Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je jako značajna tema i, čini mi se, dobro rešenje koje Vlada podnosi, odnosno koje ćemo amandmanom usvojiti, a to je odlaganje predviđenog popisa za 2022. godinu.

Popis stanovništva možemo definisati kao postupak prebrojavanja odnosno evidentiranja stanovništva i to je najznačajniji izvor podataka o stanovništvu. Jasno je da je to jedan dosta zametan i težak posao i da treba biti organizovan na najvišem mogućem nivou.

Obzirom da ovaj prostor, odnosno ova država, ima zaista jednu bogatu tradiciju u popisivanju svojeg stanovništva, obzirom da znamo koliko je popisa bilo i da je prvi popis bio još 1834. godine, sve do danas, zaista, jedan ogroman broj popisa je sproveden na relativno dobar način, što sve ukazuje da su vlasti ovih prostora uvek znale koliki je značaj jednog popisa i koliko je bitno imati sve informacije o svom stanovništvu.

U medicini, čini mi se, najteži postupak i najbitnije ono što treba jedan lekar da savlada jeste dobro uzimanje informacija, odnosno anamneza i najveća je veština postaviti dijagnozu. Čim imate dijagnozu, sigurnu i pravu, onda je lako dati terapiju. Međutim, kvalitet u postavljanju dijagnoze zavisi od informacija. Bitno je da su one proverene, da su one prave i kada jedan lekar ima dobre informacije, on brzo dolazi do prave dijagnoze.

Isto se može tako posmatrati i društvo i tu je popis praktično anamneza društva, jer, videćete da ovim popisom koji će biti mnogo modernizovan, u kojem ćemo uključivati i savremena tehnička sredstva, znači, nosiće monitore odnosno lap topove popisivači, oni će biti posebno edukovani, proći će jednu ozbiljnu školu i biti dobro pripremljeni, nećemo i neće stanovnici odgovoriti samo na pitanje – ko smo, koliko nas je, već će dati i odgovor na pitanje kako živimo, na brojna pitanja, kojima ćemo doći do zaista jedne kvalitetne informacije kako naši stanovnici žive, gde žive, u kolikom broju žive i kako im ova vlada, odnosno buduće vlade mogu pomoći na najbolji način.

Sve ovo kažem i pravim ovu analogiju da bih ukazao na zaista značaj popisa i na to da su na ovim prostorima popisi zaista uvažavani kao značajno oruđe i sprovođeni na vrlo kvalitetan način, rekoh prvi je sproveden 1834. godine, znači već dva stoleća je to kriterijum i po tome se svakako svrstavamo u najrazvijeniji deo EU kada je reč o statistici.

Moram da kažem da pravni prethodnik ovog Zakona o popisu stanovništva i domaćinstva i stanova iz 2011. godine, a da su povezani propisi koji će se odnositi na ovaj Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što je jako bitno. Znači, podaci će biti jako zaštićeni. Zatim, Zakon o zvaničnoj statistici i Zakon o informacionoj bezbednosti. Osnovna novina je, kao što sam rekao, da će prilikom popisa stanovništva se koristiti računari, što će u mnogome doprineti boljem i efikasnijem sprovođenju propisa.

Takođe, zahvaljujući ovome nadležni će biti u mogućnosti da ukrste geoprostorne i druge podatke popisa, što je jako značajno. Ovim zakonom je predviđeno i da se prikupi mnogo širi spektar ličnih podataka nego što je bilo u ranijim popisima, pre svega, naravno ime i prezime, datum rođenja, JMBG, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status. Jako je bitno da imamo ove podatke u vremenu kada su migracije jako intenzivne i praktično svakodnevni deo naših života.

Takođe, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece, njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada, način putovanja na posao itd. što je još osim ličnih podataka zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju u domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima kao npr. adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički porodični sastav, osnov korišćenja stana, vrsta stambenog prostora, vrsta energenta koji domaćinstvo koristi i drugi podaci.

Decidno sam želeo da ovo pročitam da bi se građani uverili da su ovo podaci koje valja dati i da su ovo podaci koji će jako koristiti.

Takođe, usled kompleksnosti podataka, načina prikupljanja zakon je predvideo i duže obuke propisivača. Jedna od značajnih novina ovog zakona jeste da predviđa pitanje i o muškom fertilitetu, znači rodno je korektan zakon.

Naime, do sada se prilikom popisa, samo su žene bile pitane koliko dece imaju. Sada bi na to trebalo da odgovaraju muškarci, time će praktično osim o bračnim se izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.

Obavljen je i probni popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Uspešno je sproveden od 1. do 30. aprila 2019. godine i to uzorku od 260 potpisanih krugova i 51 opštini. Ja mogu da kažem da je i grad Novi Pazar, odnosno jezgro grada sa svoja dva naselja, Izbicama i Trnavom bio obuhvaćen ovim i da je jako dobro što imamo ove pripremne aktivnosti koje će učiniti da popis koji će biti 2022. godine, najverovatnije, prođe u najboljem redu.

Svedoci ste vremena u kojem živimo. Pandemija ne samo da galopira, već počinje da uzima maha, da imamo zaista dosta poprilično veliki broj smrtnih slučajeva i da treba da budemo posebno obazrivi i posebno da insistiramo na sprovođenju epidemioloških mera i na vakcinisanju i da je dobra poruka odlaganje ovog popisa.

Podsetiću da i zemlje koje sprovode tradicionalan popis, naravno putem intervjua oko nas u Evropi, suočene su sa istim problemom i imajući u vidu i stav Eurostata, da je pandemija u velikoj meri uticala na proizvodnju evropskih statistika, i da su se mnoge zemlje našle u problemu sa sprovođenjem popisa, vidimo da su mnoge zemlje pristupile sličnim rešenjima kojima mi pristupamo danas.

U skladu sa tim, Vlada je podnela predlog Zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, kojim se traži odlaganje, a imamo i ovaj amandman, i naravno želim da kažem da ćemo mi iz SDPS ovo zdušno podržati.

Takođe, svesni smo da odlaganje donosi određene troškove, ali imajući u vidu zdravlje i ljudski život i da on nema cenu, sredstva koja će biti upotrebljena, za dodatne instruktore i popisivače, zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju, smatramo zaista opravdanim. Želim da kao predstavnik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, pre svega ohrabrim i pozovem pripadnike svih manjinskih naroda, da se slobodno i transparentno izjasne o svom nacionalnom i verskom opredeljenju, o svom jeziku i pismu i drugim posebnostima.

To je nešto, i na prošlom popisu zaista postojala je sloboda da se ovo čini, ovaj zakon koji je danas pred nama je jedan jako dobar zakon, okvir koji je usaglašen sa evropskom praksom. Znam da će država sve učiniti da zaista motiviše svoje manjinske narode, kao i većinski narod i tu smo svi na istom zadatku, da se apsolutno popišu i da slobodno iznesu sve svoje posebnosti i to zabeleže i ukažu i još jednom pokažu da je Srbija zemlja demokratskih principa i da zaista manjine su uvažene i imaju osnovna ljudska i manjinska prava na zavidnom nivou.

Republički Zavod za statistiku, uključiće predstavnike koordinacionih i nacionalnih saveta, nacionalnih manjina, u jednu posebnu radnu grupu, koji će pratiti aktivnosti i biti deo upravljačkog popisa. To je još direktan dokaz onoga što sam rekao, da država pokazuje želju i da daje alate, znači, uključiće dva predstavnika nacionalnih manjina, koordinaciono telo nacionalnih manjina je izabralo dva predstavnika. Jedan je Elvir Begović, član bošnjačkog nacionalnog veća, a drugi je Darko Vuković, član hrvatske nacionalne manjine, koji će pratiti i koordinisati popis manjinskih naroda.

Još jedan dobar mehanizam i oni će se potruditi i voditi računa da te popisne ekipe preslikaju procenat stanovništva, u mestima gde su manjine zastupljene u tim popisnim komisijama, odnosno popisnim ekipama budu predstavnici tih manjina.

Naravno, sprovoditi i koordinisati i pratiti kompletan proces popisivanja. Popis 2011. godine, obeležio je bojkot na koji su pozvali neki politički, verski lideri nekih manjinskih zajednica, tako da nam brojke koje danas imamo o broju bošnjaka, albanaca, nisu relevantne.

Za primer ću vam dati da prema broju prijavljenih za prebivalište u gradu Novom Pazaru, ima oko 127 hiljada stanovnika, dok je na popisu imao 100.400 bezmalo, jedna četvrtina stanovnika nije popisana ili da kažem u apsolutnom broju oko 20 – tak hiljada, naravno da je to imalo dalekosežne posledice, na pre svega, dotacije koje država daje i određivanje broja i lekara i bolničkih kreveta i broja policajaca i sudija.

Meni je drago što se tako nešto neće desiti, i to jeste bila jedna loša politička odluka, i koju su trpeli građani, ne samo bošnjačke ili albanske nacionalnosti nego i predstavnici svih naroda koji žive na teritorijama gde je bojkot sprovođen. Neću ocenjivati da li je uspeo ili nije.

U svakom slučaju, želim da kažem još jednu stvar, ja jesam bošnjak i predstavljam interese bošnjaka, ali želim da vam kažem da sam predstavnik i srpski interesovanih ljudi koji su glasali za mene. To je za mene posebna obaveza, ali i zaista, da kažem čast, da sam dobio poverenje građana koji žive u Sandžaku, da zaista zastupam, pre svega njihove interese i da rešavam njihove svakodnevne probleme, pre svega ekonomske i one koje imaju u svakodnevnom životu.

U tom smislu, želim da sledeći popis iskoristimo na valjan način, da zaista se popišemo svi i da damo, još jednom kažem, da dođemo do aktuelnih kvalitetnih podataka, koji će nam u mnogome pomoći da planiramo jednu uspešniju i bolju budućnost.

U tom smislu, moja stranka i predstavnici SDPS, će ovaj predlog Vlade podržati i naravno, mislim i na amandmane. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi prijatelji, nama u SDPS zaista je uvek čast i za nas je poseban trenutak kada se jačaju institucije ovakvih, odnosno kapaciteti ovakvih institucija. To govorim pogotovo kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Interes naše partije koja je socijaldemokratskog opredeljenja jeste pre svega istina, pravičnost, a istina nije onakva kakvu često izlažu mnogi ovde govornici.

Na primer, gradonačelnik Novog Pazara nema nikakvo vlasništvo u televiziji u Novom Pazaru i to možete u svakom trenutku proveriti. Evo, ja vas pozivam da proverite. Gradonačelnik Novog Pazara je bio vlasnik i učestvovao u vlasništvu onda kad nije bio gradonačelnik što čim je stupio na mesto gradonačelnika on se sa te pozicije povukao. To prethodni govornik vrlo dobro zna, jer je već izgubio jedan sudski proces i treba nadoknaditi za iznošenje neistina gradonačelniku Novog Pazara nekih trista hiljada. Ima još jedan spor na koji se prethodni govornik još nije pojavljivao ali sam ubeđen i garantuje da će i taj spor izgubiti.

Znači, nije uopšte sporno da tražimo istinu, da tražimo podatke i to je osnovno evropsko pravo i to je pravo da ojača našu demokratiju ali ne možemo tražiti i praviti istinu onakvu kakva nama odgovara. Na primer ovde se često pozivamo na tu televiziju u Novom Pazaru, netransparentnost i pogledajte na primer Prijepolje. Evo, probajte da utvrdite informacije kako je u prošlom mandatu u opštini Prijepolje u kojoj je vlast činila grupacija, odnosno politička stranka prethodnog govornika, kako je delila medijima novce? Kako to da je delila novce njima bliskim televizijama, praktično ne kažem njegovom televizijom koja u opšte nema emitovanje i signal koji je iz Novog Pazara i nema signal u Prijepolju? Da li je to ta pravda i da li je to ta dostupnost informacija o kojima mi pričamo?

Znači, apsolutno podržavamo ovu instituciju, jačanje njenih kapaciteta, ali da bude jednakih aršina za sve.

Grad Novi Pazar, gospodine Povereniče, evo vama da kažem, je u 2020. godini proglašen za jedan od najtransparentnijih gradova. Praktično, po tom indeksu transparentnosti jedino je Bečej bio transparentniji od grada Novog Pazara. Po tom indeksu, na primer, Bečej ima 83, a Novi Pazar ima 82 poena.

Znači, apsolutno ono što radi aktuelna vlast, u kojoj je SPDS stožer, jeste da se trudi da se prema imovini građana odnosi zaista korektno i to možemo lako proveriti. Proveriti vi naše imovinske karte, proverite sve funkcionere u gradu, a proverite i druge. Znači, lako ćete doći do istine ako je to cilj.

Gradonačelnik Novog Pazara, ja vam garantujem, među građanima Novog Pazara u poređenju sa drugim gradonačelnicima ili predsednicima opština ima najjaču podršku.

Zato ja burno reagujem kada se nekom za koga ja smem glavom da garantujem da je čestit pokuša da mu se da nešto što nije istina i nešto što ne bi trebalo da se čini. Pogotovo mi je neprihvatljivo da o gradu u kojem ste odlučili da živite i koji vas je primio oberučke i u kojem ste bitan faktor iz dana u dan na svakom mestu pričate na najgori mogući način. To je za vas vid političke borbe. Znači, takve stvari su neprihvatljive.

Upravo, prethodni govornik je povredio jednu od informacija o zaštiti ličnosti, neproverenu, neistinitu stvar, amputirao je jednom čoveku koji je igrom slučaja gradonačelnik u Novom Pazaru. I to je nešto što je neprihvatljivo.

No, da se vratim onome što je zapravo naš cilj i naša poruka, a to je da se SDP zaista trudi na svakom mestu da promoviše političku korektnost i da osnaži sve institucije ove države koje su, da kažem, evropska tradicija i evropsko pravo. Brojni su razlozi za jačanje kapaciteta ove institucije.

Pitanje zašto je podatak o ličnosti jedno od najznačajnijih pitanja u pristupanju EU, to je tema. Vi dobro znate, pregovaračkih poglavlja i 23 i 24, to su najbitnija poglavlja, svi dobro znate da se ona prva otvaraju, zadnja zatvaraju, na to su ljudi u EU najosetljiviji i na to i mi treba da smo lično najosetljiviji, jer zaštita pojedinca, njegovih ljudskih prava, manjinskih prava je zaista imperativ.

To mi u ovoj zemlji dobro i činimo, jer, vi dobro znate, imamo i kvalitetan Akcioni plana za Poglavlje 23 koje je revidirano u julu 2020. godine, koji je predvideo jačanje kapaciteta Poverenika.

U Srbiji je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen, podsetiću, još u novembru 2018. godine, sa odloženom primenom od devet meseci, počev od avgusta 2019. godine. Time je Srbija u vrlo kratkom roku od stupanja na snagu Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti u EU iz maja 2019. godine, uvela u svoj pravni sistem visok stepen zaštite ličnih podataka.

Ovim zakonom se korpus zaštite osnovnih prava i sloboda značajno proširuje, ali time i Poverenik dobija nove nadležnosti i zaduženja. Pre svega, on ima ulogu nadzornog organa koji vrši kontrolu nad sprovođenjem ovog zakona.

Naravno, mi trebamo da jačamo ove institucije, ali zna se šta je parlamentarna demokratija, zna se da u parlamentarnim republikanskim sistemima bi parlament trebao da ima odlučujuću ulogu i najbitnija kontrola u ovoj državi treba da bude ovaj parlament, i poslanici koji sede u njemu koji treba da nadziru zakone i svojim integritetom i autoritetom da jačaju i parlament i ovu državu.

Naravno, vi ste kao institucija podređeni, odnosno iznosite svoje, možda je loš izraz podređeni, ali mi smo vaš glavni organ, odnosno, da kažem, oruđe i u jednoj zajedničkoj smo akciji i na zajedničkom putu. Ali, još jednom ponavljam, da je nama interes da ojačamo vaše kapacitete i to, koliko mi se čini, danas i činimo.

Ono što možemo uvideti u Izveštaju Poverenika proizilazi iz samog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jeste da postoji potreba usklađivanja i drugih posebnih zakona koji se odnose na obradu podatka o ličnosti sa novim zakonom. Po tom osnovu se može očekivati da se prošire nadležnosti Poverenika, što mi svesrdno podržavamo.

Postoji i deo nadležnosti Poverenika uveden Zakonom o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. To je za nas jako bitna tema. Ovim zakonom je propisano da Komisija za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta može obrađivati podatke o ličnosti samo po dobijenoj saglasnosti Poverenika.

Iz navedenog jasno proizilazi potreba jačanja kapaciteta Poverenika, čime bi se doprinelo efikasnosti u unapređivanju organizacije rada institucije Poverenika, pre svega u vršenju nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka ličnosti.

Za Narodnu skupštinu je pitanje nadzora nad primenom zakona važno i ključno pitanje. To je ono o čemu sam pričao, jer zakone i donosimo kako bi se njihovom efikasnom primenom i u većoj meri obezbedilo uživanje osnovnih ljudskih prava naših građanima.

Kada je reč o samom Zakonu o zaštiti podatka ličnosti, jasno je da ovaj zakon uvodi niz novina i obaveza, kako privrednim subjektima, tako i državnim organima kada je reč o prikupljanju i obradi ličnih podataka.

Sigurno će trebati dosta vremena da se svi subjekti na koje se zakon primenjuje organizuju i edukuju u vezi njegove primene. U tom smislu je takođe važna uloga Poverenika.

Na osnovu dosadašnjeg rada možemo zaključiti da Poverenik veliku pažnju posvećuju upravo edukaciji, a ne kažnjavanju, zbog kršenja odredbi ovog zakona i to je jako dobra i korektna stvar.

Takođe bih istakao još jednu važnu ulogu Poverenika, a to je da kroz svoje aktivnosti radi na unapređivanju svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti.

To je neophodno jer je reč o pravu koji nije u dovoljnoj meri poznat. U izvesnom smislu to je i razumljivo. Usled tehnološkog napredovanja i razvoja inovacija, sve je učestalije i rasprostranjenije korišćenje različitih baza podataka koje često sadrže i lične podatke. Time su izazovi za zaštitu ovih podataka sve veći.

Svakako da će tehnološki razvoj doprineti ekonomskom rastu i razvoju na unapređenju kvaliteta života svakog pojedinca. Međutim, neophodno je se da se sa druge strane osigura pravo na privatnost svakog građanina i zaštita ličnih podataka je garantovana najvišim aktom ove države, odnosno Ustavom Republike Srbije.

Iako je očigledno da su danas naši građani sve više svesni prava na zaštitu podataka o ličnosti i sa druge strane, da su organi vlasti i privredni subjekti sve više svesni da postoji ograničenje u prikupljanju i obradi ličnih podataka. Ipak je reč o vrlo kompleksnoj oblasti, zato ima još dosta aktivnosti koje treba da preduzmemo kako bismo u potpunosti primenili međunarodne standarde.

Kada govorimo o širokom spektru nadležnosti i zaduženju Poverenika, ne možemo, a da se ne dotaknemo aktuelne situacije vezane za pandemiju Korona virusa. Najviše zloupotreba ličnih podataka ima na internetu, a u vremenu pandemije povećane su komunikacije, upotreba interneta, znači, povećane su komunikacije u toj onlajn sferi za svakodnevne potrebe.

Takođe, veliki broj poslovnih subjekata svoje zaposlene su uputili na rad od kuće, i veliki broj usluga pruža svojim korisnicima elektronskim putem. Time pitanje bezbednosti ličnih podataka dobija novu dimenziju, jer je mogućnost zloupotrebe postala sve veća.

Što se tiče Predloga za Poverenika, odnosno da zamenik Poverenika bude gospođa Sanja Unković, iz njene biografije možemo zaključiti da ona svojim stručnim kvalifikacijama, profesionalnim iskustvom i dugogodišnjim radom u službi poverenika ima sve preduslove da kvalitetno obavlja ovu funkciju.

Na kraju bih želeo da istaknem da verujem da će izbor zamenika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti omogućiti bolje funkcionisanje organizaciju rada službi Poverenika i doprineti ukupnosti, efikasnosti ovog nezavisnog organa.

Podsetiću da je Poverenik, što se tiče saradnje sa Odborom za ljudska i manjinska prava i sa ovom skupštinom, da je ove nedelje, tačnije 22. marta, dostavio novi godišnji Izveštaj za 2020. godinu. Na tome vam se zahvaljujem, revnosni ste, aktivni.

To je ukupno 16. po redu godišnji izveštaj o radu Poverenika na sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti. Verujem da će se ovaj izveštaj u narednom periodu naći na dnevnom redu Narodne skupštine.

Eto, još jednom, da za ovaj prvi deo zaključim, imate zaista podršku u jačanju vaših kapaciteta. Mi iz Socijaldemokratije ćemo zaista uvek za nešto tako glasati i, naravno, otvoreni smo za saradnju bilo koje vrste.

Hvala vam.

Ko je na istini rekli su građani pre par meseci, gde je taj isti gradonačelnik dobio apsolutnu podršku i osvojio više glasova nego skoro obe opozicione grupe među kojima je i stranka gospodina Zukorlića.

Ne bih o imovinama. Izglasali smo nedavno zakon, pa možda on pregleda sve naše imovinske karte, pa će javnosti postati jasno ko su multimilioneri među političarima, a ko su skromni građani. Nego, ne bih ulazio u to. Ne bih se ni branio, nemam od čega da se branim.

Reći ću da je Novi Pazar divan grad. Svi su dobrodošli u njemu da žive. Ja to nikome ne zameram. To je zloupotreba teza. Ali, zameram da se o gradu priča najgore, da je to jezgro kriminala. Zamislite rečnik – kriminal je izašao iz šahti i preplavio ceo grad. To je rečnik koji smo čuli mi ovde u ovoj Skupštini i to je nešto što nikad neću priznati, jer znam da su moji Pazarci dobri ljudi, divni ljudi, čestiti ljudi i da kriminala ima manje nego u bilo kojem drugom gradu u ovoj državi iste veličine.

U svakom slučaju, mi u SDP-u smo za pravdu i pravičnost i pre ili kasnije ćemo do nje i doći.

Ja nemam od čega da se branim. Meni je žao što prethodni govornik ne spominje kriminal u svojim redovima i ono što se dešavalo u Prijepolju, ja o tome nisam želeo da pričam, i ko je to od funkcionera stranke koju on predstavlja, hapšen, za šta i kako?

Pokušavanje na svaki način da se kriminalizuje gradska vlast u Novom Pazaru je jedan manir koji prethodni govornik stalno čini, na svaki način vršeći pritisak, na svaki način izokrećući stvari apsolutno neistinitim podacima i ono što je danas trend – lažnim informacijama. To je nešto što građani Novog Pazara znaju i neće nikad prihvatiti.

Nastupi o koroni, vakcinaciji, jasno govore sve – na svaki način da se omalovaže i lekari i vlast i sve ono što je na vlasti. Ništa afirmativno da se kaže, ništa o svom programu, nego samo da se na najgori način svoja politička konkurencija oblati i kriminalizuje.

Ali, opet kažem, poslednju reč imaju glasači. Oni su merodavni i oni su već rekli, a to je da žele jednu modernu i časnu vlast, kakva je vlast u Novom Pazaru, kao i gradonačelnik koji je gradonačelnik svih građana u tom gradu…

Nije problem. Istini ne treba toliko vremena.

Uvažena ministarko sa pomoćnicima, gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, razvoj ruralnih oblasti, povezivanje industrijskih zona, povezivanje privrednih delova naše zemlje, unapređivanje i ulaganje u nove tehnologije i inovacije u poslovanju, zar bi i jedan od ovih navedenih ciljeva mogao da se ostvari bez stabilne internet konekcije i bez brzog interneta? Ne bi. Danas ono što smo podrazumevali pod dobrom infrastrukturom za privredni razvoj, dobre puteve, dobru električnu mrežu predstavlja i dobar internet pristup, brz internet, i to je praktično danas glavna komunikacija i glavni preduslov za industrijski razvoj. To je nešto na čemu mi iz SDP insistiramo, nešto što može da unapredi našeg radnika, nešto što može da mu poveća cenu i da ga zaista opskrbi sa neophodnim veštinama i znanjima.

Zbog toga ćemo ovaj zajam svakako podržati od 18 miliona. Od toga skoro dva miliona, 1,7 miliona su bespovratna sredstva i, naravno, njime želimo i jako mi je drago što se finansira širokopojasna infrastruktura, ja sam već o tome pričao, u ruralnim regionima naše zemlje. To je, još jednom kažem, dobar preduslov, ali obavezan preduslov za razvoj, industrijski razvoj naših krajeva, a znamo da su ruralni krajevi na kojima se ovde potencira, reći ću, najmanje razvijeni krajevi u našoj zemlji.

Znači, preko 500 ruralnih naselja će biti pokriveno, 500 škola u ruralnim područjima i preko 80 lokalnih domaćinstava. Širokopojasni pristup građanima omogućava, osim telefona i TV, da mogu da koriste i neke jako savremene servise i usluge – e-banking, e-poslovanje, e-zdravstvo, e-školstvo itd.

Znači, sada će neka baka, na primer, u novopazarskom selu Muhovu moći da se vrlo jednostavno prijavi za vakcinaciju u našem domu zdravlja ili da nam da informaciju da mi organizujemo naše službe, a to činimo u Novom Pazaru, i da pošaljemo ljude koji će vakcinisati i u tim ruralnim oblastima. Na primer, neki će student preko KoBSON-a Narodne biblioteke Srbije u okolini Brodareva, u Prijepolju moći da lista najsavremeniji udžbenik u bilo kojoj svetskoj biblioteci i na taj način bravurozno spremiti svoj ispit i da dođe do zaista kvalitetnog znanja.

Znam da je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u prethodnom mandatu, kao državna sekretarka, bila član Komisije za saradnju sa UNESKO za IT oblast i za informaciono društvo. Takođe, znam da je ministarka bila na čelu radne grupe za definisanje Nacionalne širokopojasne mreže. Znači, vi ste bili i promoter i kreator ove ideje da brz i kvalitetan internet stigne u sve krajeve naše zemlje.

Vreme u kojem danas živimo na najbolji način pokazuje šta znači i šta će značiti ljudima u ovim krajevima internet pristup, jer mi danas preko interneta se školujemo, razgovaramo, kupujemo, uče naša deca itd. Znači, ovo vreme je pokazalo da je vaša ideja i ono na čemu ste insistirali bilo jako bitno.

Nama u SDP glavni kriterijum za delegiranje naših funkcionera na javne pozicije jesu pristojnost i rezultati, minimum populizma i maksimum profesionalnosti. To je maksima našeg lidera na kojoj on uvek insistira.

Socijaldemokratska partija je lider u promovisanju ženskog preduzetništva, ženskog poslovanja, ženskog lideršipa i mogu da zaključim da je ministarka Matić pravi predstavnik naših političkih svetonadzora.

Želim da i vas, ministarka, i nas ljudi upamte po hajratima, po dobrim projektima koje će koristiti generacije posle nas. Na dobrom ste putu.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi gosti, uvaženi ministre, pred nama je izuzetno značajan sporazum za sve građane Republike Srbije, Sporazum između Republike Srbije i države Palestine o podizanju nivoa saradnje na temi bezbednosti. Svakako da je bezbednost pitanje svih pitanja i svakako da treba učiniti sve da učinimo bezbednijom i našu zemlju i naše zemljake koji putuju bilo gde i pozdravljam jedan ovakav sporazum.

Još je SFRJ imala odlične odnose sa arapskim svetom, a vi ste na dobrom tonu, imate odličan rezon. Palestina je ne samo za arapski svet, za ceo islamski svet posebno pitanje i posebno mesto, osetljivo mesto i to dobro zna i naš predsednik, koji je pokazao da je veliki prijatelj Arapa, a i Arapi su pokazali da su veliki prijatelji ove države.

Pomenuli ste Tursku. Preko hiljadu turskih preduzeća radi u Republici Srbiji. Preko milijardu evra je godišnja razmena i to ide na više. I dobro ste primetili, zaista je Palestina i palestinsko pitanje jako značajno za sve islamske zemlje, a glasnogovornik danas njihov jeste Turska.

Ono što želim da kažem jeste da je SFRJ među prvima priznala Palestinu još 1989. godine, a da je i Republika Srbija puno toga učinila za ovu zemlju.

Naime, 2011. godine za Palestinu Srbija je glasala za prisustvo Palestine u UNESKO. Takođe, da je Palestina primljena kao država posmatrač u UN i tu je Republika Srbija glasala za, itd, itd.

Stoga, želim da podsetim i da zaista insistiram i tražim i zamolim da pokušamo da kao država imamo izbalansiran odnos prema palestinskom pitanju, jer je to, pre svega, u interesu, u našem vitalnom interesu, državnom, u interesu priznavanja međunarodnog prava, na koje se mi toliko pozivamo, jer istom Rezolucijom UN 478, Jerusalim se tretira i danas kao okupirana teritorija i zabranjuje se premeštanje ili otvaranje ambasade u Jerusalimu svim zemljama.

Stoga, mislim da Srbija ne treba da žuri, treba da preispita svoju odluku i ako može odloži i izbegne jednu ovakvu odluku. Još jednom kažem, to je naš državni interes i to je nešto za šta mi treba da imamo poseban senzibilitet i čini mi se da ga imamo.

Što se tiče druge tačke, ja sam lekar i hranu tretiram pre svega kao lek. Hrana je lek. Mogu da kažem da genetski potencijal životne sposobnosti, ono što nauka definiše kao maksimalnu dužinu koja nam je u genotipu života zapisana, iznosi 120, 150 godina. Međutim, nekvalitetnom ishranom, lošom hranom, nezdravom hranom, nezdravom okolinom oko nas, nezdravim životom, mi tu dužinu života smanjujemo.

Mislim da Srbija može da se pohvali zaista da poboljšava proizvodnju poljoprivrednu, ostvarivanje na parcelama, da imamo izuzetno velike prinose, koji prevazilaze naše potrebe, oko 1,5 miliona smo čuli da proizvodimo žitarica, odnosno pšenice, a da izvozimo oko 700 hiljada i to je nešto što zaista treba pohvaliti. Zbog toga ćemo mi i ovaj sporazum zdušno podržati u danu za glasanje.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, za nas socijaldemokrate priča o pravosuđu je uvek na vrhu piramide našeg interesovanja i mi uvek posebnu pažnju posvećujemo i imenovanju novih ljudi, jer mislimo da je pravedno i uspešno pravosuđe ključ razvijenosti jedne zemlje.

Vi ste videli nedavni primer SAD koja je pod naletom jednog malignog populizma za malo poklekla i za malo je demokratija tamo gde je i ponikla u savremenom dobu poklekla, ali je jedini stub koji je odbranio demokratiju bilo pravosuđe.

Slobodno pravosuđe tamošnje je pokazalo kako pravosuđe na pravi način brani integritet jedne države, slobodu ljudi u njoj, ali i kako je pravedno i nezavisno pravosuđe motor u razvoju jedne države.

Stoga, danas ćemo podržati i pozitivnog smo stava i ovim uglavnom mladim ljudima koji su predloženi. Jasno je da su oni stekli relativno dobro iskustvo, da su obrazovani u skladu sa zakonom. Drago mi je da je ispoštovana kompletna procedura u skladu sa zakonom.

Naravno, ja i ljudi iz mog kraja često pominjemo probleme koje ima naše pravosuđe, međutim meni je drago da je moja prethodnica, koleginica iz moje partije, gospođa Sanja Jefić, našla jednu lepu star.

Jedan od problema koji danas imaju sudovi u Srbiji jeste problem dostavljanja predmeta, odnosno dostavljanja dostavnica, odluka, poziva, i tako dalje, ali Prekršajni sud u Novom Pazaru je zaista na jedan dobar način uspeo da reši nešto što nisu uspeli da reše sudovi, na primer, u Beogradu ili Novom Sadu, gde je uspešnost dostava manja od 20%.

Taj dobar primer je bila saradnja novopazarskog suda ili sudova sa omladinskom zadrugom i angažovanja kurirske službe preko te omladinske zadruge koja je kroz jedno dobro edukovanje ovih ljudi i kvalitetnu raspodelu uspela da zaista postigne rezultate i smanji troškove suda, a poveća dostavu sudskih materijala na teritoriji grada.

Mi danas imenujemo prvi put dosta sudija u privredne sudove u Kruševcu i Kragujevcu. Kamo sreće da ih imenujemo u Novom Pazaru, jer u Novom Pazaru ne postoji privredni sud, iako je Novi Pazar poznat kao mesto koje baštini mikro proizvodnju, ima zaista ogroman broj malih preduzeća. Ljudi koji se bave biznisom oni za svaki svoj problem koji imaju moraju ići u Privredni sud u Kraljevo.

Negde pre 2010. godine, postojala je odluka koja je, ja verujem, i danas važeća, da se otvori jedno istureno odeljenje u Privrednom sudu u Novom Pazaru. Mi smo imali nedavno rekonstrukciju zgrade suda u Novom Pazaru i njome je predviđeno, odnosno odvojene su kancelarije za četiri sudije Privrednog suda, odnosno tog odeljenja iz Kraljeva koje bi trebalo da postoji u Novom Pazaru.

Zato apelujem i nastaviću da apelujem na pravosudne organe da se isture ova odeljenja i da što pre počne rad tog privrednog odeljenja suda u Novom Pazaru, jer je preko potreban.

Kada govorimo o našim sudovima, naravno, jako je bitno da naše sudove modernizujemo, to ova država čini i pokušava da čini onoliko koliko je kadra imovinski, da povećamo transparentnost rada sudova i da ispoštujemo načelo suđenja u razumnom roku.

Nažalost, u našoj zemlji postoji stalni trend rasta broja predmeta, pogotovo u privrednim sudovima, gde imamo za 30% rast privrednih slučajeva koje treba suditi u našim sudovima i eto razloga više da se jedan grad koji je centar regiona snabde, odnosno da se i u Novom Pazaru obezbedi odeljenje privrednog suda, ako već ne može da se osnuje privredni sud, mada Novi Pazar po svim kriterijumima zaslužuje da ima i svoj samostalni privredni sud.

Glavni problem u našem društvu jeste korupcija, jeste nepotizam i mene raduje što smo usvojili jedan izuzetno važan antikoruptivni zakon prošle nedelje. Ova Vlada pokušava na svaki način da se izbori sa gorućim problemom i on je prisutan i u Novom Pazaru, ali i u drugim većim gradovima.

Kako kažu, u velikom gradu su sve bolesti zakazale susret. Veći grad, više bolesti. Veći grad, više korupcije. Čini mi se da moramo u svim delovima ove države se oštro sukobiti sa korupcijom i tvrdo podržati nezavisan pravosudni sistem. To nam je interes i danas, ali možda i za deset, dvadeset godina, kada ne bude većina od nas u politici.

Završiću jednom rečenicom velikog francuskog pisca. Kaže: „Nije teško biti dobar, teško je biti pravedan.“ Pravednost u našem društvu je ono što fali i što nam treba i što je isceljujuće, pravednost u odnosima među ljudima, pravednost prema našoj teškoj, bliskoj prošlosti, pravednost u biznisu. To je ono na čemu ćemo mi Socijaldemokratija Rasima Ljajića insistirati.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena ministarko, uvaženi ministre, gosti, predsedavajući, pred nama je jedan jako bitan zakon, verovatno raduje sve građane u Srbiji, a verujte mi da se građani Sandžaka isto raduju jednom ovakvom zakonu.

Jako smo obradovani što će jedan zakon omogućiti da se preispita imovina svih građana koji su sumnjivi, a pogotovo oni koji su obavljali javne funkcije, političari pre svega, jer često se dešava da najviše o korupciji pričaju oni koji su najdublje potonuli u njoj.

Jedan izveštaj od prošle godine, odnosno jedno istraživanje koje je obavio CESID, uz pomoć USAID, pokazuje da jedan od najvećih problema koji naši građani uočavaju u našoj državi jeste korupcija i to istraživanje koje se ponavlja godinama unazad uvek ima isti zaključak.

U prva tri problema, koja naši građani navode, jeste korupcija. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo u kome je rasprostranjeno i danas se ona predstavlja kao karcinom modernih društava.

Naravno da toga nisu, kao što rekoše prethodni govornici, pošteđena zapadna društva. Mi imamo podatak da i u razvijenim demokratijama Evrope korupcija je prisutna, ali na jednom nivou koji je kontrolisan i procenjuje se da budžet EU je za jedan i više procenata BDP oštećen upravo koruptivnim radnjama.

Znači, nisu ni oni uspeli da se izbore sa ovom nemani, ali uspevaju da ga kontrolišu i da ga drže na jedan razuman nivo koji je podnošljiv i koji ne ugrožava, kako reče ministar ekonomije ekonomiju, jer, korupcija je ta koja prave biznise, pravu privredu urušava dubinski, seče najzelenije grane.

Ima u ljudskom organizmu jedan fenomen, ja sam to pominjao ovde, zove se aksono fenomen. To je kada čovek pojede nešto, proguta slučajno neki oštar predmet, organizam u digestivnom traktu pronađe mogućnost da ga okrene onom tupom stranom da prođe i uspe da ne ošteti crevni trakt. To je nešto što je Bog dao.

Upravo ovaj zakon i upravo mnoge zakone koje možemo nazvati antikorpcijski zakoni prave jedan prirodni fenomen, prave nešto u našem društvu što se može označiti kao aksono fenomen da korupcija ne ošteti toliko naš organizam i našu privredu koliko je činila možda u zadnjih, reći ću, nekoliko dekada.

Srbija kada govorimo o legislativi učinila je mnogo, i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj antikorupcijskih zakona i ja sam na tome ponosan. Mi u našoj koaliciji zaista zdušno podržavamo sve zakone koji su antikoruptivni i tu su, pre svega, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama, Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije i tako dalje.

Zaista je ova vlast i ova koalicija od kada je preuzela vlast učinila mnogo i čini mnogo na borbi protiv ove zaista pošasti koja je bila uzela maha u našoj državi.

Država je ovim zakonom koji je danas pred nama i čije su izmene danas pred nama je dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine svoje vrednosti, te njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom biće mu oduzeto celokupno nezakonito pribavljen imetak.

Za unakrsnu proveru imovine zadužena je posebna jedinca u Poreskoj upravi čiji će rukovodilac biti izabran devet meseci po stupanju na snagu ovog zakona.

Po Zakonu na udaru će se naći oni u koje se posumnja da za najviše tri godine imaju razliku od 150.000 evra uvećanje imovine od prijavljenih podataka.

Naravno, ako se u tom postupku u utvrđivanju dođe do sumnje da je osoba počinila krivično delo, a ja verujem da će toga biti puno, onda jedinica Poreske uprave obaveštava policiju, poresku policiju i javno tužilaštvo.

Mi smo preuzeli taj američki model da će teret dokazivanja uvećanja imovine biti na Poreskoj upravi, dok će teret za dokazivanje porekla imovine biti na obvezniku.

Ono što je za nas jako bitno, socijaldemokratija jeste da je ovaj zakon i poreski zakon i odnosi se na sve građane, znači, apsolutno neće biti privilegovanih i to je nešto što mi zdušno podržavamo.

Moram da naglasim da je negde od 2000. godine, stalno pričano o mogućstvu i o želji da se jedan ovakav zakon donese. Bezmalo dvadeset godina unazad, većina političara je pričala da će ovakav zakon doneti, ali verujete da niko nije smogao snage i da je to tek učinila ova vlast, sa ovom vladom, mislim i prethodna vlada, obzirom da je 2020. godine, usvojen zakon da usvoji jedan ovakav zakon.

Bilo je puno kritika. Drago mi je što je što je Ministarstvo pravde održalo zaista veliki broj javnih slušanja pa i na Pravnom fakultetu uključila i poreske konsultante pravnike i profesore prava iz ove oblasti i zaista pokušalo da iznađe najbolji mogući model. Svakako da je donošenje novog zakona jako dobar model, da je to model koji šalje jednu jasnu poruku da je država spremna da uđe u obračun sa kriminalom i sa nezakonito stečenom imovinom.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazala da korupcija postoji u mnogim oblastima i da je to pitanje koje i dalje treba da bude na mapi naše države. Komisija je navela da treba da postoji jaka politička volja i mi onim što danas činimo zaista pokazujemo da imamo i volje i želje i političke hrabrosti da se obračunamo sa svakim vidom korupcije i izbegavanja plaćanja poreza, što je za nas jako bitno.

Imali smo problem da u dosadašnjim zakonskim rešenjima nije postojala obaveza državnih organa ako poseduju relevantne informacije o poreklu imovine da razmenjuju ih između sebe na efikasan način. Tu je dolazilo do blokade i dosadašnje zakonsko rešenje je bilo mrtvo slovo na papiru.

Međutim, novo zakonsko rešenje propisuje obaveznu koordinaciju i saradnju među institucijama koje mogu da imaju relevantne informacije za utvrđivanje o stvarnoj imovini nekog lica. Mislim da je to glavni problem što treba na pravi način preispitati stvarnu imovinu određenih lica, jer mnogi koji su stekli nezakonito imovinu uspevaju da tu imovinu sakriju na različite načine i drago mi je da će ovaj zakon pokušati da se obračuna i sa time.

U uređenim zemljama Zapada samo su dve stvari konstantne, a to je da čovek mora da umre i da mora da plati porez. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez izbegne platiti. Kod nas je dugo vremena postojalo pravilo ponašanja da prevari državu, da se ne plati imovina, da se ne plati porez da se stekne imovina, jer je država i svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo odgovornim odnosom i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo i zdravstvo i kvalitetno školstvo i dobre puteve i obezbeđujemo, brinemo se za socijalno ugrožene i moram zaključiti da bez poreza nema smanjivanja bilo koje nejednakosti koja postoji u društvu.

Socijaldemokratija se zalaže za ravnotežu između tržišta i države, pojedinca i zajednice. U središtu socijaldemokratije nalazi se kompromis između prihvatanja kapitalizma kao jednog pouzdanog mehanizma za stvaranje bogatstva i želje da se ono raspodeljuje na osnovu moralnih, a ne tržišnih vrednosti.

Imperativ socijaldemokratije su široka socijalna davanja, finansirana progresivnim oporezivanjem, ali i pravednim oporezivanjem. Smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih naš je osnovni zadatak.

Naravno, socijaldemokratija ne traži od nas da budemo jednaki u siromaštvu. Ne, nama su potrebni bogati, uspešni ljudi, ljudi koji će časno, zahvaljujući svojim znanjima, zahvaljujući svojim veštinama, uspeti da steknu kapital i pokretati ovo naše društvo. Naravno, moramo biti u tome i država socijalno odgovornih ljudi.

Poslednja, ali ne i najmanje važna stvar jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati organizam naše države za radikalne akcije protiv korupcije.

Ako karcinom eliminišemo hirurškom incizijom ili odsecanjem, e, to se mora raditi i sa onima koji su duboko zašli u džepove svih građana naše države. Takvi se moraju kazniti, ali se oni koji se odgovorno odnose prema imovini svih građana Republike Srbije moraju sa druge strane i nagraditi.

Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama u sprečavanju korupcije i negovanju novih etičkih normi od najranijeg doba. Pre svega, uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola, već se to čini i već se od najranijih razreda deca upoznaju sa različitim vidovima korupcije, sa zloupotrebama i uče da je to nešto što je nemoralno, da je to nešto što je nečasno i da je to nešto što je kažnjivo.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom odnosu prema svojoj zemlji, sugrađanima, obavezno plaćanje realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima je osnovni zadatak socijaldemokrata i onog pravca kojeg ja zastupam.

Naravno da bi u tome trebali prednjačiti oni koji plediraju da se bave politikom i javnim poslovima, ali u odgoju nagradu uvek prati kazna, tako da oni koji se ogreše o imovinu svih nas moraju biti sankcionisani i zato je ovaj zakon koji je pred nama blagotvoran i lekovit i mi ćemo ga zdušno podržati.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, pred nama su danas, mogu da kažem jako dva bitna sporazuma. Kao što smo čuli iz prethodnog izlaganja gospodina Broza, jako je dobro nastavljati dobru tradiciju i dobre veze koje je SRJ, odnosno SFRJ imala sa nesvrstanim zemljama sa kojima treba, i na čiju podršku treba računati i sa kojima treba produbljivati zaista veze, a računati na njihovu podršku na međunarodnom planu.

Drugi sporazum koji je danas pred nama ima za cilj da se unapredi saradnja između naše zemlje i Severne Makedonije da bi se sprečila borba protiv organizovanog krijumčarenja migranata i ona bila što efikasnija je nešto što zaista treba podržati. Naravno, to podrazumeva da trebamo poštovati osnovna ljudska prava u skladu sa preduzetim međunarodnih standardima i obavezama.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Severne Makedonije, a koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migranata se navodi da će se nadležni organi obe zemlje sastojati dva puta godišnje najmanje i da će razmenjivati informacije i podatke da bi se sprečila trgovina ljudi i to je nešto što treba svakako podržati, sa posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, oko jedna trećina migranata koji su u ovom talasu pokušali da dođu do razvijenih zemalja Evrope jesu deca i mnogi su se upustili u ovu rizičnu avanturu da bi izbegli rat i došli do boljeg mesta za život. Na tom putu mnogi su, naročito deca, fizički iscrpljeni, traumatizovani i većini njih je potrebna zdravstvena pomoć.

Moram da kažem da kako jedan naslov kaže, vrlo aktuelan, kaže da su migranti zaista danas u velikim raljama korona virusa i ove epidemije, jer su oni posebno ranjivi. Oni umesto jedne nade imaju samo strah, pre svega za svoje zdravlje u jednoj situaciji u kojoj su svi zdravstveni sistemi u okruženju i u svetu preopterećeni i gde nema dovoljno sredstava za održavanje osnovnih higijenskih mera, naravno da su tu migranti najviše pogođeni.

Informacije kažu da su većina od njih, da su preležali Kovid i da dodatno zabrinjava što u njihovim zemljama odakle dolaze se ne planira vakcinacija do 2024. godine. Evo trenutka da vidimo šta je blagodat onoga što mi imamo u našoj zemlji, da praktično imamo mogućnost da biramo koju ćemo vakcinu, da možemo da zaštitimo svoje stanovništvo na pravi i jedini i civilizovani i naučni način. To neke zemlje, pogotovo zemlje nerazvijene i siromašne ne mogu do 2024, 2028. godine. To je znak da smo na ovom polju kao Vlada i kao država zaista jako puno i jako kvalitetno radili.

Migranti, još jednom da kažem, mene jako raduje i zaista je za primer kako se naša zemlja odnosila od 2015, 2016. godine pa do danas prema migrantima. To me pre svega kao socijaldemokratu raduje, jedan ljudski i human odnos prema ljudima čiji su životi ugroženi i koji beže od rata, beže od pošasti je nešto što je ova zemlja pokazala i svrstala se u red, mogu da kažem, uz Nemačku i par evropskih zemalja, najhumanijih zemalja sa jednim zaista ljudskim pristupom ovom svetskom problemu.

Rekoh, ne smemo da zaboravimo da su ovi ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi sa svojim profesijama i mnogi od njih mogu da budu žrtve krijumčarenja i jesu. Oni zaista svesno preuzimaju određene, da kažem, rizike da bi došli do nekog, za njih, vrhunskog cilja. Mogu naravno, nažalost, mnogi i izgube život na tom putu do željenih destinacija.

Srbija je od početka migrantske krize reagovala adekvatno. Ljudi su na putu kroz našu zemlju dobili privremen smeštaj, hranu, lekarsku pomoć i mi ćemo kao socijaldemokrati uvek podržati ovakav pristup i odnos prema svakom čoveku.

Naravno da u jeku migrantske krize je bilo plasirano mnogo neistina, lažnih informacija. Živimo u eri lažnih vesti, pa su i neki politički pokreti, političke stranke i kod nas, a pre svega u Evropi, pokušali da stave stigmu na migrante i da ih prikažu kao opasnost, pre svega širenjem lažnih vesti kako država Srbija izdvaja za njih ogromna sredstva, kako im daju lične dohotke.

Naravno da to nije bila istina, da je Republika Srbija u svojim mogućnostima radila ono što je prihvatila svim konvencijama i usaglašavanjem sa evropskim zakonima da čini i ono što treba da čini kao jedna savremena, razvijena i humana država, a da ono što imaju nekakva primanja, to dolazi od fondova iz EU i iz UNICEF i drugih organizacija koje im pomažu, a njima je svakako pomoć potrebna.

Naravno, većina građana Srbije je blagonaklona prema migrantima i ne tretira ih kao nekakvu opasnost, ali treba reći da je prag tolerancije u sredinama gde se nalaze prihvatni centri, pogotovo u severnim delovima naše zemlje, nešto niži.

Moram da kažem podatak da li su, da odgovorim na ono pitanje činjenicom, da li su migranti bezbednosna pretnja za našu državu?

Ne, sigurno da nisu i oni prema podacima koje imamo, migranti učestvuju ukupno u izvršavanju krivičnih dela manje od 1% u odnosu na ukupno stanovništvo naše države, što nam pokazuje da zaista oni ne predstavljaju nikakvu bezbednosnu opasnost da je tu ima, ako se kaže da trenutno u Republici Srbiji boravi 6.015 migranata koji su u ovim našim centrima za azil zatražili smeštaj, od toga 660 dece, to je zaista jedna simbolična brojka i opet dokazuje ono na šta smo mi tvrdili da je Republika Srbija samo tranzitna zemlja i da ovi ljudi pokušavaju da nađu bolji život u zapadnim razvijenim zemljama.

Vi znate da u Sandžaku, odnosno u Tutinu i u Senici postoje ovi centri za azil koji su jako dobro organizovani, u kojima oni žive jako prijatno i moram zaista da pohvalim odgovor lokalnog stanovništva. Još jednom su Sandžaklije pokazale da su ljudi otvorenog srca i da zaista imaju poseban senzibilitet za pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Na kraju, brojne naše organizacije humanitarne koje rade u Novom Pazaru šalju pomoć ne samo u Srbiji ovim centrima za azil i migrantima i izbeglicama, već i u zemljama u okruženju, pre svega u Bosni i Hercegovini. Pokušavaju na svaki način da u odeći, obući i osnovnim potrepštinama pomognu ovim ljudima.

U svakom slučaju, mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati humanizam, uvek ćemo podržati čovekoljublje i uvek ćemo podržati ovakav stav i zaista zdušno podržati sve ono što čini Vlada na ovom putu i na ovom pravcu.

Tako da ćemo mi, naravno, za ova dva predloga glasati u danu za glasanje.

Nemojte sebi dozvoljavati da komentarišite moj govor sa mesta predsedavajuće.

Vaše stavove možete da iskažete sa ovog mesta i pozivam se na povredu Poslovnika, tačka 107. Molim vas da ne dozvoljavate sebi više takve stvari.Možemo da se slažemo ili ne slažemo u odnosu prema migrantima, to je naša ljudska i poslanička obaveza, ali moramo se pridržavati Poslovnika.

Ne želim da se o povredi Poslovnika izjašnjava.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje.

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe.

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

Na kraju želim da kažem da je jedan od velikih problema u našem društvu nasilje u porodici, pre svega nasilje nad ženama i zakoni koje smo kreirali i doneli. Na prvom mestu mislim na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje rezultate. Posebno mesto ima taj multisektorski pristup i saradnja svih nadležnih organa.
Prema podacima koje sam uspeo na sastanku sa ministarkom pravde 26. januara da dobijem očigledno da postoji ogromno angažovanje Ministarstva pravde, tužilaštva i sudova u primeni ovog zakona. Svakako da je naš zajednički cilj i cilj Narodne skupštine Srbije, Odbora za ljudska i manjinska prava, nulta tolerancija i nasilje.
Ja bih voleo kada bi vi imali priliku da nam prikažete statistiku i koliko je zaista mnogo uradilo vaše ministarstvo i pravosudni organi na sprečavanju nasilja i preventivnom delovanju na tom polju u našoj zemlji, obzirom da, čini mi se, javnost malo zna o tome, ali videli smo na ovom skorašnjem primeru ugrožavanja, slučaj Aleksić, da je država brzo reagovala. Započet je sudski proces i mislim da vaše ministarstvo dobro radi na tom polju.
Za nas je jako važno da osnažimo i zaštitimo žrtve nasilja. Apsolutni prioritet je da se žrtvama pruži sigurnost i podrška. Naravno, sa druge strane potrebno je da se računa i o prezumciji nevinosti i da se ne vrši pritisak na pravosudne organe u procesu dolaska do pravde i istine, što je naš vrhunski cilj.
Ako bi mogli da nam date komentare ili neke podatke bilo bi mi jako drago, obzirom da sam od strane vašeg ministarstva kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava zaista naišao na dobar odgovor i na otvorenost za kvalitetnu saradnju, da rešavamo ovaj krucijalni problem koji je aktuelan u državi.