Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ih opet galame ovi od Hakija Abazija. Haki Abazi im je tata novčan. Tek toliko da znamo.

Šteta što ova deklaracija o političkim i nacionalnim pravima Srba sa Svesrpskog sabora nije usvojena i u delo sprovedena posle Prvog svetskog rata i milion i 280 hiljada žrtava i 28% ukupne populacije tada u Srbiji.

Posle veličanstvene ratne pobede ujedinili smo se sa drugima u čvrstoj veri da su se oni ujedinili sa nama, a ispostaviće se da su se oni ujedinili protiv nas. Umesto da smo stvorili državu za nas mi smo u suštini stvorili državu protiv nas. Tu državu su 25 godina kasnije komunisti rasparčali u niz država koje su danas postale bašte za negovanje mržnje prema nama, prema Srbiji.

Ujedinjenje sa poraženim 1918. - 1945. skupo je koštalo Srbe i Srbiju. Jugoslavija je po meni bila spomenik kosturnica srpskog naroda sa Jasenovcem u vreme Drugog svetskog rata, tada najvećim srpskim gradom. U Jasenovcu gradu srbosjekom poklanih i maljem pobijenih Srba pod zemlju i Savu bačeno je 700 hiljada Srba, a u to vreme Beograd je brojao 350 hiljada stanovnika. Pobili su nam dva Beograda oni sa kojima smo se ujedinili 1918.

Na kostima jasenovačkih žrtava stvorena je komunistička Jugoslavija koja je bila mašina za dodatno rasrbljavanje srpskog naroda. Hteli smo sa drugima da stvorimo Jugoslaviju, državu prosperiteta za sve, a stvorili smo sebi vekovne mrzitelje. Koliko smo bili naivni govore činjenice - Srbi su uz podršku preko srpskog fizičara Mihajla Pupina, tada prijatelja američkog predsednika Vuda Vilsona, uspeli da jadransku obalu i Dalmaciju na određeni način dodele Hrvatima. Koliko smo bili ludi, pokazuje činjenica da je Pavelić tu istu obalu za vreme prve NDH dao Italiji, a srpski partizani ponovo je vratili Hrvatima 1945.

Za mene je ta socijalistička Hrvatska bila amnestija za Jasenovac i samo prelaz iz jedne u drugu NDH. Danas u toj drugoj NDH u Dalmaciji slave ustaše i Pavelića, a mrze Srbe i Srbiju koji su im darovali Dalmaciju.

Crnogorska obala je do 2018. bila od Ulcinja do Sutomora, da bi srpska vojska omogućila da se ta obala danas proteže do Herceg Novog. Danas ti Montenegrini kažu da je tada srpska vojska koju je predvodio polu-Crnogorac okupirala Crnu Goru. Zahvaljujući pobedi i poklonu srpske vojske danas od turizma žive te dve države, Hrvatska i Crna Gora.

U Jugoslaviju, gde smo okupili svoje mrzitelje, Srbi su ušli sa 49% stanovništva, svih drugih koji nisu bili Srbi bilo je 51%. Iz nje smo izašli sa 36%, a svih drugih je bilo 64%, a to znači, na ulasku 1921. godine, po prvom popisu, na 100 Srba u Jugoslaviji bilo je 106 onih koji nisu Srbi, a 1991. godine na kraju Jugoslavije na 100 Srba bilo je 177 onih koji su druge nacionalnosti. To su rezultati našeg udruživanja sa poraženima i nedostatka borbe za nacionalna i politička prava. Statistika je matematika, nauka, iz nje se više nego jasno vidi nad kim je izvršen genocid u šest decenija tokom 20. veka. Sve druge tvrdnje o nekom drugom genocidu je neistina. To je genocid nad istinom.

Mađarska je posle dva rata izgubila trećinu teritorija kao deo poražene strane u tim ratovima, a Srbija je kao pobednica u dva rata izgubila trećinu naroda kao pobednica. Ti gubici su valjda danas razlog da se dva naroda mađarski i srpski sve bolje razumeju. Strah od velike Srbije je izmišljen da se iz stvorenih komunističkih državica Srbi pobiju i proteraju, a teritorije na kojima su vekovima živeli zadrže. To je istina ako hoćemo da je vidimo, ona se vidi kroz „Oluju“ i progon Srba iz Sarajeva i Federacije Bosne i Hercegovine.

Danas je Srbija velika, vrednosno velika, i strah je u državicama oko nas, drugorazrednim protektoratima, danas od vrednosno velike Srbije. Moj apel našim autošovinistima, mi smo više puta imali kao narod naviku da kada nas neko napadne, jedan naš deo naroda se pridruži napadačima. Toga ima i danas. Molim vas, nemojte to da radite. Od naših unutrašnjih sukoba i podela jedino mi nikada nismo imali koristi.

Uprkos svemu kroz šta je srpski narod prošao u 20. veku, mi ne treba da gajimo ljubav prema mržnji. Srbija i srpski narod poštuje sve druge, ali i sebe. Ponosan sam na činjenicu da i posle svih sukoba iz 90-ih jedino Srbija nije promenila etnički sastav, nijedan narod ni manjina nije na traktorima bežala iz Srbije.

Svesrpska deklaracija sa srpskog sabora i okupljanja oko samih sebe, radi legitimne zaštite nacionalnih i političkih prava ostatka našeg ponosnog naroda. Dosta smo mi bili ludo hrabri, vreme je da budemo i mudri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe. O ovoj deklaraciji najbolje govore stihovi Alekse Šantića, očni glase: „I svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja. Živeo srpski narod“.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću na određeni način glasati za RTS da dobije tu taksu. Ali, moram vam reći, uprkos tome što svi građani uplaćuju taksu za RTS, da meni RTS sve više liči na N2.

Dakle, na RTS-u znamo da je Riđi vođa opozicije zaradio silan novac. Znate ono - 48 sati svadba, pa po 13 hiljada evra, pa jedno 300 emisija, pa jedno pet miliona evra i on je danas nezadovoljan. Nezadovoljan je time što nije više zaradio.

Znamo i kako je Riđi preprodavac sekundi zarađivao novac na RTS-u i mislim da RTS-u i nije trebala tolika taksa da su svoj biznis vodili na pravi način, da deo svog kolača nisu prepuštali Riđem, vođi opozicije.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve vrste televizija. Jedne televizije su iz nadležnosti Republike Srbije, druge televizije su tzv. televizije koje reemituju program. Dakle, te televizije koje reemituju program nemaju pravo na emitovanje domaćih reklama, što sada nije slučaj. RTS se uopšte ne buni zato što im neko uzima deo kolača i stoga mislim da im treba dati neke pare za taksu, ali oni moraju da se ponovo uozbilje i da se bore za taj novac, a ne da novac prepuštaju Riđem, vođi opozicije, za njegove privatne biznise koji se finansiraju javnim novcem, što preprodajom reklama, što emisijama koje gura kroz RTS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na član 103. gospođo predsedavajuća. Od prvog gospodina koji je ukazivao na povredu Poslovnika, koji ima običaj da se javlja pod klupom, pa da ovo poslednje ste trebali primenjivati odredbe člana 103. stav 3. dakle, da bi se ovoj poslaničkoj grupi oduzme vreme, jer su to bile klasične replike.

Na kraju da zaključim da nije, a da obaveza da govorimo istinu i da ministar poljoprivrede nije izrekao ni jednu istinu i da ministar poljoprivrede nije izrekao ni jednu istinu jer su se svi redom hvalili da bi dobijaju novac iz inostranstva, uključujući i ove zelene, tu jedino imam dilemu oni su se hvalili da su dobili pare od Hakija Bazija, a za mene…

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ukazujem na povredu Poslovnika od strane narodnog poslanika Dragana Đilasa, član 107, član 108, član 109.

Gospođo predsedavajuća, ovo je ne znam koji put da mi Dragan Đilas preti u sali Narodne skupštine. Svakako ste videli to njegovo i tebe ću otkopati i tako dalje, stvarno ne znam prošli put mi je psovao majku, pretio da će završiti sa mnom, ja ne znam šta još treba da se desi da Dragan Đilas dobije makar jednu malu opomenu.

Na kraju, da mi ne bi odbili vreme, moram da preporučim svima nama, a i njemu, da je najveća vlast ona vlast koju imaš nad sobom, to što je njegov mozak u njegovom džepu je njegov problem. Hvala.

Zahvaljujem.

Odmah čujem neku podršku preko puta. Meni je žao što je kolega koji mi je pretio nekoliko puta, koji mi je psovao majku izašao, jer sam hteo da mu zahvalim još jednom na tome što smo zahvaljujući njegovoj organizaciji opozicije pobedili u Beogradu ubedljivo. Dakle, u prvom tom nekom procesu izbornom, on je izgubio 65 hiljada glasova svojom organizacijom i time doprineo da izgubi izbore, a takođe zahvaljujući njegovom bojkotu bilo je nesumnjivo da ćemo te izbore dobiti, stoga želim da je čuo ili ne čuo da mu zahvalim na našoj izbornoj pobedi kojoj je on i te kako doprineo.

Za vreme njegove vlasti zatekli smo prilikom promene potpuno razvaljenu državu, teritorijalno razbijenu, politički obezglavljenu, ekonomski devastiranu, vojno nemoćnu, socijalno neodrživu, moralno unakaženu. To je ono što smo zatekli. Zatekli smo gotovo ekološki čistu državu. Zato se oni bune. Privrede nije bilo. U celoj Srbiji se dimila dva odžaka. Potpuno ekološki čista država i danas oni, kada se privreda Srbije oporavila, kažu – privrede nema. U njihovo vreme godišnji fond plata je bio šest milijardi, a danas je godišnji fond plata 24 milijarde ili četiri puta više. To pokazuje da naša privreda pravi novac od koga naši zaposleni primaju plate, ali gle čuda kažu da privrede nema.

Građani su siromašni i siromašni građani umiru od zagađenog vazduha, doslovce tako. Dobro, ako privrede nema, kako je to onda zagađen vazduh? Aha, od prevoznih sredstava automobila, dizel itd. Odakle siromašnim građanima, kako oni kažu, dizel automobili? Odakle im uopšte automobili ako su toliko siromašni?

Da idemo malo dalje, ja sam jedan od onih koji je stalno tvrdio da sam ja za eksploataciju litijuma po najvišim evropskim standardima. To sam tvrdio i kada je Vlada donela onu uredbu. Ja sam za to i dan danas da se eksploatacija litijuma vrši po najvišim evropskim standardima, a znate li zbog čega? Zbog životne sredine. Dakle, ukoliko se neko žali da je vazduh zagađen, taj je verovatno za električne automobile, a kako ćemo imati električne automobile, to ekološki ustanici ili ekološke ustaše, ne znam koji izraz da upotrebim, ne znam kako se to po padežima lomi, kako oni to misle da imamo čist vazduh ako nemamo električne automobile. Znači, bez problema oni koriste mobilne telefone, laptopove, hoće čist vazduh, ali neće električne automobile koji dovode do čistog vazduha.

Otprilike ja bih to sveo kada ih pogledam ovako pomislim – ljudi, kako ove bogate službe lako kupe kod nas skupe, jeftine ljude.

Na kraju, da ne dužim, da ostavim nešto vremena za kolegu Miliju, ovde jedan od njih u konotaciju i kontekst stavio je deklaraciju sa Svesrpskog sabora u kontekst sa kanalizacijom. Dakle, on je rekao da nije za deklaraciju Svesrpskog sabora o nacionalnom i političkom jedinstvu srpskog naroda, on je, kaže, za kanalizaciju. Evo da se ja složim sa tim vremešnim studentom, koji studira 24 godine, i ja mislim da je on za kanalizaciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Hoće neko da smiri ovo marvinče preko ili će da se dernja sve vreme?

Dame i gospodo narodni poslanici…

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije ništa, on ume i da se valja ispod klupe.

Gospodin Aleksić je glasao za sve zaključke Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Nepoštovanje tih zaključaka u delu razvoja stočarstva verovatno je prethodnog ministra koštalo funkcije.

Dakle, jedan od zaključaka je bio da naša biljna proizvodnja, ekspoze mandatara je govorio o tome da 70% naše poljoprivredne proizvodnje služi kao sirovina za strane prerađivačke industrije. Verovatno da prethodni ministar nije dovoljno pažnje posvetio zaključku Odbora koji je govorio da naša biljna proizvodnja treba da bude posvećena direktno prerađivačkoj industriji ili indirektno kroz razvoj stočarstva, preradu mesa, mleka, jaja i meda.

Mislim da je to bio razlog zašto se mandatar opredelio za neko drugo rešenje, a za taj zaključak je glasao i gospodin Aleksić, što je naravno meni kao predsedniku dalo neku moć o kome on govori veoma pežorativno.

Hajde da ga podsetim s obzirom da je država nepravedna prema njemu da je on, recimo, kao poljoprivrednik koji obrađuje daleko mnogo manje zemlje nego ja dobio je 10 puta veće podsticaje od mene kao predsednika Odbora. Toliko o zloupotrebi ove vlasti po pitanju poljoprivrede.

Da podsetim, dobio je traktor, Počekovina, da ne govorim sve na koje načine je pravio zasade, gde će proći auto-put da to sve unovči, njegove zloupotrebe da ne govorim, jer vrlo je kratko vreme.

Na kraju, govorio je nešto o auto-putevima, o milionima. Kod njih nije bilo ni miliona, ni auto-puteva. Jedini auto-put koji je u njihovo vreme vodio, bio je auto-put u Đilasove i njihove džepove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram članove 103, 106, 107. i 109.

Gospođo predsedavajuća, vi niste bili ovde prisutni, ali gospođa nosilac liste opozicione je ovde govorila mimo dnevnog reda, o mafiji, drogama, kokainu, Kolumbiji, pa da kažem da je ona vrlo kvalifikovana za to.

Ovo je Novak Filipović, narko diler iz Pančeva. Drugar nosilje liste koja ga je kao pokrajinski sekretar finansirala iako je znala da je narko diler. Prebacila mu je milione dinara. Kao javni funkcioner finansirala je narko dilera.

Ovde je njen šef ili kako to da nazovem, drug riđi. Evo ga ovde sa istim Novakom Filipovićem, slikano, fotografisano u Pančevu. Da li je Novak Filipović narko diler ili nije, pravosuđe kaže da jeste.

Ovde je izvesni Milutin Bakić iz Kuršumlije. Sedi pored njenog šefa. Narko diler sa 66 kilograma uhapšen 2020. godine sa 114 paketa u kamionu. Da li je ovo narko diler, da li je ovo mafija?

Još nešto. Njenog šefa Zoran Đinđić nije smeo da primi u partiju. Dok je Đinđić bio živ on nije mogao da uđe u DS, niti da se obogati, ali kad je Đinđić ubijen od strane Zemunskog klana on se našao u toj partiji i debelo obogatio, posle ubistva.

Dame i gospodo, ovo je Vlada Japanac. Sa nasmejanim pripadnikom Zemunskog klana je njen šef, šef nosilje liste, gospodin Dragana Đilas, nasmejan. Verovatno se zahvaljuje Vladi Japancu na ubistvu premijera, a svi znamo da je to učinio Zemunski klan.

Dame i gospodo, da zaključim. Nema evropske zemlje u kojoj bi nekome ko je sarađivao sa narko dilerom bilo dozvoljeno da se bavi javnim poslovima, tim pre što je od tog narko dilera tražio da protera novinara iz njenog rodnog mesta.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenula me je gospođa. Očigledno da nisam dobar dečko.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko iz SNS sa izborne liste ne valja, ali samo jedan koji je narko diler, koji je osuđen kao narko diler, e taj je dobar dečko. Ona kaže, a prilikom suđenja je to i pronađeno u njegovim telefonima, gde ona traži da joj učini uslugu i da pomenutog novinara iseli iz Pančeva, odnosno da joj učini tu vrstu usluge.

Gle čuda, njen šef se slikao sa dobrim dečkom. Dakle, ovde imate Dragana Đilasa sa istim tim narko dilerom, sa dobrim dečkom i gle čuda, dobri dečko je tek kada je osuđen i kada je priznao delo koje mu se stavilo na teret, e onda je navodno postao član SNS. Ali gle čuda, ona i dalje tvrdi da je dok je bio sa njom, bio dobar dečko, a finansirala ga je, čovek je bio valjda bodi bilder itd. verovatno da je ona na određen način cenila njegovu sportsku aktivnost, posebno ovu koja se ticala droge.

Dakle, ona je tom dečku, dobrom dečku, prebacila milione dok je vršila javnu funkciju. Ali, šta je sa ovim Bakićem? Opet njen šef, sa nekim dobrim dečkom sa 66 kilograma droge i 114 paketa, to je takva količina bila da je morao da preveze to kamionom. Toliko o njihovoj pravdi. O priči o Jovanjici, o bogu ocu itd, ali oni ne izlaze iz druženja sa narko-dilerima, a posebno gospođa koja je tražila, a bavila se javnim poslovima, i dalje se bavi javnim poslovima, tražila da kao bivša… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je rečeno da ne znamo razliku između krave i bika. Kad pogledam u njegovom pravcu, vidim razliku. Ja sam inače poljoprivrednik i bavim se stočarstvom. Poljoprivrednik od malih nogu, pet puta sam biran za predsednika Odbora za poljoprivredu. Kada sam prvi put biran, evo ga opet ovo marvinče, nemojte tresti glavom čuje vam se klepetuša.

Dame i gospodo narodni poslanici, pet puta sam biran, kada sam došao podsticaj u poljoprivredi je bio 19,5 milijardi. Danas su 114 milijardi. Pet puta sam biran. Ja zahvaljujem nosiocu Izborne liste i da kažem, kada je rodna ravnopravnost u pitanju, onda neko ko je ženskog pola je nosilja ili nosilica. Nemojte da se ljutite ako to shvatate kao uvredu, ja se izvinjavam, ali pet puta sam biran, pet puta smo uvećali podsticaj. Zahvaljujem nosiocu Izborne liste i ministru finansija što su uvek našli razumevanja za to. Kada prekardašimo i 20%, oni uvek nađu i dodaju neki novac.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik koji je govorio o izdaji i trideset srebrnjaka, pa vaš šef je izdao, prodao ne veru za večeru, već i veru i večeru. On je izdao za jednu hrvatsku Putovnicu, NATO pakt. Naša armija ima Kornet, to je ubica tenkova, pouzdanost 97%, NATO pakt ima ubicu tenkova koji je pouzdaniji 100% i zove se Bego Putovnica, hrvatski časnik. Ja da sam na njegovom mestu posle izdaje 33.891 vojnika i uništenja 200 tenkova, ja bih se ubio.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi se svakako sećate Dušana Petrovića. Očigledno kad su oni vladali, Dušan Petrović je imao i te kako veze sa poljoprivredom.

Gospodin Martinović je dok je bio narodni poslanik, a i bavi se poljoprivredom u Rumi, o čemu sam se lično uverio, uvek podržavao Odbor za poljoprivredu i nema poljoprivrednika koji je imao problem a da ga on kao šef kluba nije primio i razgovarao sa njim. Daleko više ima veze sa poljoprivredom nego što je to imao Dušan Petrović, onaj lopov Milosavljević, koji je uhapšen, onda onaj lopov malopre koji je opljačkao Azotaru. A znate zašto su opljačkali Azotaru? Ja ću vam reći, gospodine koji ste govorili pre mene, Azotara je opljačkana, dakle, neko je hapšen zbog Azotare, koja je i te kako bila potrebna našoj poljoprivredi. Time je naneta šteta, ekonomska šteta poljoprivredi. Naravno da oni to neće priznati.

Znate li šta je stvarni razlog bio? Postojalo je u okruženju mineralno đubrivo koje je radioaktivno, koje je imalo četiri puta veću radioaktivnost nego što je dozvoljeno. Da bi se to uvezlo, Azotara u Pančevu, a „Ces Mekon“ je pažljivo to gledao, dakle, i gospodin iz „Ces Mekona“ koji je malopre govorio, i njegov otac, ja mislim da je otac bio hapšen. Oni su to pažljivo pratili i onda su Azotaru kaput i uvezli 150 hiljada tona radioaktivnog đubriva. Time su na određen način mogli kontaminirati gotovo 700 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Prava je sreća u nesreći što su toliko pljačkali seljake, radnike itd, da nisu iz ekonomskih razloga upotrebili to đubrivo u količinama od 250 kilograma po hektaru do 500, jer bi time stvarno kontaminirali poljoprivredno zemljište.

E, to su njihovi ministri imali veze sa poljoprivredom, tako da njegove tvrdnje apsolutno ne stoje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko je naučio da igra kako drugi svira, taj lako nađe gazdu svirača.

Ovo govorim za prethodnog govornika zato što ih finansira Haki Abazi i Rokfeler fondacija. Dakle, oni finansiraju i zato studentu koji je govorio pre mene lako naći gazdu svirača. Ja baš nemam sluha, pa ću kao Srbin govoriti u korist svoje dražve.

Dame i gospodo, kada neko studira 24 godine, taj je ispunio uslov za penziju. Uslov za penziju je 15 godina. Ovo je jedinstven slučaj. Student penzioner. Ni zvanja, ni znanja koje treba da prenese. Ni proizvodnje, ni usluga. On priča o BDP-u, šta treba raditi itd. On sve zna, a pri tome još uvek studira.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba da nam objasne ekolozi čime se oni bave. Nije ekolog onaj koji kaže da je reka prljava, već onaj koji pomogne da se reka očisti. Nije ekolog onaj koji kaže drveće se suši, već onaj ko ga zasadi. Ovaj tamo muškatlu jednu nije zasadio i on priča o zaštiti životne sredine.

Malopre je pričao o vodama, pa ekolozi ne piju vodu, pa oni su naklonjeni, jel, drogama, kako beše onaj Miketić, Meketić, nemam pojma, da. Ćuta je naklonjen vinjaku. Ćuta je imao sreće što nije dobio elektranu, pa njega bi pijanog struja ubila sigurno.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da sam izazvao pažnju, ali treba da mi objasne zašto su oterali ekolozi investitora koji je hteo da proizvodi električne automobile? Kakvi ste vi ekolozi kada ste iz Inđije proterali Volvo koji je trebao da investira 1,2 milijarde evra u proizvodnju?

Nemoj da mi oduzimaju vreme.

Električnih automobila 250.000 godišnje Volvo je trebao da proizvodi u Inđiji, gde smo bili usvojili prostorne planove po parametrima koje nam je Volvo dao, a onda su oni godinu dana po nalogu Rokfelera, Nemaca i Haki Abazija, od koga su dobijali pare, igrali kako drugi svira i na takav način, tada je Vlada odustala od litijuma, gospođo Brnabić, investitor je napustio investiciju vrednu 1,2 milijarde. Kakvi ekolozi sprečavaju da u ime zaštite životne sredine neko u Srbiji ne proizvodi električne automobile?

Oni kažu ovako – privreda ne radi, narod je siromašan, narod umire od zagađenja vazduha. Pa, čekaj, ako privreda ne radi, što je vazduh zagađen? A, možda zbog automobila. Pa, čekaj ako je narod siromašan, odakle mu toliko automobila? Dobro, ako je toliko automobila, što ste protiv električnih automobila?

Ja se sećam za vreme ove njihove vlasti svi smo se grejali na solarnu energiju i svi smo vozili električne automobile i to je bio veliki napredak. Fond plata u njihovo vreme godišnje je bio šest milijardi. Fond plata, ministre Mali, u njihovo vreme je bio šest milijardi, ko je imao platu kada sve sabereš šest milijardi. Danas je godišnji fond plata 24 milijarde i oni tvrde da je sada gore nego što je bilo ranije.

Da se na kraju osvrnem na poljoprivredu. Ja i dalje tvrdim i poštujem zaključke odbora naša poljoprivredna proizvodnja, naša biljna proizvodnja mora biti namenjena našoj prerađivačkoj industriji, a ne tuđoj, jer je tako vredi podsticati, ukoliko stvaramo veću vrednost. Svaki izvezeni kilogram žitarica, a to izvozimo, je šteta po državu i društvo od jedan evro. Za kilogram žitarica možete dobiti do 20 evro centa. Za prerađeni kilogram žitarica kroz stočarstvo meso, mleko, med, jaja itd. ili kroz skrob itd. možete da prihodujete 1,26 evra, što izvozno-uvozni bilansi potvrđuju. I dalje tvrdim da to treba da ostvarimo.

Dame i gospodo, na kraju da kažem, ja sam govorio pre četiri, pet godina da Srbiju niko ne može srušiti spolja ukoliko im neko ne pomogne iznutra. Oni koji su nas 90-ih spolja ugrožavali, našli su unutra igrače koji im iznutra potpomažu. Dakle, oni koji su nas 2000. godine potkradali i nažalost, ja sam bio u pravu, ali ipak nesrećnike pozivam da se ujedinimo. Bolje da uspemo ujedinjeni, nego da propadnemo pojedinačno razjedinjeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka da pijanci i deca ne lažu. Ovo je jedinstven slučaj. Ja sam mislio da je ta izreka tačna.

Ali, gospođo predsedavajuća, čisto da kažem da su ovi poljoprivrednici stvarno došli pred Gradsku skupštinu i stvarno su došli traktorima, dvojica, zapamtite, dvojica, ali znate na kojim traktorima? Traktor je „Fendt“, jedan košta 300.000 evra.

Znači, ova zla vlast je omogućila da poljoprivrednici u protest protiv Vlade koja će tek biti izabrana dođu sa traktorima koji su vredni 300.000 evra. Za vreme dok su vladali ovi njegovi, koji su sad pobegli u ekologe, žuto-zeleni aktivisti, komunisti, šta su, ustanici ili ustaše, ne znam šta znači Ekološki ustanak, kad su oni vladali, ma ni sa ručnim kolicima nisu mogli doći pred Vladu ili u proteste. Nisu imali čime da dođu. Ja se ponosim time što je neko u proteste došao sa mašinama koje vrede 300.000 evra. Znači da ova Vlada vredi, da smo im stvorili uslove da kupe nove mašine.

Da na kraju ja ne dužim, ja sam mislio da je nama potreban alkometar zbog prethodnog govornika, sad vidim da je to malo, treba i blesimetar. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram članove 103, 104, 105, 106. i 107.

Strpljivo sam čekao na povredu Poslovnika jedno 15 minuta. Dakle, gospodine predsedavajući, u buduće molim vas da obratite na to pažnju.

Javio sam se zbog vređanja profesora Atlagića.

Dakle, ja moram reći da su Srbi sa Kosova i Metohije, iz BiH, iz bivših jugoslovenskih republika silom prilika, rasturanjem Jugoslavije, složićete se svi, ostali bez jedinstvenog državljanstva, a da to se nije desilo njihovom željom ni krivicom. Za razliku od nekih Francusa, koji su svojom željom postali dvojni državljani, odnosno uzeli državljanstvo one druge zemlje i tako im Srbija postala rezervna država.

Gospodin koji je grubo vređao Atlagića je govorio i o nekoj izdaji, pa da vidimo kakva smo mi to čudna vrsta izdajnika. Jedni nam kažu da nismo dovoljno Rusi, drugi nam kažu da nismo dovoljno Evropljani. Valjda smo izdajnici zato što smo dovoljno Srbi?

Nismo mi pustili Kurtija i 2.108 terorista. Nismo mi puštajući ove, hapsili političko i vojno rukovodstvo i oficire i vojnike koji su branili Kosovo i Metohiju. To su radili oni. Nismo mi, gospodine predsedavajući, imenovali onog visokog hrvatskog časnika za načelnika Generalštaba. To su oni uradili. Nismo mi bili vlast 2008. godine. Kosovo nikad ne bi proglasilo nezavisnost da smo mi bili vlast. Nismo mi bili izdajnici, a oni neka se zamisle.

Ne tražim da se glasa.

Hvala.