Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako uvažavam ono o čemu je govorio prethodni govornik, gospodin Jovanović i njegovu elaboraciju o tome zašto ovaj zakon treba povući iz procedure, ali želim da napomenem da se ovde radi o jednom jasnom i strateškom opredeljenju Vlade Republike Srbije, a nadam se i većinski parlamenta, ka tome da se država maksimalno izvuče, odnosno da se izvuče iz upravljanja kada su u pitanju određene oblasti društvenog života. Smatram da je to dobro.
Gospodin, prof. Ljubiša Stojmirović je citirao Aristotela, ja ću citirati bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, koji kada je došao na svoju dužnost 1981. godine, gde je rekao da u ovoj krizi država je apsolutno problem, država nije rešenje problema.
Ovaj zakon kada je u pitanju javna svojina i prodaja imovine države, dakle, javne svojine, ide u prilog tome da se državna svojina može prodati i da se utilizuje kroz privatne ruke, kroz privatnu inicijativu i privatni sektor, na najbolji mogući, najefikasniji, najproduktivniji način. No, malo kasnije ću govoriti o tome.
Fokusiraću se, pošto ja imam malo vremena za sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu, na ovaj Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, odnosno u javnom sektoru. smatram da je koncepcijski jako značajno da se sve ono što je definisano strategijom razvoja javnog sektora i kroz akcione planove implementira u narednih nekoliko godina, što ovaj zakon i uz zakon o platama koji ćemo, nadam se imati u narednih nekoliko meseci na dnevnom redu, želi da postigne.
Šta Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave želi da postigne kroz implementaciju ovog zakona? Prvo želim da napomenem to da konačno ministarstva, a to nije do sada bio primer, dakle, nije bio primer u poslednjih 15-ak godina, se uključuju u proces definisanja i ostvarivanja jednog povoljnog i kvalitetnog ambijenta za nove investicije i za poslovne poduhvate, kako za strane tako i za domaće investitore.
Sve ovo što se radi, radi se samo iz razloga da se napravi jedan, kako u samoj brošuri to lepo piše, kvalitetan i dobar servis države kada je u pitanju njen odnos prema građanima i ono što je najbitnije, gde se pristup države drastično menja to je taj pristup kada su u pitanju privrednici i servis koji država treba da bude u tom domenu i na taj način da bude jasan servis privrednicima i da učini sve da oni koji plaćaju porez ovoj državi, koji pune budžet, budu oni na koji će državna politika biti fokusirana, i u tom smislu da bude fokusirana na deregulaciju, da bude fokusirana na decentralizaciju i da oslobodi prostor i mesto da se privatna inicijativa u našoj zemlji razvija, a ne kao što smo imali do sada, do skora primer do 2012. godine, kada su ministarstva, recimo pravosuđa, isto to ministarstvo državne uprave lokalne samouprave, nije ih bilo briga za poslovni ambijent i smatrali su, imali su takav pristup da delokrug njihovog rada apsolutno ne utiče na poslovni ambijent u našoj zemlji.
Dakle to je ono najbitnije što se menja, menja se sam pristup.
Ono što je partiji kojoj ja pripadam, dakle, SDPS, važno to je jedan od glavnih aspekata „kondicio sine kva non“ ovog zakona. To je ista plata za isti rad. To nismo imali do sada.
Imamo i dan danas slučajeve da za isti posao zaposleni primaju drastično različite, odnosno imaju različite nivoe zarada i to nije dobro i to ću uporediti sa time da imamo takve slučajeve da kada su u pitanju radnici koji rade na lizing, koje agencije za lizing unajmljuju budu drastično niže plaćene, nego oni zaposleni koji su u radnom odnosu na određeno i neodređeno vreme i ovaj zakon će definitivno rešiti taj problem i on ima tu komponentu koja je orijentisana na to, da se uradi fleksibilizacija samog tržišta rada, radnih mesta, da se urade jasne sistemazizacije radnih mesta, platni razredi na konto kojih će prema svom učinku radnici, dakle, zaposleni u državnoj upravi, javnom sektoru biti plaćeni.
Ono što snažno podržavam, to je jače uključivanje privatno sektora u onaj domen javnih usluga koje su do sada radile državne i javne instituzcije i to je dobro, oslanja se na tu američku doktrinu reforme javnog sektora, koji za glavni cilj ima produkvitnost zaposlenih u javnom sektoru, ima konkurentnost, i naravno aursorsovanje, odnosno preuzimanje određenih usluga od privatnog sektora koje država nema interes da radi, ili nema dovoljno ljudskih, finansijskih, materijalnih i bilo kojih kapaciteta, kako bi se taj posao radio na najefikasniji način.
Ono što je isto tako važno i tu vam želim da što pre dođete do dobrih i kvalitetnih rezultata, to je „gavrment“ to je kod nas ovde – E-parlament, potpuno definisanje, uspostavljanje elektronskog poslovanja u kompletnom javnom sektoru i javnoj upravi.
Ja ću samo navesti primer Makedonije koja je dosta na više mestu po Duing biznis listi Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma, a koja je uvela elektronsko plaćanje poreza i 98% je naplata PDV u Makedoniji.
Oni su još pre tri ili četiri godine uveli elektronske građevinske dozvole, što je otvorilo prostor za nove strane, direktne investicije i ja se nadam da ćemo u narednom periodu i mi imati kompletno elektronsku državnu upravu koja bi doprinela tome da naša uprava bude efikasnija, ali da bude servis, kako domaćim, tako i stranim investitorima.
Isto tako, želeo bih da napomenem da nažalost, u vašim ingerencijama nisu javna preduzeća i definisanje maksimalnog broja zaposlenih u javnim preduzećima, ali zato mnogo toga može da se uradi u Fondu PIO, Fondu zdravstvenog osiguranja, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koji treba da preuzmu jednu proaktivniju, mnogo bolju i mnogo efikasniju ulogu upravo u samom upravljanju imovinom i upravljanju troškovima, pošto 45% transfera iz budžeta ide isključivo za ove tri institucije.
Ono što bih isto tako napomenuo, a u čemu će ovaj zakon doprineti pozitivno, to je da su naši javni rashodi, negde oko 47,4%. Kada izuzmemo ova plaćanja za penzije, za socijalnu pomoć, za trensfere, za kamate koje će u 2015. godini biti 3,5%, zarade u javnom sektoru koje u odnosu na BDP jesu visoke. Opet ću da uporedim sa Albanijom i Makedonijom, tamo je taj udeo zarada ispod 7%, a kod nas je 12% i podržavam to da u narednom trogodišnjem periodu svedemo to na nivo od 8,5%. Ostaje nam samo 14% za investicije, za kapitalne investicije, za određena programska ulaganja i investicije.
Ovo što se radi kroz uspostavljanje jasnih sistematizacija, platnih razreda, uspostavljanje jednog modernog sistema ljudskim resursima u javnoj upravi će upravo doprineti tome da ne dolazimo u situaciju da nemamo dovoljno projekata i da ne možemo da iskoristimo na pravi, kvalitetan način onaj novac koji dobijemo kroz grantove ili su to fondovi EU, ili su to jeftini krediti.
Danas ćemo razgovarati o sporazumima i kreditima Evropske investicione banke koje nismo iskoristili, upravo zbog nedostatka tog kapaciteta u ljudskim resursima, njihovim sposobnostima, prvenstveno organizacionim, znanju, kako bi na jedan kvalitetan način i u pravom roku mogli da realizujemo te projekte.
Ono što bih isto tako napomenuo to je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je definisalo i izradilo jasnu metodologiju na koji način će se implementirati ovaj zakon i to je dobro, postoje jasni parametri, postoje jasni standardi kako se određuje maksimalni broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i kompletno u državnom sektoru. Ono što je jako bitno, to je da se ta strategija zasniva na odnosu imputa, dakle, ulaganja novca, broja zaposlenih u ono što dolazi kao dodatna vrednost, odnosno ono što treba da bude rezultat svega toga i što treba da bude merljivo. A šta je to? To je poverenje građana upravo u državnu upravu, to je poverenje privrede, a siguran sam da je ministarka Udovički fokusirana na dijalog sa privredom, to smo videli, to je dokazala nebrojeno puta i to je ono što će biti glavni rezultat kada je u pitanju implementacija ovog zakona.
Šta kažu privrednici, šta kažu građani Republike Srbije i kakav je regulatorni okvir? „NALED“ je izradio isto tako jednu dobru metodologiju regulatornog indeksa. Gotovo za sve parametre tog regulatornog indeksa vezan je rad i efikasnost državne uprave i državne administracije, počevši od parafiskalnih nameta, samog okruženja i svega onoga što je potrebno da se privrednici rasterete i da u našoj zemlji dođe do većeg priliva, kako stranih, tako i domaćih investicija.
Na kraju ću samo reći da u sektorima zdravstva, školstva, sporta, obrazovanja, nadam se, konačno će doći do isto tako promene tog pristupa, pogotovo menadžerskog. Mi smo jedna od retkih država u Evropi i na svetu gde se menadžerskim poslovima bave oni koji sa organizacionim naukama, menadžerskim naukama, ekonomskim naukama, nemaju nikakve veze. Znači, ne može se novcem, resursima, upravljati, bez jasnog znanja, kapaciteta, veština i sposobnosti da se one utilizuju na na najbolji mogući i efikasniji način i želim vam da maksimalno date trud kako bi se to promenilo.
Što se tiče upravljanja državnom imovinom, moram da napomenem da smatram da se može razgovarati o ideji, staroj ideji doajena ekonomske nauke i struke kod nas, profesora Miladina Kovačevića, o stvaranju jednog zemljišnog fonda koji bi upravljao državnom imovinom i koji bi na najbolji mogući način utilizovao na tržišnim principima tu državnu imovinu, na korporativni način. To je jako važno ako se ima kapaciteta. Ja mislim da se ima.