Poštovani, imajući u vidu da je Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu deo inicijative „Mali šengen“, dozvolite mi da pre svega kažem par reči o ideji „Otvoreni Balkan“.

U cilju što boljeg povezivanja naroda, roba i kapitala početkom devedesetih godina prošlog veka, javila se ideja o udruživanju zemalja Zapadnog Balkana, teritorije koju su u EU označavali kao balkanske države, a koje nisu pripadale EU. Planovi o povezivanju, prevashodno ekonomskom području, prestali su biti aktivni usled ratnih dešavanjima na ovim prostorima.

No, ideja je obnovljena na sastancima održanim 2019. godine u Ohridu i Draču, kada su lideri tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije pokazali spremnost i dogovorili se da se formira jedinstveno tržište, odnosno ekonomska zona u cilju poboljšanja političkih, ekonomskih i kulturnih veza između ovih graničnih i, da kažem, bratskih država.

Ova inicijativa za regionalnu saradnju, prvobitno nazvana „Mali šengen“, a potom „Otvoreni Balkan“ je u stvari sublimiranje i oživljavanje svih regionalnih inicijativa koje su do sada postojale. „Otvoreni Balkan“ ima za cilj povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana, kako bi se olakšao život građanima i poboljšao životni standard.

Takođe, podrazumeva i više konkretnih mera koje će unutar prostora tri zemlje obezbediti punu slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti EU. Inicijativa je otvorena za sve zemlje u regionu.

Potrebno je istaći da prednost „Otvorenog Balkana“ ogleda se prvenstveno u ekonomskoj koristi, koje imaju zemlje koje su potpisnice ove saradnje. Naime, kao što je istakao predsednik naše partije, gospodin Ljajić, uklanjanjem prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom u regionu.

Nama je region druga spoljno-trgovinska relacija, odnosno drugi spoljno-trgovinski partner sa kojim ostvarujemo najveću robnu razmenu nakon EU. Oko 11% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbija realizuje sa zemljama Zapadnog Balkana, a petina našeg izvoza prošle godine plasirana je u zemlje regiona.

Konkretno, više od 4000 srpskih firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Severnom Makedonijom i oko 1000 naših firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Albanijom. Ovom inicijativom se otvara prostor za veća ulaganja srpske privrede u druge regione, zemlje regiona.

Mislim da to treba da bude cilj svake produktivne, kreativne politike, da politika bude sluškinja ekonomije i da politika pripremi teren za razvitak ekonomije jedne zemlje i prezentovanje, prodaju i distribuciju dobara koji se proizvode u ovom slučaju u našoj zemlji i mislim da je ova inicijativa izuzetno dobra, pre svega po interese naše države i naše privrede.

Takođe, ova inicijativa doprinosi i miru u regionu. Sada ćemo lakše privući strane investitore, zato što šaljemo poruku da je region konačno postao stabilan i da Zapadni Balkan nije zona konflikta, već da je pogodan za investiranje, pogotovo što je ulagačima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego sa manjim usitnjenim tržištima.

Bitno je istaći da ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke projekte, a istovremeno ćemo morati da unapredimo i granične prelaze ukoliko hoćemo da smanjimo čekanje na granicama.

Takođe, lakše ćemo rešavati sve veći problem deficita kvalifikovane radne snage, sa kojim se suočavaju sve zemlje, pogotovo u našem regionu. Inicijativa bi trebala da olakša proces formiranja zajedničkih kompanija, što bi ih pozicioniralo kao jake regionalne igrač, spremne da izdrže jaču konkurenciju. Posebno bi na dobitku bila turistička privreda, jer bismo kroz zajedničke turističke proizvode mogli lakše da pridobijemo turiste, posebno one iz udaljenih zemalja koji imaju nameru da u toku jednog putovanja, posete nekoliko zemalja.

Kao, nastavak učvršćivanja i daljeg razvijanja ideje „Otvoreni Balkan“ krajem prošle nedelje u Nišu je održan sastanak ministara i predstavnika Vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem da se unapredi i poveća ekonomska saradnja, ali ne samo ove tri zemlje, već i celog regiona.

Postignuti su dogovori u vezi sa usklađivanjem fitosanitarnih i carinskih procedura i priznavanjem sertifikata, a sve u cilju jednostavnijeg i bržeg protoka roba. Zatim, razgovaralo se o olakšicama, za uvoz i izvoz, slobodnom kretanju proizvoda, lakšem pristupu tržištima rada i ostvarivanju jedinstvenog sistema i elektronskog identititeta za građane država „Otvorenog Balkan“. Sledeći samit je planiran u Tirani.

Na Forumu za regionalnu ekonomsku saradnju u Skoplju 29. jula ove godine potpisana su tri sporazuma, koja će doprineti dodatnom ekonomskom povezivanju tri zemlje. Jedan od njih je i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Potpisnici sporazuma su videli značaj i neophodnost međusobne saradnje radi sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofe koje mogu nastupiti, te uvažavajući te međunarodne sporazume i napor UN i mehanizme civilne zaštite EU sporazumele se da će dobrovoljno u skladu sa svim raspoloživim kapacitetima pružati pomoć u slučaju poplava, zemljotresa, požara, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, zagađenja životne sredine i drugih opasnosti.

Sporazum precizira saradnju međusobno obaveštavanje, obrazovanja i osposobljavanje, razmenu naučnih i tehničkih podataka, zaštitne mere, traženje i pružanje pomoći, procedure i nadležnosti.

Potpisivanjem ovog sporazuma omogućiće se pružanje međusobne pomoći, između Srbije i zemalja potpisnica „Otvorenog Balkana“ u slučaju katastrofa, aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja. Takođe, biće u omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja koji je razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme. Srbija je potpisnica više bilateralnih sporazuma o sprečavanju katastrofa i sa mnogim drugim zemljama, kao što su Crna Gora, Kipar, Hrvatska, Bugarska, Mađarska i druge.

Imajući u vidu da je reč katastrofa grčkog značenja, porekla i da znači – postaviti stvar naglavačke, označava jednu nesvakidašnju i veoma riskantnu pojavu po državu i njene građane, svaka država je sigurno zainteresovana da u svojim zakonima uredi ovu oblast tako da će predvideti situacije i preciznije procedure u slučajevima kada se takve situacije dese.

Republika Srbija je u potpunosti uredila ovu oblast donošenjem Zakona o smanjivanju rizika od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama 2018. godine. Ovim zakonom se unapredio i nadogradio postojeći sistem koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama 2009. godine.

Želim da kažem da mi imamo jedan dobar zakon danas u našoj državi. No, moram zaista da ukažem na jednu pojavu koja nije dobra i koja je jako česta u našoj zemlji. Prilikom određenih katastrofa, upamtili ste, bilo da se desi manja poplava ili manji požar onda opozicione stranke jednu prirodnu katastrofu i na lokalu i u lokalnim sredinama, ali i ovde u parlamentu ili u državi zloupotrebljavaju i pokušavaju na svaki način vrlo agresivno da dobiju određene političke poene, što je zaista neprihvatljivo, nije ljudski i što bi trebalo smanjiti na minimum u političkom delovanju.

Postoje razna polja, i polje politike je zaista široko, na kojima se treba takmičiti, ali ovakve stvari ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i koristiti u političke svrhe.

Na kraju želim da u ovom svetlu i ovim pozivom podsetim sve poslanike da je danas dan koji se praznuje kao Dan tolerancije, jer je na današnji dan 16. novembra 1995. godine nekoliko država, odnosno većina država UNESKA, članica UNESKA potpisalo jednu deklaraciju o principima tolerancije gde je definisana tolerancija na najbolji način kao neodustajanje od apsolutno svog stava, nego kao jednu suzdržanost, kao trpeljivost koja nam je, verujem, u današnjici u ovom trenutku, izuzetno bitna.

Još jednom, obzirom da se radi o izuzetno afirmativnim stvarima i izuzetno afirmativnim sporazumima koji mogu makar i jednom čoveku, a verujte mi, mnogo više pomoći u teškim situacijama i pomoći međusobnu saradnju i pomaganje i solidarnost zemalja u regionu mi u Socijaldemokratskoj partiji ćemo zaista zdušno podržati jedan ovakav sporazum, ali i sve slične sporazume koji budu na ovom fonu i koji budu jačali saradnju, poverenje, toleranciju između naroda na Balkanu. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, izbore za najznačajnije nivoe vlasti, parlament i za predsednika u ovoj državi, kao i za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, kao što znate, sprovodi Republička izborna komisija.

Osnovna nadležnost RIK-a, kako mi kažemo skraćeno, jeste da se bavi i da se pobrine za zakonitost samog izbornog procesa. Moram da kažem da i ovo telo u parlamentarnim demokratijama, pa i u našoj državi, bira ova Skupština. Stalni sastav RIK-a ima 16 članova i predsednika, koji imaju svoje zamenike, i biraju se na četiri godine, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

No, mi u SDP-u u svom predlogu za izmenu izbornog zakona potencirali smo da stalni sastav RIK-a uglavnom čine profesionalci izabrani na konkursu i da to budu nestranačke ličnosti, a ne da ih, kao do sada, delegiraju političke partije. Mi mislimo da u cilju ravnopravnosti izborna komisija treba da bude sastavljena od najeminentnijih stručnjaka iz oblasti izbornog prava i izbornih sistema. Njihov mandat svakako bi morao da traje duže od četiri godine, što je predviđeno trajanje mandata svakog poslanika. Smatramo da bi se profesionalizacijom, odnosno formiranjem državne izborne komisije, ojačali mehanizmi za efikasniju kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Ako pogledamo okruženje, videćemo da se slične stvari dešavaju u zemljama u okruženju. Na primer, u Bosni i Hercegovini imamo apsolutno profesionalizovanu ovu komisiju i još da kažem da se ona u uslovima vanstranačkih, odnosno vanizbornih aktivnosti bave i drugim aktivnostima, imaju nadležnosti iz oblasti koje ima npr. naš REM ili naša Agencija za borbu protiv korupcije, tako da rade u toku cele godine i imaju aktivnosti tokom cele godine, što je jako, jako dobro.

U zemljama u okruženju i dalje se teži za transparentnijim radom organa za sprovođenjem izbora. To je ono o čemu težimo i mi i što činimo unazad desetak godina, pa tako su npr. i u Crnoj Gori u okviru ove komisije uvršćeni članovi akademske zajednice nevladinog sektora.

Za mene svakako najbitnija stvar jeste da i mi puno radimo na ovom polju i verovatno najbitnije što smo pre svega sve sednice RIK-a učinili dostupnim i svaki građanin može u toku zasedanja da se uključi i da direktno prati sednicu RIK-a što je za mene izuzetno značajan podatak. Naravno, sednice su otvorene i za javnost i za sve novinare i to je velika stvar.

Dalje, RIK u svom izbornom procesu nastoji da unapredi svoj rad donošenjem i podzakonskih akata, sprovođenjem obuka i edukacija i na svaki drugi način u okviru svojih ovlašćenja. U protekloj deceniji, naročito u proteklih par godina rad RIK-a je u mnogome unapređen. Pre svega uveden je tzv. kontrolni formular kao pomoćno sredstvo za pravilno popunjen Zapisnik o radu biračkih odbora što je jako bitno uticalo na povećanu vrednost zapisnika.

Bitna novina jeste i objavljivanje, skeniranje zapisnika o radu biračkih odbora na veb stranice RIK-a odmah nakon što se završi glasanje, što je jako bitno. Mi smo dobili i transparentni i jasniji mehanizam i onemogućili bili kakvo postavljanje pitanja i dovođenje u pitanje regularnosti samog izbornog procesa.

Takođe, RIK je oformio posebnu Radnu grupu za razmatranje pitanja od značaja za učešće osoba sa invaliditetom u izbornom postupku i doneo odluku o proceni pristupačnosti biračkih mesta u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom u izbornom procesu. Znači, vodilo se računa i o ljudskim pravima, u ovom slučaju osnovnom pravu na glasanje osoba sa invaliditetom.

Uvedene su identifikacione kartice za članove biračkih odbora, a kao najznačajnije smatram veliki doprinos na unapređenju RIK-a u sprovođenju obuka i edukacija.

Naime, RIK je počev, od decembra 2019. godine, sproveo obuku za više od 540 instruktora koji su potom po jedinicama lokalnih samouprava sproveli obuke za rad članova u stalnom sastavu biračkih odbora za više od 57 i 200 hiljada lica. Imajući u vidu da je edukacija osnov za poboljšanje sprovođenja izbornog procesa RIK je organizovao i sproveo obuku instruktora koji će obučavati potencijalne članove i proširenog sastava biračkih odbora.

U sve ovo RIK je izradio, štampao i učinio dostupnim preko svoje interne stranice različite priručnike, vodiče, prezentacije i druge publikacije. Ono čemu je takođe posvećena dodatna pažnja je unapređenje položaja domaćih i stranih posmatrača. Dalje, omogućena je svakom biraču da posle glasanja od RIK-a ima pravo da zahteva informaciju o tome da li je u Izvodi iz biračkog spiska evidentirano da li je glasao ili ne.

Smatram da će i nedavno postignut dogovor u okviru Sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora u vezi sa povećanjem broja stalnog sastava RIK-a za šest članova, predloženih od strane van parlamentarnih stranaka, iako presedan doprineti većoj javnosti rada ovog organa i većim poverenjem građana u ispravnost i zakonitost odluka koje donosi RIK u procesu sprovođenja narednih izbora.

Ova vlast i ova većina je zaista pokazala veliku otvorenost da se izađe u susret svim onim realnim zahtevima koji su i uvršteni od strane i opozicije, i nevladinog sektora, i akademske zajednice i zaista je ova većina pokazala jednu veliku otvorenost da se poboljša i izborni zakon, ali i sa druge strane integritet RIK-a. Moram da pozovem sve učesnike da, evo ima mesta i treba da budu prisutni i članovi opozicije, da se povrati integritet i da zaista podignemo nivo demokratije u našoj zemlji.

Što se tiče samog konkretnog izbora zamenika predsednika RIK-a, vi znate da je, i to je ono za šta su se zalagali i SDPS, odnosno moja partija, da zamenik uvek dolazi po tradiciji iz opozicije i da to bude mesto zaduženo za opoziciju.

Meni je žao što to do sada neće biti slučaj i što će verovatno ovde se naći, takođe defakto predstavnik naše zajedničke vlasti, odnosno neko ko delegira stranka gospodina Zukorlića, koji je svakako deo vlasti koja danas formira Vladu i sve organe izvršne vlasati u ovoj državi.

U svakom slučaju ću reći da je svako poboljšanje na izbornom zakonu, izbornim uslovima, u ovom slučaju svako podizanje integriteta RIK izuzetno bitno za SDPS i da ćemo mi uvek dati podršku takvim rešenjima. Hvala vam.

Imajući u vidu da jačanje nezavisnih državnih institucija doprinosi jednoj efikasnoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je sa posebnom pažnjom, a moram reći ministarka i sa zadovoljstvom, obzirom da je reč o odličnom zakonu, razmatrao ovaj zakon.

Svakako da Zaštitnik građana u našem pravnom sistemu ima značajno i posebno mesto. Institucija Ombudsmana je spona između vlasti i građana i nekad je ne samo prva, nego i poslednja mera koju građanin može učiniti da bi se rešila neka nepravda. U tom smislu, predlaganje ovog novog zakona o Zaštitniku građana, koje je resorno ministarstvo, a i naša Vlada, sprovela i sprovodi, je samo nastavak jedne politike koja ima za cilj jačanje odgovornosti i efikasnosti javne uprave.

Mi smo ove godine bili u prilici da usvojimo dva izuzetno bitna zakona iz oblasti ljudskih prava. To su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i, sa druge strane, izmene i dopune Zakona o borbi protiv diskriminacije. Ovo što danas radimo, što imamo ovaj zakon pred nama ukazuje da postoji jedna intencija Vlade da se zaista učvrste mehanizmi koji štite ljudska prava i osnovna prava, pa i manjinska prava naših građana.

Obraćanjem Zaštitniku građana mogu da imaju mogućnost da u postupku, koji ih ne izlaže nikakvim troškovima, dobiju stručnu pravnu pomoć. Takođe, oni dobijaju efikasnu zaštitu, iako to ne podrazumeva pravno obavezujuću odluku, ipak najčešće dovodi do ispravljanja grešaka u nezakonitosti rada javne uprave.

Međutim, danas u svetu institucija Ombudsmana ne služi samo da kontroliše rad javne uprave, već ona kreira i deluje preventivno na ovom polju. Takođe, inicira donošenje zakona na ovom polju, ali i vrši izmene i dopune zakona koji se bave ljudskim i manjinskim pravima. Kroz svoje aktivnosti Zaštitnik građana prati pojave u društvu koje dovode ili mogu da dovedu do kršenja ljudskih prava i na koje može da reaguje odgovarajućim postupcima, postupanjem ili predlozima.

Potreba za novim zakonom je nastala iz prakse i iskustva rada samog Zaštitnika građana. To je jako bitno naglasiti.

Vi ste već rekli da su usvojene i smernice i obrazloženja, odnosno, da kažem, načela i principi koje je usvojila Venecijanska komisija iz 2019. godine.

Jako je bitno da se proširuju nadležnosti Zaštitnika građana i proširuju se i on dobija značajnu ulogu u praćenju i sprovođenju naših obaveza na osnovu određenih konvencija, Saveta Evrope i UN koje smo mi ratifikovali.

Vi ste dosta govorili o postupku izbora Zaštitnika građana. On je transparentniji i jako mi je drago što će biti javni konkurs, što će moći da se prijave svi oni koji zaslužuju ili koji imaju praktično uslove za to.

Po Predlogu zakona, ovog novog, koji je po nama uslov za izbor Zaštitnika građana, više nije moranje da bude diplomirani pravnik. Sada će to moći da bude svako ko ima visoko obrazovanje i desetogodišnje iskustvo na poslovima od značaja i ostvarivanja nadležnosti zaštitnika građana. Naravno i dalje važe uslovi u pogledu moralnih i stručnih kvaliteta i definisana je nespojivost funkcija i zabrana učestvovanja u političkim aktivnostima koje nisu u skladu sa funkcijom zaštitnika građana.

Novina je što zamenike Zaštitnika građana ne bira više Narodna skupština, već ih postavlja sam Zaštitnik građana. Sam postupak koji sprovodi Zaštitnik građana je mnogo preciznije definisan. Važno je i što se Predlogom zakona predviđa i mogućnost da u ime fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, pritužbu može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava.

Posebno bih se osvrnuo i na specifičnosti koje zakon predviđa, kada je reč o povredi prava deteta, a to je da dete može samostalno doneti, odneti pritužbu ako je navršilo 10 godina.

Na kraju bih zaključio da je pred nama Predlog zakona koji će doprineti unapređenju rada i kapaciteta Zaštitnika građana i zato je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložio i zato i predlaže Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su značajni sporazumi koji, svaki ponaosob, će doprineti boljem i lakšem funkcionisanju ljudi koji žive u pograničnim regijama, ali i sporazumi, odnosno potvrđivanje memoranduma o saradnji sa Egiptom, kao i sporazumi sa Austrijom, koji će na neki način podići reputaciju, međunarodni ugled našoj zemlji.

Spoljna politika po definiciji jeste odraz unutrašnje politike i onako kako se vodi unutrašnja politika jedne zemlje i kako se oblikuje njen razvoj, to se direktno manifestuje, reflektuje na spoljnu politiku. Meni je drago što je u poslednje vreme zaista intenzivirana međunarodna vojna saradnja koju Republika Srbija čini i do sada je pred nama bilo dosta ovakvih memoranduma sa brojnim zemljama, što je još jedan znak da je Srbija jako vidljiva na ovom polju i da želi na ovaj način da podigne svoj ugled u međunarodnoj zajednici.

Kroz jačanje bilateralnih odnosa, kao i razvijanje međunarodne saradnje u oblasti odbrane, Republika Srbija obezbeđuje dostizanje određenih bezbednosnih standarda i odbrambenih sistema i time i jačanje svoje pozicije u savremenom sistemu kolektivne bezbednosti.

Takođe, s obzirom da se naša vojna politika, u ovom trenutku, naše zemlje zasniva na vojnoj neutralnosti, Republika Srbija na ovaj način obezbeđuje da imamo i pravni okvir kojim se omogućuje vojna saradnja u oblasti tehničke, ekonomske, medicinske, namenske i obrazovne saradnje sa drugim zemljama. Takođe, sporazumi u oblasti vojne saradnje doprinose i podizanju nivoa bilateralnih odnosa, a u ovom slučaju sa Egiptom.

Imajući u vidu dugogodišnje tradicionalno dobre prijateljske i diplomatske odnose sa Egiptom, ministarstva odbrane dve zemlje su potpisale u Kairu, u junu ove godine, Memorandum o sporazumevanju, o vojnoj saradnji između naše dve zemlje koji je danas pred nama. Inače, kao što je dobro poznato i već je pomenuto, Republika Srbija ima izuzetno dobre odnose sa Arapskom Republikom Egipat i to je nešto što ima svoju istorijsku pozadinu.

Još daleke 1908. godine u Kairu je prvi put otvoren konzulat Kraljevine Srbije. Znači, 1908. godine. Nakon sticanja nezavisnosti Egipta 1922. godine za prvog otpravnika poslova, odnosno šefa diplomatske misije u Egiptu, službovao je pesnik i diplomata Jovan Dučić. Dučić je u Egiptu službovao dva mandata i za svoje zasluge i unapređenju diplomatskih, trgovinskih odnosa je od kralja Fuada I odlikovan ordenom Nila, koji je bio rezervisan samo za zaslužne Egipćane i Britance. Egipat je za Dučića bila zemlja o kojoj je znao sve, a nije znao ništa, kao što je opisao u svojim pismima iz Egipta, ali i zemlja sa ogromnim potencijalom, te zahvaljujući svojim diplomatskim sposobnostima i radom doprineo na uspostavljanju ekonomske saradnje i potpisivanju Prve trgovinske konvencije, čak 1927. godine.

Naravno da se odnosi između dve zemlje posebno učvršćuju stvaranjem Pokreta nesvrstanih i taj temelj osnivanja Pokreta postavili su premijer Indije Nehru, egipatski predsednik Abdel Naser i predsednik SFRJ gospodin Josip Broz Tito sastanku na Brionima 1956. godine. Trojicu lidera okupila je ideja o osnivanju saveza koji je bio suprotnost tada blokovskom opredeljenju sveta nakon Drugog svetskog rata, pa je 1961. godine održana prva osnivačka konferencija.

Pokret nesvrstanih ostvario je značajan uticaj na određene tokove svetske politike kada je postao masovan i kada su nesvrstane zemlje pokazale želju za koordinisanjem i sprovođenjem zajedničkih akcija. Smatra se da su osnovih pet principa Pokreta nesvrstanih i danas vrlo aktuelni i jako bitni za nas, to su: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.

Nakon 60 godina, prethodne nedelje, u Beogradu, održan je Samit Pokreta nesvrstanih koji je okupio delegacije 120 zemalja i međunarodnih organizacija. Sa skupa su poslane poruke mira i solidarnosti, a učesnici su potvrdili važnost multilateralizma, međunarodne saradnje i solidarnosti. To je još jedna potvrda da Srbija zaista poboljšava svoj ugled u međunarodnim tokovima.

Dalje, potrebno je istaći da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen značajan napredak u eri diplomatskih, ekonomskih, vojnih i kulturnih odnosa Srbije i Egipta, o čemu svedoči i poseta na najvišem nivou obe države.

U julu ove godine ministar odbrane Republike Srbije posetio je egipatsku fabriku tenkova, kao i centar za jedinicu 777 snaga za specijalne operacije. Tom prilikom je konstatovano ono što sam već i ponovio, postoji zaista veliki potencijal za saradnju između dve zemlje na ovom polju.

Meni kao lekaru je naročito značajna saradnja u oblasti vojne medicine, koja je takođe započeta. Podsetiću da je medicina u Egiptu se počela razvijati još pre 3.000 godina p.n.e. i Egipćani su zahvaljujući praksi mumificiranja naučili puno o ljudskom telu i razvili prva empirijska medicinska znanja.

Drevna egipatska medicina u osnovi postavlja početak empirijske civilizovane medicinske prakse. Tadašnja egipatska medicina je osnovala i prvi fakultet i praktično prvi fakultet i praktično prvi medicinski univerzitet 3.000 godina p.n.e. na kojem su dolazili ljudi iz različitih krajeva sveta da uče medicinu ali i da se leče.

Meni je drago što je naša Vojno-medicinska akademija već ostvarila određene kontakte sa vojnim zdravstvom Egipta, u cilju upoznavanja sa organizovanjem njihovog zdravstva i mogućnostima vojnog zdravstva u Egiptu, načinu školovanja i stalne edukacije ali i sagledavanja dosadašnje buduće saradnje na ovom polju.

Naravno da i u drugim oblastima saradnja sa Egiptom se ubrzano obnavlja i unapređuje, ostvaruju se uzajamne posete više delegacija iz privrede, ekonomije, turizma, kulture, kako bi se realizovala saradnja u ovim oblastima.

Naravno, moram da pohvalim i trenutnog ambasadora Egipta koji je jako vispren i sposoban i zaista tome daje jedan poseban impuls koji je jako kvalitetan i daje rezultate.

Tako npr. jula meseca ove godine prilikom posete delegacije Južnog Sinaja Nišu je potpisan Sporazum o partnerstvu jednog od najvažnijih egipatskih spa-centara iz Šarm El Šeika i „Banje Merkur“ iz Vrnjačke Banje, što je samo početak ulaganja u turističke potencijale Srbije od strane egipatskih investitora.

Naravno da će tome sigurno doprineti i postojanje i profunkcionisanje aerodroma „Morava“ koji je jako blizu ovog našeg turističkog centra ali je izuzetno značajan i za novopazarski kraj i za ceo taj deo naše države.

Naravno, postoje velike mogućnosti za saradnju i u drugim oblastima, od poljoprivrede do građevinarstva i vodoprivrede. Zbog svega navedenog, uzimajući u vidu i da jedan od programskih spoljnopolitičkih ciljeva partije kojoj ja pripadam jesu unapređivanje saradnje sa razvijenim, srednje razvijenim zemljama, znači, zemljama u razvoju koje mogu da predstavljaju značajne ekonomske i političke partnere, smatram da je potpisivanje i usvajanje ovog sporazuma od velikog značaja i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj sporazum.

Što se tiče Sporazuma sa BiH o graničnim prelazima i o graničnom saobraćaju, to je, jedan ovakav sporazum je nešto na čemu moja partija i praktično politika koju definiše njen predsednik, gospodin Rasim Ljajić, ono što treba činiti.

Priče o velikim temama, pogotovo populističke priče, priče koje su jako zanimljive, koje zadiru u ideologije jako su danas popularne i zanimaju narod, ali najteže je biti, danas je u medijskom sektoru jako puno političara koji sve znaju o svemu, a praktično ništa ne čine. Upravo smo brana tome i želimo da rešavanjem „sitnih“ problema građana olakšamo i sebi i nama život i u sadašnjosti i u budućnosti.

Zbog toga ovi sporazumi koji su danas pred nama su za nas jako zanimljivi, pre svega zato što se rešava jedan ozbiljan problem koji mi imamo na granicama. Mi imamo poprilično zapuštene granične prelaze. Ne znam kada ste zadnji put prešli preko graničnog prelaza Uvac u Priboju, gde je sa naše strane, opet, imamo jako zapuštene prilazne saobraćajnice i gde je jako zapuštena i okolina oko tih prilaznih saobraćajnica, a sa bosanske strane je stanje još gore. Praktično, jedan onaj kontejner za stanovanje njima predstavlja granični prelaz. Praktično, zbog jedne specifičnosti ovog graničnog prelaza mi imamo, imali smo, pogotovo u periodu korone, velike probleme.

Naime, građani iz Priboja koji praktično žive u delu koji pripada Bosni, veoma teško mogu da prođu na teritoriju novog grada gde se nalaze njihove fabrike u kojima svakodnevno rade i jednostavno nekada moraju da pređu četiri granična prelaza.

Meni je drago što, naravno, inicijativu je pokrenula još Vlada 2020. godine da smo mi danas došli do jednog Sporazuma kojim se rešava ovaj problem i kojim se olakšava tim ljudima koji svakodnevno prelaze granicu da na jedan jednostavan način, kako vi rekoste, bez svakodnevnog nošenja pasoša, pređu granicu, odrade svoje poslove i jednostavno se vrate, pa čak i u određenim situacijama nepogoda oni mogu na još jednostavniji način prelaziti tu granicu, kao što je definisano ovim sporazumom. To je nešto što interesuje građane.

Brži i bolji protok roba, ljudi i kapitala preko granica je nešto što dovodi do boljih odnosa, do upoznavanja ljudi, druženja ljudi, rešiće sve bolne rane. Naravno, njihov ekonomski prosperitet, čega je bolje povezivanje i osnovni preduslov.

Dalje, želim da kažem da, još jednom eto navodim situaciju u Priboju za vreme vanrednog stanja, posebno je trpela privreda i primenom ove odluke će se u mnogome olakšati život meštana koji žive, oko dve trećine opštine Priboj, da bi došli iz centra grada moraju preći četiri granična punkta, što je zbog posebne specifičnosti ovog dela graničnog prelaza. Ovaj naš Sporazum treba da bude i jedna najava i da se što pre reše pogranični sporovi između dve države i da se napravi dogovor u interesu i jedne i druge države, a pre svega u cilju interesa svih građana koji žive na ovim prostorima.

Jako me raduje i mislim da će se upravo ono što i danas definišemo, formiranjem integrisanih prelaza, gde će praktično na jednom mestu, na jednom punktu biti predstavnici i jedne i druge države se mnogo učiniti i da će se zaista i ulepšati izgled ovih prelaznih mesta, ali i smanjiti procedure i olakšati procedure prelaska građana preko ove granice, a kažem izuzetno je bitno da se što pre uspostavi bolji i brži protok robe i kapitala.

Naša država i Bosna i Hercegovina su prirodno upućene jedna na drugu, to pokazuje i naša trgovinska razmena. Znate da mi imamo izuzetno dobru trgovinsku razmenu sa Bosnom i Hercegovinom, da je ona treća na spisku gde mi izvozimo svoje trgovinske proizvode, da praktično milijardu i 352 miliona evra mi godišnje izvezemo u Republiku Bosnu i Hercegovinu i to je najviše nakon Republike Nemačke i Italije i da je izvoz u Republiku Bosnu i Hercegovinu daleko veći od izvoza, na primer, u Rusiju, što će još jednom da kaže da je izuzetna opravdanost što boljeg povezivanja između ove države, upravo u interesu naše države.

Sa druge strane, u oblasti spoljnih poslova i vitalnih poslova političkih interesa naše zemlje postoji visok nivo saglasnosti sa BiH. Naime, na evropskom putu zajednička saradnja je od značaja, od zajedničkog konkurisanja za IPA fondove, razvojne fondove u okviru regionalnih programa i programa prekogranične saradnje. Sve do potpisivanja Memoranduma o međusobnoj saradnji i podršci u procesu evropskih integracija koji se desio 2012. godine, mi smo imali uzlaznu putanju i podršku od strane BiH u većini pitanja na međunarodnoj sceni. To je nešto što treba takođe poštovati.

Srbija i Bosna i Hercegovina su takođe i deo Berlinskog procesa, kroz koji se otvaraju posebne mogućnosti za regionalnu saradnju, posebno po pitanjima infrastrukture. Značaj dobre saradnje u oblasti obezbeđivanja graničnih prelaza i granice uopšte je poseban u oblasti prekogranične trgovine između naše države i BiH. Interes obe strane je da se omogući slobodan i nesmetan, legalan transport ljudi i roba.

Poseban zamajac ovom rastu i dobroj prekograničnoj saradnji sigurno je dalo Ministarstvo trgovine, čije su brojne inicijative Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za vreme dok je ministar bio gospodin Rasim Ljajić omogućile da se otklone brojne barijere koje su omogućile bližu saradnju, pre svega kroz usklađivanje procesa koji su omogućili lakši protok, posebno poljoprivrednih proizvoda i značajno doprineli rastu izvoza naših poljoprivrednih proizvoda u proteklih nekoliko godina, a to govore i brojke koje sam naveo.

Razvojem saradnje trgovinske i kulturne grade se mostovi između ova dva u osnovu bliska i bratska naroda. Ali, izgradnja mostova nije samo metaforička. Mi smo bili svedoci rekonstrukcije i revitalizacije infrastrukture koji povezuju Srbiju i BiH, koja je obuhvatila rekonstrukciju dva pešačka mosta, što je finansirala naša država, što je svakako za pohvalu.

Od velikog i odsudnog značaja će biti i povezivanje koje će se ostvariti preko izgradnje auto-puta koji finansira Turska od Beograda do Sarajeva, koji se i zove "Autoput mira". Mi smo na sastanku kod gospodina predsednika Turske Redžepa Tajip Erdogana, ja i predsednik Skupštine, gospodin Dačić, to je bila glavna tema našeg razgovora i on je insistirao da se ovaj put što pre započne, pre svega iskazujući iskrenu želju da boljim povezivanjem dva naroda u saobraćajnom, trgovinskom i kulturnom smislu se što pre izgrade što bolji odnosi. Jer, priznaćete, bez dobre komunikacije i bez ostvarivanja čestih i stalnih kontakata sigurno da se ne može ostvariti zbližavanje dva naroda.

Izgradnja ovog projekta je zaista jako važna i za Srbiju i za BiH. Vrednost projekta je četiri milijarde. Meni je drago što je premijerka bila u poseti BiH, što je afirmativno govorila o ovom projektu i što je obećala da će se što pre ući u realizaciju ovog zaista krucijalnog projekta za povezivanje, pre svega ekonomija dve centralne zemlje na Balkanu, Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine, a onda i kulturnih i svih drugih veza koje se trebaju ostvariti i negovati između dve bliske i pogranične zemlje.

Jedan veliki političar je lepo rekao da pametne i prosperitetne zemlje najbolje prijatelje nalaze i imaju u pograničnim, odnosno zemljama sa kojima se graniče, a da su im neprijatelji jako daleko. Ja mislim da mi treba da usvojimo tu maksimu, da treba da je podržimo i to je sigurno put kojim će Srbija ponovo zauzeti ono mesto koje joj pripada, i kroz istoriju, ali i kroz industrijske veze koje baštinimo.

U svakom slučaju, Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića će uvek ovakve sporazume zaista sa zadovoljstvom podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, u junu 2020. godine u Novom Pazaru je otvoren Regionalni inovacioni startap centar i, pre svega, insistiranjem gradonačelnika grada Novog Pazara započeo je sa radom i kroz jedno kratko vreme, brojnim aktivnostima, je pokazao da zaista može da bude i treba da bude i jeste rasadnik novih ideja i mogućnosti za privredni razvoj ovog kraja.

Ono sa čime se bavi ovaj regionalni inovacioni centar je, pre svega, kroz tri osnovne grane. Prva, razvoj poslovnih ideja, što je u današnje vreme izuzetno bitno. Znači, inovacije, nove poslovne ideje. Zatim, kancelarijska podrška, što je opet takođe bitno i edukacija u oblasti primene informacionih tehnologija.

Regionalni inovacioni centar već u prvim mesecima je, zahvaljujući ostvarenim rezultatima, nametnuo se kao pokretač u budućnosti za razvoj privrede ovog regionu.

Moram da naglasim da ovim centrom rukovodi zaista jedna grupa jako stručnih i posvećenih ljudi, da je veliko interesovanje i da se velike aktivnosti obavljaju u njemu. Međutim, urgentna je potreba za uspostavljanje naučno-tehnološkog parka. Nažalost, grad Novi Pazar koji ima 130 hiljada stanovnika i ovaj naš inovacioni centar nema kompletnu i potpunu novčanu podršku od strane Ministarstva za inovacije i nove tehnologije, kojim rukovodi i ministar Popović i moram da kažem da u Srbiji postoji 18 ovakvih centara koji su u potpunosti podržani od strane ovog ministarstva.

No, ono što još više može da zabrine jeste da nijedan projekat aplikanata sa teritorije grada Novog Pazara kroz program, bilo koji program Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, nije odobrilo za to nijedan dinar.

O svemu navedenom je upoznat ministar Popović i on je planirao posetu, pokazao je veliko interesovanje i planirao je posetu Novom Pazaru i ovom inovacionom centru. Najavio je posetu za kraj oktobra ili početak novembra i najavio je da će Ministarstvo ovaj nesporazum rešiti na najbolji način, da ima posebno sluha za ovaj kraj i da će obezbediti novac za njegovo stabilno finansiranje i još više, ministar je najavio da će se novcem Ministarstva formirati i praktično izgraditi potpuno nove prostorije, odnosno potpuno novi centar za inovacije u Novom Pazaru i da će za to ovo ministarstvo opredeliti oko 80.000.000 dinara.

Ovim uvodom želeo sam da podvučem koji značaj i potencijal ova institucija može i mora da ima za ovaj kraj i da još jednom podsetim ministra i da ga još jednom pozovem da bude gost inovacionog centra u Novom Pazaru i grada Novog Pazara i da ono što je obećano ispunimo u najkraćem periodu.

Lično jako poštujem napore ovog ministarstva i posvećenost ministra Popovića da novim poslovnim idejama, da modernizacijom i ubrzavanjem mikro privrede, damo osnovni i najznačajniji impuls u razvoju naše privrede.

Sandžak zaista obiluje mladim, potentnim ljudima, koji su, pre svega, vešti u informatičkim naukama i imaju tog, da kažem, talenta za biznis i bilo bi zaista od velikog značaja ove ljude uposliti da na pravi način budu pokretači privrede kompletne naše zemlje, a i ovog regiona na kojem su ponikli. Hvala vam.

Uvažena ministarka sa gostima, uvažene poslanice i narodni poslanici, naravno pred nama kada god se govori o ekologiji, mi iz SDPS smo posebno zainteresovani za svako rešenje kojim ćemo unaprediti stanje ekologije u našoj državi. Moramo da zaključimo i mi da buka kao što, videćete navešću brojne podatke u EU, u razvijenom zapadnom sistemu predstavlja ozbiljne probleme. Ona je i kod nas poprimila određene razmere koje zaista ugrožavaju i zdravlje, psihičko i fizičko zdravlje naših stanovnika.

Možda najbolja ili ona najkraća definicija koja kaže da je buka svaki neželjeni zvuk, svaki neželjeni zvuk koji čovek očekuje, koji čoveku ne prija i koji može da ga uvede u određeni nivo stresa, odnosno poremeti kognitivne funkcije i dovede do psihosomatskih bolesti, što je savremena nauka dokazala vrlo jednostavno u zadnjih pedeset godina, brojnim istraživanjima.

Buka je naročito poslednjih decenija jedan od velikih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno samo na organ sluha, međutim, još jednom ponavljam, opsežnim, čestim i brojnim istraživanjima videćemo da je oštećenje po zdravlje izuzetno kompleksnije i opsežnije.

Naravno, buka je i sada se u higijeni koju izučavaju medicinske struke, ubraja u ozbiljne fizičke agense koji su štetni po zdravlje, ali zanimljivo je da su kroz istoriju različiti narodi prepoznavali njeno štetno dejstvo jako davno.

Jedan od prvih primećenih loših efekata buke bio je u staroj Kini gde su praktično dovitljivi Kinezi, evo ima zabeleženo 211. godine p.n.e. buku koristili za kažnjavanje ljudi. Ima jedan dopis nekog Ming Tia, šefa policije koji kaže – ko vređa najvišeg, neće biti obešen, neće mu biti odrubljena glava, već će svirači frula, bubljeva i larmadžije besprekorno tako dugo svirati, dok ne padne mrtav. Znači, stari Kinezi su jako inovativno u to vreme primenjivali buku za kažnjavanje ljudi.

Takođe i stari Rimljani su se štitili od štetnog dejstva buke nastale iz kovačkih radionica, kazandžija itd. što je u zanatskim radnjama koje su se nalazile blizu zgrada za život, određivali radno vreme i predviđali vreme za odmor. To je upravo ono što i mi danas na jedan način činimo.

Prvi podaci o štetnom dejstvu buke daju Šveđani, Tojbe i Fozbrouk, 1826. godine. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. To oštećenje sluha su nazvali kovačka nagluvost. Kasnije su se javili, naravno, brojni drugi autori koji su radili na ovom polju.

Efekti komunalne buke, danas u svetu poklanja im se zaista velika pažnja, jer su do sada istraživanja pokazala da oni pre svega deluju na san i psihičke funkcije, oni otežavaju nastanak sna, buka čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, a to se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjima umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti, glavoboljom, pojačanom nervozom.

Ono što naglašavam i što zadnja istraživanja pokazuju jeste da izlaganje buci dovodi do promena i na drugim organskim sistemima, pre svega kardiovaskularnom sistemu, ubrzava se srčani puls, ubrzava se puls disanja, menja se jačina pulsa i sve to dovodi do praktično promena koje dovode i uvode u patologiju naše zdravlje.

Prema trenutnim podacima iz EU, procenjuje se da buka iz okoline uzrokuje godišnje oko 48.000, znači oko 50.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca i oko 12.000 slučajeva prerane smrti. Osim toga, procenjuje se da je 22 miliona ljudi izloženo visokom stupnju hroničnih smetnji. Znači, kod 22 miliona ljudi u EU dovodi do hroničnih oboljenja, dok 5,5 miliona ljudi pati od visokog stupnja hroničnog poremećaja sna. Procenjuje se da 12,5 hiljada dece školskog uzrasta pati od poremećaja čitanja zbog buke koja uglavnom dolazi iz aviona.

Dokazano je da buka predstavlja jedan od najznačajnijih faktora neurotizacije ličnosti i da su brojne neuroze, koje su danas među vodećim oboljenjima u svetu, uzrokovane bukom ili ubrzane, otključane, deklaširane bukom. Opet ponavljam, neuroze su danas jedno od osnovnih i najčešćih oboljenja u gradskim sredinama.

Naravno da postoji ona skala koliko decibela izaziva šta. Na primer, od 40 do 50 decibela, mi uzimamo da je npr. 40 decibela nekakva granica, kažemo dnevno je do 40 decibela dozvoljeno, a preko noći je 30 decibela. Jer, ne funkcioniše ljudski organizam isto i ne podnosi isto zbog vegetativnog sistema štete agence preko dana i uveče. Uveče, naravno, dolazi do usporenja srčanog ritma, čovek se priprema za san, ulazi u san i praktično se priprema za odmor. Tada, u tom trenutku buka najviše i najlošije deluje po ljudsko zdravlje.

Naravno, od 60 do 80 decibela imamo rastrojstvo vegetativnog sistema, od 90 do 110 slabljenje sluha, preko 120 oštećenje sluha i slušnog aparata, od 150 mehaničke povrede stručnog aparata, a iznad 170 decibela izaziva se smrt. Znači, nisu bili u krivu oni Kinezi još tako davno kada su ljude kažnjavali sa bukom.

Naravno, zanimljivo je da zaista ko god je od nas pokušao da uči, studirali smo, pa smo uvek išli u čitaonice i tražili neki ambijent gde ćemo biti visoko koncentrisani. Zanimljiv je podatak da je i Šopenhauer kao jedan od velikih predstavnika frankfurtske škole i nemačke filozofije proglasio buku za zakletog neprijatelja svakog ozbiljnog mislioca. On kaže: „Ništa ne remeti misao tako kao buka.“ Dodajući da čak i ljudima koji nisu filozofi ideje nestanu iz uma usled surovih potresa zvukova.

Opet kažem, procenjuje se da u Evropi oko 100 miliona ljudi pati i ima zdravstvena oštećenja izazvana bukom i to EU prepoznaje i pokušava da svojim zakonima reši, a mi danas pred nama imamo usaglašavanje našeg Zakona o sprečavanju buke sa evropskim standardima i to nam je glavni razlog zbog čega to radimo i zaista jedan rigorozan pristup, jedno stalno praćenje nivoa buke i preventiva, odnosno sprečavanje izazivanja oštećenja bukom po zdravlje ljudi je nešto što ovim zakonom mi praktično, preslikavajući zakone EU, želimo da učinimo.

Naravno da je buka loša i utiče čak i na faunu. Moram da naglasim, vi znate da mi u našem parlamentu imamo jednu neformalnu grupu poslaničku koja se zove Zelena poslanička grupa. U njoj ima nekih tridesetak poslanika i nešto više, koji se bave i posebno su usredsređeni na probleme ekologije. Mi smo prošle nedelje obilazili jedan deo Zlatiborskog okruga, jedan deo Sandžaka. Obišli smo Sjenicu, Priboj i Novu Varoš, a takođe i Prijepolje. Videli smo na licu mesta bogatstvo prirode i flore o faune naše države.

Ovo naglašavam želeći da zaista pohvalim vaš rad. Tu ću da uvrstim i Novi Pazar. Praktično, svi gradovi i sve one opštine koje sam napomenuo su imale, mi smo razgovarali sa predstavnicima, odnosno gradonačelnicima, predsednicima opština, ja prenosim njihove reči, a oni kažu da otkako ste vi stupili na mesto ministra, odnosno ministarke, da oni imaju izuzetno bolju komunikaciju, da se rešavaju višedecenijski problemi. Praktično ekološka bomba u Prijepolju je rešena i ide se u konačno rešenje deponije Stanjevine. Zaista, vi pokazujete poseban senzibilitet za taj kraj, odnosno, obzirom da je on zaista, mogu da kažem, u turističkom smislu jedna atrakcija, da tu imamo jako puno nacionalnih parkova, zaštićeni zona prirode i da je to nešto što treba da pokrene razvoj ovih krajeva.

U svakom slučaju, mi smo tamo bili i jedan od problema koji su ljudi delegirali jeste i buka. Oni kažu ovde u Zlatiborskom okrugu u ogromnom broju, oko pola miliona ljudi ovde živi i ima jednog ekološkog inspektora. Ono što je dobro, vi znate da buka može, pogotovo buka čamaca i u lovačkom kraju da potpuno uplaši i poremeti određene životinjske vrste koje žive tu i o kojima se posebno vodi računa. Dakle, o tome se mora voditi računa.

Meni je jako drago što se ovim zakonom, ovim predlogom zakona koji ćemo mi svakako, nadam se, usvojiti, proširuju nadležnosti one koje su do sada bile, koje je imala autonomna pokrajina, lokalne samouprave, da se sada proširuju i da ne moraju samo ekološki inspektori, eto, jedan na pola miliona ljudi je na tako veliku površinu, da kontrolišu da li se ovaj zakon sprovodi. Sada ćemo imati fenomenalan zakon. Da li ćemo moći da ga sprovedemo u praksi? Upravo ovaj zakon daje nadležnosti i komunalnoj policiji i lokalnim inspektorima da i oni mogu da na ovom polju postupe po ovom zakonu i preventivno deluju, ali i kažnjavaju. Znači, bez kazne i nagrade nema rešenja nijednog problema, nema odgoja. U tom smislu, smatram da je ovaj zakon u svakom slučaju jedno značajno poboljšanje i napredak u odnosu na onaj koji smo imali 2009. godine.

Naravno da buka najviše smeta ljudima koji žive u urbanim naseljima. Mi smo imali primer i u Beogradu koji je naš centar da su građani prijavljivali i da su naglašavali zaista ozbiljne probleme. Pa, imamo onaj poznati slučaj stanara Cetinjske ulice u Beogradu, koji su od 2006. godine izgradnjom na desetine kafića u njihovom okruženju zaista imali velike probleme, bili izloženi buci. Stanari su podneli desetine prijava ekološkoj inspekciji, komunalnoj policiji i bili prinuđeni da se zaštite na sudu. Jer, ako malo pogledamo, tim ljudima se uopšte poremeti kompletan život. Buka koja dolazi poremeti i kada će da spavaju, moraju da se prilagođavaju kada će da odmaraju, kada će da razgovaraju, kada će da uče. Praktično, njima je nanešena šteta koja je nenadoknadiva.

Naravno da o ovakvim stvarima treba voditi računa i treba se naći jedna prava mera u skladu sa znanjima o očuvanju zdravlja čoveka i ograničiti se nivo buke, vreme rada i naći im se adekvatna lokacija za njihov rad.

Meni je drago što je ovim zakonom praktično evo i u Beogradu odvojeno da splavovi i određeni objekti koji pružaju usluge turističke, koji su izmešteni, koji ne smetaju ljudima budu izuzeti iz ovih ograničenja. Takođe, nedavno je grupa građana u Čačku pokrenula peticiju i podnela tužbu čak u Strazburu zbog buke koja dolazi sa gradske plaže itd.

Iako je aktuelnim zakonom bilo predviđeno donošenje niza podzakonskih akata, ovo nije sprovedeno do kraja i osim grada Niša, koji danas želim i da pohvalim, koji ima uređenu stratešku kartu buke i da 24 sata kontinuirano tokom cele godine se meri buka, našao sam podatak da nijedan grad kod nas nema akcioni plan za smanjivanje buke. Naravno, to se odnosi na to da nijedan grad više od 100.000 stanovnika nema plan kako da u praksi rešava sva registrovana prekoračenja buke itd. U tom smislu mi je drago što će se ovim zakonom rešiti i taj problem i što ćemo praktično jako poboljšati život stanovnika u jezgrima, odnosno u centralnim delovima naših velikih gradova.

Naravno, zbog svega evo ovoga rekao bih da je i u Evropskoj uniji ovo ozbiljan problem i zbog svega ovoga EU donela je propise protiv ovakvog oblika zagađenja, pošto se buka takođe označava kao zagađenje u EU, propisujući mere za smanjenje te buke. Kolika se važnost pridaje od strane EU, vidi se iz činjenice da u mnogim državama se u kontinuitetu donose akcioni akcijski programi.

U nekim dokumentima EU se preciznije navode mere kao što su donošenje propisa i podzakonskih akata, razvijanje sistema praćenja buke sa utvrđivanjem strateških mapa buke koje obuhvataju glavne saobraćajnice, gradove, naselja, kao i zahtev da sve članice donesu svoje akcijske planove za redukciju buke.

Pozitivan je stav naše zemlje da podržimo potrebu da se borimo protiv buke i da se to sprovede kroz podršku i usklađivanje sa propisima sa međunarodnim organizacijama, kao što je Svetska zdravstvena organizacija i posebno EU.

S obzirom na ukazanost od strane građana na problem buke u gradskim zonama, naročito u glavnom gradu, na inicijativu grada Beograda, u Predlog zakona su uneta i dva člana koja se odnose na nadležnosti za merenje buke koje emituju ugostiteljski objekti. Još jednom ponavljam, ono što je novina, komunalna policija će imati ovlašćenje da meri buku na licu mesta i izriče odgovarajuće mere, tako da će građani sada biti bolje zaštićeni od buke. Rekoh da će takođe inspekcijski nadzor vršiti i dalje i ministarstvo i autonomna pokrajina, ali sada i jedinice lokalne samouprave preko inspektora zaduženih za zaštitu životne sredine.

Jedno od osnovnih načela Socijaldemokratske partije u vezi sa zaštitom životne sredine jeste da se ona mora u narednih nekoliko godina unaprediti, da mora biti prioritet. Meni je jako drago što je Vlada Srbije to i pokazala budžetom i rebalansom budžeta, gde mi imamo budžetom preko 12 milijardi određenih, pa smo rebalansom još četiri milijarde dodali i praktično zaista nikad kao u ovom mandatu se ne vodi računa i ne pokazuje iskrena želja da se reše nagomilani problemi što se tiče našeg ekosistema. Od suštinske važnosti po zdravlje građana je da se uklone posledice dosadašnjih zagađenja, a buka je po standardima EU zagađenje životne sredine.

Stoga mi se zalažemo da se ova oblast u potpunosti uredi i građani zaštite od buke i zaista ćemo sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje ovaj zakon i sve one zakone kojima se naš pravni sistem unificira i približuje pravnom sistemu EU, jer smatramo da je to najuređeniji sistem koji danas postoji na zemljinom šaru i Evropska unija je mesto gde se posebno brine o interesu građana. Mi želimo da budemo deo tog sistema i želimo da interesi naših građana nama budu na prvom mestu u našem delovanju. Stoga još jednom najavljujem podršku. Hvala.

Pred nama je danas jedna od tačaka u kojoj govorimo o modernizaciji naše železnice i to je jako lepo i to raduje građane, ali moram vas obavestiti da jedini grad sa 120.000 stanovnika u ovoj državi koji nema železnicu jeste grad Novi Pazar, a borba za železnicom u ovom gradu, u ovom kraju traje bezmalo više od vek i po.

Prva inicijativa je za izgradnju železnice kroz Sandžak, odnosno do Novog Pazara i preko Novog Pazara pokrenuta je još pre 146 godina, a kada je ovaj region igrao veoma značajnu međunarodnu ulogu. Novopazarski Sandžak je sve do Prvog svetskog rata nazvan i kao prozor Balkana i zbog toga je od Austrougarske monarhije 1875. godine pokrenuta prvi put inicijativa da bude izgrađena železnica kroz ovaj kraj. Ona je trebala da bude veza između Bosne i da preko ovog dela Sandžaka poveže Novi Pazar, Priboj, preko Uvca izađe i preko Mitrovice i Prištine ide ka Solunu, odnosno Skoplju i Solunu.

U periodu između 1921. i 1923. godine, u vreme Vlade Nikole Pašića, u Kraljevini SHS postojao je takođe gotov plan da se izgradi ova železnica. Međutim, po rečima, moram da kažem da je sa time bio saglasan i kralj Aleksandar i da je tu plan postojao i sredstva, kralja Aleksandra, on kaže doslovno - Hrvati i Slovenci ne razumeju zašto 100 miliona dinara treba dati na krše Sandžaka i Crne Gore.

Prvi ozbiljan projekat i korak da se do Novog Pazara dovede pruga započet je 1949. godine od strane komunističke vlasti, kada je praktično već i započela gradnja preko radnih akcija. Tadašnji naš lokalni list „Bratstvo“ je izveštavao i, evo, ja pokazujem ovde otpočeli su radovi na izgradnji pruge Raška – Novi Pazar. Međutim, i tu je brzo sve prestalo i do dan danas nemamo tih 20 kilometara izuzetno bitne i vitalne pruge od Novog Pazara do Raške.

No, na sednici Skupštine u aprilu ove godine ministar građevinarstva Tomislav Momirović je istakao da Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš, zaslužuju mnogo bolju infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, i da će se u narednom periodu, svi su izgledi, raditi pruga Raška – Novi Pazar. Projekat postoji, CIP je uradio projekat još 2007. godine, i to je neka trasa koja ide sa nekoliko mostova, sa jednim velikim tunelom od kilometar i vrednost iznosi oko 45 miliona evra ovog projekta i to je nešto što će zaista na svaki način podići značaj ovog kraja.

Mi, nažalost, u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici nismo imali ni jednog značajnog investitora, ni jedno proizvodno radno mesto do sada, i to nije samo nepravedno, nego i ne održivo i jedno ovakvo rešenje, dovođenje pruge do Novog Pazara, rešavanje infrastrukture, na čemu ova Vlada insistira, je jedini mogući put za rešavanje ovih zaista krucijalnih problema građana koji žive u ovom kraju države. Naravno, imponuje da ova Vlada i naša koalicija koja je mnogo učinila na podizanju infrastrukture bude ta koja će ovaj istorijski problem završiti i za čijeg mandata će se pruga od Novog Pazara do Raške učiniti. To će pokazati otvorenu želju ove Vlade da se svi krajevi ove zemlje ravnomerno razvijaju i da ova Vlada ravnomerno brine o svim građanima naše zemlje. Zato još jednom apelujem da se sa ovim projektom što pre započne.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, korupcija je stara koliko i država i naravno sa razvojem države i korupcija je poprimala različite pojavne oblike. Postojala je u Antici, Grčkoj, u Rimu i mnoga dela književna govore i osvrću se, jednim delom ocrtavaju različite modele korupcije u tom istorijskom periodu.

No, danas u ovom savremeno vreme, u jednom brzom protoku informacija ili novca, korupcija postaje globalni fenomen i nema zemlje koja nije suočena sa ovim problemom, čak one zemlje i ona mesta gde je produkcija novca veća i gde ima više novca i gde se više stvara novca. To je magnet za korupciju i danas nisu pošteđene korupcije ni najuređenije zemlje zapadnog sistema, pa ni Amerika, ni zapadna Evropa, što će pokazati neki podaci koje ću izneti.

Svakako je korupcija veliki izazov današnjice. Još jednom kažem da se ona hrani novcem i gde god se pravi novac, javljaju se ljudi koji žele na lak način da dođu do njega, zloupotrebljavajući muku i trud drugih ljudi. Zapravo, ima deo toga i u ljudskoj prirodi i uplitanjem u samu korupciju i uvlačenjem i drugih ljudi, teranjem drugih ljudi da se uključite zapravo se stvara moć i kontrola nad tim ljudima, odnosno šire se pipci i sve veći broj ljudi se zahvata u ovu neman koja razdire današnje društvo. Naravno, to na globalnom planu izgleda tako, međutim, svaki teren i svaka geografska širina ima i neku svoju posebnost, pa eto i mi imamo u svom kulturološkom obrascu pojavu jednu, sasvim specifičnu, a to je pojava fenomena bespotrebnog podmićivanja.

Vrlo često se desi da ljudi u velikom broju situacija svesno ili ne, ulaze u određenu korupciju ili koruptivnu radnju, da im niko to nije tražio ili čak ne znaju da su učesnici korupcije. Naravno da većina nas stanovnika koji žive od svog rada ne želi korupciju. Svesni smo da ona značajno utiče na naše društvo, na ekonomiju i kvalitet života. U isto vreme, ona manjina koja profitira želi da održi ovaj status kvo.

Jedno istraživanje koje je 2020. godine sprovedeno od strane CESID-a, uz pomoć USAID-a je pokazalo da građani korupciju vide kao jedan od tri najznačajnija problema u ovoj državi. Svaki treći građanin od tri glavna problema je naveo korupciju u našoj državi. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo i sa pravom se kaže da je to karcinom današnjeg društva ili današnjih društava.

Ona ne samo da osiromašuje društvo, već kreira besperspektivnost, možda je to i najgora stvar koju korupcija čini. Ona uništava ljudski, generacijski kapital jedne zemlje, jer navodi mlade ljude da potraže šansu na nekom drugom mestu. Posledice korupcije su ogromne i ne samo kod nas, nego i u Evropi. Videćete, u EU se pretpostavlja da se zbog različitih vidova korupcije godišnje gubi oko 1% ukupnog BDP u EU.

Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godine je ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Srbija je, ako govorimo o legislativi, učinila mnogo i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj akata, antikorupcijskih zakona koji su dali mehanizme za obuzdavanje ove nemani. Neki od njih su Zakon o sprečavanju korupcije koji smo doneli 2019. godine i koji danas revidiramo i koji danas želimo da upotpunimo, usavršimo, modernizujemo. Potom su Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama.

Stranke su mesto u kojima su se sakrili ljudi koji su jako skloni korupciji. Meni se svidelo jako i ono za šta je i predsednik jako kritičan, a to je pre svega prema ljudima koji se skrivaju u svim strankama i koji koriste politički položaj da profitiralo i nešto ušićarili. Mi treba da budemo prvi koji ćemo takve ljude sankcionisati i strogo kazniti.

Potom, imamo Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, itd. Ova skupština je usvojila i Zakon o poreklu imovine i od marta tekuće 2021. godine poreklo imovine svih funkcionera je pod lupom javnosti i inspekcija.

Ko ne bude mogao da dokaže po ovom zakonu da je na zakonit način stekao imovinu, tri četvrtine njegove imovine će biti oduzeto, a za koga se bude dokazalo da je svoju imovinu stekao na nepošten način, njemu će se oduzeti kompletna imovina. Ovo je izuzetno značajan zakon koji smo mi ovde usvojili i dali mehanizme da država nepoštenim ljudima, pre svega onima koji obavljaju javne funkcije, oduzme imovinu i na taj način demotiviše ljude koji su vođeni tim pobudama da se dalje bave političkim životom. Država je, još jednom kažem, ovim zakonom jako puno toga dobila, dobila kvalitetan mehanizam, da se za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio na nepošten način, odnosno nezakonito.

U skladu sa važećim strateškim dokumentima, kažem pre svega, Nacionalnom strategijom o borbi protiv sprečavanja korupcije i Akcionim planom za njeno sprovođenje mi smo 2019. godine imali i usvoji Zakon o sprečavanju korupcije. Već su i prethodni rekli da imamo nekakve smernice koje nam je dala i naša Agencija za sprečavanje korupcije, ali i grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO. Ukazali su nam na potrebu menjanja, odnosno, poboljšavanja, preciznijeg određivanja određenih odredbi. Mislim da to treba prihvatiti kao jednu korektnu partnersku sugestiju.

Čitajući same predloge, odnosno ono što se mene ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona, logično je i svi ćete se složiti da je sve što je predloženo jako korektno i korisno. Pre svega, od same izmene definicije korupcije pa i do određenih konkretnih stvari, npr. obaveze da javni funkcioneri dostavljaju podatke o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim vrednostima većim od 5.000 evra.

Potom je uvedena obaveza pravnih lica da se za sve postupke privatizacije javnih nabavki, gde pravna lica u kojem funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije u ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom 20%, što značilo da ispod tog procenta nije postojala ta obaveza.

Još jedna novina u odnosu na važeći zakon je to što se novim rešenjima predlaže da kada jedna javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, podignut je najniži limit zaprećene kazne sa 50 na 100.000 dinara, što je nešto što je korektno.

Značajno je i predloženo proširenje odredbe po kojoj se ne prijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini smatra krivičnim delom, sa zaprećenom ozbiljnom kaznom. Sada se ovom izmenom proširuje i ne prijavljivanje prihoda.

Socijaldemokratija se zalaže da, ne zalaže naravno da budemo jednaki u siromaštvu. Mi želimo da u našoj zemlji postoje bogati ljudi koji su do svog bogatstva došli na pravičan način, borbom na tržištu, znanjem i sposobnošću. Stoga, jedan od osnovnih ciljeva SDP jeste efikasan i pravedan poreski sistem države.

Naravno, poslednja, ali ne najmanje važna stvar, jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati sistem za radikalnu borbu sa ovom socijalnom anomalijom. Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama sprečavanja korupcije i pre svega negovanju etičkih normi od najranijeg doba. Šta to znači? Pre svega uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola. To je nešto sa čim se i počelo. Da deca od najranije dobi se upoznaju kakva je to neman korupcija i kakvu štetu nanosi, pre svega ljudima koji žive od poštenog rada.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom ponašanju prema svojoj zemlji i sugrađanima, obaveza plaćanja realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima, sve su to imperativi koje mi socijaldemokrate Rasima LJajića podupiremo i podržavamo i u ovoj i u svakoj vlasti i u svakom političkom sistemu.

Naravno, želimo da budemo i brana i nekim stvarima koje nisu korupcija, npr. nepotizam i sličnim stvarima koje razaraju naše društvo, pre svega visokoškolske ustanove, fakultete, ali na žalost čak i neke državne, odnosno druge institucije.

Stoga, želim da najavim da ćemo mi zdušno podržati ove izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije.

Kao drugu tačku, želim takođe, obzirom da danas raspravljamo i o unapređivanju Kodeksa, takođe sa preporukama koje smo dobili, želim da kažem da je i to nešto što ćemo mi svakako podržati.

Kao dva nedostatka Kodeksa koje smo mi ustanovili 24. decembra 2020. godine jesu, pre svega, odsustvo dvostepenosti u odlučivanju o povredi Kodeksa i odlučivanje isključivo od strane narodnih poslanika, o tome da li su Kodeks povredile naše skupštinske ili stranačke kolege. Mislim, da to u osnovi i nije logično i da je jako bolje ovo rešenje koje imamo danas pred nama, da ljudi koji su, pre svega iz nauke, odnosno koji se bave etikom, kao granom filozofije, kao filozofijom morala, odlučuju o tome. Naravno, oni koji imaju, a to i sam zakon predlaže, najviše radova ili su najveća imena u ovoj grani. Nažalost, takvih ljudi je malo u našoj državi i ovo neka bude i podstrek da se što više ljudi bavi moralom i etikom, jer je to kategorija bez koje ovo društvo ne može da opstane. Bez moralnih ljudi sam napredak civilizacije je nemoguć.

Uvođenje mehanizma davanja mišljenja o povredi Kodeksa od strane komisije pre nego o tome odluči skupštinski odbor i objavljivanje tog mišljenja su nesumnjivo korisne i treba ih u svakom slučaju uvrstiti.

Što se tiče sastava, već sam pomenuo, sam stav komisije, ove komisije za etiku će olakšati samom odboru skupštinskom da donese ispravan zaključak o povredi Kodeksa ako ga je bilo, a objavljivanje mišljenja komisije će o mogućnosti javnosti da isprati kvalitet procesa odlučivanja.

Novina je što su članovi komisije, ne mogu biti narodni poslanici, ne mogu biti drugi javni funkcioneri, ne mogu biti politički aktivna lica, ne mogu biti članovi stranaka. Ja tu ne vidim ništa sporno. Tu ne da nije ništa sporno, nego je jako pozitivno to da imamo korektiv u našem međusobnom ophođenju od ljudi koji se bave etikom, moralom ili jednim pravilnim debatiranjem. Znači, od profesora koji će nam ukazivati na greške. Još jednom da kažem da oni neće davati samo stručno mišljenje nego će se baviti i drugim stvarima.

Planirano je da komisija broji pet članova, na pet godina se bira i oni mogu imati samo jedan mandat. Član 23. predviđa da tri člana komisije budu sadašnji ili bivši članovi fakultetskog nastavnog osoblja. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, to su nastavnici, istraživači i saradnici koji su na osnovnim i master studijama angažovani ili bili angažovani iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja. Sa druge strane, planira se i da dva člana budu službenici, zaposleni u službi Narodne skupštine. Navedeno je pet fakulteta: Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu u Nišu, u Kosovskoj Mitrovici i jedna organizaciona jedinica fakulteta, državni fakultet u Novom Pazaru, departman za filozofiju.

Meni je jako drago što se došlo do ovog rešenja. Mislim da je izuzetno pozitivno da geografski zastupimo sve delove naše zemlje, a zar ovo nije to. Znači, i Vojvodina i jug Srbije, jugozapad Srbije i centralna Srbija su zahvaljujući tome što u ovom slučaju postoje ljudi koji se bave filozofijom, odnosno ovom filozofskom granom zastupljeni na pravi način. Naročito me raduje što je zastupljen državni fakultet u Novom Pazaru sa svojim departmanom koji ima ljude koji se bave u okviru psihologije etikom i mislim da tu ne treba niti sme da bude išta sporno.

Naravno, etika ili moral kao grana filozofije je nešto što je zapostavljeno na našim fakultetima i što, još jednom ponavljam, treba da bude podstrek da se mladi ljudi istovremeno sa naučnim saznanjima odgajaju da budu časni i pošteni građani i ljudi koji doprinose kompletnoj zajednici.

U tom smislu ćemo mi iz Socijaldemokratske partije podržati oba predloga u danu za glasanje. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prošle nedelje na lokalnim portalima u Novom Pazaru pojavila se vest da je na konkursu za prijem novih radnika u Poreskoj upravi u Novom Pazaru primljeno devet lica i od toga devet pripadnika srpske nacionalnosti i ni jedan Bošnjak, i ako je bilo jako puno Bošnjaka koji su konkurisali na ovaj konkurs i zadovoljavali sve uslove koji su konkursom traženi.

Takođe se navodi da je više uposlenih, odnosno onih koji su prošli konkurse i dobili radna mesta za ove inspektore, da nisu uopšte iz Novog Pazara, iz praktično regije ovog dela Srbije. Ja vas podsećam da zakoni, kao i Ustav Republike Srbije izrazito zahtevaju da, naravno, pre svega stručnost se ispoštuje i to da u državnim institucijama se preslika odnos stanovništva u toj regiji, odnosno da nacionalne manjine i većinski narod budu zastupljeni u odnosu u kojem žive na toj teritoriji.

Nažalost, Bošnjaci su i pre ovog konkursa u ovoj instituciji bili manje zastupljeni. Ako je istinit ovaj podatak, on bi bio i porazan i izrazito nepravedan. Zamislite u jednom gradu u kome je 90% do 95% preduzetnika bošnjačke nacionalnosti dolaze inspektori finansijskih koji su isključivo srpske nacionalnosti. To bi zaista bilo neprihvatljivo i to ne bi bilo u skladu razvoja dobrih međunacionalnih odnosa u toj regiji.

Stoga tražim od Ministarstva finansija da mi informacija o broju i nacionalnoj pripadnosti zaposlenih na ovom konkursu daju i dostave, na ovom konkursu za inspektore finansijske u Novom Pazaru. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna, tražim od Ministarstva da se poništi navedeni konkurs zbog očiglednih nelogičnosti i nepravilnosti, jer logici je neprihvatljivo da na svih devet mesta budu primljeni pripadnici srpske nacionalnosti, ako je većina prijavljenih imalo bilo bošnjačke nacionalnosti i zadovoljavali su sve kriterijume. Sigurno je bar na jednom mestu jedan konkurent Bošnjak bio bolji od njegovog konkurenta ili konkurencije.

Želim da kažem da treba o ovakvim stvarima pristupiti jako pažljivo u cilju izgradnje jednog multietničkog društva i promovisanju Srbije kao države, kao što je i tradicija, da vodi računa o pravima nacionalnih manjina u ovoj zemlji.

Takođe, želim da pozovem praktično državu da sa posebnom pažnjom ne vodeći se za tendencionalističkim izjavama određenih političara ili tendencioznim novinskim naslovima se ophode prema slučaju, da kažem, prema novinskoj aferi koja je ispala u gradu u Novom Pazaru oko intoniranje himne.

Ja vam dajem podatak čist, jer moja deca idu u tu školu. Ja sam pitao svoju decu da li je intonirana himna Republike Srbije, rekli su mi da jeste. Znači, troje moje dece pohađa bosanski jezik u toj školi.

Znači, molim nadležne organe i pozivam da vrlo pažljivo istinito ispitamo šta se desilo, da se ne podižu tenzije i da se ne pravi jaz između Bošnjaka i Srba u jednoj sredini u kojim su tradicionalno dobri odnosi između ta dva naroda. Hvala.

Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana.

Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove.

Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac.

Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar. Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara.

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.

Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd.

Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama.

Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.

Uvažene moje kolege, čovek treba da bude mnogo dobre sreće da u Novom Pazaru šetajući naiđe na saobraćajca ili policajca. Mislim na policajca pozornika. To nije posledica njihovog nerada, oni ljudi izginuše od posla, već je markantan dokaz nedostatka policajaca u gradu Novom Pazaru. To vam kažem ja, koji je iz Novog Pazara. Pošto se ovde često priča o Novom Pazaru, i uglavnom pričaju oni koji nemaju veze sa Novim Pazarom.

Još da vam kažem nešto, uvaženi ministre Vuline, prema kriterijumima, koje ima ova država i koje je usvojila ova država, na hiljadu stanovnika neophodno je da postoje tri policajca. Prema toj brojci, u Novom Pazaru fali od 70 do 90 policajaca.

Ako grad Novi Pazar, eto, rekosmo ima 130 hiljada stanovnika, raste grad, povećava se broj, grad je sa najvećim natalitetom, potom ima oko sedam hiljada studenata, potom leti ima oko 20 do 30 hiljada naših dijasporaca, pa vidite koliko je u jednom gradu ljudi.

Dalje, grad će uskoro imati dva konzularna predstavništva. Grad Novi Pazar, odnosno PU Novi Pazar, to je i Sjenica i Tutin, je pogranična regija, dobro ste rekli i ima tri pogranična prelaza. Takođe, ima pet superligaša. Pa, evo da damo svim policajcima njihove zadatke, da imamo dve značajne utakmice, ja vam garantujem, nijednog policajca ni u užem ni u širem centru grada nećemo naći.

Samo je jedan problem – manjak policajaca. Samo je jedan problem u gradu Novom Pazaru, a policijska uprava radi apsolutno odgovorno i onoliko koliko može.

Stoga vas pozivam da što pre i Novom Pazaru uposlimo što više policajaca, pozornika, naravno, poštujući Ustav i zakone ove zemlje, da se preslika nacionalna struktura u samom gradu, da se uposle i Bošnjaci u Srbiji u procentu koliko žive u Novom Pazaru. To je jedini lek. To je jedini lek za problem koji mi imamo u Novom Pazaru.

Moram još da kažem, ministre Vulin, da će vaš rad biti uspešan onoliko koliko se mi pošteni građani u ovoj državi osećamo bezbednim i sigurnim, a bezbednosti nema bez dobro obučene profesionalne policije, ali bogami, ni brojne policije.

Hvala vam na ovim konstatacijama i to je istina i to je ono što je SDP zastupao. Nažalost, stranka vašeg koalicionog partnera i našeg, gospodina Zukorlića, je bila u bojkotu i ona je napravila ogromnu štetu građanima Novog Pazara i Sandžaka. Eto, 30 hiljada manje stanovnika se prikazuje i toliko manje policajaca i toliko manje zaposlenih i toliko u javnim institucijama i toliko manje lekara i toliko manje svih.
Da vam još nešto kažem, jedinu kampanju pozitivnu za vakcinaciju u Sandžaku vodi samo jedna partija – SDP Rasima Ljajića. Jedna partija je antivakserska, a druga se pravi blesava. Ti rezultati koje ste pomenuli su rezultat naše pozitivne kampanje, jedino naše. Svi drugi su u manjoj ili većoj meri protiv vakcinacije.
U svakom slučaju, vama hvala premijerka. Želim da se zahvalim i gospođi ministarki za zaštitu životne sredine Vujović. Znate, ovo stanje, ova epidemija i čovečanstvo nije samo pogođeno njome, nego i njen vinovnik i meni je drago što je u fokusu ove Vlade, centralna tema ove Vlade zaštita životne sredine. Imam obavezu ispred gradonačelnika i njegovog kabineta u Novom Pazaru da se zahvalim gospođi Vujović, jer ste zaista učinili mnogo da se reše osnovni problemi koje imamo sa životnom sredinom u Novom Pazaru, ogromne svote novca, rešili ste i problem u Prijepolju – Stanjevine, u Novom Pazaru ste inicirali asfaltiranje do našeg Golog brda, 20 miliona ste opredelili za projekat regionalne deponije Novi Pazar, Tutin i Raška, 20 miliona za uređenje dve zelene površine, 6,2 miliona ste dali za privatna ložišta itd. To je patriotizam. To je borba za bolju Srbiju, a sve drugo su prazne priče.

Uvažene koleginice i kolege, ovaj zakon je najbolji dokaz svrsishodnosti i korisnosti evropskih zakona i praksi i najbolji argument svima onima koji smatraju da ne treba da se usaglašavamo sa evropskim zakonima zato što je kreiran, pre svega, da zadovolji potrebe naših građana ili u ovom slučaju da poveća produktivnost poljoprivrede u našoj zemlji. Naš je interes da prilagodimo svoju poljoprivredu standardima i propisima EU zato što je evropsko tržište naše tržište i naš najbolji kupac poljoprivrednih proizvoda.

Nije manje važno reći da će preko IPA fondova dve trećine ovog popisa finansirati EU. Znači, zaista je puno razloga da napravimo jednu ovakvu stvar.

No, ja želim da ukažem na izuzetan rad Ministarstvo poljoprivrede, konkretno mislim na ministra Nedimovića i njegov tim, a sa osvrtom na finansijsku i stručnu pomoć koju ovo ministarstvo upućuje poljoprivrednicima.

Kao primer ću navesti opštinu Sjenica, kao primer poljoprivredne podrške, gde je u prošloj izuzetno teškoj, kriznoj, pandemskoj godini ovo ministarstvo, kroz subvencije, dalo 762 miliona dinara ovoj opštini, što je potpuno jednako ili skoro jednako sa godišnjim budžetom opštine Sjenica. Od kada je ministar Nedimović preuzeo rukovođenje ovim ministarstvom oko 20 milijardi ovakvih i sličnih subvencija je plasirano u ovu opštinu. To sam uzeo samo kao primer koliko ovo ministarstvo daje i koliko mu je stalo da ubrza, poboljša, modernizuje našu poljoprivrednu proizvodnju.

Nedavno je sproveden još jedan projekat, to je projekat unapređenja poljoprivredne proizvodnje, gde Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Svetskom bankom, dodeljuje do 50% bespovratnih sredstava, a avansno 50% daje sredstva i čini mi se da i ovo građani u mom kraju koji se bave poljoprivredom jako koriste.

Kvalitet vodosnabdevanja je značajno poboljšan realizacijom projekata rekonstrukcije pešterskog vodovoda. Moram reći da je on započeo pre tri godine, kada je još i naš predsednik, ministar Rasim Ljajić, bio potpredsednik Vlade. On je to inicirao i uz svesrdnu podršku gospodina Nedimovića ovaj projekat će, nadam se, sledeće godine biti završen, na sreću svih građana koji žive na Pešteru.

U svakom slučaju, naši Pešterci najbolje znaju koliko je njima život, rad i bavljenje poljoprivredom olakšano prošlogodišnjom izgradnjom velike količine, odnosno velikim brojem asfaltnih puteva na Pešteru. Raduje i najava predsednika da će do 2025. godine biti realizovani veliki infrastrukturni projekti, mislim na auto-put koji će preći preko Pešteri sa svojim kracima ka Bosni i Hercegovini, ka Kruševcu, odnosno Makedoniji, ka Kosovu i Metohiji, odnosno Albaniji.

Želim da vas još jednom pohvalim i ohrabrim, gospodine ministre, da nastavite sa ovim trendom podrške poljoprivrednicima, jer je ovo pandemijsko vreme zaista najbolje pokazalo koliko je značajno ulagati u poljoprivredu i koliko je poljoprivreda i stožer ekonomskog razvoja, ali i jako profitabilna grana.

Najlogičnije je u Pešter ulagati u pravcu poljoprivredne proizvodnje, uz posebnu podršku stočarstvu, za šta je Pešterska visoravan bogom dana. Naravno, tu je pre svega proizvodnja organske hrane, lekovitog i začinskog bilja, a uz to ide i razvoj seoskog turizma, pogotovo sa izgradnjom auto-puta, koji će povezivati i kojim će, recimo, građani iz Beograda moći za dva i po sata doći do Pešteri.

Međutim, nije dobro da se jedan ovakav prirodni potencijal, koji ima malo koja zemlja u Evropi, jedan ovakav eko-sistem, uništava, ugrožava ili remeti vojnim bojevim projektilima i čestim vojnim vežbama. Vežbati vojsku treba, i to je deo svakodnevnih vojnih obuka, ali za to treba obezbediti stalne i, naglašavam, pogodne vojne poligone. Upravo vi, ministre Nedimoviću, treba da zastupate ovaj stav i da predstavnicima naše vojske zaista argumentovano predočite takve posledice koje bi moglo da ima ovo gađanje po ovaj eko-sistem.

Ja mislim da nema većeg patriotizma u ulaganju i radu na podizanju privrede i poljoprivrede naše zemlje i današnje vreme je pokazalo da je poljoprivreda njena najstabilnija i najperspektivnija grana.

Zato upravo ovu molbu i upućujem vama, jer znam da iza vas stoji veliki rad, veliki rezultati, a bogami vam ne manjka ni patriotizma. Nikome ne može biti dobro dok svima ne bude bolje. Ne može biti dobro onima u gradu ako nije dobro onima na selu, niti možemo razvijati vojsku a da se ne brinemo o privredi i poljoprivredi. Izbalansiran odnos, rad po prioritetima, ravnomeran regionalan razvoj i jednaka šansa za sve građane naše zemlje su put koji mi Socijaldemokrate želimo da trasiramo. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi gosti, VSS dostavio je Predlog odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, Višeg suda u Pančevu i Privrednog suda u Beogradu.

Mi danas razmatramo odluku o izboru predsednika sudova različitog ranga i nadležnosti, ali sa jednim zajedničkim ciljem.

Želim da ponovim ono što je bio siže govora moje prethodnice iz moje poslaničke grupe, gospođe Jefić, zaista od integriteta, od sposobnosti i od aktivnosti predsednika sudova zavisi imidž jednog suda. Ja se uvek, kao i moja poslanička grupa, radujem kada imamo šansu da predložimo na ovakve pozicije ljude koji su i dostojni i profesionalni. Jer, predsednik jednog suda ima zaista veliku odgovornost. Pre svega, on pravi programe, raspodeljuje predmete, vrši komunikaciju i sa vansudskim elementima i, još jednom ponavljam, od njegovog kvaliteta i kvaliteta njegovog rada zavisi i kvalitet rada i imidž jednog suda.

Mi od kako je ova vlast, a mislim na našu koaliciju SPDS, SNS i pridruženih drugih stranaka, zaista smo zatekli jedno stanje koje je bilo, mogu da kažem, izuzetno loše u svim oblastima. Ne mogu da prihvatim kritike na naš račun. Naravno, ja jesam samokritičan i svi smo mi samokritični i naravno da može mnogo bolje, ali moramo da se složimo da smo učinili mnogo na svim poljima da povratimo integritet i poštovanje naših institucija, državnih institucija i da to činimo i dalje. Naravno da bi mi želeli da to ide mnogo bolje, ali smo naišli, zaista, na veliki broj problema.

Želim samo da podsetim još jednu stvar, da SDPS učestvuje aktivno u međustranačkom dijalogu i da želimo na svaki način da podignemo značaj i respekt svih naših institucija. U ovom slučaju govorimo o sudstvu i našem pravosuđu. Ali, mislim da centralno mesto ima podizanje integriteta i poštovanja upravo ovo mesto ovde, poštovanje prema parlamentu Republike Srbije, jer mi živimo u sistemu koji zovemo parlamentarna demokratija i mesto parlamenta nije da bude obična pričaonica, nego da ozbiljno kreira politike i da vrši ne samo zakonodavnu, odnosno da delegira zakone, nego da vrši i nadzornu ulogu.

Parlament u parlamentarnoj demokratiji ima centralno mesto. Stoga je, vi znate, prema važećem zakonu danas da se izbor narodnih poslanika, građani praktično i ne znaju, znaju samo za stranke koje glasaju, ne znaju za pojedinačne kandidate, mogu da znaju za neke ili da pretpostavljaju da znaju neke, ali ne znaju direktno za koga glasaju, jer su stranke te koje delegiraju ko će ući u samu Skupštinu.

Videli ste da je naš predlog jako korektan, da su ga pisali stručnjaci sa političkih nauka, asistenti i profesori i da je to jedno zaista dobro rešenje. Nadamo se da će se imati sluha za takav sistem.

Današnji izborni sistem je proporcionalni, sa zatvorenim listama. Mi se, takođe, zalažemo za proporcionalni način izbora, ali sa delimično otvorenim listama da jednostavno birači odrede 70% kandidata sa liste, po svom mišljenju, po svom nahođenju, po rezultatima koje su oni učinili, koji će ih zastupati u samoj Skupštini. To je jako korektno. Ostavlja se 30% da same stranke delegiraju, na taj način da alarmiraju svoje članstvo, da motivišu svoje članstvo, da motivišu mlade ljude koji nisu imali šansu da se prikažu, da motivišu i da uspostave i onaj stepen rodne ravnopravnosti od 40% zastupljenosti manje zastupljenog pola itd.

Ovo je centar našeg predloga i mislim da je to jako kvalitetan predlog koji će pre svega, naravno, uz stepenasti predlog cenzusa i još nekakve druge predloge koje imamo u našem generalnom predlogu za izmenu izbornog sistema zaista doprineti da u Skupštini imamo autentične predstavnike birača i da, naravno, podignemo naš integritet. Dosta je bilo više u javnosti priče o parlamentu kad se priča o cenama u Skupštini. To niti ima smisla, niti ima bilo kakvu vrednost. Ako podrijemo instituciju parlamenta i njegov značaj u ovoj državi, mi ćemo podrijeti sve institucije u ovoj državi. Znači, o čemu ćemo onda da pričamo?

Naravno, kažem da smo mi apsolutno otvoreni za bilo koje sugestije, ali mislimo da razmišljanje u ovom pravcu u kom ide naš predlog je izuzetno korisno za našu državu i naš politički sistem u kom trenutno živimo.

U svakom slučaju, mi se radujemo što ćemo imenovati predsednike sudova i podržaćemo ovaj vaš predlog u danu za glasanje.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani naše države, pod visokim obrazovanjem podrazumeva se akademsko usavršavanje na nekoj od visokoškolskih institucija naše zemlje na fakultetu, visokoj školi ili akademiji.

Sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, kao što znamo, uređen je Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine, koji bi danas trebali da usavršimo nekim odlukama i nekim promenama i to je dobra stvar.

Ovaj zakon je u skladu, i to je jako bitno reći, sa bolonjskim sistemom obrazovanja, odnosno Bolonjskom deklaracijom, koja je usvojena 1999. godine i koja je potpisana od strane 27 ministara prosvete zemalja EU, a glavni cilj Deklaracije je da kroz Bolonjski proces dovede do stvaranja jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja.

To je ono što je najbitnije, da mi budemo deo jednog jedinstvenog evropskog sistema u univerzitetskoj nastavi, u naučnom istraživanju, jer je to, složićete se sa mnom, verovatno najnapredniji sistem koji postoji na ovoj planeti.

Neki od ciljeva visokog obrazovanja u Srbiji definisani su Zakonom i visokom obrazovanju, a to su pre svega broj povećanja akademskih građana u Srbiji, prenošenje znanja i veština, povećanje broja, omogućavanje pojedincima da se obrazuju pod jednakim uslovima i u toku čitavog života.

Glavni zadatak onoga što mi danas činimo, a to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, jeste da nam omogući ponovno postajanje punopravnog člana u "European association for quality assurance in higer education" ili ENQA, koje je telo EU koje promoviše evropsku saradnju i obezbeđuje kvalitet visokoškolskim ustanovama, učestvuje u širenju informacija, znanja i iskustava među članicama i ostalim akterima.

Dobro je rekao ministar, za nas je izuzetno bitno, obzirom da smatram da imamo jako dobar obrazovni sistem i stvar je prestiža da ponovo budemo članica ovog jako bitnog tela.

Godine 2020. nacionalno telo za akreditaciju naše države za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju izgubilo je punopravno članstvo u evropskoj asocijaciji i moći će ponovo da konkuriše 2022. godine za ovaj status i zato je jako bitno da sve one sugestije na koje su nam oni ukazali, a ja mislim da su sve apsolutno razumne i sve su u korist našeg obrazovnog sistema, implementiramo u naš zakonodavni okvir.

Mi trenutno, kao što rekoh, imamo status pridruženog člana ove evropske organizacije. Naravno da to ne čini da naše diplome nisu validne, međutim, proces provere naših diploma prolazi kroz jedan dugotrajni put i sada je neophodno da naši studenti dostavljaju programe i planove po kojima su obrazovani itd, što ponovnim postankom ove organizacije neće biti slučaj.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje su danas pred nama prevashodno su rađene da bi se Srbija vratila u punopravno članstvo ove asocijacije. Ovim izmenama ćemo eliminisati sve postojeće nedostatke, a to su da članove Nacionalnog saveta imenuje Narodna skupština. To je, po meni, jako dobro. Narodna skupština kao najreprezentativniji predstavnik stavova i mišljenja naših građana jeste neko ko treba da brine o tome, a to nije Vlada Republike Srbije i to neće biti Vlada Republike Srbije, kao što je bilo do sada.

Žalbeni postupak za akreditaciju će se izmestiti iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u nacionalno akreditaciono telo. Pri tome, upravni odbor za nacionalno akreditaciono telo koji broji devet članova imenovaće Narodna skupština, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola. I to je jako bitno. Vidite, smenjuju se Vlada i Skupština, odnosno institucije i međusobna kontrola među institucijama, što je jedan od kriterijuma i najboljih mehanizama uopšte za kontrolu koja postoji u političkom sistemu.

Najvažniji aspekt ovog predloga je svakako da se u potpunosti reguliše status nacionalnog akreditacionog tela kao nezavisne ustanove. To je nešto na čemu moramo insistirati i mi sami i nešto što je u evropskom sustavu pokazalo najbolji rezultat.

Tako bi, još jednom kažem, obezbedili da naše diplome, odnosno diplome koje izdaju naši univerziteti budu potpuno usaglašene sa evropskim standardima i da ni na koji način ne može da se dovede u pitanje kvalitet diploma koje izdaju akreditovani fakulteti u Srbiji.

Ovim zakonom se otvaraju i nove mogućnosti za studiranje. Otvara se mogućnost da se sa osnovnih strukovnih ili osnovnih akademskih studija može ići na master strukovne studije i dodaje se da se to uglavnom odnosilo na MBA studije koje su danas vrlo popularne.

Dakle, MBA studije su "Master of Business Administration" studije i međunarodno su priznate studije, usmerene za razvoj praktičnih poslovnih znanja koja su potrebna u oblasti upravljanja poslovanjem. Drugim rečima, smisao MBA sudija bi bio da unapređuje sopstveni posao i to spojem nauke i najbolje prakse.

MBA studije najčešće upisuju ljudi koji imaju sopstvene firme i žele da poboljšaju svoje poslovanje, kao i oni koji žele da u karijeru napreduju do upravljačkih pozicija i da unaprede svoja menadžerska znanja.

MBA studije su trenutno najpopularniji akademski program na svetu i na globalnom nivou postoji preko dve i po hiljade različitih MBA programa. Prvo su uvedene na američkim univerzitetima, ali vremenom se njihov program prilagođavao novim potrebama tržišta rada. Obično traju dve godine, ali u poslednje vreme postoji jednogodišnji fakulteti.

Najispravniji put ka MBA studijama bi bio osnovne studije, master studije, radno iskustvo, pa onda MBA studije.

Za nas iz Socijaldemokratske partije je ovo jako bitno jer mi smatramo da obrazovni sistem treba da bude, pre svega, usmeren ka sticanju novih znanja koja odgovaraju potrebama tržišta.

Saradnja između visokog obrazovanja i privrede je nužna. Raduje me stoga što u sastavu Nacionalnog saveta se biraju dva člana na predlog Privredne komore, kao i dva člana Upravnog odbora državnog akreditacionog tela. Ta bliska saradnja između privrede i visokog obrazovanja je zamajac koji treba i mora da pokrene našu industriju i naše društvo napred.

Naravno da je predviđeno ovim zakonom, i to se ne sme zaboraviti i treba se naglasiti, produženje roka za još jednu godinu za studente koji su studirali po propisima koji su važili do 2005. godine. Naravno, to nisu studenti koji su upisali samo osnovne studije, nego i oni koji su upisali magistarske studije i studenti koji su prijavili doktorsku disertaciju. Još jednom, još jedan put izlazimo u susret ovim ljudima da u toku sledeće godine uspeju da završe taj svoj obrazovni put koji su započeli pod nekim drugim uslovima. To je jako korektno i dobra informacija za njih.

Pred nama je i jako bitan i prvi put pred poslanicima Skupštine Republike Srbije zakon o studentskom organizovanju.

Mi Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine posebno podvlačimo želju da se unificiramo sa evropskim prostorom visokog obrazovanja. Trenutno na oblast studentskog organizovanja primenjuje se Zakon o visokom obrazovanju koji uređuje studentsko organizovanje kroz studentske konferencije i studentske parlamente, međutim, ne uređuje bliže pitanje brojnih studentskih organizacija. Nisu studentske organizacije samo studentski parlamenti i studentske konferencije.

Znam da su 2005. godine Bolonjskim programom praktično ustanovljeni studentski parlamenti, ali dok sam ja studirao, imalo je mnogo značajnijih i bitnijih organizacija. Meni je drago da danas jednim krovnim zakonom, koji, moram reći, imaju sve zemlje u regionu, i to je još jedna od, da kažem, afirmativnih stvari koja treba da nas potakne da pohvalimo ono što treba da usvojimo danas. Dok sam ja studirao postojale su, i postoje verovatno i danas i mi ovim zakonom uređujemo njihovo organizovanje, brojne druge studentske organizacije, pre svega, one koje se bave novinarstvom i koje su jako bitne.

Bile su bitne i jako razvijene i u SFRJ, pa ću vas podsetiti da je u jednom studentskom magazinu „Vidici“, čiji je glavni urednik bio Danilo Kiš, objavljivao, na primer, naš Pekić, da su to jako plodonosne organizacije koje trasiraju put tih mladih ljudi. Pored ostalog, tu su i sportske organizacije, sportski timovi. Mi smo imali sportske lige. Takođe su tu i organizacije kulturno-akademska društva itd.

Mislim da dosadašnje stanje koje je stvorilo brojne probleme na terenu, koji su se ogledali, pre svega, u neujednačenoj praksi, što je pravilo direktnu razliku između studenata u Srbiji, odnosno na fakultetu koji studiraju više neće biti slučaj, to je opet, da kažem, jedan vid diskriminacije prema studentima, jedan ovakav zakon će unificirati sve studente i dati im iste mogućnosti da se organizuju u organizacijama na način koji ovaj zakon određuje i koji studentima najviše odgovara.

Takođe, uočena je neusklađenost sistema studentskog organizovanja kod nas sa evropskim standardima u ovoj oblasti. Kao glavni uzrok te neusklađenosti jeste nepostojanje jednog zakona kojim bi se definisao sistem studentskog organizovanja. To danas ovim zakonom rešavamo. U evropskoj praksi je izražena tendencija ka nezavisnosti studentskih predstavničkih tela u odnosu na visokoškolske ustanove, ali i u odnosu na državu.

Ovim Predlogom zakona o studentskom organizovanju rešili bi se višedecenijski problemi u ovoj oblasti i dao bi se okvir i mogućnost punopravnog učestvovanja studenata u organizovanju definisanim ovim zakonom.

Prema evropskim standardima jedan od glavnih uslova članstva u Evropskoj studentskoj uniji jesu legitimnost i reprezentativnost predstavničkih tela. Do sada je uvek postojala opasnost da se dovede u pitanje članstvo u Srbije u ovoj Evropskoj studentskoj uniji upravo iz ovih razloga.

Ovim predlogom zakona uvodi se red u rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije i obezbeđuje se reprezentativnost potrebna za predstavljanje Srbije u ovoj Evropskoj studentskoj uniji.

Treba napomenuti da oko 250.000 studenata u Srbiji ima neujednačen sistem organizovanja. Kaže, neki studenti su povlašćeni u odnosu na druge studente prema univerzitetu i fakultetu na kojem studiraju i to stvara ogromnu razliku i može imati elemente diskriminacije. To, naravno, usvajanjem jednog ovakvog zakona ćemo eliminisati.

Treba napomenuti, i to sam već rekao, da skoro sve zemlje u regionu imaju ovaj zakon.

Još jedna od pozitivnih stvari u vezi sa ovim predlogom jeste da ovim zakonom nema mera zabrane i ograničenja, već je to zakon koji sam po sebi podstiče podsticanje prirode, jer definiše osnovne pojmove, institute i pravce kretanja studentskog organizovanja, utvrđujući principe slobode i nezavisnosti studentskih predstavnika.

Želim da kažem da je ministarstvo organizovalo i kvalitetne pripreme za donošenje ovog zakona i da su u toku 2019. i 2020. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja više puta je obavljalo konsultacije sa studentskim predstavnicima koji su činili radnu grupu i ovaj nacrt pripremali zajedno o studentskom organizovanju. On je proistekao iz dogovora postignutih na tim konsultacijama.

Pre sprovođenja javne rasprave, tekst Nacrta zakona bio je poslat i Konferenciji univerziteta i Konferenciji akademija strukovnih studija i visokih škola, koje nisu imale primedbe na dostavljeni tekst.

Moram da kažem i da se osvrnem i na to, obzirom da sam predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, da je i Poverenik za ravnopravnost učestvovao u kreiranju ovog dokumenta i da skoro sva mišljenja Poverenice za zaštitu ravnopravnosti su uzeta u obzir i većina od njih je implementirana u ovaj predlog zakona.

Na primer, jako je bitno da je usvojen jedan od predloga da se praktično uskladi terminologija i Poverenik je predložio da se izmeni terminologija studenti sa hendikepom, da se koristi, da kažem, sintagma studenti sa invaliditetom i to je usvojeno prateći način na koji smo mi koristili terminologiju u najnovijim zakonima, odnosno izmenama i dopunama zakona koji smo mi činili u ovoj Skupštini.

Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je imala i sugestije na način na koji se obezbeđuju sredstva. Bio je predlog da ove studentske organizacije imaju obavezna davanja kao obavezne članarine, na šta je Poverenica ukazala da je to protivustavno i da to nije u skladu sa našim zakonima i došlo se do rešenja da pored sredstava za rad studentskih konferencija, koje se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u skladu sa zakonom studentske konferencije finansiraju se i na osnovu domaćih i međunarodnih projekata, realizovanih aktivnosti, prihoda sopstvene imovine, poklona, sponzorstva, donacija itd, naravno, u skladu sa zakonom.

Hoću da kažem da je ovaj zakon koji je danas pred nama jako afirmativan, jako moderan, daje velike mogućnosti našim studentima i na kraju je donet u saradnji sa velikim brojem i sa mišljenjem velikog broja i studentskih organizacija, ali i drugih institucija koje su brinule da ovaj zakon bude jako kvalitetan po svom sadržaju. Naravno da je praktično on sublimat iskustava koje imaju evropske zemlje sa najboljim praksama oko nas.

Na kraju, želim da kažem da mi iz SDPS izuzetnu pažnju pridajemo studentima i obrazovanju. Za nas je obrazovanje praktično glavni osnov i glavna alatka razvoja naše zemlje. U Novom Pazaru nekoliko godina unazad grad daje stipendije najboljim studentima koji žive i koji imaju prebivalište na teritoriji grada Novog Pazara.

Takođe se nagrađuju i učenici i njihovi mentori koji su osvojili prestižna takmičenja, odnosno jedna od prva tri mesta na takmičenjima u državi, učenici generacija, osnovnih i srednjih škola, ali se takođe i pomažu profesori i učitelji koji rade u otežanim uslovima na selu. To je jedna praksa koju gradonačelnik i grad Novi Pazar sprovodi nekoliko godina unazad i koja daje dobre efekte, iako je gradski budžet jako, da kažem, mali u odnosu na ukupne potrebe iznalaze se mogućnosti i sredstva da se ovim ljudima i najboljim među njima da signal da je kvalitetno obrazovanje nešto u šta valja ulagati i nešto na čemu mi u SDP insistiramo.

Još jednom, zakoni su odlični, pohvaljujem vas, ministre, i vaše saradnike i biće nam zadovoljstvo da podržimo oba zakona u danu za glasanje.