Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sigurno sećate individue koja se zove Janko Veselinović, u narodu poznatiji kao Janko preokrenuti, vođa udruge za preokret, koji je ovde ne tako davno, na ovu galeriju, doveo one koji su se zadužili u švajcarskim francima, doveo ovde na galeriju. Sigurno se sećate i transparent na kome je pisalo da štitimo banke a ne narod. Dakle, to je radio današnji pripadnik saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca. Tada je mislio drugačije. Danas tvrde da ne treba da štitimo narod, verovatno treba da štitimo Đilasa, Šolaka, Petreusa, verovatno treba da štitimo Jeremića, verovatno treba da štitimo milionere, verovatno treba da štitimo multimilionera Đilasa.

I pošto je ministar finansija tu, tražim da pošalje poresku inspekciju u preko granične kanale koji posluju sa SBB i da utvrdite kako ispumpavaju novac preko graničnih kanala, gde koriste domaći program, kome ne plaćaju televizijskim kanalima ništa, ali zato preko graničnim kanalima ispumpavaju na desetine miliona evra. Tako prave veštački gubitak. Dakle, ovde navodno u državi naprave gubitak, a ispumpavanjem novca to stave u svoje džepove. Zato je njihov drugi zahtev, u stvari prvi, to je da gazduju REM-om i da na takav način da eksploatišu naše medijsko tržište.

To obavezno da proverite. Tako ćete steći pozamašan novac zato što na tim preko graničnim kanalima emituje domaće reklame, a to nije dozvoljeno i pri tome ne plaćaju porez i ugrožavaju domaće televizijske stanice čiji program koriste besplatno da bi ovi drugi plaćali. Od pretplatnika uzmu 120 miliona evra, domaćim televizijama ništa ne plate, novac izbace napolje na televizijama koje rade maltene na crno, jer po sporazumu o reemitovanju koji smo potpisali u Savetu Evrope ti programi spolja moraju da dođu u izvornom obliku, znači ne smeju da se dopunjuju domaćim reklamama, niti emituju program iz studija, što je recimo jedan preko granični kanal „N1“ upravo radi. O „Sport klubu“ neću govoriti zato što svako veče ošteti za 10.000 evra, emitujući u preko graničnim televizijama neovlašćeno reklame.

Dakle, sećate se sigurno Janka preokrenutog, sećate se i Boškića levoručice. Sigurno se sećate Boška Ljotića koji je ovde zastupao snažno, a možda je u pravu, je bio protest stranih banaka. Bio je protest stranih banaka koje su zagazdovale gotovo celim finansijskim osiguravajućim kućama, strane banke i strane osiguravajuće kuće. On je snažno bio protiv toga, a danas se uporno Boško ljotić šeta sa onima koji su upravo te banke doveli u našu zemlju. Nisam ja strane banke doveo ovde, doveli su ih njegovi partneri Borko Stefanović, Jeremić, Đilas, Boris Tadić, o njemu da ne pričam.

Svi se svakako sećate da su postojale domaće dve banke. Jedna se zvala „Agrobanka“, druga „Razvojna banka“. Vi kao ministar finansija svakako znate da smo mi štediše tih banaka već pomagali. Nisu ovo prvi ljudi kojima pomažemo. Zaštitili smo štediše tako što smo posle pljačke Demokratske stranke, pljačke „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ ubacili novac u te banke, da bi zaštitili štediše tih domaćih banaka koje su Demokratskoj stranci služile kao ortačka kobila, da te kredite koje nisu vraćali strovale na domaće banke i na kraju je država, odnosno svi građani, platila tu štetu, da štediše ne bi ostale bez svojih uloga.

Znači, nisu ovo prvi građani kojima pomažemo i država treba da štiti ljude, a ljudi treba da štite državu. Zato podržavam da pomognemo ovoj grupi ljudi kao što ćemo pomagati verovatno i nekima drugim.

Na vas apelujem da takođe pomognemo poljoprivrednicima koji imaju dugove prema PIO osiguranju i prema RFZO, da je to ne naplativo. Ti dugovi su gotovo 240 milijardi dinara. Da se kamate otpišu, da se dobar deo duga otpiše i da se ti ljudi vrate, da ponovo budu osiguranici i za PIO osiguranje i za zdravstveno osiguranje, što su prestali da budu. Da pomognemo i toj drugoj kategoriji ljudi koja je državotvorna i koji će svakako biti zahvalni.

Na kraju, dame i gospodo pošto nemam puno vremena, moram da apelujem danas na sve učesnike da ovaj skup bude dostojanstven. Apelujem na političke protivnike da zapamte izjavu, odnosno izreku koju je Dučić rekao: „Da vas ne mrze previše, jer od naših mržnji korist imaju samo naši protivnici“. Poštujem njihove razlike, ali nemoj od razlika da prave podele i nemoj da nas tako podeljene koriste jedni protiv drugih, jer na kraju, svi ovi njihovi koji šetaju, šetaju za Đilasa, Jeremića, za milionere i mislim da je vreme da i oni razmisle da podrže milione građana koji štite svoju državu i koji zajedno sa nama žele da je postave na noge, da ekonomski stane na noge i onda će nas poštovati i oni drugi koji su nas podeljene koristili jedne protiv drugih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Đilas, multimilioner, milijarder, na fotografiji zajedno sa Miškovićem. Verujem da su to dva najbogatija čoveka u Srbiji, a mnogi, kao i ja, veruju u to.

Dame i gospodo, poštovani gledaoci, bogati ljudi ne vole svoj narod. Najbolji dokaz za to su čak ne toliko Mišković, nego Dragan Đilas. Svakako, oni koji su došli prošle subote ovde, mogli su se lično uveriti čak i oni koji su bili spremni da podrže jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji.

Dragan Đilas je u vreme dok je vršio svoju javnu funkciju na svom javnom poslu u Gradu Beogradu napravio minus od 1,2 milijarde evra. Kažu da je sposoban. Sposoban je samo svojoj privatnoj firmi gde je spojio javnu funkciju i privatnu firmu. Taj sposobni čovek je Beograd zavalio, što kažu naši mladi, za 1,2 milijarde evra, a, istovremeno, na računima svojih firmi je prihodovao 500 miliona evra ili 60 milijardi dinara. Toliko je on sposoban, da od siromašnih prespe u svoje bogate džepove.

Autoput koji nisu gradili, gradili su samo autoput prema džepovima demokrata, drpokrata, posebno Đilasa. Devet traka je vodilo u džepove Dragana Đilasa. Tako je on posao milijarder.

Bil Gejts je 95% svog bogatstva ustupio siromašnima, iako znamo kako je stekao novac. Dragan Đilas je 95% ili 100% svog bogatstva oteo od siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih.

Ja tražim da se osnuje anketni odbor zbog njegovih malverzacija za Šolakom i Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA i bivšim komandantom vojnih snaga u Avganistanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja tražim da REM stane na svoje noge. Ako ste primetili drugi zahtev opozicije, prvi je da stave partijski, da označe partijski, da steknu dominaciju ponovo u REM. Zašto? To ću probati da objasnim sada, ali i u kasnijem javljanju.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuta trojka je preko SBB-a, kablovskog operatera, koristeći državne resurse, gde je Telekom statirao, a REM radio u njihovu korist, REM je slušao njih, umesto da oni slušaju REM. Na takav način su stekli u Srbiji 900.000 pretplatnika i zauzeli 54% tržišta u kablovskim sistemima. Telekomu je ostalo u državnoj firmi svega 25%. Nastaviću u drugom javljanju.

Dame i gospodo, da nastavim. Aleksandra Jerkov je prešla treninge CIA-e. CIA nam je poslala N1 televiziju koja je prekogranični kanal.

Dragan Đilas, Šolak i Deri Petreus su preuzimanjem velikog dela tržišta, 54%, kao kablovski operater, stekli 900 hiljada pretplatnika koji godišnje uplate preko 120 miliona evra SBB. Pri tome, SBB koristi 90% domaćih televizija i domaćeg programa, kojima ništa ne plaćaju.

Zapamtite, ništa im ne plaćaju, a koriste 90% njihovih programa, uključujući i ove nacionalne televizije.

Dakle, program su proizveden dobili gratis, a ubrali su 120 miliona evra. E sada to treba ispumpati, pa su se gospoda dosetila da sa druge strane koriste prekogranične kanale i postoji Međunarodni sporazum o reemitovanju. Po tom Sporazumu ti kanali nemaju pravo da emituju prepravljeni programa na teritoriji Srbije.

Dakle, nije dozvoljeno ubacivati reklame, nije dozvoljeno imati studio u Beogradu, što N1 televizija ima, što „Sportski klub“ ima, dakle, to nije dozvoljeno prekograničnim kanalima.

Domaći program koriste i ne plaćaju ništa, a prekograničnim kanalima, onima koji su povezani sa Šolakom, Đilasom i Petreusom plaćaju emitovanje. Znači, uzmu od domaćeg naroda pretplatu, domaće kanale koriste džabe, a stranim prekograničnim kanalima plaćaju emitovanje na SBB. Tako ispumpavaju onih 120 miliona evra koji završavaju u Đilasovim, Šolakovim i džepovima Petreusa.

Ništa Petreus nije investirao ovde. Mi smo investirali. Taj novac je otet od građana, otet je od „Telekoma“ gde su imali Radujka uz pomoć REM-a čiju postavu je postavio Dragan Đilas, Šolak i Deri Petresu. Regulatorno telo za elektronske medije nije radio svoj posao, da je radio trebao je da zabrani N1 televiziju, „Sport klub“ i sve prekogranične televizije koje su menjale program.

To im nije bilo dosta, nikad im dosta nije bilo. Bogati ljudi su kao morska voda, što više piju to su više žedniji, a onda su se dosetili da prepravljajući programe prekograničnih televizija, što je zabranjeno Međunarodnim sporazumom, ubacuju reklame za koji ne plaćaju porez, Đilasove reklame najverovatnije, 10 hiljada sekundi svako veće na „Sport klubu“ ide prekograničnoj televiziji gde prihod ide napolje kao i ona pretplata.

Još na kraju, plaćajući prekogranične kanale, prikazuju gubitak ovde i ako imaju 54% tržišta, „Telekom“ sa 25% ostvaruje dobit, oni prikazuju gubitak jer su ispumpali pare i stavljaju u svoje džepove.

Zato opozicija traži, zahtev njihov je glavni REM i to ne treba da im damo i treba da zabranimo sve prekogranične kanale, uključujući i N1, koji ne reemituje program, već ga prepravljaju. Hvala.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o „reiz efendiji“ „Vuku potomku“.

(Vojislav Šešelj: O kome?)

„Reiz efendiji“. Prevedeno, to znači ministar spljonih poslova, bivši, eks. „Reiz efendija“ Vuk Jeremić, „Vuk potomak“ „Murat age pozderca“.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici pred izbore 2008. godine Vuk Jeremić, Boris Tadić, Borko Stefanović, Dragan Đilas su se u američkoj ambasadi dogovorili. Tražili su od američke ambasade da odloži deklaraciju o nezavisnosti kosovskih Albanaca, da kosovski Albanci to ne čine dok se ne završe predsednički izbori i Boris Tadić ne bude izabran.

Američka ambasada im je izašla u susret i oni su to kasnije vraćali. Jedan način na koji su to vraćali je Međunarodni sud pravde, traženje mišljenja koje nam uopšte nije bilo potrebno.

Zahvaljujući tom mišljenju danas se Albanci pozivaju na svoju nezavisnost, da je ona legalna i legitimna, zato što je Vuk Jeremić „Vuk potomak“ tražio to mišljenje i ono je bilo protiv Republike Srbije, a unapred je znao da je taj Međunarodni sud pravde sastavljen od sudija iz zemalja koje su priznale Kosovo i Metohiju.

Time je na određen način, zajedno sa tom grupom, po meni, učinio akt veleizdaje i ja tražim da se osnuje anketni odbor i da se sve to ispita.

Dame i gospodo, i danas Vuk Jeremić, koga ja zovem „reiz efendija“ „Vuk potomak“ ima podršku, recimo Muhameda Čengića, koji je član muslimanskog bratstva. Dakle, on traži da Vuk Jeremić bude izabran za predsednika Republike Srbije i ja verujem da mu građani to neće dozvoliti.

Radi se o histeričnoj osobi koja je u subotu ovde toliko kreštala i mora da mu škode one strane cigarete od 1.500 evra kutija i ja verujem, dragi moji gledaoci, da je Vuku Jeremiću, koji je prethodno večerao u skupom restoranu, oni kraci od jastoga su mu zapeli u grlo, zato je toliko pretio i kreštao dok je to činio u subotu prilikom mitinga opozicije i građani koji su učestvovali na tom mitingu treba da znaju da prebogati Vuk Jeremić „Vuk potomak“ nije na njihovoj strani, već je protiv njih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, ova fotografija sama za sebe govori sve.

Dakle, ovakav pozdrav nije primeren srpskom narodu. Dakle, radi se o gospođi Sandi Rašković Ivić, pored nje se Boško Ljotić zadovoljno smeška. Radi se o pozdravu koji nije svojstven srpskom narodu i nije nikada bio. Možda onom Marisavu Petroviću iz onog Petog odreda, možda je Bošku Ljotiću, a ovde svakako vidite Sandu Rašković Ivić koja pozdravlja tim nedozvoljenim pozdravom, pokušava da pozdravi okupljene građane.

Dame i gospodo, radi se o njene dve izjave. Jedna od izjava direktno krši dokument Narodne skupštine, da je Srebrenica bila veliki zločin, ali ne i genocid. Izjavom da je Srebrenica, slučaj u Srebrenici bio genocid, ona je grubo prekršila akt Narodne skupštine. Ja mislim da anketni odbor treba da se pozabavi njome.

Takođe, izjavom da je „Oluja“ gde je proterano 250 hiljada Srba, pobijeno više hiljada, uključujući žene i decu, starce i starice, izjavom da je to bila humanitarna akcija, ja mislim da je ona dovoljno rekla i da i to ide u prilog formiranju anketnog odbora da se ispitaju štete koje nam je nanela prilikom davanja ovakvih izjava kao o državi, kao o narodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde držim dva dokumenta. Ovo je šema pranja novca, kako je Boško Obradović, zvani Boško Ljotić, nasilnik, iz svoje stranke, a sredstva su iz budžeta Republike Srbije, koja su posle izborne kampanje trebala da budu vraćena u republički budžet, kako je oštetio republički budžet za 30 miliona dinara, odnosno kako je preko svoje stranke oprao taj novac preko fiktivnih poslova sa preduzetničkim radnjama. Ovde je ta šema. Sav novac je istog dana prebacivao na preduzetničke radnje. Novac je podizan za fiktivne poslove i vraćan Bošku Obradoviću. Pa je, recimo, samo za elektroradove, navodne elektroradove, u četiri navrata ispumpao ukupno 5.665.000.

Na poslove u Borči, vezane za izvesne Cvijanoviće, koji su otvarali preduzetničke radnje i koji su bili kandidati na njegovoj listi, je ukupno ispumpano 9.698.496 dinara.

Takođe, preko advokatskih kancelarija, kojima je uplaćivao i po 700 i po milion dinara, ukupno je ispumpao tri miliona 260 hiljada dinara.

Takođe, iz sredstava republičkog budžeta, koja nije vratio, preko poslova sa dizajn preduzetničkim radnjama, ispumpao je prvo tri miliona i 900 hiljada i 600 dinara i posle toga ukupno još tri miliona i 400, što je suma od sedam miliona 300 hiljada i 600 dinara.

Krivičnu prijavu koju smo predali za ukupno 28 miliona 690 hiljada dinara, trenutno radi UKP, a ja verujem da im na neki način treba dati podršku i s obzirom da se radi o slučaju da on pokušava da kao politički protivnik pokaže da je politička žrtva, u stvari se radi o kriminalnim radnjama, da na takav način on pokušava da izbegne odgovornost, što ne smemo dopustiti.

Takođe, da se ne bih ponovo javljao, on je poznat po tome što sklapa saveze sa političkim organizacijama iz Hrvatske, vrlo ekstremna radnička fronta, sa Muhamedom Čengićem iz Tuzle, bugarskom Atakom, sa neonacističkom organizacijom iz Nemačke. To nije praksa da političke organizacije u Srbiji rade i zato mislim da anketni odbori treba da se pozabave njegovim delatnostima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.

Meni je zasmetalo ovo sa Lukom Novi Sad. To nije vojska. Biti direktor Luke Novi Sad nije moranje. Verovatno je čovek konkurisao za to. Nije ga niko silom naterao. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština i Vlada nisu tužilaštvo. Ja bi bio zadovoljan kada bi Zagorka Dolovac radila svoj posao, kada lepo sankcionisala sve što se desilo do 2012. godine. Međutim, oni su to predupredili tako što su 2009. godine selektirali i tužilaštvo, i pravosuđe tako da u ovom trenutku na prste možemo nabrojati sudije koje smo mi izabrali prvi put da vrše tu funkciju.

Što se tiče subvencija. Ja moram da budem tu protiv onoga što je prethodni govornik rekao, zato što je opšte poznato da se doprinosi za zdravstvo izdvajaju iz ličnih dohodaka. Bez subvencija teško da bi napravili ovoliki broj novih radnih mesta s obzirom da su ovi nesrećnici pre nas otpustili 400.000 ljudi, to je 400.000 manje doprinosa u PIO fondu i u Zdravstvenom fondu. Dakle, teško bi bez subvencija mogli da zanovimo ta radna mesta, a time obezbedimo doprinose za zdravstvo i kako BDP bude rastao tako će i naše zdravstvo biti sve bolje i bolje. Procenat koji mi izdvajamo je sasvim, u poređenju sa Evropom, je sasvim u redu procenat BDP, ali kada BDP budemo uvećavali, a uvećavamo ga, što bude veći to će više biti para za opremu, za plate, za lekove itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poljoprivrednik sam poprilično dirnut brigom. Ono što mogu da se složim da selo deli sudbinu zapuštene, napuštene, razgrađene livade. To je zatečeno stanje. Preko noći ne može ništa da se napravi. Težina povreda određuje terapiju. Terapija je bolna, reforme su bolne.

To je operacija koja nije dva čaja i acetisal, nego morate duboko da zarežete. Pri tom, treba da imate opremu i treba da imate novac. Ne zateknete ni opremu, ni novac, pacijent je na izdisaju i prvo što želite da mu spasite život. Dakle, ako smo do 2012. godine izgubili 200 hiljada krava, ako su tajkuni kupili 400 hiljada hektara zemljišta za 50 miliona evra ili manje od 300 evra za jedan hektar, danas za zakup jedne godine jednog hektara je 220 evra prosečna cena. Oni su to, kako kažu seljaci na uvek prodavali za 100, 125 evra. Oni su šećerane prodavali za tri evra. Nisu dozvolili da poljoprivrednici kao u Danskoj, Holandiji postanu vlasnici prerađivačkih kapaciteta jer svi prerađivački kapaciteti su nastali iz poljoprivrede.

Ja sam to tražio od Vlahovića još 2001. godine, da svi skladišni prerađivački kapaciteti pripadnu poljoprivrednicima. Time bi sprečili štrajkove na drumovima, blokadu puteva itd. Time bi poljoprivrednici bili zadovoljni zato, ako bi nešto izgubili u primarnoj proizvodnji, u preradi bi im se to vratilo srazmerno količini koju bi isporučili svojim prerađivačkim kapacitetima.

Kooperativa je ta koja funkcioniše u Zapadnoj Evropi. Ovi nesrećnici, udruženi zločinački poduhvat, uništili kooperativu i zadruge posle kombinata. Stoku su razjurili, radnike otpustili, tako da se bave samo primarnom proizvodnjom.

Mi u ovom trenutku imamo stočarstvo i biljnu proizvodnju koja nadmašuje potrebe stočarstva za tri puta. Ne daj Bože da nam uvedu neke sankcije, ne znam kome bi mi prodali naše žitarice, s obzirom na stanje da nemamo dovoljno stoke da proizvedemo meso. Pri tome gubimo, za sve žitarice za preko tri miliona tona, dobijemo 700, 800 miliona evra.

Da to pretvorimo u stočarstvo, žive vage bi vredelo oko dve milijarde. Dodatnih milijardu kilograma bi proizveli, a da to, pošto nam klanični kapaciteti rade sa 50%, zatekli smo 30%, kada bi to sve preradili, ne u konačnu fazu, zaradili bi četiri milijarde. Gubimo tri milijarde zato što je ovaj udruženi zločinački poduhvat, koji trenutno nije tu, koji je naprosto demolirao poljoprivredu, onu koja je snosila teret socijalnih, ekonomskih, vojnih pritisaka na našu zemlju 90-ih godina. Umesto da poljoprivredi vrate, oni su daleko više uzeli nego 90-ih godina, i to dali tajkunima koji su švercovali naftu, cigarete, tih 90-ih godina. Dobitnicima rata, dobitnicima sankcija su prodali zemlju i prerađivačke kapaciteta bud zašto. Prodali su im i skladišne kapacitete, pa ono što nisu kupili kad seljaci dovezu svoju robu ukradu im na vagi, vlagi, itd. To su ovi nesrećnici uradili.

Zato se radujem ovoj raspravi o poljoprivredi, radujem se zaštiti poljoprivrednih proizvođača. Podsticaji treba da budu još veći. Radujem se što je juče ministar potvrdio da ćemo mimo ovih 44 milijarde dinara, što je 135% više nego 2012. godine, dobiti još 1.500 traktora, što će imati šta da registrujemo, a u sledećim članovima ću objasniti zašto je ta trajna registracija bitna. Bitna je u članu 1. da se zna ko je šta vozio i da se to lako utvrđuje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je osnivao još daleke 1988. godine Savez seljaka strukovne organizacije, kao neko ko je osnivao Narodnu seljačku stranku 1990. godine, kojoj danas pripada, želim danas da zahvalim svima koji su pomogli da se makar jedan problem tehnički reši.

Taj problem je registracija traktora. Mi smo zahvalni na tome što nećemo morati svake godine da registrujemo traktore, ali kao odgovorni ljudi, kao državotvorni, u obavezi smo da poštujemo zakon, barem u onom delu da se staramo da te mašine budu tehničke ispravne, koliko to naše materijalne mogućnosti dozvoljavaju.

Meni je žao danas što ovde nije Dragoljub Mićunović. On je bio stari saradnik moje stranke, ne samo službe, već moje stranke. Žao mi je što danas nije Gordana Čomić, što su izbegli ovu parlamentarnu debatu. Gordana Čomić, zato što dolazi iz AP Vojvodine, gde ima najviše mehanizacije traktora.

Oni su bojkotovali ovu parlamentarnu debatu. Poljoprivrednici treba da znaju da na njih ne valja trošiti glasove. Ja ne mogu da verujem da je Dragoljub Mićunović, da je Gordana Čomić, da su pristali na dužničko ropstvo kod Đilasa, da im stranka bude privezak Dragana Đilasa.

Ne mogu da verujem da su dozvolili da im stranka maršira sa Boškom Ljotićem, i da nosi motornu testeru, iako znam da su u blizini posekli 500 platana. Verovatno je Đilas zaboravio da je već te platane isekao, pa je usput svratio u RTS da poseče što se poseći moglo.

Ne mogu da verujem da su stari oprobani parlamentrani borci izbojkotovali ovu temu. Ja mogu da poverujem da im se ne sviđa Ustav koji su doneli, da im se ne sviđaju zakoni o izborima koje su doneli, da im se ne sviđaju RTS kadrovi koji su oni stavili, da im se ne sviđa Poslovnik koji su oni doneli, ali to nije naša krivica, da bi oni izbegavali parlamentarnu debatu, posebno ovu koja je veoma osetljiva za selo i seljake.

Selo stari. Kada idete putem, nekada vidite seljaka na traktoru, a da ne znate ko je stariji, da li seljak ili traktor. Ostali seljaci koji su često na minimalnim penzijama od 11.000 dinara, mnogi od njih dugujući za PIO osiguranje uopšte nemaju penzije, ali kada odu danas po gorivo, a mi smo sada 20 dinara po litri, na 60 litara po hektaru dozvolili, ali samo onim registrovanim.

Mnogi ne registruju poljoprivredna gazdinstva, zato što su ostarili i zato što im je to teško.

Veoma je bitno da zadržimo makar ostale seljake, posebno u malim sredinama, uzduž bezbednosno osetljivih područja, posebno u malim sredinama, uzduž granica i administrativnih linija, zato što mogu da se staraju na određeni način i o šumi, divljači, o zaštiti životne sredine, da vide ko se tuda šeta, ko prelazi preko granice itd.

Mi smo im danas samo pomogli sa ovim. Dva puta vode sa naših sela. Jedan put vodi u gradove, a retko ko se vrati. Lakše je patiti za selom, nego patiti na selu. Drugi put vodi onaj na svet. Nijedni, ni drugi se ne vraćaju. Potrebno je da ubuduće razmišljamo da poljoprivrednu politiku podešavamo, ne samo sa zajedničkom evropskom poljoprivrednom politikom, već i sa stanjem na našem terenu, kao i u Evropi.

Da ova mala poljoprivredna gazdinstva, koja ne žele da se bave komercijalom, nagradimo paušalnim iznosom, makar nekoliko desetina hiljada dinara, da im obezbedimo i da na takav način pomognemo onim starima koji ne mogu ni da dođu do grada, da registruju poljoprivredna gazdinstva, odnosno da ispune posle toga sve one uslove setvene strukture itd.

I na kraju, da vam zahvalim u ime ostalih seljaka na ostvarenoj mehanizaciji što neće morati svake godine da registruju mašine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ja podržim veliku Srbiju. Šta je velika Srbija? Za mene je velika Srbija, ne ona koja je samo teritorijalno velika, za mene je velika Srbija ona koja je vrednosno velika. Ja bih voleo da ona ima više teritorija. U ovom trenutku ima što ima. Menjaju se granice. To su istorijski procesi, ali ja volim da Srbija bude velika i kada je pod znacima navoda teritorijalno mala.

Velika Srbija iznutra je garant mira na Balkanu. Velika, vrednosno velika Srbija iznutra će dovesti do toga da naši protivnici postanu naši saveznici. Možda nam Republika Srpska bude bliža nego neki današnji krajevi Srbije. Radujem se tome. Radujem se Srbiji koja postaje sve veća, vrednosno veća iznutra.

Zahvalan sam i opoziciji zato što je nabrojala sve projekte koje je Vlada Republike Srbije realizovala i ova vladajuća većina, posebno u vezi kineskih projekata. Setimo se Sartida, setimo se infrastrukture, auto-puteva, setimo se Bora, ne znam da li sam i to nabrojao, setimo se svega što su Kinezi, a i Rusi uložili u Srbiju. Ja sam im zahvalan.

Moram da upozorim i evroskeptike i ljubitelje EU da mi ne možemo, po meni, bez jednih i drugih. Ne verujem da bi Kina investirala ovoliko u Srbiju da ne veruje da kroz Srbiju može da pristupi još većem tržištu. Mislim da tržište Srbije za čelik, za bakar, za proizvode, za puteve, za infrastrukturu kojima treba da idu robe iz Srbije put EU ne bi toliko bili zanimljivi da oni koji investiraju ne veruju da će kroz investicije u Srbiji pristupiti jednom većem tržištu, ali takođe ne verujem u ono što ovi nesrećnici iz DS veruju, da bi raskid sa Rusijom i Kinom bio dobar za Srbiju. Mislim da ne bi. Nikakve ekonomske koristi naši građani ne bi imali od tog raskida, kao što nikakve ekonomske koristi ne bi imali od raskida sa EU.

Jedan filozof je rekao da je uspeh kad od protivnika napraviš saveznika. Moraš da ga ubeđuješ. Tako smanjuješ broj protivnika. Nisam za to da nemamo saradnju u borbi protiv kriminala sa Litvanijom. Setimo se Čaba Deri ili kako se zvao kriminalac koji je uhapšen u Češkoj. Da nije bilo te saradnje nadležnih organa, ja verujem da taj višestruki opasni ubica ne bi pao. Ne ulazim u operativne načine na koji se do toga došlo, čak i da znam ne bih rekao, a ne znam. Ko nam garantuje da sutra neće neki ubica zbrisati u Litvaniju i da zahvaljujući saradnji sa litvanskim organima, nećemo uhvatiti nekog teroristu, recimo, sa Kosova. Ako nećemo da sarađujemo sa zemljama koje su priznale KiM u bezbednosnom smislu, nažalost, priznale, onda tu saradnju ne možemo da imamo ni sa Crnom Gorom, a Crna Gora je rasadnik kriminalaca, rasadnik kriminalaca.

Milo Đukanović je pravio svoju privatnu državu na štetu srpskog naroda. Crna Gora kojoj ja ne spornim državnost je srpska država vazda bila, kako oni kažu, i vazda će biti, bez obzira na trenutno stanje i na privatnu milogorsku državu Mila Đukanovića, koji progoni na određen način Srbe. On je od države Crne Gore napravio rasadnik kriminalaca, pa Boga mi i sklonište za albanske teroriste. Sa njima je napravio biznis. On je priznao albanske teroriste za političko rukovodstvo. On je priznao lažnu državu Kosovo, našu pokrajinu KiM. On se razgraničio sa njima. On je kriminalac koji gaji kriminalce, ali mi ne pada napamet da savetujem da sa njihovim bezbednosnim organima raskidamo saradnju u borbi protiv kriminala i korupcije.

Milo je prolazna stvar. Svaka vlast je prolazna stvar. Crna Gora kao srpska država nije prolazna stvar. Srbija će jednog dana biti u savezu sa srpskim državama, ali je to proces i mi ne smemo sadašnjim susedima pretiti da će se to desiti silom ili nekom našom voljom. To će se desiti voljom naroda i ne samo srpskog.

Verujem kako Srbija bude privredno bolje stajala, a ovde imamo ovu banku azijsku, ako ta sredstva pametno uložimo u to članstvo, u infrastrukturu, u ekonomiju, jer se ne radi samo o infrastrukturi, pročitajte malo pažljivije ovaj zakon, verujem kada podignemo ekonomiju da će svi hteti sa Srbijom. Pitam vas – da li bi Albanci hteli sa Švajcarskom? Vrlo bi rado. Da li bi Bošnjaci želeli čvršće odnose sa Srbijom? Da li bi bilo manje otpora? Da li bi zaboravili neke svoje istorijske laži, podmetanja, ako vide da Srbija ide napred i vuče region? Ja verujem da bi se oni predomislili.

Mi moramo znati, takođe, postoji izreka, da od naše međusobne mržnje, to je Dučić rekao, korist imaju samo naši protivnici. Ovi što nas mrze svojom mržnjom, da je pretvore u energiju, što je Tesla rekao, mogu obasjati ne samo Srbiju nego ceo svet.

Recimo, onaj Boško LJotić sad nije došao ovde da vodi parlamentarnu debatu oko banaka i da mi kaže da je i sad protiv stranih banaka, jer ovde se učlanjavamo u suštini u neku banku koja nije isključivo srpska. On je protiv stranih banaka, a sedi sa onima koji su te strane banke ovde doveli. Parlamentarna debata bi bila prilika da mu uživo u prenosu kažemo da je na RTS samo na Drugom kanalu uživo nastupao 36 sati, što je višestruko više od uživo nastupa predsednika Republike. Danas ih nema jer su pobegli.

Upozoravam vas, a doći će Vlada i to ću ih pitati, oni će ako ovako nastave postati teroristi. Oni su pokušali državni udar. Gospodine ministre, Vlada je to mekano propustila želeći da nemamo tu vrstu antagonizma i da praštanjem i hodanjem u pravi put, u izbore, i neka pobede. Ni jedna vlast nije večna i ova će prestati da vlada. Možda će oni doći na vlast. Na vlast se dolazi izborima. To je demokratija. Za njih je to diktatura, ali dolazak na vlast silom, državnim udarom, nasiljem, zauzimanjem državnih institucija, za njih je to demokratija. To je za mene nespojivo.

Ne znam koje to države okolo mogu takve bandite da podrže. To su politički banditi. Ludilo političkog banditizma vlada Beogradom. Đilas, Jeremić i Boško Obradović su tri nosioca. Ja pitam Zagorku Dolovac – zašto u pokušaju državnog udara Boško LJotić i Dragan Đilas nisu privedeni pravdi? Još nije kasno. Oni su vršili teška krivična dela. U RTS se ne ulazi da bi se strugala drva. Nije RTS pilana, RTS je državna institucija veoma bitna i svako ko vrši državni udar svugde u svetu ulazi prethodno da zauzme centralnu televiziju, državnu centralnu radio i televiziju. To su svugde iskustva. Šta čekate ljudi? On vas poziva još od Goračićke, kako se zvala ona buna sa 14 mrtvih radikala itd, iz istorije, koliko ja znam, gospodine Martinoviću, u Lučanima, pa on ulazi na biračko mesto, lomi kutije, on vežba. Oni će sutra to raditi širom Srbije i zato najavljuju neku krv. To je bila vežba u Lučanima. Upada u policijsku stanicu i pita šta državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u organizaciji, da li je to bio SUP, OUP itd, ne ulazim u to.

To je policijska stanica, to bi bilo kao kad bih patrijarha i vladiku pitali – je li, šta vi radite u crkvi? E, to vam je Boško, on je navikao i u crkvu da uđe, da uzme pet hiljada evra, ili ne znam u Đurđeve stupove, ovaj njegov uzeo 100 hiljada evra itd. Moramo se mi kloniti tih mržnji.

Ko nam garantuje da nam takvi likovi, kada pokušaju još jednom nešto, pa kad im počne goreti pod nogama, neće zbrisati baš u Litvaniju? Zato ja podržavam sve sporazume, bez obzira na uređenje države, ni ko u tim državama vlada, ni da li su diktature, ni da li su demokratije, ni da li su republike, ni da li su kraljevine, ja podržavam sve sporazume sa kojima mi možemo da smanjimo i kriminal i korupciju i terorizam.

Ko nam garantuje, da ovi albanski teroristi, koje je više država priznalo za političko rukovodstvo, neće sutra pobeći u Litvaniju? Možda se promeni stav. Kako se od UČK-a terorističke organizacije, postali miljenici i borci za slobodu, možda su istrošeni, možda će još tih boraca za slobodu. Menja se sve u svetu, menjaju se političke prilike, možda će da beže baš u tu Litvaniju, možda ćemo ih potraživati baš odande.

Ali, ne verujem da ćemo mi, ako ovo vlast bude vladala, verujem da hoće, jer je to volja naroda, ne verujem da ćemo raditi ono što su radili nesrećnici Boris Tadić, Đilas, Jeremić itd. Kada je Ejup Ganić priveden, pušten je na zahtev Srbije, ja ne znam da li to naša publika zna. Mi to nećemo raditi, mi ćemo gledati da u borbi protiv terorizma budemo efikasni u borbi protiv kriminala, da sarađujemo sa svim državama, da ta saradnja bude dvosmerna, da bi došli do onih koji su se ogrešili o državu Srbiju i o njenu kasu.

Voleo bih, od ovih što najavljuju autoputeve, jer mi smo zatekli razgrađenu livadu, to nije bila država, razgrađena livada, zapuštena, bez infrastrukture, bez pruga, pruga diližanse su išle, brzina vozova bila 30 i nešto kilometara, do Bara se putovalo tri dana. To smo mi zatekli.

Autoputevi većinom su bili napravljeni od pola glina, pola ne znam šta. Voleo bih da oni blokiraju puteve koje su oni napravili. Ja ne znam šta bi oni u tom slučaju blokirali, ali im ja preporučujem da ne blokiraju saobraćaj, jer time šalju veoma ružnu sliku i sprečavaju naše građane da dođu do svojih radnih mesta, prijatelja, da normalno žive. Morate obratiti pažnju na njih, situacija može da bude veoma opasna, jer oni više ne idu da dobiju vlast izborima. Draganu Đilasu se žuri. Draganu Đilasu se žuri, boji se zakona koji ste vi pominjali, njemu se žuri. On će zbog svog džepa rizikovati ljudske glave, to zapamtite, zbog svog džepa Jeremić i Đilas, uz podršku Boška ljotića i njegovih, oni će rizikovati da izazovu sukob i možda planiraju čak i neki majdan na Trgu republike itd. Vi, kao Vlada, gospodine ministre, treba da ih u tome sprečite i to je još jedna izreka filozofa, treba ih pobediti na vreme bez upotrebe sile. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, a ministarka pravde nije trenutno tu.

Moje je mišljenje da Srbijom vlada ne onaj ko najduže šeta, ne onaj ko ima najjače mišiće, ne onaj koji je najglasniji, već onaj ko dobije najviše glasova. S tim u vezi, ja pitam Vladu i ministra unutrašnjih poslova – da li misle da preduzmu mere da sledeći izbori mogu da se održe u redu i miru? Da li to mogu da garantuju?

Svi se sećamo upada u RIK 2016. godine. Evo i fotografija. Dakle, radi se o Bošku Obradoviću koji je još 2016. godine upadao u RIK i sebe kvalifikovao kao nasilnika. Tu je njegova fotografija sa kamenom. Tu je njegova fotografija upada kod predsednika Narodne skupštine. Ovde su njegove najnovije fotografije upada u RTS. Za mene je to bio pokušaj državnog udara, bez obzira što je Vlada imala milosti i to nije tako nazvala.

S obzirom da Vlada ne sprovodi izbore, ali garantuje rad i mir i daje finansijska sredstva, moje pitanje je jasno – šta ćete preduzeti ukoliko ova grupa predvođena Boško LJotićem, Jeremićem i Đilasom pokuša, a već su vežbali u Lučanima, da razbija biračka mesta, biračke kutije, da maltretira ljude na biračkim mestima? Ukoliko to uradi organizovano na više izbornih mesta, a sve su prilike da će to učiniti, šta će Vlada, nadležno ministarstvo preduzeti da ti izbori prođu u fer i korektnoj atmosferi?

Još jasnije da pitam – dokle će te tolerisati ponašanje? To je pitanje za ministarku pravde koja nije tu, to je pitanje za Tužilaštvo i Zagorku Dolovac i za ministra unutrašnjih poslova – dokle će biti tolerisano nasilje ove grupe ljudi koja sem golog nasilja ništa drugo nema da ponudi državi Srbiji?

Smatram da Srbiju niko ne može srušiti spolja, ako im ne pomogne neko iznutra. Mislim da je to upravo na sceni, a prošli put, pre jedno šest, sedam meseci, sam vas upozorio na takvu jednu moguću pojavu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih složio da je Dragan Đilas bio samo ministar, šef narodne kancelarije i gradonačelnik, ja bih rekao da je on više kradonačelnik, jer dok je grad tonuo u dug od 1,2 milijarde, on je prihodovao 720 miliona evra.

S tim u vezi, pitam ministra poljoprivrede i ministra finansija – da li može u toku godine, ukoliko budemo štedljivi i pažljivi, pažljivo rukovali sa novcem, da li je moguće nastaviti program zanavljanja traktorske mehanizacije? Dakle, programi, mehanizacije priključne postoje, postoje razni drugi programi, stočarstvo, voćarstvo itd, ali pre godinu dana smo imali aktivno obnavljanje nekoliko hiljada traktora, pre svega za mala poljoprivredna gazdinstva. Dakle, tih 720 miliona evra koje je prihodovao Dragan Đilas, sa tim novcem smo mogli obnoviti 72 hiljade traktora za mala poljoprivredna gazdinstva. To govori o zajedničkom zločinačkom poduhvatu bivše vlasti, bivšeg režima.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi pitam ministra finansija i ministra poljoprivrede – da li planiramo u narednom periodu da rešimo dugove poljoprivrednih proizvođača za penzijsko i invalidsko osiguranje, to ministar poljoprivrede sigurno zna, i dugove za zdravstveno osiguranje, zato što to ukupno iznosi oko 200 milijardi dinara? To opterećuje poljoprivredna gazdinstva i to je nemoguće vratiti. Dakle, ako se usudim predlagati, mogu da se otpišu kamate ili da se dug proda za negde 5-10% ili da se kompenzuje sa pravom na podsticaje. Dakle, interesuje me šta ćemo u tom pravcu uraditi.

Na kraju da kažem da ministar poljoprivrede i ministar privrede treba da odgovore da li planiraju, jer poljoprivreda više nije pitanje samo poljoprivrede, već i demografije, da sem poljoprivrednog razvoja u malim sredinama pokušamo da razvijamo prerađivačku industriju na bazi kooperative, poput nekih evropskih zemalja, da zbog demografije nađemo posla i za oca na njivi i za sina u preradi, na takav način obnovimo Srbiju, da zanovimo i stanovništvo i da svi budu zadovoljni i da bude za svakog posla i hleba. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je radio u IMT radujem se podsticajima za traktore, pre svega proizvodnji novih traktora.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da smo pretresli i da se neće desiti ono što narod sluti. Narod je nezadovoljan, pre svega što Boško Obradović i Dragan Đilas od strane tužilaštva nisu privedeni pravdi. Narod takođe pita koliko nasilja treba da uradi Boško Obradović, da bi se Zagorka Dolovac setila da ga privede, odnosno da ga sud procesuira?

Ovde je upad u policijsku stanicu u Guči. Oni govore o diktaturi, recite mi da su upali u SAD u policijsku stanicu na ovakav način, da li bi iz nje izašli?

Takođe, upadi u RIK. Kamen u Skupštini, čupanje mikrofona u Skupštini. Vožnja kamiona na policiju, teško krivično delo. Udaranje predsednika Administrativnog odbora, upad u RTS, zajedno sa testerama i sa Đilasom. Verovatno su mislili da je RTS pilana.

Dakle, oni se zalažu za slobodu medija, a pri tome bi da ostvare cenzuru, da naprave kontrolu medija, Đilas je tome vičan, kada vlasnik deset televizijskih kanala i dve kablovske televizije upadne u državnu radio televiziju, onda je zloupotreba medija i težnja da ponovo uspostavi kontrolu medija, ovog puta ne preko reklama, već nasiljem.

Takođe, Dragan Đilas je išao u SAD. Ja moram da ih zamolim da znaju da demokratija nije imperijalni proizvod koji se može uvesti iz SAD, koji može postati privatno vlasništvo kao Dveri, kao DS, ne može biti privatno vlasništvo Dragana Đilasa. Demokratija se stvara iznutra.

Danas su izbegli debatu, a prigovaraju nam o nedostatku debate.

Moram takođe da im kažem da u sukobu nas samih sa sobom sigurno gubimo mi. Seme razdora je dao uvek rekordan prinos u Srbiji i zato ih pozivam da se povrate, dozovu pameti i da pokušamo svi zajedno da premostimo neke eventualne nedoumice.

Vas upozoravam da oni planiraju ne samo da bojkotuju izbore, već da spreče druge ljude da izađu na izbore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da vam kažem da sam ja glasao za Živkovićeve predloge, s obzirom da imam razumevanja za mog kolegu poljoprivrednika koji pati jer ga je napustila Marinika Tepić.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam u obavezi da kažem u vezi nastupa prethodnog narodnog poslanika gospodina Ševarlića, modifikovanog poljoprivrednika, znate, kada se modifikujete, obučete narodnu nošnju, koju nikad niste nosili, ali kad ste se domogli Skupštine, onda uzmete da bi doveli ljude u zabludu, obučete narodnu nošnju, paradni opanak i onda pokušavate da kažete da ste originalni predstavnik poljoprivrednika. Ja mislim da je to modifikacija, bez obzira što vojvoda dobacuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja takođe i dalje pitam – da li je tačno da je Nikola Kojo dobio 20 miliona dinara od Filmskog centra Srbije, s obzirom da uporno to osporava? Očekujem da mi neko da taj odgovor.

Što se Jeremića tiče, svi znate da je 2004. godine bio savetnik Borisa Tadića. Svi znate da je išao u Ameriku i da se tamo hvalio te godine kako je pohapsio sve generale sa ratnom prošlošću. Takođe, svi se sećate ubistva mladih vojnika u vojnom objektu Karaš. To je zataškao Vuk Jeremić. Postoje izjave određenih oficira da je tu bio štek narko dilera, verovatno su se novcem od te droge kupovali kombinati po Vojvodini. Takođe, svakako se sećate martovskog pogroma 2004. godine. Boris Tadić i njegov vrli savetnik koji je služio vojni rok u njegovom kabinetu nisu mrdnuli malim prstom da zaštite Srbe na Kosovu i Metohiji od pogroma. Takođe se sećate da je Vuk Jeremić aktivno učestvovao u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija na našoj teritoriji.

Sigurno se sećate 2008. godine kada su Vuk Jeremić i Boris Tadić menjali zemlju za fotelju, kada su rekli da bi Boris Tadić bio izabran u američkoj ambasadi u Beogradu, rekli su – da bi se to desilo, moraju se Albanci ubediti da nezavisnost Kosova i Metohije prolongiraju posle izbora Borisa Tadića. To se i desilo. Ubeđeni od strane američke ambasade i Vuka Jeremića, Albanci su proglasili nezavisnost 14. februara 2008. godine, a Boris Tadić je dao zakletvu 2008. godine 17. februara, zahvalan Albancima na izboru, ali i Albanci su bili zahvalni Vuku Jeremiću na tome i to stalno Tači i ostali predstavnici divlje države Kosova i Metohije ističu, da mišljenje Međunarodnog suda pravde koje je Jeremić nepotrebno tražio njima u stvari overilo divlju državu Kosovo i Metohiju.

Zato mislim da anketni odbor treba da se pozabavi ovim temama i da sankcionišu organi posle toga i Vuka Jeremića i Borisa Tadića. Hvala.