Član 103. stav 8.

Gospodine predsedavajući, vi ste zbog ovih zaludnih replika koje su trebale da liče na povredu Poslovnika trebali da oduzmete poslaničkim grupama po dva minuta.

Ja ne znam šta je sramota živeti na selu? Toliko nas žive na selu. Ne znam šta je sramota u ponudi – dođite da živite na selu, naći ćemo vam i mladoženju. Ima 300 hiljada neoženjenih muškaraca. To je samo jedna ponuda, nikakve tu uvrede nema. Naprotiv, nas sa sela vređaju, kao da smo mi ljudi treće, četvrte, „žnj“ kategorije.

Dakle, da sam rekao – dođite u Pariz, onda bi to bilo lepo, dođite na Himalaje, onda bi to bilo lepo, dođite na Maldive, to bi bilo lepo. Ja ne razumem zašto neko reklamira Poslovnik i tvrdi da je uvreda nešto što je sasvim prirodno za osobu koja se toliko zalagala za selo, poljoprivredu, težačke ruke itd. Pošto nas na selu ima veoma malo, pošto očigledno neko želi da pomogne, normalno je da ja ponudim takvu vrstu pomoći i ako bude trebalo, ja sam uvek na raspolaganju, ko god želi da živi na selu, ja ću mu pomoći, čak i u seoskim radovima, da se njive, eventualno, ako su zapuštene pripreme, itd.

Ali, vi ste dopustili da se ovde po ko zna koji put Boško Obradović prema mojoj supruzi obraća kako on hoće. Dakle, rečeno je da nosi nanogicu, a ovde je potvrda da ne nosi. Onda iz iste te grupe Vuka Jeremića potomka je izrečeno da je bila na robiji. Evo potvrde da nije. I ubuduće, ko god bude želeo da vidi ove potvrde, a zdravlje joj je ozbiljno ugroženo, može ovde da dođe i da proveri. Moja žena nije radila u javnom sektoru kao žena vuka potomka i neće držati konferenciju za štampu i da se rasplače da bi njene koleginice to prenele. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod vantelesne oplodnje, moje prvo pitanje je Ministarstvu zdravlja – da li je tačno da je ova vlast, nova vlast odobrila besplatni treći pokušaj i promeni zakon da bi se uslovi vantelesne oplodnje poboljšali? Tek toliko da obaveste mene i prethodnu govornicu, s obzirom da očigledno nije upoznata sa tim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pripadnik stranke Vuka Jeremića, doskorašnji pripadnik stranke Borisa Tadića i skorašnji pripadnik stranke Mlađana Dinkića, izneo netačnu tvrdnju, pa sa tim u vezi postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li je tačno da je 2006. godine za subvenciju u poljoprivredi izdvojeno 136.633.000 evra, 2011. godine 188 miliona evra, a da li je tačno da je 2016. godine isplaćeno za subvencije ukupno 309 miliona? Dakle, gotovo duplo više u odnosu na 2011. godinu, odnosno tri puta više u odnosu na 2016. godinu. Da je 2017. godine isplaćeno 268 miliona, a da je za 2018. godinu 281 miliona evra je planiran za podsticaje, subvencije u poljoprivredi. Čisto da se vidi iz odgovora da je pripadnik stranke Vuka Jeremića, poznatog naftaša iz sela Ježevica kod Čačka, da je ovde obmanuo i izneo neistinu.

Sledeće pitanje je za Hidrometeorološki zavod – da li je tačno da smo ove godine imali rekordnu nabavku raketa za protivgradnu odbranu, za odbranu od grada, da nikada ranije nije nabavljano toliko raketa i da nikada ranije u ovom periodu nije toliko raketa ispaljeno? Da nam kažu – da li je tačno da je naše dejstvo ograničeno uz duž graničnih linija kada gradonosni oblaci dolaze iz Bosne i susednih država zato što ne može da se reaguje? Da li je tačno da je počela automatizacija, odnosno da se automatizuju protivgradne stanice? Da li je tačno da je to daleko bolje nego što je bilo do 2012. godine?

Idemo dalje, pitanje za Vladu i organe bezbednosti je sledeće prirode – da li ima određenih paralela između događanja u Ukrajini i Srbiji? Da li ima sličnosti između trovanja bivšeg ruskog špijuna Skripalja u Engleskoj sa kampanjom koja se vodila oko trovanja sa navodno zatrovanim vodovodima u Beogradu i u nekim drugim lokalnim samoupravama?

Takođe, da li ima sličnosti između nestanka ruskog novinara u Ukrajini pod ukrajinskim službama bezbednosti nameštaljkama sa nestankom novinara koji je, navodno, nestao u Srbiji, u Beloj Crkvi i koji je, na sreću, pronađen živ i zdrav? Da li postoje određene paralele, odnosno političke smicalice da bi se naudilo Vladi Republike Srbije, kao što je to bio slučaj sa Vladom Ruske Federacije?

Da li ima sličnosti između blokada koje su vršene u Ukrajini, blokada saobraćaja i blokada saobraćaja koje su se nedavno desile u Republici Srbiji, odnosno da li je to na određeni način specijalni rat, odnosno unutrašnje pomaganje da bi spoljni pritisci bili realizovani na našu zemlju, odnosno da li ti događaji pomažu spoljašnjim pritiscima i snagama koje pritiskaju našu zemlju? Da li naše službe bezbednosti imaju saznanja u vezi toga?

Takođe, u vezi novinara koji je nestao, pitanje za Vladu Republike Srbije i za organe – da li je prekršaj ukoliko, kad se novinar koji je navodno bio ugrožen, čak, po nekim opozicionarima, ubijen, kad se pronađe, da li Vlada i izvršni organi imaju pravo da o tome obaveste javnost odmah o saznanjima sa kojima raspolažu, ili da saopšte narodu da lažne vesti koje su se širile nisu istinite, odnosno da postoje indicije da je ceo slučaj izmišljen da bi se politički naškodilo ovoj zemlji?

To su pitanja koja imam za Vladu Republike Srbije i verujem da će odgovori biti tačni i da će na našu radost obradovati sve građane Republike Srbije. S tim u vezi…

Završavam.

S tim u vezi želim da kažem da nema nesreće i elementarne nepogode koju naši politički oponenti ne žele da iskoriste.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda jeste šansa Republike Srbije koja do sada nije korišćena, pre svega zaslugom stranke bivšeg režima, koji su subvencije uglavnom delili samo sebi i svojim prijateljima.

Dakle, ja verujem da modernizacija, kooperacija i prerada što bliže mestu proizvodnje, može da bude šansa ne samo za poljoprivredu, već to može da ima i demografski potencijal, odnosno da stanovništvo koje sada živi na selu bude zadržano, a da se otvori mogućnost da se pojedinci vrate, ne samo da se bave poljoprivrednom proizvodnjom već da se bavi prerađivačkom industrijom.

Ono što ja mislim da je velika šansa u voćarstvu, povrtarstvu i da poljoprivrednici ubuduće, a već dajemo subvencije, budu vlasnici skladišnih kapaciteta, da na takav način odlažu svoju robu, da mogu kroz nekoliko meseci da sačekaju bolju cenu, da sačekaju kupca i tako izbegnu pobune i blokade puteva, odnosno proteste kojima su godinama izloženi.

Takođe, stočarstvo mislim da daje veliku šansu zato što mi imamo 0,33 grla po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a evropski prosek je negde oko jedan. Ukoliko bi to uradili, dobili bi oko 3,5 miliona grla, ne bi izvozili milione tona pšenice, a zauzvrat uvozili meso sumnjivog kvaliteta, već bi bili izvoznici mesa, a tih 3,5 miliona grla samo žive vage bi vredela negde oko 3,5 milijarde prerađeno, ne u finalni proizvod, to bi vredelo najmanje sedam milijardi. Na takav način bi stekli više novca, ne samo u poljoprivredi i preradi, a ja se zalažem za to da poljoprivrednici mogu kroz skladišne kapacitete i prerađivačku delatnost da ono što eventualno izgube na njivi nadoknade time što će u skladištu nešto zaraditi što je praksa u razvijenim zemljama. Ja ću navesti primer Danske. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Naime, dame i gospodo narodni poslanici, ovde su izrečene velike neistine. Rečeno je da je DS plaćala pšenicu 25 dinara, a da je danas cena 13 dinara. Cena pšenice sa PDV je negde oko 18,5 dinara, znači, 50% više nego što je tvrdio srećni prodavalac bazena, čovek koji je popio za jedno veče tenk, odnosno popio je više para nego što je Šutanovac dobio za tenk.

Cena maline je bila takva da su 2011. i 2012. godine danima malinari tapkali ispred zgrade Vlade Republike Srbije, a jedne godine je cena maline bila toliko ponižavajuća da su je prosipali. Cena višnje je bila takođe. Podsticaji koji su oni izdvajali…

(Radoslav Milojičić: Koliko? Cenu kaži.)

Evo, čujete ove krike.

Dakle, podsticaji koji su oni davali su bili na nivou 136 miliona evra. Podsticaji koje mi izdvajamo za poljoprivredu su 309 miliona evra.

Ja vam govorim da je povredio Poslovnik.

Gospođo predsedavajuća, elementarne nepogode dođu i prođu, ali DS je elementarna nepogoda koja je trajala 12 godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, član 107, mada sam se javio dva puta po redosledu, nisam dobio reč, ali bože moj.

Ovde je izrečeno niz neistina, počev od DIN, Duvanske industrije Niš. Da bi građani znali, Zoran Živković je bio član upravnog odbora DIN. Posle toga je iskoristio pobunu JSO, postao je premijer, ubistvo premijera, iako je JSO-u pravio zabave, evo i fotografije sa tog skupa.

Duvanska industrija Niš je bila procenjena na 1.200.000, prodata je za dva i po puta manju cenu. Dogovor je napravljen u Virdžin, provizija je bila 12 miliona dolara. Zoran Živković misli da, samo da kažem da uz moju pomoć DIN je dobio jednu novu liniju gde je proizvodio cigarete Fast i njegova vrednost je zato bila porasla.

Ovde je potvrda da je imao firmu koja je bila delimično registrovana na Devičanskim ostrvima, Vinem Ont Ventures. Reći će, naravno, da nije. Ovde je krivični postupak koji se vodi zbog firme „Empresa“, on će reći da nije. Ovde su zapisnici poreske i rešenja da je ukupno 22,5 miliona i još 4 miliona, negde 26, 27 miliona bila utaja poreza. To je firma „Empresa“ iz koje je nestalo 138.000 flaša vina. On će reći, zato što je pendžetirani obraz, ne zato što se ničega ne boji, već zato što se ničega ne stidi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zalažem se da se sve proveri.

Dakle, da li je ovo fotografija mog kolege poljoprivrednika sa proslave jedinice u Kuli koja se zove JSO, u opštem veselju uz pesmu „Moji su drugovi žestoki momci“? Da ili ne? Kamere će ovako zabeležiti. To se desilo nekoliko meseci pre ubistva premijera, a, koliko se sećam, za ubistvo su okrivljeni i osuđeni upravo pripadnici JSO. To je jedno.

Drugo, Da li je ovo rešenje i zapisnik poreske policije za firmu „Empresa“ iz koje je nestalo 138.000 flaša vina, u kojoj je direktor bio moj kolega poljoprivrednik? Da li je ovo rešenje validno ili ne? Ja pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću tvrdim da su oba rešenja validna. Dakle, da li ovde postoji neki porez od dvadeset i nešto miliona, do 2016. godine sa kamatama to izlazi daleko više.

Takođe, da li ovaj dopis Republičkog tužilaštva na moje pitanje po firmi „Empresa“ je tačan ili ne? Nadalje, da li je potvrda od Agencije za borbu protiv korupcije tačna ili ne? Dakle, da li je ova firma, vinarija mog kolege poljoprivrednika bila registrovana delimično na Devičanskim ostrvima, da ili ne? Sve proverio, dakle izvolite. Spreman sam da proveri policija, spreman sam da idem na poligraf. Tvrdim da su podaci autentični.

Nadalje, što se tiče njegovog odnosa prema meni i prema parlamentu i prema poljoprivrednicima, on je to pokazao verovatno zbog onog mazuta koji je dobio 1999. godine, počeo je u Skupštini da pušta gasove. Dakle, ovo se dešavalo dok sam ja govorio o poljoprivredi, ceni dizela itd. Nema laži, nema prevare. Mislim da njemu mazut nije bio dovoljan, da je njemu trebala više neka donacija vinjaka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je poljoprivredne prirode. Mislim da Srbija ima takvu poljoprivrednu politiku koju treba blago zaokrenuti i posvetiti je i malim poljoprivrednim gazdinstvima. Velikim, srednjim, ali i malim. Male ne treba brisati, mali poljoprivrednici su časni i pošteni i boriće se za koricu hleba do kraja. Mislim da ih treba specijalizovati.

Ovih dana „N1“ televizija vodi veliku kampanju protiv malih poljoprivrednika koji svoju proizvodnju zasnivaju na farmerski način proizvodeći krznašice. Velika se kampanja vodi da se to zabrani. Oni koji su otpustili 400 hiljada ljudi, sada bi da još 400 porodica ostane bez hleba. Nije mi jasno zašto „N1“ televizija, američka televizija, vodi kampanju protiv uzgoja krznašica u Srbiji, kad je to u njihovoj zemlji SAD dozvoljeno. Ono što je dobro za Amerikance, valjda i Srbi imaju pravo nešto da proizvode.

Tim pre „N1“ televiziju da podsetim, ovo je Melanija Tramp u krznenoj bundi. Ovo je bivša supruga, mislim da je bila Ivana Tramp, koja je takođe obožavala bunde. Ovo je Ivanka Tramp, ćerka, dakle, koja takođe, kao što vidite, obožava bunde. Sad ja pitam „N1“ televiziju – zašto bi bio dozvoljen uvoz krzna u Srbiju, a bio zabranjen uzgoj?

Na mene se vrši veliki pritisak zašto je odbor doneo odluku da se ova besmislena zabrana, planirana za 2019. godinu, ukine i da se to dozvoli. Mene zovu istrebljivačem krznašica. Ja sad pitam, da li oni koji traže da se to zabrani, uzgoj krznašica, da li oni u stvari uništavaju krznašice i tu vrstu životinja ili oni koji se zalažu da se one i dalje uzgajaju? Mislim da ja ne uništavam to, jer se zalažem da naši farmeri imaju posla i hleba i da te životinje postoje da se uzgajaju. Mislim da to radi sasvim druga strana, suprotna strana koja na svaki način želi da to zabrani. Dakle, kada one nestanu neće moći ni da se proizvode, neće ih biti ni u prirodi, ni u uzgoju.

Ovaj čovek; Miroslav Aleksić, koji je tražio da se uvede zabrana, evo ga u krznenoj kožnoj jakni. Ovo je on, veliki ljubitelj životinja, koji je u lovu ustrelio divlju svinju čiji trofej se meri hiljadama evra, dakle ja sam mislio da je to omanji bizo. Sad ja pitam, ko je zaštitnik životinja, da li onaj koji ih ubija i onaj koji se zalaže da nestanu u Srbiji, ili onaj ko se zalaže da one postoje, ko ih ne ubija, ali se zalaže da uzgoj postoji i da daju hleba i posla našim porodicama koje na vrlo malim farmama zasnivaju tu proizvodnju i od toga školuju decu? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da se bačen kamen iz ruke i izgovorena reč ne mogu vratiti.

Slušali smo gospodina koji sada nije tu, a ja nisam imao mogućnost da uzvratim, koji je govorio kako je u njihovo vreme pšenica bila 25 dinara, a danas je 13,5 dinara kilogram. Obrnuto je, 2009. i 2010. godine, u vreme vlasti koju je zajedno sa njima delio „hajne-kena“, koji je za jedno veče popio vrednost jednog tenka i dve godišnje kirije za bazen u Smederevskoj Palanci, dakle popio je dva bazena, neverovatno, u njihovo vreme je pšenica bila 13,5, a posle promena 2012. godine, cena pšenice je skočila na 25 dinara. Moram priznati da je tako visoka cena bila zbog suše i posle toga se ustalila na ceni između 18 i 20 dinara.

Takođe je rekao da je u njihovo vreme malina bila, ne znam, dva, tri evra, što je netačno. Za vreme njihove vladavine, do 2012. godine, u protestu malinara koji se mogao videti, cena maline bila je 90 dinara, ili nešto manje od jednog evra po kilogramu.

Dakle, izrečena je ta jedna neistina i tu reč on više ne može vratiti i ja ću ga sa time čekati na svakoj sednici.

Ono što želim takođe da kažem, da poljoprivreda treba da se razvija brže i jače i bolje i verujem da možemo napraviti rezultat, ako ne kao Danska i Holandija, onda treba se ugledamo na njih i da ova mala poljoprivredna gazdinstva specijalizujemo za poljoprivrednu proizvodnju, da ona najmanja budu specijalizovana za voćarstvo i stočarstvo, da se sa par hektara dobro organizovanog voćnjaka ili sa samo pola hektara plastenika i te kako može lepo živeti.

Naveo sam i primer Danske, a navešću primer Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Španije, čini mi se, koja je u uzgoju krznašica, koje je bivša vlast pokušala da zabrani 2019. godine, da samo Danska pravi promet krzna godišnje od 842 miliona do 1,5 milijardi, da bogata Švedska takođe stiče znatan dohodak i ne znam zašto nešto što je dobro za najbogatije zemlje treba da bude loše za Srbiju. Verujem da ćemo mi uskoro tu besmislenu zabranu ukinuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ima izreka – bolje je patiti za selom nego patiti na selu. Pa vi Boška Obradovića pronađite tu. Znači, napustiš selo, sa celom familijom, siđeš u grad, onda ti loš stan u jednom delu grada, pa odeš u centar grada i onda liješ krokodilske suze za selom i kažeš da ta sela ne treba da budu naselja. Naselja jesu sela. Sela jesu naselja. U Srbiji ima 1.200 sela koja imaju manje od 100 stanovnika. Ovi što su otišli sa sela, to često nabrajaju. Oni hoće da imaju snajke na selu, ali sestre i ćerke pobegle u grad. Hoće da imaju bračne parove na selu, a muškarce su ostavili same, ima 300 hiljada neoženjenih.

Sada oni ne mogu da shvate da trenutno u Srbiji postoje dva puta. I jedan i drugi vode samo u jednom pravcu. Postoji put koji vodi u svet, sa sela, i postoji put koji vodi na onaj svet. Ja sam na ovom drugom putu. Ja sa sela neću, dok ne odem na onaj svet. A Boško Obradović spada u one koji su selo napustili zbog teškog života, zbog boljih lagodnosti, itd, i sada njegove krokodilske suze možete smatrati političkim sredstvom da bi se zadobio neki glas. Neka izvoli, u ime dostojanstva, neka se vrati u selo Vranić ili kako se zove, na očevo imanje, i ja ću sa punim poštovanjem hvaliti Boška Obradovića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107.

O neradnicima je pričao, povreda dostojanstva, kad o neradnicima priča portparol čačanske biblioteke koga je zaposlio Velja Ilić i svih šest članova porodice. Kada je još kao član biblioteke, portparol nagrađen sa 50 hiljada evra iz rudnika Kolubara. E, kad on priča koji se nikad oznojio nije o neradnicima, ja sam stvarno dirnut ali to je povreda dostojanstva.

Drugo, on priča o pljački narodnih poslanika, vi ste ga malo tu upozorili, niste trebali. Postoje dva narodna poslanika koja jesu opljačkala lokalne samouprave, jedan se zove Goran Ješić Inđija, dve milijarde i šesto miliona, samo što on nije rekao ko su, a drugi je hajnikena Smederevska Palanka, četiri milijarde. Dakle, u tom delu je u pravu i niste trebali da ga dirate.

Sada malo o migrantima. Govorio je veoma negativno. Svaki drugi Srbin je emigrirao. Mi smo u ratu imali našu migraciju koja je išla zbog nevolja, ratova itd. Mi moramo biti posebno osetljivi na to. On koji je zajedno sa DS, nije dozvolio dve noći u Mladenovcu da prenoće migranti, nema pravo da priča zbog dostojanstva Narodne skupštine o migrantima.

Mi smo u Libiji i Iraku zaradili lepe pare i napravili kuće, mnogi od nas, i moramo da imamo ka hrišćani makar toliko razumevanja da ne blokiramo migraciju da ide prema Evropi, koja je odgovorna, zajedno sa Amerikancima, za njihovu nevolju. Zašto bi ja branio Evropu i Amerikance od migranata koji samo prolaze kroz našu zemlju?

Na kraju, gospodine predsedavajući, ne misle valjda oni da je i patrijarh bio migrant, pa ga nisu pustili da uđe u Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Ne znam da li sam ja dobro čuo, ali vi gospodine predsedavajući proverite, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine na najgrublji mogući način.

Ako neko traži od vladajuće koalicije da joj se objasni u kojoj je stranci, ja stvarno ne znam onda šta nije povreda dostojanstva na takav izliv reči koji je usledio.

Da podsetim gospođu, oni su ovde ušli kao DJB. To je udruženje građana, nije ni politička stranka. Nismo tačno utvrdili. Ali uskoro je bilo ne Dosta je bilo, već dosta ih je bilo, pa nikad im nije bilo dosta. A, ja mislim da gospođa pripada stranci bilo pa prošlo. Hvala.

Koristim vreme ovlašćenog.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije to baš tako bilo. Dakle, ja se sećam kako je ona gitara za vreme sviranja himne ovde uletela i sećam se kako je gospođa na konferenciji za štampu zajedno sa gitarom, verovatno je Radulović, Rasulović odsvirao svoje. Dakle, ko je naučio da igra kako mu drugi svira, lako će naći gazdu svirača. Ja tog gazdu nikad nisam imao, a za gospođu nisam siguran. Bože moj, 72 miliona iz budžeta, koje su dobili za finansiranje političke stranke koja ne postoji, bilo bi u redu da te novce vrate.

Ja se sećam i kada su jurišali ovde združeno u naše klupe, dok su delili dobro onda su svi bili onako zdušno protiv nas, jurišali pljunuli, uštinuli, ne znam šta mi sve nisu uradili. U redu je. Gospođa se nije ogradila od Dosta je bilo, rasulović je otišao i zaboravio da se vrati, ali čini mi se da ni gospodina Živkovića ona ne prizna ili priznaje za šefa. On je prekjuče, a ne vidim da se gospođa ogradila od toga, rekao da mu seljaci smrde. Dok sam ja govorio o poljoprivredi i nužnosti da se cena nafte i dizela za poljoprivrednike spusti, s obzirom da se bave poljoprivredom, da traktori ne idu na drumove, gospodin Živković je uradio ovo, okrenuo je stražnjicu, pustio gasove, a onda je izjavio, zapušio nos, kako mu seljaci smrde. Gospodin predsedavajući koji je bio tu ga je prekinuo kada je to rekao u krajnjoj nuždi.

Sada, voleo bih da mi gospođa objasni da li se ona odriče gospodina Živkovića koji kaže da mu seljaci smrde. Gospodin Živković može ovde da pušta gasove ili imitira da pušta gasove, zato što on dolazi sa juga. Sad nema više južnog toka, pa predlažem da gospodina Živkovića ugradimo umesto južnog toka gasovoda. Hvala.