Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da mogu da delim optimizam kao prethodne moje kolege. Životna sredina i poljoprivreda dele sudbinu zajedničku, sudbinu jedne očerupane, zapuštene i napuštene države koju smo zatekli 2012. godine. Državu bez šansi za sadašnje i buduće generacije, da su stranke bivšeg režima ostale bez vlasti.
Ovde je malo pre spomenut med i košnice. Stranka bivšeg režima se otprilike prema poljoprivredi i zašiti životne sredine ponašala u stilu – hoćeš da vadiš med iz košnice, pa onda šutneš i košnicu.
Iz košnice možete izvaditi meda onoliko, vodeći računa da i pčelama nešto ostane. Pošto oni o tome nisu vodili računa i u poljoprivredi i u zaštiti životne sredinu su ostale surove posledice vladavine jednog režima, koji je gledao samo i razmišljao samo novčanikom i od javnih poslova pravili privatne biznise.
Što se tiče životne sredine, ja ću podržati Zeleni fond, Zeleno zapošljavanje, Zelenu ekonomiju, ali moram da vas upozorim da zajedno sa nama morate da se borite, da to ne bude iz tekućeg budžetskog razdela namenjenog za poljoprivedu. On je već bitno umanjen i svako dalje umanjenje može da ugrozi podsticaje, a time i proizvodnju.
Dakle, moramo ostaviti nešto i pčelama i moramo voditi računa,stranka bivšeg režima radila je obrnuto. Ne znam, pčelinje društvo ima 60 hiljada pčela, među njima ima dve do tri hiljade trutova, koje pčele drže samo dok im koriste. Znači, na jednog truta dođe 30 radilica. Stranka bivšeg režima je obrnula - na jednu radilicu došlo je 30 trutova, koji su gledali samo kako oni da uzmu što više meda i da raspodele novac iz javnih izvora što više na svoje bližnje itd.
Mislim da taj fond nije trebalo ni ukidati, moje mišljenje, mada je bilo velikih nepravilnosti. Ukoliko lekari u domu zdravlja ili bolnici pronevere sredstva namenjena za lečenje, treba da budu uhapšeni. Tako su i oni koji su proneverili sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine trebali biti uhapšeni. Ja vas pitam – zašto nije uhapšen Željko Cvijanović? Pitam tužilaštvo, Vlada ne hapsi. Pitam zašto nije gonjen kada je sam priznao očigledni konflikt interesa?
Savetnik za reciklažu tadašnjeg potpredsednika Vlade Božidara Đelića je firmi u kojoj je bio osnivač zajedno sa drugima, prikriveni osnivač, prebacio 3,5 miliona evra za reciklažu tehnološkog otpada. Na kraju se sada tuži sa suvlasnicima koji mu ne priznaju suvlasnička prava. Ja se pitam zašto Tužilaštvo ne reaguje po pitanju nenamenskog trošenja sredstava iz Fonda? Zašto ne reaguje po pitanju uvoza polovnih akumulatora, polovnih guma itd, gde su iz fondova nameštali poslove sebi i svojima bližnjima?
Šta je sa finansiranjem medija, raznih novina da pišu o životnoj sredini, o akciji „Očistimo Srbiju“, a u stvari su pisali o kampanji jedne stranke, stranke bivšeg režima i njenih satelita? Zato ovaj je fond budžio budžet, jer Vlada želi da prati kako će se novac trošiti, a ne da neko od činovnika kao za vreme stranke bivšeg režima to preraspodeli i napravi poslove, životnu sredinu, kako naš narod kaže - ko šiša.
Nisam video napredak. Video sam da su iz Fonda pravili olimpijske bazene. Dakle, ne dolazi u obzir da u budućem zelenom fondu neko pravi bazene.
Što se poljoprivrede tiče, ja sam za to da poljoprivredu uklopimo u EU, ali nisam za to da je ukinemo zbog ulaska u EU. To je bila tendencija koju je imala stranka bivšeg režima. To ću u nastavku ove debate pokušati i da dokažem.
Moram vam reći da sa ovim moramo biti izuzetno oprezni. Ekonomska snaga jedne zemlje se uskoro neće meriti zlatom, dijamantima i ne znam čime, već količinom hrane i pijaće vode koju ta zemlja može da proizvede. Ukoliko želimo da koristimo hranu, onda moramo više da cenimo njivu, šljivu, staju, svinjac, kokošinjac. Ukoliko želimo da ne nestane pijaće vode, moramo da cenimo izvor. U suprotnom ćemo doživeti da možemo ležati na gomili zlata i dijamanata, a da umremo od gladi i žeđi.
Ova zemlja ima sve uslove za razvoj poljoprivrede, ali ne smemo da zagadimo kada je životna sredina u pitanju ni vodu, ni vazduh, ni zemlju, jer ukoliko to zagadimo, ugrozićemo zdravlje ljudi. Zdravom siromahu bolestan kralj zavidi. Na glavi zdravog siromaha bolestan kralj vidi krunu. Kad izgubimo zdravlje zbog nepoštovanja zaštite životne sredine, imaćemo problema sa troškovima za lečenje itd. Stoga treba i štititi životnu sredinu i poljoprivrednu proizvodnju.
Nad ovom zemljom je izvršen zločin u poljoprivredi, a najverovatnije i u životnoj sredini, kao i u svim drugim oblastima. Probaću da dokažem. Potpisan je SSP koji nijedna pristupajuća članica sa takvim sadržajem nije potpisala, gde se prerano izvršila preterana liberalizacija, gde smo mi rekli – izvolite, dođite na naše tržište odmah, jednostrano ćemo ga primeniti devet godina pre ulaska, a kada mi dođemo kod njih oni kažu- prelevmani, carina na goveđe meso u Grčkoj. To nije pošteno.
Izložili smo nelojalnoj konkurenciji naše poljoprivrednike, koji imauju osam puta manje podsticaja od evropskih, i još dodatno međusobne sankcije EU i Rusije su još dodatni efekat proizveli po našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike. Oni koji su ugovarali sadržaj SSP su svakako znali koju će štetu napraviti, ali njima su njihovi prijatelji tajkuni i strani trgovinski lanci, bili preči i filozofija - bolje uvesti, nego proizvesti, bila im je preča od poljoprivrede, stočarstva i razvoja stočarstva.
Ovo neće biti samo pitanje poljoprivrede, Zakon o stočarstvu i zakoni iz oblasti poljoprivrede. To je pitanje demografije. To je bezbednosno pitanje. To će biti pitanje integriteta ove države, suvereniteta. Prazne se teritorije. S jedne strane imamo industrijski mrtve gradove, gde nema posla. S druge strane, imamo provinciju, imamo ruralne oblasti, gde bi bilo posla, ali nema ljudi, nema ljudi koji mogu da se posvete ne samo poljoprivredi, već i očuvanju životne sredine, a ljudi će biti kad shvate da je poljoprivreda i bavljenje poljoprivredom perspektiva.
Postoje zemlje koje imaju dijamante, zlato, prirodna bogatstva, dobru klimu, ali su siromašne, zato što to ljudi ne znaju da iskoriste. Postoje zemlje koje nemaju ništa od toga, Švajcarska, ali ljudi su složni, ljudi su se organizovali i iskoristili i te države ono što imaju, za razliku od drugih, kroz tu organizaciju obogatili i sebe i svoje građane koji tamo solidno žive.
Zločin koji je izvršen u Srbiji zove se gubitak stočarstva. Za 12 godina vladavine stranke bivšeg režima, Srbija je broj goveda sa 1.720.000 svela na 920.000, 800.000 manje, svinja za 4.209.000 na 3.235.000, milion manje, ovce 2.100.000 na 1.700.000, 400 do 500 hiljada manje, živine sedam miliona komada manje. Ja verujem da je to nekima zabavno i smešno, meni nije. Vrednost godišnje ovoga što smo izgubili u 12 godina, godišnja vrednost, jer bi se ona reprodukovala, milijardu evra neprerađeno. Kroz prerađivačku industriju, ne finalizacijom konačnom, najmanje dve milijarde, najmanje dve milijarde su izgubili naši stočari, naši zaposleni u prerađivačkim kapacitetima, u preradi mesa, mleka, jaja itd. Taj pad je zaustavljen, ali će proći godine i godine da to nadoknadimo, s obzirom na stanje između Rusije i EU, sankcija, gde oni, braneći svoje poljoprivrednike ugrožavaju naše. Uvodimo mi prelevmane uz silne otpore i prigovore stranke bivšeg režima, ali možda ih uvedemo tek kad doživimo poremećaj na našem tržištu.
Nama Evropa prodaje sireve za 1,8 evra, za koji je potrebno preko 10 litara mleka. Samo mleko EU košta 3,2 evra, plus energenti i radna snaga. Moćnim fondovima oni čuvaju svoje poljoprivrednike i tu robu, zahvaljujući SSP-u, bez carina plasiraju na naše tržište.
Mi možemo po članu 32. da pružimo otpor i da uvedemo prelevmane, ali tek kad dokažemo poremećaje na našem tržištu. Uprkos tome, mi čuvamo postojeći stočni fond i pokušavamo da ga uvećamo. Nije teško dokazati da je to tako. Krave 25.000 dinara, krmače, ovce, 7.000 dinara, 40% nabavka priplodnog materijala itd, jagnjad 2.000 dinara, jarići 2.000 dinara, tovne svinje 1.000 dinara, 10.000 dinara bikova, itd. Sedam dinara premija za litar mleka. Ovde smo svi složno čak i predglasali da bude najmanje sedam dinara. To je podrška stočarstvu koju stranka bivšeg režima nije imala.
Ja mislim da Srbiju mogu iz krize da izvuku tri vola. Jedna je poljoprivreda zajedno sa stočarstvom, energetika iz poljoprivrede koja treba da napaja i primarnu proizvodnju i prerađivačka industrija koja takođe može samo sa zapuštenog zemljišta da snabdeva i primarnu poljoprivredu koju proizvodimo, a i prerađivačku industriju energijom, da ono što seljaci proizvedu na njivama njihovi sinovi, snaje i ćerke, prerade što bližem mestu proizvodnje i da takav način spasimo Srbiju.
Ko spasi srpsko selo taj je spasio Srbiju. Ko neće to da vidi taj je slep ili zlonameran, jer ja verujem, ukoliko ništa ne učinimo po pitanju poljoprivrede srpskog sela, da će se konačni čin srpske tragedije odigrati upravo na selu.
Ja ne tražim ovo zbog seljaka. Seljaci ne traže ništa da im se da, ništa da im se pokloni. Oni samo traže da imaju ista prava, kao što imaju oni čijom proizvodnjom spolja se ugrožava njihova proizvodnja. Mi taj novac nemamo, jer je stranka bivšeg režima uništila stočni fond i preradu, a privatizacijom je stoka gotovo proterana sa poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini i ne samo u Vojvodini.
Dokazao sam vam vrednost te pljačke o kojoj do sada niko nije govorio, a koja se zove – gubitak stočnog fonda. Pustili ste 300.000 hektara zadružne državne zemlje, umesto za tri milijarde prodali za 50.000.000. Ova šteta je daleko veća. Svake godine gubimo po milijardu evra, bez prerade, a prerađivačka industrija radi sa 30%.
Ja verujem da svi mi ovde, koji želimo da učinimo dobro, treba da budemo svesni da nam ljudi iz stranke bivšeg režima neće uklanjati kamenje sa puta. Ja očekujem da nam posebno u kampanji navaljaju neki kamen na put, da se što teže izvučemo iz situacije koja prati poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Ja vam savetujem da se ujedinimo i bitno je da idemo u pravom pravcu, čak nije ni bitno koliko se brzo krećemo, koliko je bitno da ne prestanemo ići i da idemo u pravom pravcu. Ja čvrsto verujem da ova Vlada ima svoj nastavak u nekoj sledećoj Vladi, da ima svoj pravac, da neće prestati da ide za vreme izbora, da ćemo korak po korak pokušati da stižemo one koji su u ovom trenutku daleko ekonomski moćniji od nas.
Plate i penzije, dame i gospodo, moramo da dostignemo iz proizvodnje. Naš proizvod više ne sme da se zove dug, ne smemo da živimo više od zaduženog, mi moramo da živimo od zarađenog. Vreme treba da provodimo u radu, trudu, znoju, ne na kauču, ne na Brionima, ne na Maldivima, ne na Brionima, ne na Maldivima. Hvala.