Završavam.
Ima se, zato što je upravo projekat „Beograd na vodi“ ono što pokazuje da država ima snage, ima mogućnosti, ima znanja i dobre međunarodne pozicije da realizuje velike projekte kao što je ovaj projekat od 3,2 milijarde evra. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno da izrazim zahvalnost potpredsednici Vlade što je prihvatila ovaj amandman koji su podneli predstavnici Ekonomskog kokusa Narodne skupštine Republike Srbije, kao predstavnici različitih političkih stranaka, kako pozicionih, tako i opozicionih.
Naime, ovde se radi o tome da smo kroz ovaj amandman, zajedno sa kolegama iz Ministarstva, doveli do toga da se odlaže izgradnja dok traje sudski postupak i da umesto sudske odluke u tom članu zakona imamo reči „veštaka ekonomske struke sa spiska ovlašćenih sudskih veštaka“. Na ovaj način mi ćemo uspeti da se proces izgradnje ne zaustavlja, uspećemo u tome da se snižavaju troškovi i, naravno, ono što je za razvoj biznisa, za povoljnu investicionu klimu najvažnije je da se štedi na ovaj način vreme. Isto tako, doći ćemo do efekta pravne sigurnosti uz maksimalno smanjenje troškova.
Što se tiče izrečenih kvalifikacija, kada su u pitanju dijalog i konsultacije u vezi ovog zakona sa raznim komorama, strukovnim udruženjima, poslovnim asocijacijama, mogu samo da vas podržim i da na neki način kažem da su te kvalifikacije, na neki način, opasne, jer se čini kao da neko želi da nas vrati u vreme centralne ili planske privrede. Sa kim ćemo da vodimo dijalog i sa kim ćemo da se konsultujemo, ako nećemo sa poslovnim asocijacijama? Sa kim ćemo da se konsultujemo ako nećemo sa najboljim i najkvalitetnijim kompanijama koje ovde stvaraju prelivajući efekat, koje zapošljavaju ljude i koje direktno utiču na to da naš privredni rast bude onakav kakav nam je potreban i da dodatno zapošljavamo ljude, razvijamo tehnologije i učinimo to da naši mladi ljudi, visoko edukovani ljudi ostaju u Srbiji?
Upravo najveće kompanije, najbolje kompanije, koje želimo u narednom periodu da dovedemo u Srbiju da investiraju, nisu želele da vode sudske sporove sa državom, jer to nije dobro, to nije dobra poruka drugim investitorima i to ne odgovara bilo kojoj kompaniji koja se rukovodi pravilima i procedurama društveno odgovornog poslovanja.
Dakle, ovo je samo jedan logičan potez. Hvala vam što ste to razumeli i zajedno ćemo dalje raditi na popravljanju poslovnog ambijenta u Republici Srbiji koji je već sada došao do veoma visokog nivoa, ali naravno u okviru tih aktivnosti možemo da dođemo i do većeg mesta i bolje pozicije i na doing business listi Svetske banke, kroz punu implementaciju Zakona o planiranju i izgradnji, ali i implementaciju ovog Zakona o konverziji koji će da podstakne izgradnju i kroz multiplikativni efekat i razne druge sektore industrije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Povreda Poslovnika, član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Čisto, radi istine, vidim da neke kolege narodni poslanici imaju poseban jedan fokus, kada je ovde u sali ministar Stefanović i posebno imaju inspiraciju da govore ono što nije utemeljeno u realnosti i u nekim realnim činjenicama. To ću, kao socijaldemokrata, da argumentujem time kada su u pitanju radnička prava i kada je u pitanju ono što je izrečeno, a ono što Ministarstvo unutrašnjih poslova radi po tom pitanju.
Naime, jedno od retkih ministarstava u celoj Evropi koje ima, napomenuću, to ministar nije pomenuo, posebni kolektivni ugovor potpisan sa policijom. Toliko o radničkim pravima, toliko o socijalnom dijalogu koji je sada konačno zaživeo u policiji, toliko o uslovima rada policije, kada su u pitanju nove uniforme, koje nisu nabavljane od 2000. godine. Molim vas, uvaženi predsedavajući, da uozbiljimo ovu raspravu, da argumentovano diskutujemo, dakle, da diskutujemo na konto realnosti i realnih činjenica, a ne na konto raznoraznih bajki. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj sporazum o kojem danas razgovaramo ide u prilog strateškom cilju koji je definisala Vlada Republike Srbije, naravno, i naš parlament, a to su evropske integracije i to je regionalna saradnja.
Vi ste malo pre jako dobro i koncizno objasnili u kom pravcu ide i koji su to benefiti za našu zemlju. Složio bih se tu sa vama i samo bih dodao da ovaj sporazum ide u prilog obezbeđivanju vladavine prava, sigurnosti naših granica, povoljnog ambijenta, povoljnog okruženja za strane investicije, borbi protiv kriminala i korupcije, koja će biti i koja je i do sada bila jako teška i za koju, u svakom slučaju, nemamo dovoljno ekonomskih resursa, ali ni drugih resursa da iznesemo sami. Zato su nam potrebni prijatelji, zato su nam potrebni partneri, kao što ste malo pre lepo rekli, da, naši prijatelji iz NATO alijanse, ali i prijatelji iz svih drugih zemalja partnera sa kojima naša vojska i naša država sarađuju.
U svakom slučaju, ovaj sporazum će doprineti tome i dozvoliće nam da modernizujemo svoju vojsku po nižoj ceni, da se borimo protiv kriminala i korupcije i da ubedimo strane investitore da je njihov novac siguran u Srbiji. Čak i da ovaj sporazum ide u prilog tome da se približavamo NATO alijansi, ja lično kao poslanik SDPS ne bih imao ništa protiv toga, jer smatram da pored vojnih, pored bezbedonosnih benefita, imali bi i ekonomske benefite, benefite koji se tiču javne diplomatije i generalno boljeg pozicioniranja naše države u svetu.
Slažem se sa tim i podržavam vas u tome što ste jako dobro prepoznali do 2012. godine, kada je ovaj Sporazum potpisan, da ste odmah posle potpisivanja IPAP-a krenuli u izvršenje Akcionog plana koji je definisan IPAP-u i veoma brzo posle toga smo krenuli u realizaciju, razgovor i diskusiju u parlamentu, po pitanju ovog sporazuma.
Ono što jeste činjenica, uvaženi ministre i dame i gospodo narodni poslanici, najnovija istraživanja govore o tome i mislim da je to jedno ozbiljno pitanje za diskusiju u našem parlamentu, ali i u stručnoj javnosti, da je 2012. godine, po istraživanju, čak 58% naših građana smatralo da zemlja kao što je Srbija, zemlja u ovakvom regionalnom okruženju, ne može se dobro i kvalitetno razvijati bez prisajedinjenja, odnosno bez članstva u nekoj vrsti bezbednosne i ekonomske integracije. Danas je to, gospodine ministre, po najnovijem istraživanju, koje je rađeno krajem 2014. godine, 67% i u skladu, verovatno sa javnim mnjenjem i njihovim mišljenjem i stavovima, Vlada Republike Srbije i vi lično radite na tome da sve ove benefite, koje možemo da imamo kroz ove sporazume, realizujemo. Na kraju krajeva, 58% naših građana na pitanje kuda bi se iseljavalo kada bi morali to da urade, koje su to zemlje, to su zemlje EU 58%, dakle zemlje koje su članice NATO, i SAD 12%. Kada je u pitanju Ruska Federacija taj procenat izjašnjavanja je 3%.
Dakle, da razjasnimo, pitanje IPAP-a, vi ste to više puta objašnjavali, ne tiče se samo bezbednosti, već se tiče i reforme pravosuđa, tiče se unapređivanja ljudskih i manjinskih prava, investicija, stabilnosti u regionu, a sam premijer je definisao kao svoj strateški cilj, regionalno povezivanje i regionalnu saradnju.
Na kraju, mislim da je regionalna bezbednost i regionalno povezivanje u bezbednosnom sektoru ono što će definisati razvoj i naše zemlje i našeg regiona u budućnosti. Bez zajedničke politike, bez konkretne i kvalitetne saradnje na polju bezbednosti između svih država zapadnog Balkana, ne možemo razmišljati ni o novim investicijama, ali ni o sublimaciji naših resursa i naših potencijala i nastupu naših kompanija na trećim tržištima i našem uspehu u okviru tog posla.
Ono što je, recimo, Švedska definisala, koja je malo pre pominjana, kroz benefite IPAP sporazuma, ovog sporazuma o kojem danas govorimo je popunjavanje određenih rupa u bezbednosnom sistemu, ali i velika ušteda kada su u pitanju troškovi. To je primer zajedničkog patroliranja vodama, to je zajednička borba protiv sajber kriminala i, ono što je za građane Republike Srbije najbitnije, svaki ovaj sporazum, svaka vrsta ovakvog približavanja dovodi do toga da mi umanjimo troškove za bezbednost ili da ih podelimo sa našim prijateljima i partnerima iz Partnerstva za mir i NATO alijanse i na taj način će nam ostati više novca za obrazovanje, više novca za penzionere i na taj način Vlada Republike Srbije može da vodi socijalno odgovornu politiku koja je jedno od glavnih opredeljenja u okviru ekonomskog razvoja ili ukupnog društvenog razvoja naše zemlje. Kada može Švedska da ima te benefite, kada je ona bila spremna da to uradi, mislim da za Srbiju to ne treba da bude neko veliko pitanje i smatram da ćemo u ovom parlamentu imati, oko ovog pitanja, konsenzus, jer ne vidim da bilo od kolega ima neke velike primedbe na ovu vrstu sporazuma i na približavanje i partnerstvo sa NATO savezom.
Ono što je isto tako jako važno, a čemu će ovaj Sporazum doprineti, jeste borba protiv terorizma, kontrola naoružanja i borba protiv sajber kriminala. U svakom slučaju, danas živimo u jednom globalnom, veoma teškom okruženju koje je ugroženo od strane raznih terorističkih grupa. Imamo na velikoj površini Levanta, gotovo celog, na Bliskom Istoku, ratna dejstva, na 300 km od Evrope u Libiji, u Bengaziju, ceo taj deo obale Libije kontroliše islamska država i na 300 km je od Evrope i naravno da je prirodno i naravno da treba da pomognemo našim prijateljima i partnerima iz SAD u borbi protiv ove pošasti. Ovaj Sporazum je jedan od tih aspekata pružanja logistike i mogućnosti da ta naša saradnja bude bolja, ali i da ova borba bude što kraća, što efikasnija na račun i na dobrobit građana, ne samo Bliskog Istoka, nego i građana cele Evrope i celog sveta. Drago mi je da ste to prepoznali. Drago mi je da imate i da definišete veoma efikasne i prave poteze kada je to u pitanju, jer bezbednosni sektor je nešto što određuje sve druge politike. Bez bezbednosti, bez osiguranja, stabilnosti u toj oblasti, nema ni političke stabilnosti, nema ekonomske stabilnosti, a prema tome nema ni preduslova za blagostanje građana naše zemlje.
Moram da napomenem da bi na ovaj način naš sistem odbrane bio interoperabilniji, savremeniji, bio bi efikasniji. Osnovaćemo, koliko imam informaciju, regionalni centar za nacionalne i regionalne potrebe. Imaćemo mogućnost za naučnu saradnju, sisteme za upravljanje krizama i planiranje u vanrednim situacijama, što je veoma važno za ekonomsku i bezbednosnu politiku naše zemlje.
Završiću sa onim što jeste pitanje svih pitanja kada govorimo o bezbednosti, a to je energetska bezbednost. Podržavam i pohvaliću napore samog premijera, ministra energetike, ali i cele Vlade kada je u pitanju energetska bezbednost, diverzifikacija energetske politike. To je nešto što moramo da uradimo i mislim da će sastanci i komunikacija koju je premijer imao u SAD, sa najvišim zvaničnicima, počevši od glavnih donosioca odluka, kao što je Suzan Rajs, kao što je Viktorija Njuland, kongresmen Eliot Engels, senator Džon Mekejn, uroditi plodom da dogovori sa kompanijama, kao što su „Friport“ i druge, mogu da dovedu do toga da u narednih nekoliko godina možemo da obezbedimo snabdevanje gasom iz SAD preko terminala u Krku, što će posle 2019. godine na jedan dobar i kvalitetan način obezbediti energetsku stabilnost i energetsku bezbednost našoj zemlji.
Naravno, moram da pomenem i napore „Dženeral elektrika“ i drugih američkih kompanija koje dosta investiraju ovde i koje imaju jedan potpuno otvoren prostor i pruženu ruku kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, jer naši potencijali mogu da rezultiraju na kraju sa tim da preko 30% naših potreba za energijom mogu da se crpe iz tih obnovljivih izvora energije. Mislim da taj treći stub saradnje sa SAD i te kako moramo da iskoristimo pored saradnje u oblasti bezbednosti, investicija. To je naravno energetika, kao i da uradimo sve kako bi imali energetsku diverzifikaciju, energetsku bezbednost i kako bi imali najbolje kompanije koje rade ovde i koje donose nove tehnologije, koje donose nova znanja i da na taj način obezbedimo preduslove za ekonomsku stabilnost naše zemlje, ali i ono što je najbitnije energetsku bezbednost za sve naše građane.
Na kraju krajeva, u vezi toga i u okviru te oblasti će se pokazati koliko su vlade država sposobne i spremne da obezbede u 21. veku uslove za blagostanje, ekonomski razvoj i novo zapošljavanje, a bezbednost, posebno energetska bezbednost su glavni preduslovi za to.
Hvala još jednom na svim ovim stvarima koje radite. Imate punu podršku SDPS, podržavaćemo i dalje ovu politiku koja ide u prilog političkoj stabilnosti, bezbednosti, privlačenju stranih investicija u našu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Tomić.
Naredni govornik je gospodin Ivan Karić. Izvolite kolega.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević.

Zahvaljujem, kolega Kruževiću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da iznesem jasne argumente u prilog diskusiji koja se ticala rezultata i efekata, da li su oni pozitivni ili negativni, strukturnih reformi o kojima je ministar govorio, ali i o kojima su govorili i narodni poslanici pre mene.
Dakle, kada su u pitanju argumenti, kada su u pitanju podaci, verujem isključimo makroekonomskim analizama i trendovima.
Verujem, čoveku koji je do malopre sedeo ovde u ovoj sali, dakle dr Miladinu Kovačeviću i jasno ću reći šta se događa sa domaćim izvozom, šta se događa sa poslovnom klimom u našoj zemlji i koje su to stvarno realne vrednosti koje imamo kao rezultat prvog kvartala ove godine.
Kada je u pitanju izvoz, imamo međugodišnji porast za 3,7% ili 5,6% više nego u istom periodu prošle godine. Kada je u pitanju izvoz kapitalnih proizvoda, prosečno 6,4% tokom prva četiri meseca ove godine i porast izvoza trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju od oko 13%. Dakle, u istom mesecu i to moram da napomenem da bi bio realan i korektan prema drugim kolegama imamo međugodišnje smanjen izvoz intermedijarnih proizvoda i izvoz energije za 41% što i jeste posledica velikih poplava i velikih nepogoda koje su zadesile našu zemlju prošle godine u maju mesecu.
Kada govorimo o akcizama na električnu energiju, mi ne možemo posmatrati ovaj problem kao parcijalan problem, nego kao deo tzv. druge faze strukturnih reformi o kojima je sam ministar govorio, a koje su dovele do toga prvenstveno da je zabeležen deficit u prvom kvartalu od 19,3 milijarde, a 2014. godine je bio 75,9 milijardi. Da smo imali suficit i u aprilu mesecu i jeste da je april mesec taj tzv, ekonomski govoreći i govoreći u tom klišeu o kojem govore privrednici, dakle veliki mesec kada se naplaćuje tromesečni PDV, ali isto tako je to rezultat jedne bespogovorne i bespoštedne borbe protiv sive ekonomije i rezultat zakonskih rešenja i veće kontrole i veće poreske discipline koja je dovela do toga da porez na dodatnu vrednost bude naplaćen u odnosu na prošlu godinu u prvom kvartalu za 8,9 milijardi dinara više, da se akcize više naplaćuju, tako da prva faza strukturnih reformi očigledno daje dobre rezultate.
Kada je u pitanju akciza na električnu energiju, tu se radi o tome da je prosto potrebno da, ako hoćemo da imamo tržišnu ekonomiju, ako hoćemo da imamo tržišne cene, naravno sa jednom snažnom i jakom komponentom koja postoji u ovom zakonu, a odnosi se na socijalno ugrožene kategorije u potrošnji do 250 kilovat časova, mi moramo na pravi način i otvoriti tržište električne energije, jer mi ga imamo, ali ne u punom kapacitetu, iz tog razloga što imamo i što je Elektroprivreda imala do sada električnu energiju, ponude električne energije po ceni koja je niža od tržišne.
Imajući u vidu činjenicu da na tom tržištu ima više od 70 igrača koji treba da učestvuju i koji treba da doprinesu tome da cena, usluga, kvalitet električne energije bude bolji, naravno, prvenstveno za građane i za privredu, mi imamo i dalje situaciju da jednostavno električna energija bude ispod tržišne cene i da ne možemo da razvijamo konkurenciju i konkurentnu utakmicu u ovoj oblasti.
Dakle, ovo je samo ta druga faza. Reći ću još nešto u prilog tome i kao stav moje stranke veoma značajni aspekt kada je u pitanju sprovođenje ove druge faze strukturnih reformi, to je reorganizacija javnih preduzeća, to je reorganizacija „Srbija gasa“, Elektroprivrede, Puteva Srbije, koje mora da bude agresivnija, koja mora već sada da ima jasne rokove i efekte koji žele da se postignu, a nadam se da svi želimo da postignemo da ta preduzeća budu efikasnija, da ne budu generatori na likvidnosti, kao što su to sada, da budu podhitno korporatizovana ili, zašto da ne, iznesem predlog ovde da kao što je uradio hrvatski HEP, da se emituje 25% obveznica na berzi. Da pokušamo da dođemo do nekog strateškog, privatnog, velikog partnera koji će unaprediti menadžment, koji će doneti možda neku novu tehnologiju, novu halu, pošto je očigledno da ovako, kao što je bilo do sada ne ide. Nije samo pitanje 600 direktora, smanjiće se 600 direktora na 300 i imaćemo još plus 300 savetnika direktora sa istim platama i ništa nismo uradili. Najveći problem je u pristupu i problem je u korporativnom upravljanju i pokušaju da se ta preduzeća naprave efikasnim u skladu sa najvišim standardima i procedurama menadžmenta ljudskim resursima u tim kompanijama, sa jasnom vizijom planiranjem ljudskih resursa, regrutovanjem, selekcijom, sistemom motivisanja, performans menadžmenta koji ili možemo da uradimo, ili smo sposobni za to, ako nismo ajde da vidimo da pronađemo strateške partnere koji mogu ili da dokapitalizuju te kompanije i na kraju krajeva da dovedu do toga da te kompanije budu efikasnije, da bude bolje na tržištu i da budu konkurentne u odnosu na ove u regionu.
Moram da kažem da su i javne investicije nažalost podbacile, što naravno treba popraviti i da očekujemo, u svakom slučaju, ovu liberalizaciju, kada je u pitanju cena električne energije i generalno tržište električne energije. I, uvaženi ministre sa svojim timom očekujemo, željnu i tu treću fazu implementacije strukturnih reformi, a ona se odnosi na to i nadamo se iskreno da ćemo moći nju da implementiramo, a odnosi se na smanjenje nameta na zarade i na jaču, bolju i kvalitetniju utilizaciju državne imovine.
Upravo će to doneti do, po našem mišljenju, većeg privrednog rasta, do tog procenta od 5%, do novog zapošljavanja, do otvaranja prostora za nove strane investicije, ali molim vas da ne zaboravimo domaće investitore, koji mogu da zapošljavaju, kojima bi i te kako mogao da bude otvoren prostor za veće zapošljavanje za diversifikaciju njihovog biznisa, za proširenu reprodukciju kojoj treba generalno da težimo kao privreda, i za naravno, ono što jeste, fokus Vlade Republike Srbije i samog parlamenta za agresivniji rast i agresivnije jačanje privatnog sektora što i jeste naravno, jedan od glavnih preduslova za sveukupan razvoj privrede.
Veoma značajno u ovom domenu je utilizacija javne imovine, pokušaj, a ja ne znam šta vi lično mislite o tom predlogu oporezivanja imovine, dakle, po kubaži i stavljanja u pun kapacitet državne imovine u tom smislu da se bolje upravlja, kvalitetnije upravlja, ali preduslov za to je da vidimo šta je državna imovina, sa čime raspolažemo.
Taj posao, kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave urađen. Ne možemo sprovoditi bilo kakve uštede. Ne možemo govoriti o poboljšanju efikasnosti i efektivnosti ako ne znamo sa čime raspolažemo. Po nekim analizama i informacijama postoje desetine, stotine hiljada kvadratnih metara, da ne govorimo o zemljištu koje su vlasništvu države, dakle u vlasništvu Republike Srbije. Za koji ćemo se model odlučiti, to je sada pitanje procene naravno Vlade, vas kao ministra finansija, ali postoji mnogo imovine koja stoji, koja propada, koja se ne koristi, a koja bi mogla da bude utilizovana i koja bi mogla da donosi prihode našoj zemlji i naravno budžetu Republike Srbije. To je taj deo, te treće faze koji treba da doprinese tome da postanemo jedna jaka, jedna moderna ekonomija i da fiskalnu konsolidaciju u punom kapacitetu uspe.
A kada će da uspe? Uspeće kada privreda počne da radi, kada zaustavimo, što već jesmo, što je jako važno, kada zaustavimo zaduživanje, jer tada banke neće imati veći interes da pozajmljuju novaca državi, što jeste sada na snazi, nego će faktički početi da pozajmljuju novac privredi. Počeće i otvoriće se veća konkurencija i naravno nadamo se smanjenje kamatnih stopa što će biti podsticajno kako za privrednike koji trenutno egzistiraju u našoj zemlji i našem tržištu, tako i za sve ono što je jako potrebno našoj zemlji kako bi postala preduzetničko društvo. Kako bi napravili taj čuveni transfer sa službeničkog na preduzetničko društvo.
Dakle, SDPS u punom kapacitetu podržava liberalizaciju tržišta električne energije, ali iz kog razloga? Zato što se na taj način otvara konkurencija. Zato što znamo da će se i cene za privredu i cene za građane u toj otvorenoj konkurenciji, tržišnoj utakmici biti onakve kakve treba da budu i kako tržište diktira. Naravno to je po sistemu spojenih sudova u ekonomiji daće dobre i pozitivne efekte na rad privrede, na stvaranje novih investicija i na taj način završetak takozvane treće faze i stvaranje jedne ekonomije koja je konkurenta i koja može da parira konkurentima, ne samo u regionu nego i na nivou EU.
Naravno, rekao bih još nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu projekat unapređenje zemljišne administracije u Srbiji. To je ključna stvar kada su u pitanju investicije, to je ono što će nadograditi elektronsku upravu, čemu teži, naravno i Vlada i Parlament i nadam se da ćemo u narednom periodu, vrlo skoro imati i e-parlament koji je razvijen na jednom visokom nivou i-gavarment koji je instaliran i implementiran u svim državnim institucijama, na taj način, naravno privući ćemo više investitora, uštedećemo velika sredstva za naš budžet i bićemo, naravno konkurentniji u odnosu na druge zemlje u okruženju.
Tu moram da pomenem, kao jedan od veoma dobrih primera, kada je u pitanju i-gavarment, to je Makedonija, ali to je nama samo primer da mi to možemo veoma brzo i dinamično da uradimo, jer ako je mogla Makedonija to da uradi, ako je to i te kako doprinelo tome da se naplata poreza na dodatnu vrednost dovede do stope od 98% u Makedoniji, ja ne vidim razlog da mi samo u nekoliko meseci uradimo takav posao po uzoru na tu istu Makedoniju i da se isto tako veoma brzo dobijaju i elektronske dozvole za gradnju i da na taj način Zakon o planiranju i izgradnji i svi drugi zakoni koji su vezani za investicije zažive na jedan pravi i na jedan kvalitetan način.
Naravno, podržavam i ovaj Zakon koji se tiče zajma, reorganizacije i pomoći ovim preduzećima u restrukturiranju, koji je vezan i za saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Naravno, to je jedan od ključnih problema i ključnih stvari koje bi Vlada i Parlament trebali da se bave i prosto zbog tog stvaranja ambijenta i edukativnog aspekta kada su u pitanju ljudi koji će, zbog eventualnog stečaja tih preduzeća ostati bez posla da mogu da se naprave jasni programi, dobri programi, edukativnog karaktera koji će ih uputiti na bilo koju drugu opciju ili model, da li je to pokretanje novog posla uz određene državne subvencije ili proaktivno traženje drugog, nije ni bitno.
Mi moramo da stvorimo prosto jedan ambijent, gde će ljudi preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke, gde će jasno raditi i svakodnevno raditi na svom usavršavanju, jer to jeste na kraju krajeva produkt tržišne ekonomije gde svi pokušavaju da urade najviše za sebe, sve ovo drugo, svaka druga priča je uravnilovka, svaka druga priča je priča kolektivizma koja, naravno nije dobra i koja nas je dovela do ovog nivoa na kojem smo sada u tom nekom ekonomskom smislu apsolutno nismo u zavidnoj situaciji.
Još jednom, ponavljam, SDPS će glasati za ove predloge zakona, kao za uvek za socijalno-tržišnu privredu, za tržišnu utakmicu, naravno uz poštovanje osnovnih fundamenata socijalnih i socijaldemokratskih vrednosti koje postoje, dakle u ovim zakonima, čime smo jako zadovoljni, gde će se na jedan kvalitetan način zaštiti socijalno ugroženi članovi našeg društva. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što prokomentarišem ovaj amandman, želim da izrazim čestitke vama lično, kao ministru, i vašem Sektoru za vanredne situacije povodom dobijene nagrade juče od strane Privredne komore Beograda, koja je jako važna i nadam se daće dodatni podstrek samom Sektoru za vanredne situacije, a i celom Ministarstvu da još bolje i kvalitetnije radi.
Naime, SDP Srbije se zahvaljuje na prihvatanju četiri amandmana koje sam lično podneo i za nas je jako važno što će doprineti da ovaj zakon bude kvalitetniji i bolje implementiran i na usaglašavanju sa drugim veoma važnim zakonima. Prvenstveno bih iskazao to da je veoma važno usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji koji je, kao što svi znamo, jedan od ključnih zakona koji podrazumeva privlačenje investicija, i stoga je veoma važno zato što ste prepoznali, što imate senzibilitet, prosto, pored toga što su vaši zakoni iz sektora bezbednosti i orijentisani su na taj aspekt i tu oblast, da se na ovaj način obezbeđuje i mogućnost da se i drugi zakoni sa kojima su ovi zakoni povezani da se napravi što bolji i što kvalitetniji poslovni ambijent. S druge strane, ovaj amandman će doprineti saglasnosti MUP-a na tehničku dokumentaciju za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju i sagledavanje primene mera bezbednosti od požara i eksplozija.
U svakom slučaju, ovo je još jedan od reformskih zakona koji predlaže MUP i mi željno očekujemo ovaj novi zakon koji se priprema, zakon o policiji, koji će, po mom mišljenju i po mišljenju stranke kojoj pripadam, upravo biti jedna kruna modernizacije ovog Ministarstva i nešto što nijedan ministar do sada nije uradio. Imajući u vidu samu reformu i uvođenje novih sektora u Ministarstvo, upravljanje karijerom, karijerno napredovanje, što će, u svakom slučaju, napraviti od MUP-a jednu stvarno savremenu i modernu instituciju i organizaciju koja će biti konkurenta i koja će moći da se meri sa istim ministarstvima i institucijama u regionu, ali i u celom svetu.
Verujem da, pošto ste i na prethodni zakon prihvatili više amandmana opozicionih stranaka, pa i ovim najljućim opozicionarima mogu samo da poručim da veruju. Ja se nadam da su oni počeli da veruju da i samo Ministarstvo unutrašnjih poslova radi jako moderne i dobre stvari. Ovo se pogotovo odnosi na Novu stranku. Važna je vera i mislim da ćemo zajedno, uz jedan kvalitetan i dobar dijalog da dođemo do što bolje zakonodavne regulative, kako bi mogli da razvijamo i samo Ministarstvo i, naravno, kako bi došli do bolje bezbednosti, a i boljeg poslovnog i investicionog ambijenta. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa svojim timom, eklatantno je prekršen član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o tome da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, pri svom govoru od pre nekoliko minuta koleginica Aleksandra Jerkov je iznela niz nekih stvari, kvalifikacija, epiteta koji nisu imali nikakve veze sa temom o kojoj se raspravljalo u Narodnoj skupštini i očigledno da ovde u ovoj sali, ali i na drugim mestima i te kako smeta efikasna borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije i onda imamo na snazi i mogućnost da se ovde obrate ljudi koji pokušavaju da zamene teze i pokušavaju na svaki mogući način, da devastiraju iz svojih ličnih ili naravno, nekih drugih partijskih ili partikularnih interesa takav jedan vid borbe koji je na kraju krajeva, temelj razvoja ove zemlje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa vašim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno moram da izrazim jedno veliko zadovoljstvo na konto onoga što je ministar u svom uvodnom izlaganju rekao pokazavši jednu ozbiljnu dozu tolerantnosti i želje da u Narodnoj skupštini prvenstveno ostvarimo potreban konsenzus i dijalog oko ovog veoma važnog pitanja.
Lično, kao poslanik SDS, sam svestan toga da ovo jeste jedan od najvećih problema u našoj državi, ali isto tako ne želeći da levičari, mi ako smo u mnogo navrata i u nekim govorima to čuli kroz demagoške floskule, želim da se potpuno jasno i realno osvrnemo na situaciju u kojoj se nalazimo i da se ne bavimo samo posledicama, nego da se pozabavimo i uzrocima ovoga. Isto tako, očekujem od liberalne opozicije jedan konstruktivniji stav i stav koji će uticati na to zajednički dođemo do rešenja koje je najbolje za naše tržište i koje je najbolje za našu ekonomiju.
Sigurno je da ova preduzeća koja će biti na neki način u nekoliko narednih meseci zaštićena i omogućiće se da dođemo do jednog najkvalitetnijeg rešenja kada je u pitanju njihova privatizacija, odnosno promena vlasničke strukture je bilo jedino moguće u ovom momentu i naravno mislim da isto tako veoma loše za našu zemlju što je i gospodin Šubara tek imenovan 31. decembra prošle godine na ovu funkciju, veoma odgovornu, direktora Agencije za privatizaciju imajući u vidu njegovo veliko iskustvo i u privredi i u monetarnoj politici i poznavanje fiskalne politike i svega drugog.
Što se tiče ekonomske politike, smatram da bi to bilo kvalitetnije i bolje rešeno, ali mi smo u situaciji u kojoj se nalazimo, koja je veoma teška, i kada u ovom trenutku moramo da na jedan ozbiljan način razmatramo sudbinu 25 hiljada ljudi koji upravo rade u ovim preduzećima, koja će u narednih nekoliko meseci biti zaštićena samo od toga da im poverioci ne aktiviraju svoja potraživanja.
Radi se o preduzećima koja mogu uz jednu jasnu politiku reorganizacije da budu restrukturirana i da rade sasvim korektno i sasvim uspešno na tržištu i da budu efikasna i efektivna i da budu produktivna i da budu konkurentna ne samo na regionalnom, nego i na svetskom nivou.
Imajući u vidu da se radi o velikim kompanijama, kao što je FAP, kao što je rudnik u Resavici, kao što su druge kompanije koje su veoma važne za našu privredu i koje na neki način za koje se vezuju sudbine hiljada porodica, ali sudbine ne samo malih i srednjih preduzeća, nego i velikih kompanija.
Pomenuću samo primer RTB Bora, koji je direktno uvezan sa Južnokorejskom „Jurom“ koja kupuje sirovine od njega, šta bi bilo kada bi se 31. ovog meseca oterao RTB Bor u stečaj? Oterao bi se u veliki problem i potencijalno bi se napravio problem da mnoge kompanije koje stvaraju dodatnu vrednost, koje su nosiocu izvoza u našoj zemlji, koje su nosioci proizvodnje i reindustrijalizacije koja nam je i te kako potrebna i za koju se svi ovde zajednički zalažemo, došli bi u situaciju da oni potencijalno razmišljaju o tome da odu iz naše zemlje, investiraju u neku drugu, možda povoljniju destinaciju, gde je povoljniji poslovni ambijent.
Nećemo na ovaj način dozvoliti da nam nevidljiva ruka tržišta rukovodi ekonomijom, nego ćemo se kao ozbiljna država, i na ovaj način to pokazujemo, uključiti u rešavanje problema ljudskih sudbina i opstanka ovih kompanija na dugi rok. Tu se na ovaj način pokazuje i ona socijalno odgovorna crta ove Vlade Republike Srbije, ali i nas ovde u parlamentu koji prvenstveno vodimo računa o interesima građana Republike Srbije, o interesima naših kompanija, želeći da ovaj problem koji naravno nije prevaziđen već petnaestak godina, želeći da ga rešimo i želeći da napravimo uslove za funkcionisanje jedne moderne tržišne ekonomije.
Razgovarali smo gospodine ministre jutros na sednici odbora i došli do tog zaključka da čak u preko 90% slučajeva generator ove krize u kojima se nalaze ova preduzeća u restrukturiranju i u procesu privatizacije jeste menadžment koji nije profesionalno radio svoj posao.
Na ovaj način i ovim putem vas molim da se razmisli možda i o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, da ono što smo uradili kroz aranžman i ugovor o profesionalnom menadžmentu sa Železarom u Smederevu, primenimo potencijalno na sva druga preduzeća i da pokušamo da angažujemo u skladu sa interesima obe strane one ljude kojima je to kor biznis, one ljude koji mogu da obezbede tržište i koji mogu sasvim profitabilno da rade u interesu svojih kompanija, u interesu radnika koji to rade i u interesu države Srbije u kojoj mi svi živimo i radimo i najvećim nam je interes da se ona ekonomski razvija.
Isti takav model treba da primenimo i na javna preduzeća pošto se i tu suočavamo sa velikim problemima, javna preduzeća su generator nelikvidnosti u našoj zemlji.
Retko koje javno preduzeće, sem onih koja jesu uspešna, kao što je „Telekom“, kao što su „Elektromreže Srbije“, imaju uopšte razgrađen koncept upravljanja menadžmenta, uopšte imaju divizije za upravljanje ljudskim resursima u tim kompanijama kroz izgrađivanje jednog jasnog modela i procedura regrutovanja, selekcije onih koji su najbolji, onih koji su najsposobniji i nadam se da ćete proces korporitivizacije uraditi što pre, kako bi oni koji su najkvalitetniji, najobrazovaniji mogli efikasno i efektivno da vode ta preduzeća.
Čak i od kolege iz Demokratske stranke, koji je bio ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe, smo čuli da podržava ovakav koncept angažovanja profesionalnog menadžmenta u kompanijama koje se nalaze u kriznim situacijama.
Lepo ste napomenuli i moram da se osvrnem na to da država i te kako, i samo Ministarstvo radi na tome da maksimalno pomogne tim preduzećima, ali bih bio mnogo srećniji da kada je u pitanju „Simpo“ i naveli ste taj primer, aranžman sa hotelom „Hilton“, koji će biti izgrađen u Crnoj Gori za nekoliko meseci, koji vredi 2,5 miliona evra, da za njega nisu zaslužni ni Željko Sertić, ni Dragan Stevanović, koji su se i te kako borili za taj poslovni aranžman, nego oni koji upravo rukovode tom kompanijom, oni koji će tražiti tržišta, oni koji će tražiti poslove kao da je to njihova kompanija i kao da im svaki dan njihovog života i njihovih porodica zavisi od uspeha tih kompanija.
Onima koji stalno imaju kritike i primedbe, bez nekih predlaganja nekih konkretnih rešenja, poručujem da veruju, da veruju u konsenzus, da veruju u dijalog i završiću svoj govor poslanicom apostola Pavla Drugog Korinćanima, koji kaže – ako nema vere, onda je uzaludna vera vaša, ali i propoved naša. Tako da, malo više mere, malo više konstruktivnosti, dijaloga i možemo doći do najboljih održivih rešenja u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, naime, u 21. veku, veku u kome živimo i u zemlji u kojoj živimo nema mesta za ideološke rasprave. U vremenu kada Vlada Republike Srbije i parlament potpuno posvećeno rade na ekonomskom razvoju naše zemlje, ali u skladu sa najvišim mogućim standardima socijalne tržišne privrede ili ordoliberalizma, koji želimo da implementiramo u našoj zemlji, mislim da je to jedini put i jedini način na koji možemo da okupimo sve društvene činioce, da napravimo jedan širi društveni konsenzus i dijalog u našoj zemlji između predstavnika rada, predstavnika kapitala i same države, kako bi mogli da očekujemo da napravimo što bolji i što kvalitetniji ambijent, kako bi imali što više kvalitetnijih investicija, kako domaćih, tako i stranih.
Koliko ja znam, nevidljiva ruka tržišta je kao koncept, kao doktrina napuštena još pre pet, šest godina od strane onih koji su je najviše zagovarali. Čak mislim da ni Adam Smit, koga gospodin Pavićević vrlo često ume da citira, nije mislio o toj nevidljivoj ruci tržišta kao što neki ovde žele da interpretiraju i da nevidljiva ruka tržišta nikada neće moći da uređuje odnose na tom samom tržištu, odnose između subjekata na tom tržištu. Tako da, jedna mala efikasna, efektivna uloga države je uvek lekovita i to se, gospodine predsedavajući, zove ordoliberalizam ili koncept moderne socijalne tržišne privrede 21. veka. Toliko što se tiče ideologije. Hvala.