinila i što čini, i što smo videli za desetak dana da je preko 15.000 komada različitog oružja predato, izuzetno je veliki korak razoružavanje, demilitarizacija, pacifikacija svih nas je jedan veliki korak u pravcu smanjenja ovog problema. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, ja ću odmah početi od Zaštitnika građana.

Kada smo prošle godine raspravljali o novom Zakonu o Zaštitniku građana, ja sam podvukao da je to jedna od institucija koja je jako mlada, rekli su već neki ovde pre mene, ona datira iz 2005. godine u našoj državi, a istovremeno su i podsetili da u nekim zapadnim demokratijama kao što je Švedska postoji više od dva veka, je paradigma značaja i kvaliteta koji dobijaju građani sa uvođenjem nezavisnih institucija. To je pokazalo vreme.

Zbog čega je tako? Ja se ne bih složio sa prethodnim govornikom. Mislim da je ombudsman, odnosno zaštitnik građana bio jako vidljiv, na jedan dostojanstven način, jer on može upasti u zamku politike, i da je pre svega služio građanima. Na jedan dostojanstven i otmen način bio je jako vidljiv i čini mi se da je dobro vodio ovu instituciju.

Zbog čega je značajna ova institucija i zbog čega su je i građani procenili kao jako aktivnu i jako bitnu? Zbog toga što je ona u očima građana sredstvo kojima mogu da isprave neku nepravdu koja je njima načinjena. Uglavnom govorim o grupama, odnosno o građanima koji su marginalizovani i koji su u težoj poziciji da ostvare neko svoje pravo koje im država garantuje. To je bila zadnja karika da oni dođu do nekog zagarantovanog svojeg, pa i ljudskog prava.

Meni je drago što Zastupnik građana danas u našem pravnom sistemu ima značajno mesto i ona jeste zaista civilizacijsko dostignuće. Zbog toga i mislim da je na svima nama zadatak da pomažemo ovoj instituciji. I ovom današnjom raspravom mi opet dokazujemo koliko je ona bitna, jer su greške jako česte i moguće i mora da postoji neko ko će ukazivati na njih. Govorim o javnom sektoru, državnom sektoru, različitim upravama, različitim telima, koja svakodnevno puno rade i zato, verujem, puno i greše. Ali, nikako se ne smeju ogrešiti o osnovna ljudska prava naših građana i tu je centralno mesto zaštitnika građana. Opet kažem, on je bio jako vidljiv i ja mislim i stava sam da je dobro radio.

Podsetio sam se da smo prošle godine doneli jedan novi zakon o Zaštitniku građana, gde smo ojačali ovu instituciju i brojčano, ali smo omogućili da ima i stabilnije finansiranje i taj način kao zakonodavno telo učinili sve da ova institucija bude stabilna i da radi optimalno.

Nije samo zadatak Zaštitnika građana da prati, odnosno ukazuje na određene greške. Neko je pomenuo da on zaista danas u zapadnim demokratijama, pa i kod nas ima vrlo proaktivnu ulogu i može da inicira izmene zakona, da prati zakone i, kao što čusmo, da ukazuje na određene probleme u našem društvu i da ukazuje na njihovo rešavanje, na loše stvari koje se dešavaju i koje treba kritikovati.

Vi znate da je u Skupštini mnogo puta Pašalić iznosio svoje zamerke, svoje stavove i to je jedan od načina da se određeni problemi koji postoje u našem društvu ukažu, da se na njih ukaže i da postanu vidljivi.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova redovno razmatra godišnji izveštaj Zaštitnika građana i iz tih izveštaja jasno proizilazi koliko su raznovrsni i obimni poslovi koje Zaštitnik građana obavlja. Tako kroz razmatranje izveštaja možemo pratiti koliko je ova institucija na čelu sa gospodinom Pašalićem, koji obavlja funkciju od 2017. godine, bila uspešna u dosadašnjem radu.

Iz izveštaja Zaštitnika građana koji je dostavljen Narodnoj skupštini u martu ove godine možemo videti da su intenzivirane aktivnosti Zaštitnika građana i da su oni imali kao rezultat povećanje efikasnosti ove institucije. Okončano je ukupno 92% predmeta primljenih tokom 2022. godine, što svakako govori o efikasnosti rada ovog organa. Znači, za nekih pet godina sa 67% podigli smo efikasnost na 92% po predmetu, što je zaista dobro i što treba pohvaliti.

Ono što je posebno važno na međunarodnom nivou jeste što je Zaštitniku građana krajem 2021. godine ponovo dodeljen „A“ status kojim on, koji dodeljuje Globalna alijansa nacionalna institucija za ljudska prava, kojim on može da zastupa i učestvuje u radu regionalnim i međunarodnim institucijama u oblasti ljudskih prava i posebno ima pravo obraćanja na sednicama Saveta za ljudska prava u UN.

Još jednom ponavljam da smo mi Zaštitniku građana jako prošle godine proširili polje delovanja i da je on bio zaista prepoznatljiv, bio dostupan građanima ali i medijima. Meni se čini da je jedna od njegovih posebnih aktivnosti koju treba pohvaliti, ona aktivnost koju oni tamo nazivaju u ovoj instituciji „Otvorena vrata Zaštitnika građana“, kojom su u toku godine kroz inicijativu građana, građani mogli da ostvare lični kontakt sa Zaštitnikom i sa njegovim upošljenicima i reše neke svoje probleme. Ostvarilo je ovu mogućnost više hiljada građana Srbije.

Ja zaista mislim da kada se radi o najugroženijim, najlošijeg imovinskog statusa, građanima naše države, da je ovo jedini i najefikasniji način da se reši neki njihov pojedinačni ili problem koji imaju - direktnim kontaktom sa ovom institucijom i onda informisanjem šta i na koji način treba da učine, ili šta na koji način treba da reaguje Zaštitnik, da bi oni došli do nekog svojeg osnovnog prava.

Obavljanje funkcije Zaštitnika građana je veoma odgovorna i zahteva visoku stručnost i radno iskustvo. Dugogodišnje iskustvo gospodina Pašalića svakako je doprinelo tome da se adekvatno odgovori na brojne izazove i da postupci kontrole rada organa uprave dobiju pozitivne ishode i da se time unapredi rad organa te uprave, a sa druge strane da građani dobiju kvalitetnu upravu, što je imperativ koji pred svima nama.

U svakom slučaju, moja poslanička grupa će podržati njegov ponovni izbor kao i izbor svih predloženih kandidata za visoke funkcije i sve predloge koje imamo na dnevnom redu. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmatrao je izveštaje za 2021. godinu Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i utvrdio je predloge zaključaka koji su pred nama i koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine.

Predlozi tih zaključaka sadrže preporuke i mere za unapređenje stanja na polju ljudskih prava u određenim oblastima. Mi smo njima ukazali na određena prioritetna pitanja za koja smo smatrali da Vlada i nadležna ministarstva treba da rade i da intenziviraju svoje aktivnosti na tom polju, da bi stanje na tim poljima bilo bolje.

Mi smo posebno ukazali na potrebu unapređenja zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i uznemiravanja, efikasniju zaštitu i sprečavanje nasilja u porodici, razvoj usluga podrške u zajednici u cilju unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom, dalje, unapređenje prava nacionalnih manjina, posebno Roma i Romkinja, unapređenje rodne ravnopravnosti, naročito u javnom prostoru u oblasti zapošljavanja i zaštitu od diskriminacije po osnovu starosnog doba.

Svakako da pored ovih oblasti koje sam naveo postoji još oblasti na kojima trebamo raditi, ali ovo su, čini mi se, u ovom trenutku polja na kojima trebamo najviše učiniti i usmeriti svoju pažnju ka njima.

Na prvom mestu u našem predlogu zaključaka, kada je reč o razmatranju izveštaja o Zaštitniku građana, jesu, pre svega, mere koje je neophodno preduzeti radi unapređivanja prava deteta.

Iz izveštaja smo mogli da vidimo da je neophodno obezbediti dovoljan broj zaposlenih u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite i stručnih saradnika, u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koji se bave odgojem i potrebama dece.

Nažalost, i poslednji slučaj zanemarivanja i nasilja nad decom, kao i porodično nasilje često sa smrtnim ishodom, govore da je upravo ova oblast u kojoj trebamo što hitnije podići stepen pažnje i odgovornost delovanja svih nadležnih institucija.

Tu je, takođe, važna uloga nezavisnih državnih organa da maksimalno koriste svoja ovlašćenja, a ta ovlašćenja su velika. Pre svega, bitno je da Zaštitnik građana reaguje u ovakvim slučajevima i da pokreće postupke kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih državnih organa, što on redovno čini, što mi je i drago.

Sa druge strane, kada je reč o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, izuzetno bitan je mehanizam koji stoji na raspolaganju ovoj instituciji, a to je pokretanje strateške parnice. One daju mogućnost Povereniku da podnosi tužbe na račun diskriminisanog lica, a svaka dobijena parnica ima veliki značaj, naročito kada se radi o čestim oblicima diskriminacija ako je reč posebno ranjivim grupama. Meni je zaista drago i zaista ohrabruje činjenica da su u toku izveštajnog perioda okončane neke strateške parnice koja je Poverenica započela i zato pozdravljam napore ove institucije, jer dokazivanje diskriminatornog postupka sigurno nije jednostavno.

I ovaj put, kao i prethodnih godina, u našim predlozima zaključaka smo ponovili potrebu koordinisanog rada svih aktera koji rade na prevenciji nasilja u porodici, jer je to kod nas zaista jedan veliki problem koji imamo kao društvo, ali i naglašavam potrebu praćenja analize pojave nasilja nad ženama kako bi se utvrdili načini delovanja i uzroke ovih pojava. Očigledno je reč o problemu koji ima duboke korene. Pored dobrog zakonodavnog okvira i efikasne mere koje ima Zakon u sprečavanju nasilja u porodici, mi se i dalje susrećemo sa ovim problemom i brojke su zaista poražavajuće.

Ja zaista moram da pohvalim aktivnost, pre svega, Poverenice i Zaštitnika građana, njihovo prisustvo u medijima, današnja rasprava, prisustvo u Skupštini, stalni govor o problemima je za mene izuzetno bitan, jer verujte mi imam utisak da ljudi nisu svesni koliko su naši zakoni rigorozni i šta ima država na raspolaganju i očigledno da nisu prepoznali odlučnost države da stane u zaštitu svim diskriminisanim, a mi zaista na tom polju želimo da budemo, da kažem, promoteri zaštite protiv diskriminacije.

Jako me raduje, Poverenica je skoro svaki dan u medijima i Zaštitnik građana, evo juče, video sam da ste govorili o problemima koje imamo… Zamislite, mi u državi Srbiji imamo za isti posao žene, odnosno ženski pol, ja sam predstavnik predlagača, imaju manja primanja nego muškarci za isti rad, za isto obavljanje istog posla. To je neprihvatljivo i drago mi je što pokrećete redovno sve probleme.

Posebno smo osetljivi kao Odbor i kao institucija nezavisne na diskriminaciju prema ženama, prema deci, prema bolesnima, prema slabijima i jako me raduje… Prošle nedelje javnost je uznemirilo to što su žene sa svojim posebnostima, u ovom slučaju sa hidžabom, na nekim aerodromima posebno kontrolisane i neki vid diskriminacije je prema njima ostvaren i odmah je Poverenik za ravnopravnost reagovao, Poverenica, i zatražila je od javnih institucija, od Islamske zajednice, da pokrene postupak i da stoji na raspolaganju Poverenica da se pokrenu postupci. Protiv ovakvih pojava moramo biti složni i moramo jako reagovati.

U ovim institucijama sigurno svi diskriminisani, pogotovo žene, imaju podršku. Takođe, pozivam da svako ko ima bilo koju pritužbu u polju diskriminacije može da se direktno obrati Odboru za ljudska i manjinska prava koji ima svoje mehanizme, ima svoje radno telo koje se bavi predstavkama građana. Apsolutno moramo oštro reagovati i država hoće da reaguje i zaštiti svaku diskriminisanu osobu.

Ja znam da na aerodromima većina ljudi koji radi, naravno, njima je cilj bezbednost i oni rade profesionalno, ali znam da ima i pojedinaca koji hoće da, kada vide samu ženu, kada vide nezaštićenu osobu, kada vide neku osobu sa posebnostima svojim, pokušaju da je diskriminišu i da pokažu jednu neodgovornost.

U državnim institucijama takve osobe ne smeju da rade i pozivam i ohrabrujem sve da se obrate svim ovim našim institucijama koje su na raspolaganju, na kraju i Odboru za ljudska i manjinska prava. Neću dalje da dužim pošto ćemo pričati.

Drago mi je i pozivam sve predstavnike, u odboru svi imaju svoje predstavnike, raspravljali smo na način kakav je dostojan, prihvatićemo svaku preporuku i pozicije i opozicije na račun poboljšanja ljudskih prava u našoj državi i zato vas pozivam… Mi smo zaista bili otvoreni u ovim preporukama koje smo dali i koje upućujemo Vladi i državnim institucijama ukazali na vitalne probleme i u pravcu u kojem treba da deluju i stoga vas pozivam da ove preporuke usvojimo jednoglasno. Hvala vam svima.

Uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministri, predstavnici nezavisnih regulatornih tela.

Ako postoji neki oblik transporta infrastrukture koji je u prethodnim decenijama koji je bio zaista zapušten, to je svakako bila Železnica Srbije. Malo ko od nas se u prethodnim decenijama odlučivao da putuje našim železnicama, što zbog kašnjenja, što zbog stranih uslova. To je nešto što je fakat. Kao što je i činjenica da infrastruktura železnička u Srbiji doživljava trenutnu renesansu da govorimo o brzim vozovima, nešto što je evropski standard, da imamo deonice kao što je voz „Soko“ koji ide 200 km na sat i gde povezuje naša najznačajnija grada, gde se stiže praktično za manje od jednog sata, itd. To je zaista za svaku pohvalu.

Ali, železnica ne postoji samo zbog putnika. Železnica je i transportna kičma privrede jedne zemlje i zaista je jako bitno da se modernizuje i ubrza i ovaj koridor između Beograda i Niša. Ovom velikom investicijom će se omogućiti da pre svega putnici putuju jako brzo, da će voz ići preko 200 km na sat. Ono što je zaista izuzetno, što procena Evropske investicione banke kaže da će korist od rekonstrukcije imati oko dva miliona građana samo u prvoj godini nakon rekonstrukcije.

Kao što rekoh, železnica je i kičma privrede i procenjuje se da će nakon modernizacije ove pruge biti prevezeno više od devet miliona tona robe samo u prvoj godini. Na kraju, krajeva modernizacija će omogućiti bolju povezanost sa našim glavnim trgovinskim partnerima u Evropi, preko trans evropske mreže i preko Koridora „Orion – istočni Mediteran“.

Takođe, mi je od izuzetne važnosti i to što Vlada planira ulaganje u regionalnu železnicu. Nadam se da će u tom duhu uskoro doći na red i rekonstrukcija i izgradnja pruge Raška-Novi Pazar. Mi smo slušali ovde ministra koji nas je podsetio na neke istorijske momente i to da je pre 142 godine u ovoj istoj Skupštini raspravljano o potrebi za železnicom. Moram vas i ja podsetiti na neke istorijske podatke.

Godine 1875. šest godina pre rasprave u ovoj Skupštini o neophodnosti prve pruge u Srbiji, Beograd-Niš, postojala je inicijativa za izgradnju železnice koja prolazi preko Novog Pazara. Prvi razgovori o izgradnji železnice kroz Srbiju išli su u pravcu njenog povezivanja sa projektovanom turskom železnicom Solun-Skoplje, preko Kosova, odnosno Uvca do Sarajeva. Tadašnja srpska Vlada strahujući da bi železnička linija Beograd-Aleksinac omogućila Austrougarskoj da ekonomski, pa i politički ugrozi razvoj Srbije, tražila je od Porte vezu u pravcu Novog Pazara. Inicijativa je obnovljena i za vreme kraljevine Jugoslavije-SHS, ali se od nje nije dalje odmaklo.

Dalje, na ovom planu nije mnogo učinjeno, ali je više učinjeno i u Federativnoj Republici Jugoslaviji, 1949. godine počelo se uz pomoć omladinskih radnih akcija izgradnja pruge Raška-Novi Pazar. Čak su data i uspostavljeni koloseci. Lokalni list „Bratstvo“ je u feljtonima tada opisao, donosio vesti sa pruge Raška-Novi Pazar, ali nažalost nakon nekoliko godina rada došlo je do problema i stalo se sa tom izgradnjom.

Ono što je činjenica danas jeste da projekat postoji, trasa nove pruge je promenjena od strane CIP-a 2010. godine, modernizovana i generalni projekat je usvojen. Projektom je potvrđeno da se pruga gradi dolinom reke Raške, između starog i novog puta, to je nekih 20 km vitalnih za razvoj ovog kraja.

Nadam se, i žao mi je što ministar nije, jer je on dao obećanje prošle godine da će se graditi ova pruga od Raške do Novog Pazara, kao nastavak projekta rekonstrukcije koju je danas pominjao, između Stalać-Kraljevo-Rudnica. Gospodo ova pruga je od presudnog značaja za privlačenje investicija i razvoj turizma ovog kraja.

Mi nažalost u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici nismo imali niti jednog značajnog investitora, što nije samo nepravedno, već je i apsolutno neodrživo i što se mora u najkraćem roku promeniti. Postojanje železnice i dobra putna infrastruktura su preduslovi bilo kakvog razvoja. Izgradnja ove pruge bi bio udarac adrenalina u privredu ovog regiona.

Ono što bi meni posebno imponovalo i nadam se da će se ostvariti jeste da bi ova koalicija i ova Vlada bila upisana zlatnim slovima u istoriji stopedesetogodišnje borbe građana moga kraja za dovođenje pruge u ovaj kraj, odnosno do Novog Pazara i dalje.

Stoga, pozivam i ministra i insistiraću na ovom da se ovaj projekat koji je on obećao, o kojem je govorio i prethodni ministar Momirović, završi u što pređašnjem roku, u što bržem roku na interes razvoja i ovog dela naše zajedničke države Srbije. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, biću kratak i ponoviti neke stvari koje sam rekao i ukazati na jednu nelogičnost koju sam već ukazivao ministru Malom, negde u julu 2021. godine i tu je bila i premijerka, kada smo se usaglasili da je nepravedan transfer nenamenskih sredstava prema Novom Pazaru i da to datira od 2011. godine jednom nakaradnom, reći ću „dinkićevskom“ raspodelom koja je oštetila građane Novog Pazara, evo više od jedne dekade.

Usporedno sam pokazao i tada i sada sam pokazivao i vama sam dao kao u okviru ova tri amandmana jednu tabelu koju vidite da Novi Pazar je zaista oštećen. Mi smo i razgovarali sa vašim timom, sa vama, vi ste se usaglasili sa time, mislim da je ovaj amandman, praktično mi smo podneli tri amandmana, najbolji način da transparentno povećanjem nenamenskih sredstava za Novi Pazar, oko 200 miliona ispravimo tu nepravdu i da pokažemo da smo svi ravnopravni i jednaki u ovoj državi. Nažalost, mi smo imali nedavno popis koji će pokazati ono što se dešavalo u svim zemljama regiona, a to je da je ekonomska migracija i slab natalitet dala odraza na sve krajeve Balkana, pa i u Srbiji je taj trend isto.

Međutim, velika je radost što kraj iz kojeg ja dolazim, a pre svega Novi Pazar i Sjenica mogu da se pohvale sa visokim natalitetom i mi ćemo imati u Novom Pazaru oko 20% stanovnika više. Reč je uglavnom o mladim ljudima, jako ambicioznim ljudima, visokoobrazovanim ljudima, dobrim radnicima. To je potencijal koji ova država mora iskoristiti, pre nego se oni odluče kao neki drugi naši građani da odu iz ove zemlje.

Mislim da bi ovaj pravedan transfer prema gradu Novom Pazaru te ljude osnažio, a ja sam navodio pre neki dan da mi imamo i brojne infrastrukturne probleme. Država svakako na svaki način pokušava da pomogne i mi rešavamo infrastrukturne probleme, ali ovo bi bio zaista dodatni i pravedni podsticaj.

Pre neki dan je postavljen kamen temeljac, izgrađuje se u Novom Pazaru mnogo toga i Vlada radi mnogo toga. „Smart siti centar“ koji, došla nam je prvi put ministarka Begović, počinje izgradnja posle nove godine, oko 1.000 metara kvadratnih. Ona kada je videla koliko tu ima mladih i visokoobrazovanih ljudi koji zaista mogu da pokrenu inovacije i industriju tog kraja i cele ove države, uverila se u ono što pričam. Mi moramo iskoristiti kraj iz kojeg ja dolazim, ali pre svega to moramo učiniti jednom pravilnom i pravednom raspodelom sredstava.

Ja vas još jednom molim da porazmislite o ovom našem amandmanu i da što pre rešimo ovo na korist svih građana koji žive u mojem gradu.

Ja sam juče govorio da je jednakost i pravičnost kriterijum bez kojeg nema napretka i naveo sam nekog filozofa koji je rekao jednu divnu rečenicu da jednakost porađa vrlinu. Ja sam i danas, pošto imamo ovde posetu turskih parlamentaraca i predsednika turskog parlamenta i njima rekao i ustvrdio da ako ulože u Novi Pazar i u moj kraj, u te mlade ljude, visokoobrazovane ljude od pola IT sektora, do malih proizvođača, šivača i malih usluga, da će imati profit. Mi ne pozivamo nikoga da izgubi svoj profit. Pozivam isto i državu Srbiju da uloži u taj kraj, na interes svih nas, dok još imamo mladih ljudi koji žele da rade i koji imaju potencijal da rade.

Kada sam ja počinjao da radim u bolnici, ja sam samo jedan savet uzeo od svojeg profesora, čuvenog srpskog kardiologa, neću sada, da ne bih druge, samo jedan savet – budi pravedan prema pacijentima, budi pravedan prema kolegama, uspeh neizbežan. To je dalo rezultate. Zato pravedno, raspodelimo sredstva svim građanima ove države i očekujmo da istu snagu, istu želju, istu emociju ulože u njen napredak i razvoj.

Još jednom, molim vas da razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Hvala vam što ste me podsetili, a imam još spisak ovde. Emocija me povuče pa ne stignem da pohvalim šta je sve Vlada uradila. Niko to ne spori.

Imate i put prema Sopoćanima, put prema Raškoj se obnavlja, 12 miliona, pa Sjenica i Ivanjica urađeno, pa urađen put Karajukić Bunari, pa brza saobraćajnica, to očekujemo, i radi se projekat. Rekli smo dom zdravlja i škola u Sjenici, 12 miliona. U Sjenici smo sa predsednikom Vučićem o tome pričali. To je već započeto. Ništa ja ne sporim od toga. To pohvaljujem na svakom mestu, pogotovo Kliničko-bolnički centar. To je nešto divno. Pričam upravo o nenamenskim sredstvima.

Ako znate da Novi Pazar po novom popisu ima 120.000 stanovnika. Najveći broj nezaposlenih, najmanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi, inače u državnim institucijama, najmanja primanja prosečna. To su četiri kriterijuma koja određuju visinu nenamenskih sredstava.

(Marko Blagojević: Kako tu pomažu nenamenski transferi?)

To su kriterijumi koji određuju. Po tim kriterijumima mi dobijamo manje novca. Ta sredstva, naravno, nisu vezana za… To nisu investiciona sredstva.

U svakom slučaju, ja se vama zahvaljujem, ali mislim da je ovaj amandman koji sam ja tražio za potpuno drugu stvar opravdan, pravedan i da ga treba podržati. Na vama je potez.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, pomenuta je poslanička grupa SDPS-a i želim da kažem da je istina i da su dva naša amandmana odbijena, ali da je jedan uvršten i da se nadam da će biti usvojen, jer je reč o ispravljanju jedne nepravde, a ja sam o tome govorio u junu prošle godine ovde i usaglasio se sa ministrom Malim i sa premijerkom da je prema Novom Pazaru, kao gradu, načinjena višegodišnja nepravda i da su nenamenski transferi godišnji smanjeni zaista za velike svote.

Naravno, taj problem datira još iz vremena Mlađana Dinkića, koji nekim potpuno kriterijumima, samo njemu jasnim, je odredio svotu za Novi Pazar koja je manja u odnosu na broj stanovnika, broj zaposlenih, nezaposlenih, prosečna primanja, kao osnovnim kriterijumima, najmanja u ovoj državi.

Premijerka je i tada priznala da je ovde velika nelogičnost, da je ovo velika nepravda prema mom gradu i da će se to ispraviti. Upravo ovim amandmanima mi smo hteli kao poslanička grupa da na jedan transparentan način dođemo do povećanja nenamenskih sredstava za 200 miliona.

Tamo sam predao jednu, gospodine Stefanoviću jednu tabelu u kojoj vi jasno vidite o kakvoj nepravdi reč, ako uporedimo sa gradom Kraljevom, videće sada vrlo brzo, popis će pokazati, da Novi Pazar ima veći broj stanovnika, da ima mnogo više nezaposlenih, da ima manja prosečna primanja, da ima manje zaposlenih. Kraljevo ima više od 200 miliona više nenamenskih sredstava. To su ogromni novci. Hoću da kažem, uporedite sa Somborom, koji ima 85 hiljada, ima skoro isti broj kao Novi Pazar, pa, Loznicu, itd, itd.

Novi Pazar je grad sa 120 hiljada stanovnika, najvećim broje nezaposlenih, najnižim primanjima u državi, prosečnim. To je nešto što mi treba ovim amandmanom da rešimo. Kažem, od kako smo mi na vlasti sa koalicijom SNS uvek se pokušavalo iz rezervi da se nadomesti ova razlika, ali to nije dovoljno. To nije dovoljno i to nije pravedno. Zbog toga imamo predlog da se u nenamenska sredstva ovim amandmanom, koji ste usvojili, Novom Pazaru da 200 miliona više i da se tako izjednačimo i dobijemo nešto transparentno realno.

Novi Pazar je grad koji ima uvećan broj stanovnika za 20%. Novi Pazar je grad koji ima mnogo mladih. Novi Pazar je grad koji ima verovatno, u ovoj državi najviše nerešenih infrastrukturnih i drugih problema. Stoga je ovo jedna neophodnost. Novi Pazar je grad u Srbiji, jedini grad, u kojem osnovci idu u tri smene, u kojem deca idu u dve smene u vrtiće. To je neprihvatljivo. Ja ne tražim ništa što nam ne pripada, jer želim da se ova država gradi na principima pravde, pravičnosti i jednakosti. To su principi na kojima svaki kolektiv kvalitetan počiva i koji utvrđuju i uzdižu poštovanje ovoj državi na svakoj njenoj teritoriji, na svakom njenom delu. Stoga, sam ubeđen, jer verujem da je pravičnost, jednakost mesto koje porađa vrlinu. Bez jednakosti nema vrline, nema napretka, nema prosperiteta. Zbog toga sam ubeđen i verujem da će se, naravno imam i veliku veru u premijerku i ministra i u ceo vaš tim, i verujem da će se ovo pre ili kasnije rešiti na povoljan način, na interes građana Novog Pazara i Srba i Bošnjaka, i na interes celog tog kraja. Stoga još jednom vas pozivam da dobro porazmislite o ovom amandmanu i da ga usvojite.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko i uvaženi ministri, jedan veliki državnik je rekao – nemojte mi govoriti o vašem moralu, pokažite mi vaš budžet i ja ću znati kakve su vaše vrednosti, kakav je vaš vrednosni sistem. To je velika istina, jer budžet jedne države jeste upravo njena krvna slika i kao što lekar na osnovu te krvne slike može da mnogo toga kaže o zdravlju jedne osobe, tako i mi pogledom na jedan budžet, na budžet jedne države možemo mnogo toga da saznamo o finansijama jedne države. Ali, kao što ni krvna slika ne daje potpuni pregled zdravstvenog stanja jedne osobe, tako ni budžet Srbije ne možemo posmatrati izolovan, samostalan. Nismo mi sami na svetu. Nije naša ekonomija izolovana, ona je, i meni je jako drago što to kažem i što sam i prošli put pričao, direktno uvezana u ekonomiju EU.

Nažalost, negativni trendovi, o kojima mnogi pričaju, ministar je jako puno govorio, prelivaju se i na našu ekonomiju, pre svega jedno poskupljenje energenata koje je enormno i koje zaista pravi reperkusije i na naš budžet i na našu ekonomiju. Meni je drago što je Vlada, pa i ovo ministarstvo donelo, reći ću meni kao laiku, čini mi se, jedini mogući, a istovremeno najoptimalniji potez.

Naime, jedna od najznačajnijih stavki u ovom rebalansu jeste povećanje izdataka za tzv. finansijsku imovinu. To znači da je država na sebe preuzela i da ovim rebalansom preuzima neočekivano velike energetske sisteme u Srbiji, koji se našao pod najvećim mogućim udarom, kao i celokupni energetski sektor u Evropi.

Ovim potezom država Srbija preuzima na sve nas poskupljenje, a rasterećuje sve građane i rasterećuje sve subjekte u privrednom sistemu naše države. Mislim da je to solidarno. Mislim da je to najoptimalniji mogući potez koji smo mogli u ovom trenutku uraditi. Nadam se da će to biti privremeni potez i da će Vlada, obzirom da je stabilizovala u prošlom periodu svoj budžet i ekonomiju, uspeti da zaista pomogne građanima da prođemo i premostimo ove teške ekonomske trenutke i ne samo to – obezbeđen je novac i za velike kapitalne projekte. Pre svega ako pogledate, završavaju se sve gasne interkonekcije u državi Srbiji. Naravno, za mene koji dolazim iz Novom Pazara od izuzetne je važnosti to što završavamo i upravo se završava i obezbeđen je novac za završetak gasovoda koji ide od Aleksandrovca, Brusa, preko Novog Pazara do Tutina i izuzetno je bitno što je gasovod došao do tog kraja naše države. To je izuzetno bitno za Novi Pazar, ali to nije sve.

Nama je neophodno da razvijemo gasnu infrastrukturu i u samom gradu i mi smo imali razgovore sa predstavnicima „Srbijagasa“ i na tome se stalo. Apelujem i na ministarstvo i na „Srbijagas“ da se što pre završe ovi projekti, jer šta znači da smo doveli do Novog Pazara ili Tutina gas? Nama treba da taj gas distribuiramo u samom gradu i na taj način rešimo i problem zagrevanja, grejanja, ali i problem zagađenja, jer taj kraj se apsolutno greje na fosilna goriva.

Još jednom kažem da želim da apelujem i na ministarstvo i na „Srbijagas“ da uđemo u rešenje i ovog problema i učinimo dostupnim gas, kao što i činimo i kao što i Vlada čini za sve građane i sva domaćinstva u ovoj Srbiji. Imaćemo jeftinije grejanje, imaćemo čistiju zemlju.

Ovaj rebalans budžeta prepoznaje da su kućni budžeti porodica širom Srbije pod pritiskom inflacije i u njemu se nalazi nekoliko mera napravljenih da olakšaju ovaj inflatorni pritisak, a treba reći istinu i da je inflacija u Srbiji uvežena i zavisi pre svega od rasta cene nafte i energenata koji zastoje u globalnom lancu snabdevanja.

Najveći rashodi u budžetu su predviđeni za plate i oni su uvećani za 1,7%, ali posebno bih istakao i pohvalio što se ovim rebalansom predviđaju i veća sredstva pre svega za zaštitu socijalnu, čuli smo, 15 milijardi gde se nastavlja podrška svim onim projektima od izuzetnog značaja, pre svega podrška ženama koje rađaju prvo, drugo i treće dete, ali i podrška drugim socijalnim grupama. Imamo tu i podršku, odnosno onu subvenciju koju nastavljamo za kupovinu prvog stana majkama itd. što je po meni izuzetno važno za sve građane.

Pomoć mladim ljudima ni ovog puta nije izostala i na to ću se posebno osvrnuti i vidite da su rebalansom predviđena i sredstva za jednokratnu pomoć svim mlađim ljudima u vrednosti od pet hiljada dinara.

Naša koalicija posebnu pažnju, pored naših penzionera, poklanja mladim ljudima. Vi dobro znate da smo mi već u dva puta isplaćivali pomoć mladima, od 16 do 29 godina, u vrednosti od 100 evra. Zaista sam ubeđen da floskula da su mladi ljudi sadašnjost i budućnost, nije dovoljna i umesto nje je potrebno učiniti konkretne poteze, koje mi činimo i danas. Naime, mladim ljudima je pomoć potrebna sada i odmah, da se kriza prebrodi i da se premosti teška situacija, koja nije posledica njihovog ne angažovanja ili ne rada ili nedovoljne aktivnosti, već su na to uticale objektivne okolnosti.

Još jedan podatak je zanimljiv, da za vreme Kovid krize manje ljudi je pokazalo želju, po statistikama, da napusti zemlju. Svakako da su i ta davanja, dva puta po 100 evra, i jedna posebna pažnja koju smo pokazali prema mladim ljudima i omladini, doprineli i uticali na njihovu odluku. Ali, najbitniji podatak koji potvrđuje dobru politiku naše koalicije prema mladima jeste to što je nezaposlenost omladine skoro prepolovljena unazad par godina.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije Evropskog foruma mladih iz 2020. godine, ovo mene posebno zabrinjava, kao lekara, 50% naših mladih pokazalo je znake straha i depresije. Ovaj podatak je zaista frapantan.

Druga stvar, koja mene jako zabrinjava, jeste da su neka istraživanja pokazala da su mladi ljudi u Srbiji daleko konzervativniji i zatvoreni od generacije svojih roditelja, pa čak i od svojih baka i deka. Ovo istraživanje je pokazalo da manje od 20% mladih ljudi je vakcinisano, a da manje od 50% misli da je demokratija najbolji oblik vladavine. Možete da pretpostavite kakav je odnos mladih, prema EU. To je nešto što zabrinjava i što zajedno svi kao društvo moramo menjati.

Mi, kao društvo moramo učiniti sve da naše mlade ljude otvorimo prema svetu, da bez bilo kakvih kompleksa mogu ravnopravno, sa svojim vršnjacima iz bilo kojeg dela zemljinog šara, da uđu u takmičenje i konkurenciju. Bez toga nemamo šta da tražimo u budućnosti.

Meni je drago što imamo posvećenost ove naše koalicije prema mladima. To svedoči i to što smo formirali jedan poseban resor koji je posvećen omladini kojim će upravo rukovoditi kadar SDPS. Ja, upravo dolazim iz kraja naše zemlje gde je natalitet dobar i gde ima puno mladih, vrednih ljudi koji moraju biti zamajac razvoja ove naše zemlje. Želimo pružiti podršku mladima u svakom pogledu, pogotovo na nivou obrazovanja i sticanja znanja.

Pokazalo se da ovaj koncept, takozvanog novca iz helikoptera, koji je prvi put opisao veliki Milton Fridman, 1969. godine i on ga opisuje kao direktan transfer novca sa računa banaka na račune građana, jeste podstrek i ne deluje samo ciološki i već najfragilnije grupe podstiče, ali podstiče potrošnju u jednoj zemlji, što je jako dobro.

Podsetio bih da se Predlogom zakona o Penzijsko invalidskom osiguranju koji je danas pred nama, koji ćemo takođe razmatrati, predlaže i povećanje penzija za 9% za naše penzionere, koji su takođe pogođeni, izuzetno pogođeni ovom krizom.

Kao prvi odgovor na inflatornu krizu država je početkom godine isplatila jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Čuo sam u malopređašnjim govorima i neke nove predloge, još jednom podvlačim, ovaj rebalans je najbolji program podrške i upravo zbog toga ga mi iz SDPS podupiremo, što vodi računa o najfragilnijim grupama, o penzionerima, o ženama koje žele da rode, o starijim osobama, o omladini. Mislim da je dobro iskreiran da ga treba podržati.

Naravno, najavljeno je kao što je rekao ministar i držim ga za reč da će novi budžet za 2023. godinu predvideti povećanje plata i nastavak povećanja penzija iznad nivoa inflacije, što je za nas najbitnija stvar i što našim građanima obezbeđuje kakvu-takvu sigurnost.

Što se tiče izdvajanja koja su budžetom obezbeđena za nacionalne manjine, želim da se osvrnem i na to. garantovane su određene svote novca, ali hoću da kažem da samo finansiranje Saveta nacionalnih manjina većim delom zavisi od aktivnosti tih tela, odnosno da je njihovo finansiranje projektno, većim delom projektno. Upravo su Mađari, odnosno njihovo nacionalno veće je pokazalo kako kroz ogroman broj projekata, kroz ogromnu aktivnost, kroz kreiranje različitih institucija može da se povuče najveća količina novca iz budžeta. Oni su dobar primer da su dobro uradili.

Nažalost, neka druga veća nisu bila na njihovom nivou, nažalost to nije bilo ni Bošnjačko nacionalno veće i nije povuklo dovoljnu količinu novca, niti je ostvarilo neke učinkovite rezultate na polju promovisanja nacionalne kulture i identiteta manjinskih naroda.

Stoga, nadam se, obzirom da su izbori na nacionalna veća jako blizu, da će narod odnosno predstavnici nacionalnih manjina izabrati ljude koji će efikasnije, učinkovitije voditi njihove nacionalne savete i na taj način uspeti da više novca privuku iz državnog budžeta i ostvare više projekata, bolje se uvežu sa svojom državom i sa ministarstvima i na taj način da i nacionalne manjine dobiju veću svotu novcu, odnosno veći kolač iz budžeta za promovisanje svoje tradicije, kulture i svega onoga što je pozitivno i šta kažem, obogaćuje celokupnu državu.

Jako me raduje i ovde bih želeo da se osvrnem na zaposlene u privatnom sektoru tokom godina reforme koju je sprovodila Vlada, a koje su velikim delom bile posvećene podizanju konkurentnosti Srbije. Rezultate toga vidimo čak i danas u ovoj izuzetno teškoj godini globalne krize. Čak i u ovoj godini ostvaren je rast broja zaposlenih u privatnom sektoru od preko 30 hiljada, a što je još bitnije ostvaren je i rast zarada u privatnom sektoru od preko 5% i to ne samo zbog povećanja minimalne plate, već i u oblastima i sektorima budućnosti poput turizma i drugih sektora, što još jednom pokazuje da je naša ekonomija spremna za budućnost.

Jako mi je drago što se nastavlja ulaganje u subvencije i povećane su ukupne subvencije za 22%. Posebno me raduje što se za poljoprivredu povećava odvajanje za 16,5 milijardi dinara. Takođe, izuzetno me raduje nastavak infrastrukturnih radova. Drago mi je što je Vlada prepoznala značaj izgradnje brze ceste od Kraljeva do Novog Pazara, što se završava projekat. Moram da kažem da je sadašnja magistrala prezasićena, a to možete primetiti svi koji prolazite njome.

Trenutno se vrši rekonstrukcija i proširenje puta od Raške do Novog Pazara, što je jako neophodan projekat, ali mislim da za građane Novog Pazara od najvećeg značaja jeste, obzirom da Novi Pazar nema železnicu, da se uđe u projekat realizacije brze ceste od Novog Pazara do Kraljeva. Iako je utvrđena ruta autoputa koji će proći preko Peštera i kad se završi taj autoput, verujte mi da će ova cesta biti žila kucavica i tada za ovaj kraj i jedini najprirodniji put povezanosti ovog kraja sa ostalim delovima Srbije. Stoga, apelujem da se na ovom projektu nastavi.

Jako me raduje sve ono što smo uradili na polju zdravstva i raduje me što se 189 miliona evra više u ovom rebalansu prebacuje Ministarstvu za zdravlje. Raduje me što se nastavljaju ulaganja u medicinsku infrastrukturu, koja su bila istorijska. Svi kliničko bolnički centri, svi klinički centri, 40 lokalnih bolnica u Srbiji, bolničkih kompleksa se renovira i završava.

Meni je drago što će se i ono obećanje koje je predsednik Vučić doneo u izbornoj kampanji u Novom Pazaru vrlo brzo ostvariti. Naime, završava se uskoro tender za rekonstrukciju bolnice, odnosno prerastanje sa tom rekonstrukcijom bolnice u Novom Pazaru u kliničko-bolnički centar, čime će, nadam se da ćemo imati postavljanje kamena temeljca do kraja ove godine, ovaj kraj dobiti ovu instituciju koju zaista zaslužuje.

Izgradnja jednog takvog savremenog medicinskog centra u Novom Pazaru, kakvi su već izgrađeni u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, podići će kvalitet zdravstvene nege ne samo u Novom Pazaru nego u celom regionu, a savremeni uslovi rada predstavljaće najznačajniji razlog mladim lekarima, mladim stručnjacima, da ostanu u svojem kraju i da se razvijaju u svojem kraju, da pružaju i da se usavršavaju u tim savremenim kliničkim centrima.

Krizna vremena zahtevaju mudru ekonomsku politiku, isto kao što zahtevaju i porodice dobrog domaćina, koji će preraspodeliti ono što ima onima kojima je najpotrebnije. Istina je da je kriza i šansa za razvoj jedne države i za razvitak jednog društva, pre svega za one koji ne zanemare ulaganje u ljude i u industriju i u budućnost. Ovaj rebalans to uvažava.

Za nas socijaldemokrate verovatno je najbitnije što se rebalansom posebno vodi računa o našim najugroženijim sugrađanima, pa ćemo stoga podržati u danu za glasanje ovaj rebalans budžeta i dati mu apsolutnu podršku jednoglasnom podrškom i mislim da je ono što ovaj rebalans nama donosi najoptimalnija mogućnost koju je imalo ministarstvo i mogućnost da učini danas. Hvala vam.