Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako politički neistomišljenici u demokratiji mogu tragati za zajedničkim rešenjima. Još da predlagačica nije predložila smanjenje agrarnog budžeta u budžetu za one tri milijarde, i podsticaj od dve milijarde, sve bi bilo u redu.

Možda bi premija bila veća od sedam dinara. Ali, nećemo gledati na te greške, to je proizvod kad si u suprotnosti sam sa sobom, ali recimo da ja podržavam i mojim amandmanom da se premija za mleko odredi od sedam dinara, a ne do sedam dinara.

Dakle, vredi tragati za zajedničkim rešenjima, a sutrašnji dan će biti dan kada ćemo o tome odlučiti i ja ću svakako glasati za to, zato što mislim da u ovoj godini ne možemo da obezbedimo dovoljno adekvatnu kontrolu, koja bi procenila kvalitet mleka, i da bi to referentna laboratorija mogla da potvrdi u slučaju žalbi, otuda smo to predložili i dužan sam to da kažem poljoprivrednicima, da se po planu podsticaja, oni ne smanjuju, bez obzira što je predlagačica bila predložila to smanjenje da se premira svaka krava sa 25 hiljada dinara, svaki utovljeni bik sa 10 hiljada dinara, svaka krmača, ovca, svi podsticaji ostaju isti, s tim što ćemo gledati da pre setve zadovoljimo što više poljoprivrednika i da ovog puta pre setve na njihov zahtev, dobiju ono što su godinama dobijali, posle setve.

Verujem, da to sirotinje malo što imamo, da možemo lepo da podelimo i da sa poljoprivrednicima izađemo zadovoljniji, nego što je to do sada bio slučaj i u obavezi sam da kažem da smo mnogo dugova iz prošlosti platili, pa čak i nekomercijalna gazdinstva, gde je bilo određeno..

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako njihova akademska čestitost dozvoli da ja imam pravo da obrazlažem amandmane, jer je više puta profesor Fakulteta političkih nauka mojoj malenkost osporio pravo da branim zakone, da ih komentarišem, da predlažem i da komentarišem tuđe amandmane.
Ako bi ovi filozofi, stručnjaci za zareze i zapete dozvoliti, ja bih se usudio da prokomentarišem zašto ne treba prihvatiti njihov amandman. Ne zato što su oni naši politički protivnici, ne zato što su oni naši politički neistomišljenici. Mi smo već dokazali više puta da ne progonimo, već da ubeđujemo, da nije vredno pobediti, da je nekad vrednije ubediti. Više puta smo pokazali dobru volju i sve što smo mogli od njihovih amandmana mi smo usvajali. Usvajali smo nekada i kada je bila neka tačka, zarez, zapeta viška, mi smo to usvajali želeći da im pokažemo da ne želimo samo podele sa političkim neistomišljenicima, već da tražimo zajednička rešenja koja su najbolja za građane Srbije.
Mi smo tu volju pokazivali uprkos njihovoj galami, vici itd. Vika koju je iskazao docent sa Fakulteta političkih nauka jasno je pokazao nedostatak argumentacije zbog koga i zbog čega ne treba prihvatiti njihov amandman, bez obzira šta oni o nama mislili.
Više puta smo glasali, ne samo prihvatali njihove amandmane, već i na glasanju glasali za njihove amandmane nego što su oni za to glasali sami. To su razlozi zbog čega ja mislim da ne treba gubiti vreme i našim političkim neistomišljenicima treba pokazati da ne zarezujemo njihovo brisanje ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika, koji glasi, u svom 1. i 2. stavu: „Ako se narodni poslanik na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje. Narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“. Stav 2.: „Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku, čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. O korišćenju prava iz st. 1. i 2, omeđeno st. 1. i 2. ovog člana, odlučuje predsednik Narodne skupštine“.
Gospođo predsedavajuća, ja nemam ništa protiv. Vi ste dali pravo na repliku poslanicima opozicije zato što je pomenut Bojan Pajtić. Bojan Pajtić, na sreću građana Republike Srbije, nije narodni poslanik, a kako mu brod tone i brod njegove stranke verujem da neće ni biti. Prema tome, ja zahvaljujem što ste tolerantni prema njima, ali ubuduće da na pomen Bojana Pajtića njima ne treba davati repliku jer Bojan Pajtić nije narodni poslanik i na njega se ovaj poslovnički član ne odnosi. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam slušao obrazloženja oba predlagača. Naprosto, kada je jedan od njih pričao o malverzacijama, špekulacijama, šibicarenju, naprosto sam dirnut. Mislim da je taj predlagač najhrabriji čovek na svetu, ne zato što se ničeg ne boji, već što se ničeg ne stidi. Našli smo ko da nam priča o špekulacijama, šibicarenju, o malverzacijama sa vinogradima, o vinodelstvu, o pelcovanju kokošaka, u selu Pukovce, naravno. I on došao i priča o šibicarenju. Ja verujem da se on najbolje razume u te šibice, ali mi smo umesto predloga i obrazloženja o amandmanu slušali o šibicarenju, o njegovom možda nekom prethodnom zanimanju.
Ovaj drugi, kome predlažem da da malo odmora jeziku i rukama, toliko maše rukama, pravi promaju…

Ja ne znam gde sam pogrešio.
Gospodine predsedavajući, on toliko pravi promaju, da ja predlažem da dođe na leto, da bude energetski efikasni i da to bude korisno. Hvala.

Zavhaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću da se izvinem zbog ponašanja mog poljoprivrednika i ima poslovica koja glasi – Iz zlih usta ne može nego zla reč izaći.
Takođe, postoji druga poslovica – Da su svemir i ljudska glupost beskonačni.
Za ono prvo nisam siguran, ali za ovo drugo posle izlaganja mog kolege poljoprivrednika sam više nego siguran.
Ovde smo nas dvojica, i jedan je došao iz sela Novi Karlovci, iz poslednje ulice, iz poslednje naseljene kuće, okružen njivama, drugi je došao iz centra Vračara, seljak iz grada, koji je zahvaljujući lažnoj sadnji vinograda iz budžeta uzeo 525.000 evra i kupio stan na Vračaru od pet stotina hiljada evra, čini mi se od jednog uglednog sportiste i reprezentativca.
Šta bih još mogao reći? Na duel mi neće, pobegao je, na poligraf neće, u vojsku neće, da vlada hoće. Tačna je ona poslovica, da onome ko je vladao nad drugima nesnosna je vlast drugoga nad njim. Ta poslovica se ovde ostvarila.
Dolazeći ovde iz njiva, sa sela, pred ovog seljaka iz grada, iz Novih Karlovaca, setio sam se… Ovi neartikulisani krici, poštovani gledaoci, pripadaju bivšem premijeru. Ovo sam ja zaslužio onoga dana kada sam posle ubistva premijera glasao za ovog što je galamio. Ja sam grešnik. Prema tome…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je ovo? Da li je ovo budžet?)

Gospođo predsedavajuća…

Ne mogu oni mudrog čoveka zbuniti, ni uvrediti, a ovo što oni dobacuju govori o njima, a ne o meni. Ne mogu me zbuniti i ja ću nastaviti dalje.
Dolazeći iz svog sela u kome je osnovnu školu završio slavni Dimitrije Ruvarac, za koga verujem da moj kolega poljoprivrednik nije ni čuo, setio sam se njegove poslovice – teška je prazna torba. Ima druga sremačka izreka – teško reduši u praznoj kući. Ima treća izreka koja glasi – teško domaćinu u kući golih zidova. Teška je prazna torba izgleda prosto, ali mi koji smo odrasli na njivi, mi koji nismo u selu Pukovce lažno pelcovali kokoške, da bi seljacima uzeli novac i kokoške posle nekoliko meseci, a budući premijer novac odneo, mi koji smo odrasli na selu znamo šta znači izraz – teška je prazna torba, kada kreneš na put, kada kreneš na njivu, a u torbi nemaš ni alatku, ni novčić, ni komad slanine, ni komad hleba, ni komad luka, a moraš ceo dan da radiš.
Zato je ta čuvena izreka jedna od izreka Dimitrija Mite Ruvarca mene na neki način dirnula i podstakla da iz sela u kome je on završi osnovnu školu večeras po prvi put ustanem iz poštovanja prema budžetu, za koga ne smatram ni da je razvojni, smatram da je domaćinski, zato što je domaćinski. Iz tog razloga sam ustao, mada zbog mikrofona i grla koje me malo boli, to meni predstavlja određene teškoće.
Ovaj budžet dokazuje da je domaćinski iz jednog razloga. Država Srbija živi od svog novca, da javni rashodi po prvi put su pokriveni javnim prihodima. Postoji deficit od 120 milijardi, ali postoji kamata na dug od 140 milijardi, sastavljena u rashodima budžeta i 32 milijarde za otplate dela glavnice duga, što je ukupno 192 milijarde. Kada to oduzmete od deficita, mi u stvari imamo višak prihoda, ali zahvaljujući njihovim drakonskim kamatama i zaduživanju, za čiju glavnicu treba da platimo 662 milijarde ove godine, zahvaljujući tome postoji deficit od 121 milijardu, a u stvari postoji suficit.
Država Srbija ima domaćinski budžet, država živi od svojih prihoda, od prihoda koje ubere od svojih građana. Svugde u svetu, pa i ovde, građani finansiraju svoju državu. Mi koji smo živeli od pluga i struga znamo kako smo došli u ovu situaciju. Dok su nam ruke bile na plugu i strugu, gospoda koja ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, sa obe ruke su nam ušli u džepove i vadili i vadili dok postavu nisu pocepali, a kada više ništa nije bilo, gospoda koja ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, rekli su – ako vi ne možete da zaradite koliko mi možemo da potrošimo, mi ćemo vam rasprodati imovinu, mi ćemo vas zadužiti.
Tako se živelo, umesto od zarađenog, živelo se od zaduženog. Njima je glavni proizvod u državi bio dug. Dugom se sve plaćalo. Roba se uvozila. Za tuđi novac, kupovali smo tuđu robu, a onda da bi njihovi prijatelji tajkuni što bolje zaradili, onda su usvojili SSP, sa sadržinom koju nijedna pristupajuća članica nije potpisala. To je bila preterana i prerana liberalizacija, sa kojom su nam naprosto počistili deo prehrambene industrije i deo poljoprivredne proizvodnje. Za tuđi novac se kupovala tuđa roba.
Njihova filozofija je bila – bolje uvesti nego proizvesti. Filozofija – bolje uvesti nego proizvesti, imala je za posledicu – bolje otpustiti nego zaposliti. Iz toga smo izgubili nekoliko stotina hiljada ljudi sa prihodovane strane, zbog gubitka proizvodnje prešli su na rashodovnu stranu. Umesto da budu prihod države, postali su rashod.
Ja sada pitam i sebe i vas, a one sa one strane neću ni da pitam, jer oni neće dobiti odgovor, dobiće izgovor, koliko bi bio budžet puniji da imamo danas 300.000 doprinosa na plate, poreza na plate, doprinosa za penzije, doprinosa za zdravstvo? Koliko bi penzije bile veće? Za 10, 15, 20%.
Najveća galama dolazi od onih koji su najviše krivi. Oni danas pričaju o proizvodnji. Meni je bilo dirljivo kada je jedan pripadnik stranke bivšeg režima počeo da priča o proizvodnji. Kad bih ja pričao o njegovoj proizvodnji, pričao bih nula sekundi, a kada bih pričao o njegovoj potrošnji, pa mogao bih da pričam godinama, mogao bih da pričam. Jedan sadi vinograd, živi na Vračaru. Drugi sadi zgrade, na pašnjacima. Možda očekuje da mu isplatimo podsticaje za sadnju zgrade na pašnjacima.
Pažljivo gledajte ovde gore. Ovde je sazidao i zgradu iznad zgrade, malo mu bilo. Bilo je dirljivo gledati i slušati kako on priča o proizvodnji. Mislim da ga je i Tadži, onaj što šije najskuplja odela, dobro čuo.
Ja verujem u svoju državu, za razliku od njih. Njima ne verujem ništa. Ovaj budžet pokazuje da je Srbija na dobrom putu. Ko je na dobrom putu, brzo će dobiti saputnike. Ovde ima puno saputnika koji veruju u Srbiju koja je na dobrom putu. S druge strane su oni koji se tome ne raduju. Mene to i ne čudi.
Srbija se svakog dana uspravlja. Meni je to drago. Nisam baš zdrav. Država je složen i dugo pravljen, ozbiljan proizvod. Pravi se ciglu po ciglu. Zatekli smo kuću golih zidova, državu bez države, zemlju bez nade, zemlju bez budućnosti za sadašnje i buduće generacije. To je složen proizvod koji se pravi ciglu po ciglu i ova Vlada pravi temelje.
Ja ne znam da li ću dočekati, pošto sam krhkog zdravlja, a i ove neke nezavisne organizacije ili neka tela su me nešto napali, pa ne znam šta mi mogu učiniti. Ne znam da li ću baš dočekati zbog tog krhkog zdravlja i njihovih napada, nezavisnih i nepolitičkih organizacija, ali ako ne dočekam ja znam da ćete vi Srbiju uspraviti.
U toj veri, ja ću izaći iz ove Skupštine zadovoljniji. Kada usvojimo ovaj budžet, proći ću ponosniji između Karađorđa i cara Dušana. Karađorđu ću reći – evo, voždu, seljaci su napravili ovu državu, ovi su je upropastili. Seljaci su napravili državu. Voždu ću reći – evo, ponovo gradimo državu Srbiju. Caru Dušanu ću reći – u Srbiji će ponovo vladati zakoni, a onda ću pored Novih Banovaca, starih Banovaca, gde je rođen Dimitrije Ruvarac, doći u moje Nove Karlovce, gde je završio školu, pa ću onda skočiti do Sremskih Karlovaca, kada usvojimo ovaj budžet, gde je sahranjen, otići na grob i podneti raport – gospodine Ruvarac, torba više nije prazna, Srbija je položila ispit iz prava da postoji.
Dok mi guramo kamen uz brdo, ovi koji navijaju za kamen i koji skaču na kamen da što teže izguramo kamen uz brdo, da bi izvadili Srbiju iz nevolja u koje su je oni gurnuli, poštovani građani, vi odlučite. Neki ih nazivaju izdajnicima. Ja ne mislim da su oni izdajnici. Ja mislim da čak nisu ni neprijatelji koje treba poraziti i zgaziti. To su politički ne istomišljenici i ne dozvoljavam da im niko kaže da su izdajnici. Ja smatram da su oni nesrećnici za koje ne treba glasati, jer, poštovani gledaoci, svaki glas koji date za te nesrećnike vraća njihove grabljive ruke u vaše džepove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo da pozovem ministarstvo koje je nadležno za poslove državne uprave da prekontroliše i sankcioniše rad ne registrovanih političkih organizacija bez obzira kako se one zvale.
Shvatam da kolege narodni poslanici koji u tri stranke za godinu dana nisu mogli da nađu sebe, ali u obrazloženju amandmana kada navode nazive nekih neregistrovanih političkih stranaka, to je razlog da izvršna vlast odnosno Ministarstvo za državnu upravu reaguje i proveri rad neregistrovanih političkih organizacija na isti način na koji je to uradilo sa onom neregistrovanom političkom organizacijom u Srbija koja se zove „Jobik“.
Prema tome, da li je preokret za „Jobik“ ili preokret za pokret ili Kaligulin preokret, uglavnom neko mora da reaguje i da proveri rad neregistrovanih političkih organizacija, tim pre što političke stranke imaju izvesne obaveze prema Agenciji za borbu protiv korupcije i prema drugim organima a to neregistrovane političke stranke takvu vrstu obaveza nemaju niti imaju obavezu izveštavanja o prilozima koje političke stranke dobijaju. Postoji više razloga zbog kojih treba proveriti ovu neregistrovanu političku stranku koja se danima provlači kroz parlament.
Ne radi se o izbornoj listi koju je formirala grupa građana, radi se jednostavno o Udruženju građana koje formira tri lica, to nije politička stranka i ne može da bude predlagač amandmana tim pre što predlagači amandmana mogu da budu narodni poslanici, Vlada, određeni broj birača.
Prema tome, gospodine predsedniče, ubuduće kada neko navede naziv nekog udruženja, ubuduće to može da navede da je „Žena u crnom“, može da navede da je „Crveni krst“, itd. to nisu političke organizacije niti u smislu Poslovnika i Ustava mogu da budu predlagači amandmana. Jedan doktor prava to ne zna, ali jedan poljoprivrednik je u obavezi da ga obavesti, evo ne znam po koji put, da to mora da ispravi i da jednostavno kaže da on kao narodni poslanik predlagač amandmana, on na to ima suvereno pravo, ali organizacija Pokret za preokret to pravo jednostavno nema, čak i da jeste politička stranka, a nije.
Što se tiče amandmana, ja nemam ništa protiv da bude prihvaćen. Ali, u obrazloženju amandmana se svašta ovde iznosilo, pa se polazilo od procenta. Ja se slažem da ima određenog procenta prihvatanja amandmana, da postoje političke stranke za zareze, zapete, za uzvičnike, upitnike i navodnike i meni je drago što leksički doteruju te članove zakona, ali izvođenje nekog procenta i to poređenje sa procentom podrške itd, nadam se da će ta stranka za zareze, zapete rešiti da izađe sama na izbore i da potvrdi ono što njeni predstavnici ovde uporno tvrde.
Što se tiče drugog dela obrazlaganja amandmana, ja uporno tvrdim da predstavnici bivšeg režima neće da nam oproste ni svoje greške. Ovih dana se skupljaju potpisi za rušenje SSP koji su oni potpisali, utvrdili zajedno sa 27 članica EU. Danas prikupljaju potpise, ovih dana da ruše SSP, a pri tome se po Ustavu članu 107. i članu 108. ne može sprovoditi referendum po pitanju međunarodnih sporazuma.
Dakle, oni više nisu ni za ono za šta jesu, imali su dve pameti. Jedna pamet je bila kad su bili vlast, a sasvim druga je pamet otkad su u opoziciji. Kad su bili vlast onda su javne poslove koristili za svoje privatne biznise, trpali novac i pravili razne ugovore uključujući i onaj za vinograde. Dakle, trpali novac od javnih poslova praveći privatne biznise, a sada kad su opozicija, sad su protiv onih sporazuma koji su oni potpisali.
Ovde spominjan ugovor se NIS-om i sporazum. Nismo ga mi potpisali, potpisala ga je stranka bivšeg režima na čijoj listi je izabran onaj koji sad nama prigovara. Dakle, on kaže da je taj sporazum štetan, pa ga ja pitam - zašto je u ovaj parlament ušao na listi onih koji su potpisali takav sporazum? Pa ako on tvrdi da je ugovor i sporazum štetan onda bio na listi štetočina. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se usuditi da komentarišem ovaj amandman, bez obzira što mi je kolega koji je akademski čestit i koji je za svetilište demokratije proglasio ovu Skupštinu, više puta osporavao, da ja imam pravo da kao i svi drugi narodni poslanici komentarišem zakone, odnosno komentarišem amandmane, koje oni nemilice podnose.
Evo ja ću glasati, ne znam po koji put već, za ovu akademski čestitu zapetu. Ja ću da glasam za amandman kada dođe Dan za glasanje, odnosno kada vi odredite da bude vreme za glasanje, možda će to biti i danas, i pretpostavljam da će i poslanici koji su predložili ovu akademski čestitu zapetu takođe prisustvovati tom glasanju.
Ja sam svedok da smo i više amandmana prihvatili i za više amandmana glasali, a ja posebno, nego što su oni sami glasali za svoje amandmane. Dakle, verujem da će oni ostati da glasaju za svoje amandmane, za ove koji nisu prihvaćeni, a evo ja uzimam obavezu da bez obzira bili oni ili ne bili tu, glasam za tu akademski čestitu zapetu. Tim pre što dolazi od osobe koja je u više navrata osporavala moje pravo da komentarišem zakone i amandmane, nadam se da mi neće osporiti pravo i da glasam za ovako čestite amandmane.
Što se žamora u sali tiče, ja se nadam da moj kolega koji je docent i koji je akademski čestit, a verujem i zagovornik svetilišta demokratije itd. demokratskih načela itd. nema ništa protiv toga da demokratija nije sastavljena samo od toga da pričaš šta hoćeš već i da slušaš koga hoćeš i da ne slušaš onog koga nećeš. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno podržavam ove međunarodne sporazume sa Rumunijom i Finskom oko članova porodice diplomatskih predstavnika o njihovom zapošljavanju. Naravno i sporazum o vizama sa Gruzijom, potvrđivanje međunarodne konvencije protiv regrutovanja, finansiranja i obuke stranih plaćenika. Taj sporazum je iz 1989. godine, a mi smo narod koji je mogao na svojoj koži da oseti posledice delovanja takvih plaćenika na raznim teritorijama gde živi naš narod.
Ovaj sporazum mislim da se ne odnosi samo na strane plaćenike, pročitao sam ga i mislim da je to i za neka lica koja bi se unutra obučavala i koja bi se mogla obučavati za rušenje, svrgavanje Vlade i podrivanje integriteta države, a mi smo svakako svedoci da je tih pokušaja u našoj zemlji bilo. Bojim se da će ih biti i u buduće i zato dajem pravo Vladi da se ovakva vrsta sporazuma potvrdi, iako je iz 1989. godine i na nekim prostorima do sada nije poštovano.
Ono što mi je zasmetalo zato što su pojedine kolege ovde izjednačavale dobrovoljce sa stranim plaćenicima i dobrovoljci sa teroristima to su sasvim različite stvari. Recimo, dobrovoljci po međunarodnim konvencijama uopšte nisu sankcionisani ukoliko se to radi ne iz ideoloških, ne stranačkih i drugih stvari. Samo da vam napomenem da je NOV, a to svakako general zna, bila vojska sastavljena isključivo od dobrovoljaca.
Dakle, ne treba se uvek naježiti na dobrovoljce, jer dobrovoljci mogu da budu i dobra stvar. Nije dobro upoređivati, u apsolutnu ravan dovoditi dobrovoljce sa stranim plaćenicima i teroristima. Dakle, postoji instinkt kod određenih ljudi koji misle da se bore za pravu stvar, a NOV je svakako mnogima ovde koji su prisutni i koji na određen način nasleđuju tu tradiciju, njima je sasvim jasno da NOV bila sastavljena isključivo iz dobrovoljaca kao što je preteča te vojske mogla biti jedinica tzv. španskih boraca, sastavljena od državljana tadašnje Jugoslavije koja se kao dobrovoljačka jedinica borila u Španiji. Mislim da tu mogu da spomenem Blagoja Parovića, itd. Verujem da će me general svakako podržati.
Dakle, po meni nije baš zgodno, nije baš ni humano upoređivati recimo Če Gevaru, grofa Vronskog, Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog sa recimo, navešću neke Mervid Jašarević, Nerdin Ibrić, Enis Omeragić. Dakle, nije baš zgodno da neke kolege u svojim izlaganjima porede dobrovoljce sa stranim plaćenicima, teroristima jer su to sasvim različite stvari.
Takođe, moram da kažem da terorizam nije samo neka vrsta naturene bolesti, da tu ima grešaka. Da je meni žao svih žrtava, ali ja moram da kažem da žrtve moraju biti jednake i da zločinci moraju biti jednaki pred zakonima u celom svetu.
Dakle, jedan život jednog beduina u Sahari za mene je isto vredan kao i život onog građanina u Parizu koji je izgubljen na način na koji je izgubljen, i ja osuđujem svaku vrstu terorističkog napada. Ali, takođe, moram reći da su određeni oblici terorizma nastali kao proizvod licemernog odnosa zapada i velikih sila prema malim zemljama i kada neko zapali raketu sa nekoliko hiljada kilometara i pogodi neku svadbu sa civilima negde u Africi, negde u Aziji. Dakle, onaj ko nema takvu vrstu oružja može, može iz verskih razloga, može iz patriotizma, može iz osvete da stavi bombu u ranac i da je donese i da nastradaju sasvim drugi nevini ljudi.
Dakle, mislim da bi se izlečio terorizam da pre svega moramo izjednačiti žrtve, civile, civilne žrtve bilo gde u svetu, da li su one pogođene raketom ili su pogođene bombašem samoubicom, za mene je apsolutno isto. Za mene je svaki život svakog civila podjednako vredan, kao što mi život jednog teroriste, jednog plaćenika, psa rata, kako to ljudi zovu koji ide samo isključivo iz ideje da nekog ubije, za mene takva vrsta života takvih ljudi nije vredna pomena, u odnosu na one koji su stradali zbog terorističkih akata. Svakako moramo reći da određene vrste terorizma se pojavljuju i zbog lošeg nejednakog odnosa prema svim žrtvama, ja ću se usuditi da kažem, da u određenim okolnostima to može da bude licemerno.
Mi svakako znamo za slučaj Milice Rakić koja je pogođena nekom tomahavkom negde sa nekog Sredozemnog, Jadranskog mora. Naš narod nije sklon osvetama, tipa da stavi bombu u ranac i da odnese, i da se na takav način osveti. Postoje narodi, postoje vere koje su spremne na to. Naravno da ja to ne podržavam, ali treba svi zajedno da se zamislimo i da vrednujemo sve žrtve na podjednak način i sve zločince na podjednak način. Onda, verujem da će terorizma biti sve manje.
Mislim, takođe, da po pitanju učešća na stranim ratištima, posebno naši državljani treba da budu izuzetno oprezni i da u tome ne treba učestvovati, niti iz ideoloških niti bilo kojih drugih razloga. Postoji zakon koji je ova Skupština usvojila, na koji sam ja imao amandmane, i da taj zakon apsolutno treba poštovati.
Moram da osudim i neke naše lidere, a često smo svedoci da lideri nacionalističkih partija, kada izgube svoju fotelju i funkciju u Vladi Srbije, postaju veoma radikalni, da kažem, čak i fundamentalisti, da taj njihov radikalizam ide do toga da kada izgube fotelju to proglase genocidom. Na takav način oni seju polja mržnje iz kojih može da niknu neki novi strani plaćenici, mogu da niknu novi teroristi. Odgovornost na političarima, posebno nacionalnih partija je jako velika, i moraju da paze šta govore. Izuzetno je ovo osetljivo područje i mislim da se mržnja ne može suzbiti mržnjom, da se zlo ne može suzbiti drugim zlom, i da je to formula. Ponovo podvlačim, da ne postoje manje vredne i više vredne žrtve. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se mogu složiti sa kritikom regulatornog tela za elektronske medije. Mogu da se složim oko toga da su im primanja velika, ono što je opozicija tvrdila. Mogu da se složim i da su loši, ali mi nije jasno zašto su ih tako loše birali.
Koliko se ja sećam, a tu su kolege, svaka koleginica to mislim da zna bolje od mene. Ja se ne sećam da smo mi iz tog regulatornog tela bilo koga izabrali. Ja mislim da smo to zatekli izabrano od stranke bivšeg režima. Da smo ih smenili, bilo bi da smo izvršili politički revanšizam.
Sada kada to nismo učinili oni su lošiji, a mi treba sada da budemo loši zato što su oni izabrali loše kadrove za to regulatorno telo. Ja koliko vidim oni neće nama oprostiti ni sve svoje greške, pa čak ni pojedine.
Što se tiče Agencije za energetiku, tu je rečeno – nećete valjda glasati zato što Vlada nije nešto glasala, pa nećete valjda vi glasati suprotno mišljenju Vlade.
Evo, ja, koliko ja znam, ja sam glasao za sigurno jedno 30 amandmana opozicije. Jedno 20 puta sam glasao protiv nekih delova zakona ili nečega što je predložila Vlada i čim glasaš protiv, automatski kao razlaz sistema, raspad u poslaničkoj grupi itd, a ako glasaš za, onda kažu – to su istomišljenici, svi su navijeni itd. Tako da ja ne znam njihove primedbe kada nam prilože takvu vrstu primedbe na šta misle.
Da li nekad pomisle da smo mi pripadnici jednog demokratskog društva i da se politička istina utvrđuje u ovom parlamentu brojanjem glasova, bez obzira da li je to predložila Vlada, narodni poslanici, grupa narodnih poslanika, da li je to zakon, da li je to sporazum, da li je to odluka, da li su to delovi zakona, ispravke zakona, predlozi za ispravku tzv. amandmani.
Da li znači ukoliko glasamo onako kao što glasa Vlada, onda smo istomišljenici, ali ako smo slučajno glasali ili sa namerom glasali protiv toga, onda je to raspad sistema, Vlada izgubila podršku itd.
Niko od njih da shvati da ovo društvo krenulo, ja ne tvrdim da je uistinu u potpunosti demokratsko, zato što je to mlada demokratija, zato što smo mi to krenuli od devedesetih godina, zato što se demokratija stvara, za nju je to jedan proces, to je proces zrenja itd, i mislim da bi trebalo da razmisle da se demokratija ipak utvrđuje brojanjem glasova i da, bez obzira, na koju stranu to prevagne, ta politička istina utvrđena, sve do momenta dok neka ne bude formirano neko drugo većinsko mišljenje i formira neku svoju političku istinu. I s toga sam ja našao za shodno da se obratim povodom ova dva predloga, s tim što Agencija za energetiku nam je veoma bitna.
U narednom periodu, ako usvojimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu biće nam veoma bitna zbog zapuštenog zemljišta i davanja licenci energetskih dozvola za proizvodnju energije od biomase i kroz stočarstvo i sve preko jednog megavata, a to koleginica Tomić zna, će biti podložno davanju dozvola odgovarajućih od Agencije za energetiku i ona nam je veoma bitna.
Koliko vidim u tom finansijskom planu nema nekih veliki sredstava, to je 170 miliona. Za vreme stranke bivšeg režima to je krao predsednik mesne zajednice do podne.
Dakle, nemamo se šta oko toga previše raspravljati. Mislim da je ovde sve jasno i ta agencija zaslužuje da ima podršku s obzirom da je čeka izuzetno odgovoran posao kada usvojimo ovaj zakon i zapušteno zemljište privedemo nameni, svaki hektar daje energetsku vrednost od devet hiljada litara dizela.
Dakle, svako ko bude na onom zapuštenom zemljištu, a toga ima navodno 581 hiljadu hektara, mislim da je u većini, nadam se, uzurpirano, da ima ne obrađeno maksimalno 400 hiljada.
To su ogromni energetski potencijali da od obnovljive energije biomase kroz stočarstvo proizvedemo niz energetskih farmi, zato nam je Agencija za energetiku veoma bitna i zato ću ja podržati obe ove stvari, s tim što reč ne bi ni uzeo da nije bilo neosnovane kritike koja se odnosi na ovo regulatorno telo koje su oni izabrali, a hoće da kažu da je loše i da to pripišu nama iako su ga oni izabrali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ekonomska moć jedne zemlje, a to je kolega Atlagić već objašnjavao, uskoro se neće meriti zlatom i dijamantima, već količinom hrane, pijaće vode i energije koju ta zemlja može proizvesti.
Kada nestane hrana, voda i energija, novac, dijamanti i zlato ne mogu vam vredeti ništa.
Ja ću ovog puta govoriti o Strategiji razvoja energetike do 2025. godine i govoriću da ova strategija ima veze sa zakonom o poljoprivrednom zemljištu koji treba uskoro da usvojimo.
Poljoprivredno zemljište, kao i mnoge stvari, koje su u državnoj svojini pripadaju svim građanima Republike Srbije. Ne pripada samo poljoprivrednicima koji tu zemlju obrađuju, nego svim građanima zajednici ljudi koji čine državu. Ovih dana su žestoke rasprave oko toga. Jedna od intencija zakona o poljoprivrednom zemljištu je da se zemljište koje nije obrađeno i uzurpirano privede nameni. Od 830.000 hektara zemljište u državnoj svojini, 248.000 je predmet zakupa a nešto preko 581.000 hektara je ili uzurpirano, a ako nije uzurpirano, onda je neobrađeno. Na tom neobrađenom zemljištu na 581.000 hektara možete sa evropskim prosekom koji je blizu jedne krave, nego valjda jedna krava po hektaru, možete da imate 581.000 krava, što znači da možete da imate preko 1000 energetskih farmi sa preko 500 goveda, gde možete da proizvedete 1000 megavata električne energije i mesa i mleka za 1,5 milijardi.
To su razlozi zašto pripremamo, kao udruženja poljoprivrednika, a Vlada je taj nacrt prihvatila kao svoj predlog, novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom da su veliki energetski potencijali u proizvodnji električne energije i stočarstva od biogasa i već sam objasnio koliki je to gubitak, zato što to zemljište stoji uzurpirano ili neobrađeno.
Takođe, od 581.000 zemlje, ako uzmemo pretpostavku da je 180.000 uzurpirano, 400.000 neobrađeno, na 400.000 hektara zapuštene zemlje, poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, možete proizvesti 600 miliona litara dizela i milion kilograma stočne hrane od koga možete uzgojiti 200.000 tona mesa, koje je na tržištu prerađeno, treba da košta negde oko 800 miliona evra, a što se tiče biodizela 600 miliona litara biodizela možete i sami izračunati.
Za poljoprivrednu proizvodnju je neophodno svega 300 miliona litara dizela. Dakle, iz poljoprivredne proizvodnje, samo iz zapuštenog zemljišta možemo da proizvedemo kompletan biodizel za poljoprivrednu proizvodnju i da nam ostane još toliko za preradu poljoprivrednih proizvoda.
Hoću da kažem da iz poljoprivrede, posebno iz ovog dela, državnog poljoprivrednog zemljišta možemo da proizvedemo i primarne poljoprivredne proizvode, možemo da proizvedemo, da spojimo biljnu i stočarsku proizvodnju, da proizvedemo i energiju koja je dovoljna i za poljoprivrednu proizvodnju i za preradu, da se od poljoprivrednog proizvoda napravi finalni proizvod.
Što se tiče ostalih obnovljivih izvora energije, probaću sa onim – niz Moravu vetar duva, stari seljak na plus 40 stepeni, pored termalnih izvora, spaljuje žetvene ostatke u blizini neobrađene parcele.
Što se tiče vetra i sunca, ja nisam protiv toga, ali strana bivšeg režima je prvo izdala dozvole za vetrogeneratore. Nemam ništa protiv obnovljive energije iz tih izvora, ali energija iz vetra i sunca ne može da nam povuče poljoprivrednu proizvodnju, dok proizvodnja energije od biomase, kroz stočarstvo može da nam povuče poljoprivredu i tako se stiče novac, stiču sredstva, da se obnovljiva energija stimuliše i da se isplati prilagodna cena, odnosno da u budžetu imamo novac za te namene i ovo kada proizvodimo energiju vetra, imamo samo trošak u budžetu. Energiju koju platimo tri puta skuplje prodajemo tri puta jeftinije. Kada se energija pravi kroz stočarstvo od biogasa, kada se pravi od biomase, onda se na takav način stiču sredstva kroz poreze, kroz plate, kroz doprinose, naravno i kroz prerađivačku industriju, stiču sredstva da se unovčavanjem te energije nadoknadi razlika između cene proizvodnje električne energije i cene koju plaćaju potrošači i pri tome ne moramo da dižemo cenu potrošačima električne energije.
Što se tiče poljoprivrednog zemljišta i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, još jednom moram podvući da je to poljoprivredno zemljište u svojini svih građana Republike Srbije, svih državljana, a ne samo nas koji to obrađujemo i cilj izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste da na određen način možemo spajanjem biljne i stočarske proizvodnje, da napravimo i odgovarajuću količinu energije, kojom možemo i zasnovati poljoprivrednu proizvodnju a i te proizvode proizvesti, ako je to moguće što bliže mestu proizvodnje.
Mislim da moramo, da bi stigli putem koji vodi nekuda, stigli negde moramo konačno raskrstiti sa dosadašnjim načinom ponašanja, da moramo biti dovoljno hrabri, da sem ove strategije u razvoju energetike do 2025. godine, što pre moramo doneti i usvojiti Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da bi kroz njega mogli da proizvedemo što više obnovljive energije, a pored obnovljive energije da proizvedemo dovoljno mesa i mleka i da na takav način ne izvozimo samo sirovine, već da možemo da napravimo gotov proizvode pomoću naših poljoprivrednih proizvoda, pomoću naše energije i izađemo na tržište, prodamo to, napravimo dodatnu vrednost, vraćamo dugove, servisiramo svoje obaveze, ali podignemo standard stanovništva. Ukoliko iz primarne proizvodnje izvučemo 1200 do 1500 evra iz ratarstva, ukoliko se bacimo na stočarstvo imaćemo 2500 do 3000 evra, ukoliko to preradimo pomoću naše energije imaćemo oko 6000 evra po hektaru i ta razlika između 1500 i 6000 evra je onaj novac koji treba pripadne radnicima, farmerima, stočarima, a kroz poreze i doprinose da uveća prihode odnosno plate u javnom sektoru i da iz realnih izvora uveća penzije. Mi moramo biti vredni, radni, strpljivi, nema u svakoj školjki biser, ali svaku moramo otvoriti hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, naravno da ja predlažem da se amandman odbije. Šest meseci je za pametnog dovoljno, a za one druge nije dovoljno ni godina, dve, tri, četiri, a bogami za neke ni pet godina ne bi bilo dovoljno da se edukuju, s obzirom na diskusije jednog kolege iz stranke bivšeg režima, koga baš nisam najbolje razumeo. Pa, predlažem ubuduće da se meni dodeli prevodilac kada taj kolega govori, jer jednostavno je to neka verzija srpskog jezika, ali ja nisam razumeo da li je uopšte razgovarao o amandmanu i ono što je govorio je za mene bilo sasvim nerazumljivo.
Ja cenim čak i pokušaj samokritike stranke bivšeg režima, koji kažu – znate, mi smo to, a to nije apsolutno tačno, prepustili nekom koalicionom partneru. Ni to nije apsolutno tačno, s obzirom da treba da znaju ono narodno znanje i mudrost koja se prenosi sa kolena na koleno, da nije kriv samo onaj ko je nešto uradio, već je kriv i onaj koji to nije sprečio, a bio je u poziciji da to spreči, da to kazni itd. Tako da, odgovornost je veća na onome ko nije sprečio, ko je to primetio, ali ništa nije činio da se nelogičnosti u oblasti zdravstva isprave.
Nije tačno da se vaši nisu pitali u zdravstvo, ako uzmemo primer u Vojvodini gde 15 godina odlučuju o zdravstvu, gde Republika sve plaća, ali oni postavljaju svoje kadrove. Nemoj da mi kažu da nisu odgovorni za nepotizam, recimo, kad se supruga njihovog lidera nađe na mestu upravnika Urgentnog centra, a da pri tome nema određena akademska znanja, odnosno nije predavač, što je bio neophodan uslov za to.
Ne mogu da kažu da nisu odgovorni kada im direktor Kliničkog centra ima istu rampu na Kliničkom centru i istu rampu ispred njegove kuće. Čak se i na isti daljinski upravljač otvaraju kapije. Znači, ne trebaju mu dva. Tu se jasno vidi namera korupcije, tako da taj pokušaj samokritike, da se kao oni ništa nisu pitali, ja cenim, ali treba reći da se to ne odnosi na teritoriju Vojvodine, gde se, recimo, kupovala oprema, što svakako ministar zna. Recimo, sto za trudnice od šest hiljada evra je plaćen 28 hiljada evra. Po pet puta su cene naduvavane.
Dakle, verujem da je šest meseci dovoljno za pametnog da se edukuje, a za one druge, možete da ih staviti godinu, dve, tri, a po nekim diskusijama neki ne bi uspeli tu specijalizaciju da na odgovarajući način savladaju ni za pet godina. Ne mogu da se složim sa time da je, eto, krivica samo subjektivne prirode. Mislim da je tu bilo više toga.
Šta reći o javnim nabavkama u Vojvodini, koje su bile bez plana i finansijskog plana, koje su bile u vrednostima od po dve milijarde, za koje niko nije odgovarao? Dakle, to što je pokušaj otklona svih grehova. Šta reći o ekonomskom devastiranju zemlje koje je uglavnom krivica što je zemlja uništena, zapuštena, da su plate zdravstvenih radnika na nivou na kome jesu, zahvaljujući tome što je ekonomija, što nema dodatne vrednosti itd, što sve mi sada moramo da uradimo i da ispravimo sve anomalije? I neko sad kaže – znate šta, mi jesmo malo odgovorni, ali odgovornost je bila u tome što smo mi to prepustili nekom drugom itd.
Onaj ko nije sprečio, taj bolest nije lečio i podjednako je odgovoran kao i lekar koji dođe, vidi pacijenta da nije zdrav, ali neće da ga leči i kaže – ja ću to prepustiti medicinskoj sestri. U takvim situacijama lekar je odgovorniji nego od medicinske sestre koja nije kvalifikovana bila za lečenje, a njoj je bilo prepušteno to pravo da se stara o pacijentu. Prema tome, ja mislim da su oni odgovorni i to glavni i isključivi krivci za stanje u zdravstvu, i nemaju pravo svoje pocepane prljave čaršave u Vojvodini, za koje su oni odgovorni, da nabijaju nama na nos. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenađen diskusijom ovog preokrenutog što se švercuje, vođe udruge. Izgleda smo svi mi u grešci kada smo registrovali političke partije što nismo registrovali udruženje građana, pa sa tri lica koja su neophodna za registraciju udruženja glumili ovde političke partije i na takav način izbegavali Agenciju za borbu protiv korupcije i razne vrste kontrole, pod čijim nadzorom su političke partije.
Neko ko juri opasnu lisicu, njega obavezno treba testirati na besnilo. Lisica i besnilo, to je veoma blizu.