Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su se ovi kolektivni članovi Dveri razbežali. Tu mislim na stranku bivšeg režima.
Danas jeste 24. septembar. Danas jeste dan kada su se pre 18 godina održavali izbori. Na taj dan je Vojislav Koštunica ubedljivo vodio, ali mu je falilo 50% plus. Ja to kažem falilo kao učesnik, a ne kao Balša pripovedač. Ja ne letujem na Maldivima za 15.000 evra za deset dana. Ja za te pare kupim traktor. Zato nemam razloga da orem maldivska mora, već orem naše njive.
On je ovde pokušao da pljuje preko glave, a sada ću vam pokazati zašto. On je veoma pežorativno govorio o savezu radikala, socijalista itd, a pri tome nešto zaboravio. Ovaj trojni savez između radikala, DSS i DS je nastao 1992. godine. Ja kao predsednik NSS, koja je registrovana još daleke 1990. godine i te kako pamtim ta vremena. Ovo je taj savez, koji je pokušao da obori Miloševića i da izabere predsednika Skupštine. Mislim da se radilo o gospodinu Rosiću iz SPO.
Ovo je, takođe, razgovor između Đinđića i Vojislava Šešelja. To je ono što bi DS želela da mi zaboravimo, ali eto, ja nisam zaboravio. Nisam ni zaboravio da je u Vladi Slobodana Miloševića, saveznoj, bilo dva ministra iz redova DS. Mislim da se radilo o gospodinu Perišiću i Grubaču, možda je bilo i tri.
U Republičkoj vladi su takođe imali jednog ministra. Danas mrtvom vuku rep meriti. To liči na njih.
Takođe, iz tog vremena, govorili su o nekim tajkunima, ni kao finansijski direktor DS koji se zove Miodrag Kostić, koji je odmah posle promena, kad je napunio kod Miloševića džepove, za vreme Miloševićeve vlasti dobio tri šećerane po tri evra. Danas oni pričaju o krađi penzija. Ovo se zove krađa penzija. Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da je za ovo uzeto, recimo, 100 miliona evra, kao što je i PKB.
Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da nije prodato stotine kombinata i zadruga sa preko 300 hiljada hektara zemlje, najplodnije zemlje u Vojvodini za 50 miliona evra. Danas za jedan kombinat 105 miliona im je malo. Plus na tih 105 miliona, treba platiti stočni fond koji će biti negde oko 20 miliona. Oni su u ovim kombinatima radnike razjurili, stoku poklali, fabrike druge prodali i oni danas pričaju o krađi penzija.
Penzije su ukrali oni koji su prodali fabrike a radnike najurili. Time je PIO ostao bez osiguranika. Sa prihodovne strane preselili su ih na rashodovnu stranu. Uništili su im živote, uništili su im porodice. Kako čovek koji je izgubio posao, roditelj može da vaspitava svoju decu, da budu pošteni, radni, ukoliko su oni takvi bili i završili na ulici? Dok su svi drugi siromašili, oni su se bogatili, oni su pokrali penzije. Da nije bilo promena 2012. godine, penzioneri danas ne bi hranili golubove, već bi se golubovima hranili. Oni danas ne bi bili spokojni, što jesu posle ovog uvećanja, već bi verovatno, da nije bilo promena, svi bili pokojni.
Konfučije kaže da još u mladosti morate odseći štap na koji ćete se naslanjati u starosti. Taj štap je penzija. Srbija sve više stari i da su oni ostali, probleme koje su penzioneri imali bi se daleko više uvećali. Oni su penzionere ostavili bez osnova, podigli kredit da zapuše rupe, da se ne vidi da su im potrošili radna mesta i time izazvali inflaciju i za pozajmljen novac, strani novac, kupili stranu robu i izazvali pad BDP od 3,5%. To je bila njihova taktika.
Penzije se zarađuju. Oni nikako ne mogu da shvate da određeni deo BDP, a radi se u 11%, treba da ide za dostojanstvenu starost, ali takođe i drugi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo i zdravstvo i, naravno, starci pravo na dostojanstvenu starost.
Ukoliko želite da jedete slatku voćku i ukusan hleb, morate posejati pšenicu. Ne možete potrošiti novac, skuvati seme i onda pričati kako ništa niste krivi, a upravo su oni to uradili. Da bi jeli slatku voćku, morate da posadite drvo. Ono prvih nekoliko godina daje slabiji rod. Ovim investicijama i prirodnom obnovom je posađena ta voćka i ona će davati plodove. Oni da su pametni, sačekali bi neki svoj trenutak i učestvovali u tom branju, ali ne sad odmah mladom drveću lomiti grane, što oni svakako imaju nameru.
Balša Božović, veliki maldivski gusar, koji je trošio 15 hiljada evra na letovanje od 10 dana i ovde rekao da se njegov vođa iz saveza lopuža i prevaranata obogatio u inostranstvu radeći. Gle čuda! Ja gledao prijavu tog riđokosog gusara. On je prijavio imovinu 2004. godine, ravno 70 hiljada evra. Tad stupa na javnu funkciju. Znači, u inostranstvu, ono što je pokušao da opravda maldivski junoša, zaradio 70 hiljada, ali od 2004. do 2013. godine zaradio 100 miliona evra. Navodno u tržišnoj utakmici, ali, gde čuda, dok je vršio javnu funkciju. Pri tome, gurnuo samo PKB u gubitak od 87 miliona evra. Meni to liči na presipanje.
On se obogatio prodavajući glavni proizvod, a taj glavni proizvod je bila magla. Sitno je seckao maglu po RTS. Sitno je seckao maglu i po „Pinku“. Sad su gadljivi na rijaliti, ali je, recimo, „Veliki brat“ Dragana Đilasa prikazivan i na „Pinku“. Danas je Boško Obradović, ta desno-levica Dragana Đilasa, napao mene da sam sa farme došao u Skupštinu. Da, tačno. Ja sam juče vršio kukuruz. Da, pre neki dan sam pekao rakiju. Da, to je trajalo i po 15 dana. Da, mislim da nije zabranjeno biti proizvođač i biti u Skupštini. On koji se nikada nije oznojio misli da svi mi treba da budemo čačanski bibliotekari na predlog Velje Ilića. Ja to nisam bio, on jeste.
Ne možemo svi pljačkati Hilandar, jer će ga nestati, kao on. Ne možemo svi pljačkati „Kolubaru“ i rudare, 50 hiljada evra uzeo odande. Ne možemo svi prati novac, jer novac iz izborne kampanje umesto da vrati državi, on oprao preko predstavnika sa svoje liste, 30 miliona dinara, i meni je čast bila da mu podnesem krivičnu prijavu.
Očigledno da žuto pravosuđe, ali žuto 80%, je blagovremeno obavestilo Boška Obradovića da sam mu podneo krivičnu prijavu zbog pranja novca, utaje poreza i drugih krivičnih dela koja su izvršila više lica, a smatram da je to organizovani kriminal i zato je krivična prijava išla na Više tužilaštvo.
Danas oni pričaju o krađi. Oni pričaju o krađi? Pokrali su Boga oca. LJudima su iz glave, maltene, oči pokrali i oni danas imaju hrabrosti da pričaju o tome. Svi mi imamo pravo na dostojanstvenu starost. Srbija je zbir manjih i većih staračkih domova. Srbija treba da se podmladi, ali Srbija treba i da radi. Penzije moraju da se zarade. Naši starci su zaslužili da penzije ne dobijaju iz kredita, iz prevara, iz inflacije, već da to dobiju iz proizvodnje, da taj novac bude zarađen.
Ono što ja želim penzionerima jeste da im penzije budu sve veće zahvaljujući privrednom rastu, da zajedno sa svima nama podignu svoju glavu, podignu svoju državu i državnu zastavu. Želim im da te penzije primaju dugo, dugo. Da primaju penzije dugo. Hvala.