Dame i gospodo, mislim da ekonomiju ove zemlje treba razvijati na poljoprivredi i preradi, ali takođe verujem da poljoprivredu treba modernizovati, da seljake treba udruživati, da oni ne treba samo da budu poljoprivredni proizvođači, već da na određeni način treba da budu i vlasnici skladišnih i drugih kapaciteta. To ova država podržava.

Mislim da može da podrži još više podizanje skladišta, hladnjača itd. da ne bi imali ono što smo imali pre nekoliko dana. Želim da zahvalim svima onima koji su pomogli da prevlada razum i da se ona blokada ukine. Oni, da bi sačekali kupce i cenu, moraju svoje robu da uskladište u odgovarajući prostor. Država je do sada dala i treba da da još više, da oni mogu da utiču na tržište, da biraju kupca i da na takav način postanu bogatiji, da ono što eventualno izgube u poljoprivrednoj proizvodnji, zarade u prerađivačkoj industriji ili uskladištenju, čekajući da svoj proizvod prodaju po povoljnim uslovima.

Ovim dana imam žestoke napade. Dakle, bivši režim, stranka u rasulu, je pokušala da zabrani jednu od grana poljoprivrede i jednu od grana stočarstva. Oni su 2009. godine, gle čuda, uneli u zakon da 2019. godine bude zabranjena proizvodnja krzna, ali nisu zabranili uvoz. NJihova filozofija, bolje uvesti nego proizvesti, za mene ne važi. Kod mene je obrnuto – bolje proizvesti nego uvesti. Bolje da naši farmeri dođu do novca, bolje da naši proizvođači krzna dođu do novca nego da dođu strani. Pri tome onaj poslanik od Vuka šeika potomka, ne kaže se više - bogat kao šeik, kaže se bogat kao Vuk Jeremić. NJegov poslanik je pravio prave akrobacije na Odboru za poljoprivredu, želeći da pokaže da je protiv krzna, a drugi poslanik Vuka Jeremića, Sanda Rašković Ivić, nosi tri bunde do zemlje. Takvo licemerje ja ne mogu da podržim i zato filozofiju njihovu - bolje uvesti nego proizvesti, treba definitivno zameniti sa onom našom – bolje proizvesti nego uvesti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je više članova Poslovnika, ali ja ću navesti član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, jer je izrečena gomila neistina.

Opozicija je do pred ovu sednicu podnela u ovom sazivu preko 12 hiljada amandmana, a čini 1/3 parlamenta. Vladajuće partije su podnele šest puta manje. Broj javljanja: vladajući 21 po poslaniku, opozicija 70 i nešto. Određene poslaničke grupe 120 i nešto javljanja po poslaniku.

Sada pitam – ko je tu u lošijem položaju? Da li je navika? Da li su moja prava veća nego prava kolege Vukadinovića? Mislim da nisu. Imam ista prava kao i on, da podnosim amandmane. To što je on navikao da, dok sedi ovde, dopinguje rejting Vuka Jeremića potomka, šeika sa Menhetna, pa mu da 31%, a mi treba, dok on to radi ovde, dok to priča, dok analizira, a čovek je osvojio 5%, mi treba da sedimo ovde ko pingvini, ćutimo, dajemo kvorum, a oni da imaju ekskluzivno pravo da govore i niko više.

Po amandmanima njegova poslanička grupa ukupno ima 21 minut, 4,2 minuta po jednom poslaniku. Vladajuća najbrojnija partija ima 1,1 minut. Dakle, prava poslanika da govore po amandmanima su četiri puta manja u najbrojnijoj grupi, nego u njegovoj. Zato sam reklamirao član 107. i ubuduće, gospodine predsedavajući, da opominjete zbog ovakve vrste pokušaja diskriminacije inače već diskriminisanih poslanika vladajućih partija. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107, a možda i član 108.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne manipulišem brojevima, a ovde je rečeno da se manipuliše. Neko ko želi, a već ima veća prava od poslanika vladajuće većine, neko ko ima 21 minut na pet poslanika ima 4,2 minuta po poslaniku. Neko ima 104 poslanika i ima 120 i nešto minuta, podelite to i dobićete tu cifru. Sada vas ja pitam, ko manipuliše brojevima? Nisam ja analitičar, nisam ja istraživač javnog mnjenja, nisam ja Vuku šeiku Jeremiću, potomku čuvenog Murata Age Pozderca, tu mislim pozitivno, dao 31%, koliko je bilo već na istraživanju, a on dobio 5%. To se zove manipulisanje brojevima, to rade kolege, ja to ne činim.

Jasno i glasno, predsedavajući, treba da kažete da li mi koji ovde sedimo danima imamo veća prava od njih, od pripadnika opozicije, kojih danima nema, da li mi imamo veće plate, da li se oni isplaćuju po učinku o prisustvu itd. Ne, oni imaju veća prava i uporno manipulišu kako su oni oštećeni, kako oni nemaju prava da podnose amandmane, kako imaju manje vremena itd. NJihov problem je što vreme koje imaju ne koriste pravilno, što mnogi od njih nemaju šta pametno narodu da saopšte, jer su upamćeni po zločinu, pljački, kao udružena pljačkaška družina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste ja sam dva put zamahnuo Poslovnikom. Možda bi kolega to uradio da ga je poneo.

Član 108 - pokušaj da vodi sednicu i da ukaže na diskriminaciju. Dakle, vi ste mu dobro objasnili.

Ovako ja dolazim na sednicu. Ovo je samo deo dokumentacije i sedim ovde po ceo dan i koristim svoje vreme. To što kolege idu po gradu, idu po Maldivima, ne koriste svoje vreme, to je njihov problem. Ali, ovde dame i gospodo, je izrečena jedna pretnja, rečeno je – neće vam se ovo dobro završiti.

Ja ne znam da li je to pretnja ili vlaška kletva i da li neko želi da promeni vlast ne u Skupštini, pa beži od političke borbe, već misli da demokratija promena vlasti na ulicu.

Uglavnom, hvala vam na potrebi i na prilici da ukažem na ovo, a vi ste rekli mnogo toga što sam i ja imao nameru.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se uvek veselim neznanju mog kolege poljoprivrednika. Taj se nikada oznojio nije, iako je pokušao da bude poljoprivrednik.

Evo, postao je ekspert i za penzije. S tim u vezi, da vidite kako je on vesela ličnost, mora da je neko jutros ranije otvorio kafane. Dakle, u vezi penzija, moram da pitam – da li je tačno da je moj kolega poljoprivrednik, koji je upravo zamahom kafanske čaše zalupio vrata na Narodnoj skupštini, da li je moj kolega poljoprivrednik u jednoj operaciji iz budžeta uzeo 525.000 evra, odnosno 2.500 prosečnih penzija? Da mi Vlada jasno odgovori – sa koliko novca i koji procenat se dotira u penzijsko-invalidski fond? Dakle, ne koliko je Vlada uzela, već sa koliko dotira PIO fond. S tim vezi, s obzirom da je kolega Živković učestvovao u otpuštanju 400.000 radnika i time osiromašio i PIO fond i zdravstveni fond, da mi se odgovori koliko je porasla uposlenost posle 2012. godine, kada su ovi pelješanovići, varajići, mutibarići i njihova ekipa otišli sa vlasti. Dakle, koliko je više ljudi zaposleno? Sa koliko novca Vlada dotira penzije, zato što on tvrdi da Vlada uzima? Želim da mi se na ta pitanja jasno odgovori, kao i na pitanje – da li je on u jednoj operaciji leva ruka – desni džep, da li je Zoran Živković uzeo 2.500 penzija i strpao u svoj džep?

Drugo moje pitanje se odnosi na jednu sličnu ekipu, to je savez propalica, džabolebaroša i prevaranata okupljenih oko Dragana Đilasa, a tu mislim na Boška Obradovića, Borka Stefanovića, Janka Veselinovića i na ostalu čudnu družinu. Da li je tačno da su oni preko jednog od njih kupili Nezavisno udruženje novinara Srbije? Ovo je pitanje za ministra za informisanje u Vladi Republike Srbije. Da li je tačno da su sa sedam miliona dinara kupili čuveno Nezavisno udruženje novinara Srbije i da li to utiče na nezavisno, objektivno i blagovremeno izveštavanje naših građana i o radu ovog parlamenta, a bogami i o dešavanju u našem društvu?

Takođe, da li je tačno da pomenuta družina ima vlasništvo ili uticaj na Dejvida Petreusa, čuvenog šefa CIA-e i bivšeg komandanta vojnih snaga u Avganistanu, da zajedno Šolak, Petreus, Đilas i ekipa oko njega okupljena Boško Obradović, Borko Stefanović, Janko Veselinović itd. kontrolišu više nego što je dozvoljeno medijski prostor u Republici Srbiji. Jer, nedavno je N1, CIA televizija, sa ne znam kog broja pomerena na broj 1, a RTS na broj 2, dakle, da su uveliko vlasnici kanala, kablovskih televizija, Totala, i da na nedozvoljen način kontrolišu previše medijskog prostora, što može da utiče i na političke prilike, a bogami i na nezavisnost zemlje, s obzirom da mnogi od njih sarađuju ne samo sa Dejvidom Petreusom, šefom CIA-e, već sa celom CIA-om, s tim u vezi želim da dobije odgovor na to pitanje.

Treće pitanje je po pitanju goriva. Da li je tačno, a s obzirom da su ovi naši neobavešteni, da cenu goriva ne određuje Vlada, odnosno da akcize, poreze i prihode ne utvrđuje Vlada Republike, već Narodna skupština. S tim u vezi, gospodine predsedavajući, ovi vrli zaštitnici koji bi voleli da mi zauzmemo Libiju, Siriju, Iran itd. i spustimo cenu goriva, želim vas da pitam – da li je tačno da Skupština Republike Srbije utvrđuje akcize i druge poreze i da li je Boško Obradović podneo neki predlog, kao ovlašćeni predlagač, da se smanje akcize i doprinosi, ili tek ovako, što naš narod kaže, lupeta na prazno? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao da obrazložim svoj amandman, pa ću probati ukratko.

Proizvodnja hrane, pre svega poljoprivreda i prerađivačka industrija su po meni dve najstabilnije stvari za valutu jedne zemlje. Ko ima poljoprivredu i prerađivačku industriju taj ne mora da brine za budućnost, ali pod uslovom, naša poljoprivreda mora da se modernizuje na isti način kao poljoprivreda EU. Pri tome ne treba gasiti mala poljoprivredna gazdinstva, nego ih treba specijalizovati za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

Trenutno od 100 dinara, u Evropi 30 dinara su podsticaji, odnosno 30 evra evropski poljoprivrednik dobija od svoje države, a 70 je prihod od same poljoprivrede. Kod nas je to 10 prema 90, a bilo je do nedavno i 5 prema 95. Da bi bilo više podsticaja moramo razvijati prerađivačku industriju koja mora napraviti novac koji će otići kao subvencija u poljoprivrednu proizvodnju i tako povlači jedno drugo.

Lako bi mi nahranili siromašne, ali nas stalno ometaju Đilas, Jeremić i ekipa, alavi i bogati, od tih alavih i bogatih teško je lepo i ravnomernije rasporediti novac, i ne treba siromašni da se stide svog siromaštva, ni seljaci, nego bogati treba da se stide svog bogatstva. Ja mislim da Đilas, Jeremić i ekipa imaju od svog bogatstva samo strah da ga uskoro ne izgube.

Ne postoji, dame i gospodo, budućnost koja se poklanja. Budućnost moramo napraviti sami, onakvu kakvu stvorimo radom, takva će nam biti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko ima kredit od 29.000 evra, pitam se, a pitam i sve vas – šta ako se kurs promeni, pa evro naglo skoči, a franak padne? Da li onda svi mi koji smo digli kredite u evrima, svojom voljom, sa bankama, trebamo od parlamenta da tražimo da to reguliše?

Ovde je kolega govorio većinom o sudovima. Mi nismo sud. Lično, nemam ništa protiv da naši sudovi utvrde da krediti koji su dignuti u švajcarskim francima nisu legitimni, da na neki način primoraju banke da to urade i da ta sudska odluka obavezuje te banke.

Mi nismo sud. Ukoliko nešto uradimo i umešamo se u odluke suda, onda država snosi odgovornost i svu štetu prema bankama mora da plati, kao što smo plaćali sve krivice ranijih vlasti i za „Agrobanku“, „Razvojnu banku“ itd. sve njihove promašaje. Ova država je platila, a ova država raspolaže narodnim novcem.

Da li sada treba od jednog naroda uzeti novac da bi se nadoknadio drugi dug naroda i šta biva, ako valute međusobno počnu da menjaju kurseve, ko će onda vratiti ove kredite u evrima, ukoliko se odnos franka i evra promeni u kontra smeru? Šta će onda biti? Da li će te iste štediše tražiti da opet pređu na franke?

Sve je to nastalo, koliko se sećam, po savetu guvernera Šoškića i ne vidim nikakvu krivicu i odgovornost ove vlasti. Neka sudovi rade svoj posao. Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo neku presudu i svaku presudu koju naši sudovi donesu, mi ćemo poštovati, bez obzira što su to sudovi iz 2009, 2010. godine, reformisani po nekim veoma čudnim pravilima bivše vlasti bivšeg režima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je retko pametan čovek, ali retko.

Dakle, kao svedoci tog vremena, moram reći šta je bila taktika i moji sporovi sa njima. Šta je bila taktika vrhuške dosa, koji sam ja podržavao kao i milioni građana. Želeli smo promene. Kako su oni prevarili građane Srbije? Država je povlačila kredite s polja. Kredite su dobijale banke. Banke su novac davale privredi. Privreda je bila dužna bankama i ukoliko nije mogla servisira dug, ta privreda bi pripala bankama. Da bi to sprečili, da bi se domogli kapitala, oni su radili sledeće. Likvidirali su banke tako da privreda nije imala kome da vraća novac.

Tako je privreda pripala njima, banke su likvidirane i ostvaren je prostor za plasman novih banaka, stranih banaka za koje je garantovala domaća država. A narodu je ostalo samo da plati dugove koji bi bili plaćeni da banke nisu likvidirane, jer bi banke imovinom privrede nadoknadile novac i vratile to napolju. Narodu je ostao dug, stranim bankama prostor, a privreda je postala njihova, to jest kolege poljoprivrednika i njegove ekipe. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je malo bilo dirljivo kada je Boško Obradović govorio o zaštiti žena. … ovde napao moju ženu u parlamentu. Naše žene nisu žene, samo su njihove žene i koleginice ženskog pola, one su žene. Sve drugo nije bitno, sve drugo može da se bije, sve drugo mogu da se zavrću ruke, može da se upada u kabinet predsednice Skupštine, može da se napadaju novinarke itd.

Pričao je Boško Obradović o pljački. Što se tiče kredita u švajcarskim francima, voleo bih, već sam rekao, da naši sudovi donesu odluke u korist naših štediša.

Mi nismo sud, ali bih voleo da svaki sud za svakog klijenta te banke donese da je u pravu i da se švajcarski franci pretvore u dinare po nižoj stopi itd. Niko od mene to ne bi više voleo, zato što vrlo dobro znam šta je kredit i kako ga treba vraćati.

E, sada, kada se govori o pljački onda se zaboravlja „Kolubara“, zaboravlja se da su ti krediti dizani baš u vreme kada su privatizaciju sprovodili njegovi koalicioni partneri. Sa njima je došao na listi u ovaj parlament, naravno, uz pomoć američkog ambasadora, kako bi drugačije. Naravno da on ne zna, da je Marija Janjušević, bila anketar USAID i to naplatila u dolarima. Naravno, da ne zna, možda i zna, ali sada je sigurno obavešten o tome.

Naravno, da ne zna, da je od Gorana Ješića, u vreme pljačke, privatizacije, dobijala pare na organizaciju koja se zvala „Moja Inđija“, da bi učestvovali u mom rušenju u zgradi uprave Vodovoda. Naravno, da on to zna. Pa, kada ima od nečeg koristi, on onda ne bira sredstva, Boga se ne boji, ljudi se ne stidi.

Kada smo već kod Boga, ovde se govori o daljinskoj zaštiti, treba zaštiti Hilandar. Opšte je poznato, po tvrdnji sveštenih lica, da je prethodni govornik, sa one desene strane, klepio, kako to naš narod kaže, 5.000 evra iz svetinje na Hilandaru. Ja obično u crkvu uđem da nešto ostavim, svi drugi politički predstavnici nešto ostave u Hilandaru, jedino je on našao i dao sebi za pravo, da tamo uzme 5.000 evra u Hilandaru, zapamtite evra, ne dinara, da ne pravi, u zakletvu na Trojeručicu, da neće praviti od porodične organizacije političku stranku. Slaže i sveštenstvo, klepi 5.000 evra, zakune se na Trojeručicu, i sada ga svi zovu Sveti Boškić levoručica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107.

Dakle, Boško Obradović je bio član, nije otišao sam na Hilandar, nego je bio deo međunarodne posete i verovatno je zbog toga amnestiran. Ali, ja nisam još čuo da se sveštenici biju zato što ih je neko prevario i od porodične organizacije napravio stranku. Dakle, oni praštaju. Oni praštaju, ja nisam sveštenik, mogu da ga razumem, ali ne mogu da oprostim. Uzeti pet hiljada evra sa Hilandara, evra, nepoštovati nacionalnu valutu, da ne pravite stranku, već da pravite dalje porodičnu organizaciju koja će se baviti porodicama itd, je za mene veći zločin nego što je on taj novac uzeo.

On ničim nije demantovao da je njegova poslanica bila anketar USAID. Ja sam ovde donosio da je njegov poslanik, najmlađi Titov odbornik iz starog projekta, koji je bio namenjen za razvoj stočarstva na Staroj Planini, uzeo 63 hiljade evra da napravi studio zadrugarstvu kojeg nigde nema, ne možemo da je pronađemo, ali 63 hiljade evra je isplaćeno u evrima narodnom poslaniku i njegovom kolegi.

Kada je u pitanju novac, njemu ništa ne smeta. Kada je u pitanju javni sektor, kada je u pitanju podela vlasti, kada treba zaposliti određene ljude, kada treba opljačkati sopstvenu stranku, a ovo je šema onoga što je Boško Obradović uradio, na preduzetničke radnje i advokatske kancelarije je ispumpao 28 miliona i 600 hiljada dinara koje je umesto u kampanji, utrošio i stavio u svoj džep, a kada se pare ne utroše u kampanje, evo gospođa guvernerka zna, te pare se vraćaju u budžet. Nije oštetio samo svoju političku stranku, već je oštetio i budžet Republike Srbije, a time i građane Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Ne može se ukazati na povredu Poslovnika na koju je već ukazano. Znači, ako ja kažem član 107, kolega kaže član 107, hajde da ja poštujem vašu tolerantnost, ali morate mi dati priliku koju je dobio i on.

Dakle, ja nisam pomenuo da je to uradio gospodin Ševarlić. Ja sam rekao da je to učinio najmlađi Titov odbornik, narodni poslanik kolega Boško Obradović i odjednom se pojavio gospodin Ševarlić. Ovo nije prvi put da on pokušava da demantuje. Dakle, postojao je STAR projekat, bio je namenjen stočarstvu na Staroj planini, a onda su se pojavila čudna živa bića koja su umesto uzgajanja na Staroj planini počeli da koriste sredstva za konsultantske usluge. Bilo je tu Poljaka i Slovenaca, a bilo je i najmlađih Titovih odbornika.

Ovde sam ja jednom prilikom, gospodin Martinović zna, doneo sve papire i sve datume isplata, uključujući i pokušaj da se izmame pare, ne samo za studije o zadrugarstvu, već i za konsultanta iz oblasti zadrugarstva koji je Iranac i koji je trebalo da nas valjda obuči kako se gaje pistaći ovde. Pokušavao sam da nađem hiljadu primeraka te studije o zadrugarstvu, koju je navodno najmlađi Titov odbornik napisao i nisam našao nijedan primerak.

Novac je isplaćen u nekoliko navrata i ukupno je isplaćeno 62.000 evra i biću u prilici da u nastavku sednice, zasedanja ponovo pronađem te papire i ponovo ih pokažem narodnom poslaniku najmlađem Titovom odborniku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 104. imam pravo na repliku jer me je Ševarlić prozvao nekoliko puta. Rečeno je da ja ne govorim istinu.

Evo ovako, isplaćeno je 57.351,97 evra. Ovo je izveštaj gde piše – korisnik je tražio povećanje aktivnosti po završetku ugovora 31.10.2011. godine. Dakle, iz tog projekta gospodin je dobio 57.351 evro i ovde piše – konsultant, ponovo pomenuti gospodin, sa iznosom od 4.518 evra. Izvolite, saberite to, i to mu je malo bilo. Evo njegovih potpisa na zahtevima za isplatu. Što je interesantno, u jednom od zahteva veliki zaštitnik ćirilice se obraća latinicom, ovo je njegov potpis, ovo je sve.

Sada vi meni objasnite – ko je ovde licemer, ko ne govori istinu? Ovo je već drugi put da prikazujem ove papire i ovo nije slučaj samo za najmlađeg Titovog odbornika. Ovo je cela ta poslanička grupa koja sada prelazi kod Đilasa, to je desna ruka Đilasa koja pokušava, između ostalog, i mene da kriminalizuje.

Da, ja sam naredio kontrolu robnih rezervi. Da, gospodin Arsić zna, pronašli smo manjak od 80 hiljada tona. Manjak koji meni želite da pripišete je bio u Krčedinu, 22 hiljade i 500 tona. I gle čuda, on je pripao, silos je pripao Dobrivoju Sudžumu, pomoćniku gospodina Milosavljevića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim kamermane, Boško Obradović je poznat po hrabrosti posebno kad primenjuje mentalno i fizičko nasilje nad ženama.

Dakle, on ne preza od toga da im fizički i psihički ugrozi zdravlje.

Ovo je potvrda od Ministarstva pravde 30.5.2018. godine, da moja supruga nije ni na kakvim merama i nema nikakvu nanogicu. Može sam de se uveri. Ja o njegovim suprugama neću pričati, već sam rekao da ću poštovati njegovu porodicu.

Međutim, rekao je još puno neistina. Govorio je, ovde je uverenje da ne dugujem ništa državi, ovde da nikad nisam imao nikakve firme, ovde da nikakav poslovni odnos nikada nisam imao sa robnim rezervama. Vi kolega Arsiću se sećate one kontrole sa 80.000 tona, kada smo njegove koalicione partnere, pa možda i Đilasa samog uhvatili u manjku od 80.000 tona.

Odatle je usledio revanš i optužba, ničim utemeljena, a ovde nekoliko potvrda ne da ništa ne dugujem, da nikad nisam zvao, nikad nisam ušao tamo, ali očigledno to Bošku Obradoviću to nije bilo dovoljno.

E sada, nisam ja izmislio Hilandar. To je Miloš Stojković, čovek od vere, verski službenik. On tvrdi, na stranu Glišić, bivši njegov partner, ali jedan teolog kad tvrdi da je neko za jednu porodičnu organizaciju uzeo pet hiljada evra, zakleo se na Trojeručicu i umesto porodične organizacije napravio stranku, ja hoću da verujem da je taj verski analitičar u pravu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, država koju smo mi zatekli je bila potpuno napuštena i zapuštena država, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije.

Danas su oni koji su punili svoje džepove i koji su nam ostavili sve ove probleme, oni koji su nam kreirali „Agrobanku“, koji su potom, malo im bilo i nije im dosta bilo, koji su zajedno sa stečajnim upravnicima pljačkali ovu državu, koji su osnovali dugom novu „Agrobanku“, da bi mogli dalje da pljačkaju, oni koji su nam ostavili „Razvojnu banku Vojvodine“ u rasulu, danas oni nama govore zašto nismo brže rešili probleme koje su nam oni ostavili.

Dakle, oni kojima je kurs rastao za četiri godine preko 50% danas nisu zadovoljni monetarnom politikom. Danas kad je štednja dinarska porasla za nekoliko puta, kad je devizna štednja porasla, kad je struktura deviznih rezervi sasvim povoljnija, kad je uvoz pokriven većim stepenom izvoza, kad je to gotovo 80%, za razliku od njihovih 53 ili 54%, kad je rast BDP ni iz usluga, ni iz trgovine, nije zasnovan na prodaji kapitala, nije zasnovan na pozajmljivanju novca po skupim kamatama, pa se za tuđi novac kupovala tuđa roba. Danas oni kojima je glavna proizvodnja bila dug, danas oni koji nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, danas nam oni govore da dovoljno brzo ne rešavamo probleme koje su oni ostavili.

Mi rešavamo njihove probleme stepen po stepen. Nema naglih rešenja. Ukoliko želite da preskočite pet stepenica odjednom, verovatno ćete zapeti i slomiti nos. Morate biti strpljivi, vredni, posvećeni, kao što je većina s ove strane.

Želim da podržim ove zakone i da svom kolegi ostavim mogućnost, pa ću se kao ovlašćeni malo dublje pozabaviti ovim temama. Želim da podržim ove zakone i da to bude jasno, a ostalo vreme ostavljam svom kolegi koji je iza mene u poslaničkoj grupi. Hvala.