Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. je posvećen većem bruto domaćem proizvodu po hektaru po jedinici površine, nego što je to bio slučaj do sada. Mi u privatno poljoprivredno zemljište ne ulazimo, mada mnoge zemlje to čine. Mi prednost stočarima dajemo iz prostog razloga – hajde, kad hoćemo da ulazimo u EU, da vidimo na 104 miliona hektara obradivog zemljišta koliko EU ima krava? Reći ću vam – 89 miliona. Dakle, 0,8, po hektaru gotovo jedna krava, ne govedo.
Srbija ima manje od 300.000 komada na četiri miliona hektara obradivog zemljišta, manje 0,1, devet puta manje nego u EU. To je jedan od razloga zašto stočari imaju pravo prečeg zakupa, ali stočari su ujedno i ratari. Ja želim da ratari postanu stočari, da uzmu nešto stoke. Jeste problem SSP, mnogo imamo problema, ali zajedno, ruku pod ruku, možemo ići napred. Nismo mi usvajali SSP, ali smo ga nasledili. Što je nasleđeno - moramo ljuljati. Prema tome, moramo zajedno sa drugima tražiti rešenja koja su bolja.
Takođe, moram da vam kažem, po pitanju zaposlenosti, ovde su spominjani nadničari. Jedan ratar, jedan paor, a ja sam to radio, angažuje jednog radnika traktoristu na 100 do 200 hektara sa modernom mašinom, mesec do dva godišnje i nekoliko nadničara za prebiranje šećerne repe. Državno poljoprivredno zemljište nije ubiralo plodove, do sada se raubovalo. Za tri godine bude repa–kukuruz–repa. Za pet godina bude repa–kukuruz–repa–žito–repa, bude najmanje tri godine. Poljoprivredno zemljište se uništavalo, a Evropa zbog toga i preterane upotrebe mineralnih đubriva odmara 7% svog zemljišta. Kada izgubi plodnost, trebaće nam 150 godina da bi se obnovila plodnost nekog upropašćenog, degradiranog zemljišta. To su razlozi zašto smo stočarima dali pravo prvenstva zakupa, iz prostog razloga što ako želimo da navodnjavamo ili zalivamo, kako to neko kaže, moramo da imamo stočni fond. Dakle, za organsko đubrenje steknemo uslove da se to zemljište navodnjava jer se, u suprotnom, ono ne može navodnjavati, zato što se dolazi do upločavanja, degradacije, erozije itd. Stručnjaci, a ovde ih ima, to svakako znaju.
Evropa ima na svakih 10,7 hektara jednog zaposlenog, ali ona ima prerađivačku industriju, a mi se bavimo filozofijom – bolje uvesti nego proizvesti. Namera ove Vlade, namera onih koji su učestvovali u pisanju ovog zakona, udruženja, namera kolega poslanika koji su učestvovali u oplemenjenju ovog zakona je da to okrenemo, da to bude – bolje proizvesti, nego uvesti. Da bolje bude zaposliti nego otpustiti. Jer, filozofija – bolje uvesti nego proizvesti, dovodi do one filozofije – bolje otpustiti nego zaposliti. Mi idemo obrnuto. Bolje zaposliti nego otpustiti. Bolje zaposliti nego otpustiti.
Ako Evropa ima 10,7 zaposlenih, mi to nemamo. Zašto nemamo? Jer nemamo stočarstvo, nemamo prerađivačku industriju, jer bi mi morali na našoj površini da imamo 400.000 zaposlenih u poljoprivredi, a nemamo ni 40.000. E, upravo zato što je koleginica govorila da treba uposliti, a i taj amandman je usvojen, gospođo ministarko, za novo zapošljavanje, dakle, u prethodnim članovima, upravo zbog toga, zbog angažovanja radne snage, zbog prihoda većeg BDP-a po jedinici površine, mi menjamo ovaj zakon, ne da samo jednima bude bolje, da milionerima bude bolje, već da milionima bude bolje.
Ako ne bude stočarstva, dame i gospodo, politički istomišljenici i neistomišljenici, ako ne krenemo u razvoj stočarstva, neće biti krava, misliće da su ih seljaci evakuisali, za nekoliko godina neće biti ni jedne krave. Nećete imati šta u izbornoj kampanji da pomilujete. Hvala.