Hvala vam, predsedavajući.

Samo kratko. Želim da ukažem na neke stvari. Javila sam se po amandmanu na član 17. gde je predlog da se dodaju novi stavovi 6. i 7. Ja neću sada čitati te stavove, prosto sam želela samo da doprinesem diskusiji i da dam svoje mišljenje.

Dakle, zaista se u članu 2. Predloga zakona propisuje da će prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biti korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.

Dakle, odnos zastupljenosti će biti naknadno ustanovljen ugovorom između ugovornih strana u odnosu na ovaj Predlog zakona o kome govorimo. Dakle, ne samo građani i firme koje se nalaze na potezu na kome se gradi Moravski koridor, već i domaće firme koje će biti izvođači u realizaciji ovog projekta će imati benefit.

Jako je važno, i to sam želela da naglasim, jako je važno to što će se koristiti domaći materijali i oprema, jer je to dodatni podstrek našoj privredi. To je jedna stvar.

Druga stvar se tiče predlaganja ovog drugog stava, odnosno stava 7. u ovom članu Predloga zakona. Naravno da će domaći izvođači imati licence i odgovarajuće kadrovske i tehničke potencijale, što je i logično, jer ako uzmemo u obzir značaj i veličinu projekta, to ne bi mogla baš da radi bilo koja firma.

Iz tih razloga ja se slažem sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odmah se u prvom amandmanu podnosilaca ovog amandmana vidi da ne doprinosi unapređenju niti preciziranju teksta Predloga zakona o čemu se i Vlada u datom mišljenju izjasnila.

Ja bih se osvrnula najpre na predlog da se stav 3. člana 1. briše, a on glasi – Komunalna milicija na teritoriji Grada Beograda, pored poslova iz stava 1. i 2. ovog člana, obavlja i druge poslove komunalne milicije, kojima se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti utvrđenih zakonom.

Dakle, ovaj zakon o kome raspravljamo, ne smemo nikako da posmatramo posebno, odnosno moramo imati na umu i odredbe drugih zakona koje su u direktnoj vezi sa rešenjima koja su ovde predložena. Na primer Zakon o komunalnim delatnostima, direktno upućuje na saradnju sa komunalnom milicijom, kada se radi o izvršavanju nadležnosti koje su utvrđene zakonom.

Postoje i drugi zakoni koji su u korelaciji sa zakonom o komunalnoj miliciji i brisanje ovog stava, smatram da bi samo stvorilo problem. Ali, da se vratimo sada na stav 1, amandmanom se predlaže da se posle reči „obrazuje se“, dodaju reči „po potrebi“, u smislu da se komunalna milicija obrazuje po potrebi.

Jednostavno, ne postoji potreba za ovakvim amandmanskim rešenjem, jer iz teksta Predloga zakona, upravo možemo da vidimo da će jedinice lokalne samouprave određivati broj komunalnih milicionara u skladu sa potrebama uvođenja i održavanja komunalnog reda.

Rešenjem datim u Predlogu zakona, samo se daje mogućnost formiranja komunalne milicije i ovaj amandman smatram da je nesvrsishodan i da ga treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je dobro što je prihvaćen amandman kolege Orlića kojim se menja naslov iznad člana 4. i član 4. u kome se dodaje jedan stav.

Akcenat je ovde stavljen na saradnju komunalne milicije sa ovlašćenim organizacijama i vršiocem komunalne delatnosti. Smatram da je ovo jako važno ukoliko to gledamo sa stanovišta Zakona o lokalnoj samoupravi ili Zakona o komunalnim delatnostima.

Prihvatanjem ovog amandmana upotpunjuje se zakon i preciznije se definiše član 4, jer se ta saradnja upravo ogleda u razmeni informacija, zajedničkom delovanju, zajedničkom korišćenju sredstava, opreme i uređaja koje obezbeđuje ovlašćena organizacija ili vršilac komunalne delatnosti.

U skladu sa tim, komunalna milicija će održavati komunalni red, naravno, u skladu sa svojim ovlašćenjima, što je značajno za vršenje komunalnih delatnosti i značajno je i za kontrolu nad primenom zakona, opštih akata i drugih propisa koji regulišu delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave.

U svakom slučaju, iz samog obrazloženja amandmana se vidi potreba za tim da ovaj amandman postane, kao što će i postati, sastavni deo ovog zakona.

Na konkretnom primeru se najbolje vidi zašto je dobro prihvatanje ovakvog amandman, npr. Komunalna policija u Nišu za samo šest meseci rada u ovoj godini imala je preko 190 asistencija.

Dakle, saradnja sa Gradskom upravom, konkretno sa svim sekretarijatima, sa svim inspekcijama, npr. sa Direkcijom za javni prevoz, ili sa Direkcijom za izgradnju grada je nužna i u tome u prilog ide upravo i prihvatanje ovog amandmana. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Iz mišljenja Vlade vidimo da amandman treba odbiti, a ja ću pokušati da objasnim zašto se sa time slažem.

Amandmanom se predlaže brisanje tačke 5. u stavu 1. člana 10. U članu 10. propisani su poslovi komunalne milicije i šta se smatra komunalnim redom, odnosno na koji način se održava komunalni red. Takođe je propisan odnos između jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije.

Tačka 5. se odnosi na podršku sprovođenja propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u jedinici lokalne samouprave, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Smatram da bi bilo nelogično brisati tačku 5, ako predlog ima ideju da veza između jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije bude jača, ako znamo da bi međusobno trebalo da sarađuju, da razmenjuju podatke i informacije i pružaju međusobnu pomoć.

Dakle, komunalna milicija jeste ta koja će obezbeđivati nesmetano odvijanje života u nekoj opštini ili gradu, jeste ta koja će štititi građane od bahatosti, uvesti komunalni red, sa jedne strane preventivno delovati, ali sa druge strane upućivati na prekršeno kažnjavanje.

Iz svega navedenog, ja ipak smatram da je dobro da se ovakav amandman odbije. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Na član 18. stav 1. amandman su podneli Tatjana Macura itd, koji predlažu da se tačke od tri do osam brišu. Naravno u obrazloženju Vlade stoje razlozi koji su na strani odbijanja ovakvog amandmana, a ja bih volela da mi krenemo korak po korak od tačke tri do tačke osam kako bismo zapravo na praktičnim primerima videli šta bi to značilo za samu komunalnu miliciju i koliko bi strašno bilo kada bi se ovakav amandman prihvatio.

Dakle, tačka 3. se odnosi na proveru identiteta. Kada se neko lice zatekne u prekršaju mora se utvrditi njegov identitet, provera identiteta od strane komunalnog milicionara kada zakon bude stupio na snagu, vršiće se uvidom u ličnu kartu ili neki drugi validni dokument koji je izdat od strane nadležnog organa.

Tačka 4. je dovođenje. Dakle, prilikom provere identiteta lica koje je zatečeno u prekršaju, ukoliko se utvrdi da to lice kod sebe nema ličnu kartu, niti bilo koji dokument koji je izdat od strane nadležnog organa, a da ne postoji sa njim lice koje će pod krivičnom odgovornošću potvrditi njegov identitet, komunalni milicionar će moći da pristupi dovođenju, odnosno identitet tog lica će biti utvrđen u policijskoj stanici.

Tačka 5, zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila. Na primer, ako je lice koje upravlja vozilom izvršilo prekršaj ili se u vozilu nalazi predmet prekršaja, komunalni milicionar ima pravo da zaustavi lice ili da pregleda vozilo.

Tačka 6, privremeno oduzimanje predmeta. Ako se lice, na primer, zatekne u vanpijačnoj prodaji ili u prodaji nekih stvari na zelenim površinama bez odobrenja nadležnog organa, komunalni milicionar će moći da oduzme predmete prekršaja i da naravno u skladu sa svojim ovlašćenjima postupa i izda potvrdu za oduzete predmete.

Tačka 7, audio i video snimanje. Ovde se radi o novini, dakle komunalni milicionari će prilikom postupanja moći da sačinjavaju audio i video zapise, sa jedne strane da ne bi bilo zloupotreba, da bi se lakše dokazivali prekršaji, ali sa druge strane i na taj način će se povećavati odgovornost komunalnih milicionara prilikom njihovog postupanja.

Tačka 8, upotreba sredstava prinude. Mi smo mnogo ovde mogli da čujemo o tome kako su komunalni policajci, odnosno sutradan komunalni milicionari pristupali sredstvima prinude, kako su jadni ljudi koji imaju susrete sa komunalnom policijom, ali moramo sa druge strane da znamo i da njima nije baš lako da u svim situacijama postupaju i da su se dešavali slučajevi da su oni bili napadnuti od strane nekih lica koja su bila zatečena u prekršaju.

Dakle, pod uslovom da se ovaj amandman usvoji, šta bi onda radila komunalna milicija? Onda bi komunalnoj miliciji ostala tačka 1) upozorenja, tačka 2) usmeno naređenje, tačka 9) prikupljanje obaveštenja, kako bi prikupljanjem obaveštenja komunalna milicija mogla da izvršava, da ostvaruje sva svoja ovlašćenja i da praktično ispunjava one uslove zbog kojih postoji, odnosno da ispunjava očekivanja i građana i jedinica lokalne samouprave, koja je formirala tu komunalnu miliciju i koja je izrazila potrebu za određenim brojem komunalnih milicionara? Oni će morati da imaju svoja ovlašćenja da bi mogli da rade i da reaguju. Ta ovlašćenja će, naravno, morati da ostvaruju u skladu sa zakonom i samo na taj način se može očekivati održavanje komunalnog reda na nivou koji zaslužuje konkretna jedinica lokalne samouprave.

Prema tome, ja sam mišljenja da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za donošenje zakona o komunalnoj miliciji nisu samo u promeni termina – policija, a koji se koristi, već ima mnogo izmena i novina sa kojima najpre moramo odavde upoznati građane.

Ja ću se baviti samo nekima od njih. Pre svega, cilj donošenja ovakvog zakona je veća efikasnost i odgovornost komunalne milicije, kako bi se građanima pružila bolja zaštita, od onih koji narušavaju komunalni red.

Trudiću se da očekivane efekte primene ovog zakona sagledam kroz njegovo primenjivanje na lokalu, odnosno u jedinicama lokalne samouprave kako bismo na konkretnim primerima mogli da vidimo šta to komunalna policija sada radi i šta će biti njena ovlašćenja i obaveze.

Komunalna milicija će biti formirana na nivou gradova i opština, kao deo gradske, odnosno opštinske uprave. Ukidanje dosadašnje odredbe da se broj komunalnih policajaca određuje tako što na 5.000 stanovnika dolazi po jedan policajac, imaće direktan pozitivan efekat za građane, ali i za zaposlene koji će efektivnije i rasterećenije obavljati svoje dužnosti. Sada će svaka lokalna samouprava prema potrebama određivati broj komunalnih milicionera.

Ja ovde ispred sebe imam izveštaj komunalne policije u Nišu za period januar-jun ove godine, za prvih šest meseci iz koga možemo da vidimo da upravo postoji potreba za većim brojem zaposlenih.

Trenutno, komunalna policija u Nišu ima 40 komunalnih policajaca. Iz ovog izveštaja, možemo da vidimo da je bilo 195 asistencija, sa Direkcijom za javni prevoz grada Niša, sa Direkcijom za izgradnju grada i sa gradskom upravom, tačnije sa Sekretarijatom za omladinu i sport, a takođe je bilo asistencija u komunalnim inspekcijama u gradskim opštinama grada Niša i asistencija sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove grada Niša, dakle ukupno 195 asistencija.

Takođe, možemo da vidimo da je bilo 708 prekršajnih naloga. Najviše prekršajnih naloga, tačnije 163 je bilo za bacanje komunalnog otpada van posuda, što se odnosi na javnu higijenu i 153 naloga za parkirana vozila na javnoj zelenoj površini.

Zašto sam ja sada iznela sve ove podatke? Složićete se da održavanje komunalnog reda, biće mnogo bolje sa većim brojem zaposlenih, naročito uzimajući u obzir da Niš ima pet gradskih opština koje nisu jedinice lokalne samouprave i da će praktično grad određivati broj komunalnih milicionera prema aktuelnim potrebama.

U tom smislu će ovaj zakon mnogo pomoći i mnogo učiniti. I ostala predložena rešenja uticaće na rasterećeniji rad komunalne milicije sa jedne strane, i na bolji kvalitet života građana sa druge strane, jer će otkrivanje i sankcionisanje prekršaja komunalnog reda biti veće, ali biće veće i sprečavanje tih prekršaja i rad komunalne milicije će biti efikasniji, na primer rad u civilu po nalogu načelnika komunalne milicije, snimanje dokaza o prekršajima, zaustavljanje i pregledanje vozila, izdavanje naloga za uklanjanje bespravno parkiranih vozila i nelegalnih deponija, i to su samo neka od novih ovlašćenja budućih komunalnih milicionera.

Iz svih navedenih razloga, pozivam koleginice i kolege da podržimo ovaj predlog zakona, jer će apsolutno uticati na kvalitetniji život naših građana.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada su na dnevnom redu predlozi zakona za koje je resorno nadležno Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, kao što je ovaj predlog koji je danas pred nama, možemo govoriti o trendu razvoja i modernizacije naše zemlje. Možemo govoriti o rezultatima politike koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. Izgradnja tzv. Moravskog koridora počeće na leto. Auto put će povezivati koridore 10 i 11, kroz centralnu Srbiju, gde živi više od pola miliona ljudi.

Javni interes za izgradnju ovakvog koridora svakako je veliki. Projekat izgradnje Moravskog koridora obuhvata izgradnju auto puta, telekomunikacione mreže i model zaštite reke Morave i njenih pritoka. Zašto sam pomenula politiku predsednika i Vlade Srbije? Zato što bez odgovornog vođenja politike, bez stabilne političke situacije i stabilizovanog budžeta, bez povoljne investicione klime u Srbiji, ne bismo mogli ni da pomislimo da krenemo u realizaciju ovakvih projekata.

Oko 800 miliona evra će biti vredan auto put od Preljine do Pojata. Prve benefite osetiće u Čačku, Kraljevu, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji, Ćićevcu i Trsteniku, jer će se rasteretiti regionalna magistrala koja prolazi kroz naseljena mesta.

Sa druge strane, u ovim opštinama i gradovima postoji mnogo firmi čije će poslovanje biti olakšano, a zakon će svakako doprineti i privlačenju novih investicija.

Dosta mojih kolega će pričati o Moravskom koridoru danas, naročito oni koji dolaze iz tog dela Srbije. Ja na kraju želim da se zahvalim vama, gospođo Mihajlović i Vladi Srbije na svim ulaganjima u grad Niš.

Drago mi je što se na lokalu vide veliki rezultati rada i saradnja vašeg ministarstva i grada Niša. Aerodrom, železnička obilaznica oko Niša, jeftini stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, a prošle nedelje je položen kamen temeljac za izgradu nove lamele u ulici Majekovskog u Nišu, za izgradnju novih socijalnih stanova, novi putevi, nove fabrike.

Milijarde evra su uložene baš kako je Aleksandar Vučić i obećao. Ne smemo da zaboravimo, 20 godina, pre 2012. godine u Niš se nije ulagalo. Fabrike su zatvarane, ljudi ostajali bez posla, a pitanje ekonomije i privrednog rasta, tadašnju vlast nije interesovalo, o tome da se ni kilometar auto puta, baš kako ste i vi kazali danas nije uradio, i da ne govorimo.

Naravno, najviše kritika ćete čuti upravo od onih koji su imali priliku, a ništa nisu uradili za građane.

Njihovi ostaci, sada udruženi sa raznim Obradovićima, Bastaćima, pokazuju kakva je bila njihova politika, ali i kakva bi bila njihova politika kada bi došli na vlast.

Mi otvaramo gradilišta, a oni ih ruše. Ali, dobro građani će uskoro imati prilike da cene rad i ponašanje svih nas na kraju krajeva.

Danas kada svaki naslov u novinama vidimo, u kome možemo da vidimo kako će se ulagati u grad Niš i šta će sve biti izgrađeno, to za nas znači nadu, znači veliki korak napred u razvoju čitavog juga Srbije.

Ja nemam nikakvu dilemu da treba podržati i ovaj predlog zakona, jer će on značiti bolji život za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog za donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima je rezultat, pre svega, uočenih manjkavosti u primeni Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, ali i rezultat sve većeg davanja značaja naučno-istraživačkom radu, koji u velikoj meri doprinosi društvenom napretku.

Moramo imati na umu da Srbija zaista raspolaže velikim istraživačkim potencijalom, da se sistem mora unaprediti i da podrška naučnim istraživanjima mora biti veća. Upravo zbog toga je neophodno donošenje jednog ovakvog sistemskog zakona koji će stvoriti uslove za veću podršku, za bolje obavljanje istraživačkih aktivnosti, ali i veću primenu rezultata istraživanja.

Strategija naučno i tehnološkog razvoja za period od 2016. godine do 2020. godine, sa akcionim planom za njeno sprovođenje, je dokument koji predviđa reformu nauke, kako bismo se približili razvijenim zemljama. Akcenat je ovde stavljen na finansiranje. U tim zemljama postoji kombinovani sistem finansiranja nauke, a to je spoj institucionalnog i projektnog finansiranja.

Srbija ima veliki potencijal u oblasti nauke i istraživanja, i to zaista stalno treba isticati. Ali, to treba iskoristiti na pravi način u napretku naše zemlje. Tome svedoči i visoko pozicioniranje naše naučne zajednice na međunarodnim rang listama. Dakle, naučni radovi objavljuju se kako u domaćim, tako i u međunarodnim časopisima visokih kategorija i čine sastavni deo svih baza, svih radova.

Primena ovog zakona će omogućiti veći kvalitet istraživanja, omogući će bolju primenu rezultata u privredi, veću dostupnost rezultata naročito malim i srednjim preduzećima, ali i nekim drugim korisnicima. Takođe, potrebna su veća izdvajanja iz budžeta da bi se obezbedio odgovarajući nivo istraživanja, da bi se obezbedila podrška mladim talentima, izdavanje naučnih časopisa, izrada registra istraživača, kako bi se pospešio razvoj nauke i primena naučno-istraživačkih rezultata.

Kada govorimo o nekom predlogu zakona, uvek imamo na umu efekte koje će taj predlog zakona imati, odnosno primena tog zakona, a svi ovi pozitivni efekti koje sam ja navela su sasvim dovoljni da bih ja podržala predložena rešenja.

Ono što je posebno važno jeste činjenica da će ovaj zakon stimulisati privrednu aktivnost i tržišnu konkurenciju kroz realizaciju ciljeva naučnoistraživačke delatnosti. Dakle, stvaraće se nova znanja radi podsticanja tehnološkog i ekonomskog razvoja, a samim tim, radi podizanja životnog standarda i kvaliteta života građana. Radiće se na unapređenju naučnoistraživačkih kapaciteta, na podizanju nivoa tehnologija u privredi i boljoj konkurentnosti roba i usluga na tržištu. Saradnja različitih institucija će biti od presudnog značaja, kako na domaćem, tako na regionalnom, na evropskom, pa i na svetskom nivou.

Ove godine u Srbiji je formiran Fond za nauku. Sada je raspisan i prvi javni poziv za finansiranje projekata mladih istraživača u ranoj fazi njihove karijere. Program je namenjen svim oblastima nauke i ima za cilj da animira mlade doktore nauka da oforme svoje timove i da rukovode projektima. Ovaj program je vredan šest miliona evra, a konkurs je za sve mlade naučnike otvoren do 2. septembra.

Za svaku pohvalu je, naravno, uključivanje mladih naučnika i istraživača. Na taj način njima se daje šansa da ostanu u Srbiji. Ali, svima nama se daje šansa da nam oni pomognu, da nam pomognu svojom stručnošću, svojim obrazovanjem, da Srbiju učinimo modernijom, razvijenijom zemljom koja će ići u korak sa napretkom tehnologija u svetu. U tom smislu, kao primer dobre prakse, ja želim da navedem izgradnju naučno-tehnološkog parka u Nišu, uz podršku, naravno, resornog ministarstva.

Grad Niš je do sada preduzeo niz aktivnosti u realizaciji ovog projekta, a taj projekat će stvoriti regionalni centar koji će pomagati preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu visokih tehnologija. Prva faza projekta je završena, dakle, izgradnja i opremanje studentskog centra Elektronskog fakulteta univerziteta u Nišu. Druga faza podrazumeva izgradnju višenamenske lamele koja će biti praktična podrška studentskom i nastavničkom preduzetništvu i novim vidovima obrazovanja. Treća faza obuhvata izgradnju zgrade samog naučno-tehnološkog parka. Završetak radova očekuje se sledeće godine.

Uvaženi ministre, u Nišu kao jedinici lokalne samouprave ćete uvek imati pouzdanog partnera na projektima, a ja ću vrlo rado podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, podnošenje Izveštaja Narodnoj skupštini jedan je od načina zadovoljenja principa transparentnosti koji je od velike važnosti u praćenju rada ove Komisije. Osim što će se narodni poslanici danas upoznati sa mišljenjima, sa saopštenjima, sa analizama koje možemo videti u izveštaju, sa druge strane, stvaraju se uslovi za eliminisanje svake pravne nedoumice kod preduzeća u Srbiji prilikom donošenja odluka. Zahvaljujući transparentnosti u radu ove Komisije, lakše se može uočiti kakvo ponašanje od strane preduzeća je zabranjeno, odnosno koje su aktivnosti koje ugrožavaju konkurenciju.

Ono što još želim da istaknem, uvek pozitivno ocenjujem kada neka institucija ili organ imaju dobar odnos sa građanima. Komisija za zaštitu konkurencije otvorila je tu telefonsku liniju, i-mejl koji je namenjen onima koji raspolažu informacijama o postojanju povrede konkurencije na tržištu. Ovakav način komunikacije sa građanima predstavlja i pomoć Komisiji, sa druge strane, koja na osnovu inicijativa i prikupljenih informacija može pokrenuti postupak ispitivanja povreda konkurencije i utvrđivati činjenice koje su relevantne u svakom konkretnom slučaju.

Da se osvrnemo malo i na pregovaračko Poglavlje 8, koje se odnosi na konkurenciju. Jedno je od najsloženijih u pregovaračkom procesu. Mnogo je uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se za građane obezbedile niže cene, bolji kvalitet roba i usluga i šira mogućnost izbora.

Upravo tim uslovima bavi se Poglavlje 8, a onda dolazimo do naše obaveze da pravila usaglasimo sa pravnim tekovinama Evropske unije koja se odnose na konkurenciju i na taj način da regulišemo sporazume koji su suprotni pravilima konkurencije, da regulišemo zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, ali i državnu pomoć. Upravo se u ovim pitanjima i može videti velika uloga Komisije za zaštitu konkurencije.

Ono što možemo iz izveštaja još da vidimo jeste da je naš zakonodavni okvir načelno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i da su podzakonski akti u velikoj meri usaglašeni sa propisima i sa smernicama Evropske komisije. Takođe vidimo da je sastanak Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju bio planiran za početak juna ove godine u Briselu na kome je Komisija trebalo da predstavi svoj rad i rezultate primene propisa o zaštiti konkurencije.

Pošto je ovaj izveštaj urađen i dostavljen nama ranije, odnosno pre tog sastanka bilo bi lepo da detaljnije čujemo neke zaključke sa tog sastanka, prosto da nam i prenesete svoje utiske.

U svakom slučaju, ja bih u ovom trenutku podsetila na izveštaj Evropske komisije iz 2017. godine o napretku Srbije u ovoj oblasti u kome je konstatovano da su povećane aktivnosti zastupanja politike konkurencije i da je povećana implementacija u primeni prava zaštite konkurencije.

U ovom zaista iscrpnom izveštaju ima dosta konkretnih primera na koji način je postupala i na koji način je reagovala Komisija za zaštitu konkurencije. Ja o tim primerima neću govoriti, jer bi mi trebalo mnogo vremena, ali ću ukazati zapravo samo na značaj našeg zajedničkog cilja, a to je zdravo konkurentno tržište na kome će odnosi između učesnika na kraju rezultirati boljim životnim standardom za naše građane. Tome svakako svi treba da težimo. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Fiskalnog saveta, pred nama je danas izveštaj Fiskalnog saveta kao jednog nezavisnog državnog organa, čija je uloga ocena poštovanja fiskalnih pravila i obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u vođenju fiskalne politike.

Fiskalni savet vrši analize fiskalne politike i organizuje stručne rasprave u ovoj oblasti. Vrlo važna uloga Fiskalnog saveta ogleda se u praćenju i proceni efekata ekonomske politike, fiskalnih rizika i verovatnoća da li će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve poštujući fiskalna pravila.

Podnošenjem izveštaja Narodnoj skupštini i Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obezbeđuje se javnost rada Fiskalnog saveta.

Takođe, izveštaji, analize i mišljenja zaista treba da budu na internet stranici Fiskalnog saveta da bi građani mogli da se upoznaju sa njima u svakom trenutku, jer će na taj način pratiti kako rad Fiskalnog saveta, tako i efekte tog rada.

Fiskalni savet je u 2018. godini, takođe, težio tome da se doprinese boljoj i održivoj fiskalnoj politici tako što je ukazivao na mere za unapređenje javnih finansija i privrednog rasta. Najvažniji zadatak Fiskalnog saveta u 2018. godini bio je kontrola rashoda za penzije i plate u javnom sektoru i pružanje podrške za uređenje penzijskog sistema na trajnim osnovama.

Fiskalna konsolidacija koja je bila nužna počivala je na teškim merama koje su bile privremenog karaktera, ali na taj način od države u bankrotu došli smo do trenutka kada zaista imamo stabilnu državnu kasu.

Na primer, na kraju 2014. godine država je bila u deficitu od 2,2 milijarde evra. U 2015. godini javni dug je bio blizu 80% BDP-a. Na kraju 2018. godine imali smo suficit u budžetu od oko 68 milijardi dinara, dok je javni dug iznosio 54% BDP.

Kao deo procesa fiskalne konsolidacije smanjeno je učešće rashoda za penzije sa 12,8% BDP u 2013. godini na 10,5% BDP u 2018. godini. Penzije su usklađivane sa ekonomskim mogućnostima, a danas je, zahvaljujući, pre svega, suficitu u budžetu, Zakon o privremenom smanjenju penzija stavljen van snage.

Što se tiče plata u javnom sektoru, one su od 2016. do 2018. godine povećane u rasponu od dva do deset posto. Tri puta je povećana minimalna zarada. Cena radnog sata na kraju 2014. godine bila je, na primer, 115 dinara, dok je u 2018. godini povećana na 155 dinara. Za ovu godinu plan je povećanje plata koji se kreće u rasponu od 7% do 12%.

Prema tome, pridržavanje fiskalnih pravila, budžetska disciplina, dobra saradnja između svih nivoa vlasti dali su rezultate i stvorili sigurnost u pogledu buduće fiskalne politike.

Fiskalna politika koju sprovodi Vlada Srbije dala je očigledne rezultate i rezultati će biti još bolji. Naravno, nesporno je stručno angažovanje Fiskalnog saveta na koji način se daje jedna kompletna slika ove oblasti. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državne revizorske institucije gospodine Pejoviću, na dnevnom redu je i Izveštaj o radu Državne revizorske institucije, čime se Narodna skupština upoznaje sa informacijama o izvršenju Programa revizije za 2018. godinu, ali sa utvrđenim nalazima, mišljenjima i datim preporukama. Na taj način sa jedne strane Državne revizorska institucija ukazuje na značaj svog postojanja, ali sa druge strane takođe jača odgovornost i transparentnost državnih organa i javnog sektora u celini.

Program revizije posebno obuhvata budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, jedinice lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije, kao i javna preduzeća i privredna društva koja su osnovana od strane korisnika javnih sredstava. Svedoci smo sve veće svesti o rezultatima rada državnih organa, takođe smo svedoci i sve veće potrebe za efektivnijim i efikasnijim radom ukupnog javnog sektora. Upravo da bi se zadovoljile te potrebe, neophodne su tačne i sveobuhvatne informacije o rezultatima rada državnih organa, institucija i organizacija, javnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave i uopšte svih direktnih ili indirektnih korisnika javnih sredstava.

Upravo iz tih razloga Državna revizorska institucija, kao nezavisno kontrolno telo, ima veliki značaj, pre svega zbog preporuka da se državni prihodi raspodeljuju na odgovarajući način u skladu sa zakonom. Tako se doprinosi i smanjenju korupcije i mogućih zloupotreba položaja.

Veliki značaj raspravljanja u parlamentu o Izveštaju Državne revizorske institucije ogleda se i u tome što poslanici, kao predstavnici naroda, upravo svojim diskusijama približavaju građanima načine na koje se troši njihov novac i šta tačno podrazumevaju ili obuhvataju postupci revizije. To je i podsećanje građanima, ali i organizacijama civilnog društva da se i sami uključe u procese eksterne revizije u Srbiji.

Građani mogu podnositi predstavke u vezi sa nezakonitim trošenjem sredstava i tako zapravo učvrstiti vezu između njih samih sa jedne strane i Državne revizorske institucije sa druge strane, jer ova institucija upravo i ima za cilj poboljšanje života građana borbom protiv korupcije, koja predstavlja veliki problem u svakoj državi, pa i kod nas. Sa druge strane, parlament jeste mesto sa koga se donosiocima odluka stavlja do znanja da novac sa kojim raspolažu nije njihov, već novac građana i da je potrebno da raspolaganje novcem iz budžeta bude predmet kontrole.

Važno je sagledavanje problema i njihovo sistemsko rešavanje. Ja sam sigurna da će i u narednom periodu Državna revizorska institucija na adekvatan način doprinositi donošenju zakona, njihovom sprovođenju i kontroli primene zakona i drugih propisa, a posebno bih naglasila značaj saradnje između Državne revizorske institucije i jedinica lokalne samouprave, kako bi se novac iz budžeta trošio na zakonom predviđen način.

Zbog ovog kvalitetnog i sveobuhvatnog izveštaja, o kome je zaista dosta mojih kolega govorilo, i kako bih dala dalju podršku u radu Državnoj revizorskoj instituciji, ja ću glasati u danu za glasanje za usvajanje ovog izveštaja. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Evo, i danas u raspravi u pojedinostima, ponovo nas je Vladimir Orlić, naš kolega, podsetio na tekovine Demokratske stranke, a čućete zašto ja mislim da je važno da se nadovežem baš na taj deo rasprave.

Sećate se kada sam govorila o sudiji Majiću i kako se pokrenula medijska mašinerija koja će njega učiniti žrtvom, a nas partijskim poslušnicima koji ga napadaju, koji hoće da ga ućutkaju, koji praktično hoće da ga linčuju. To se naravno obistinilo, ali se otišlo korak dalje. Kada poslanici skupštinske većine pričaju u raspravi o stvarima koje nerviraju ove u šatoru, što sede u parku, a to je uglavnom istina o njihovom politikanstvu, jer to nije politika to je politikanstvo, to je istina o njihovom ponašanju koja je pritom očigledna, onda se nađemo u „Utisku nedelje“ kao jedan od predloga za koji se glasa. Ako ih baš mnogo iznerviramo, onda može da se desi da se nađemo čak i u dva predloga. To nam praktično dođe kao znak da prestanemo da građanima pričamo ko su oni i koji su u stvari njihovi ciljevi.

Ali, to nije sve, onda se u istoj toj emisiji organizuje svojevrsna pljuvačina svih narodnih poslanika koji je ispod svakog nivoa. Tako je sociolog Jovo Bakić za sve narodne poslanike rekao, citiram: „Izbori neće smeniti aktuelnu vlast, jer mafijaška vlast nikada ne odlazi dobrovoljno“. Dalje: „U parlamentu sede narodni poslanici, pod znacima navoda. Dalje: „Oni koji su umesto da budu u štali, došli u Skupštinu, i Skupština je rijaliti program, to nije govor normalnog sveta“.

Dakle, mi smo nenormalna mafijaška stoka, čiji su lični i profesionalni integriteti pod znakom pitanja ili pod znacima navoda. Moram da vam kažem na ovaj način je ovaj gospodin uvredio narodne poslanike, ali je isto tako uvredio i sve građane koji su glasali za to da mi budemo ovde. Takođe, na ovaj način se vrši pokušaj ograničavanja slobode izražavanja narodnih poslanika i pritisak na Narodnu skupštinu.

Ja ću i danas ponovo imati pitanje, samo je moje pitanje sada drugačije – kada planirate da kao predlog stavite sporazum sa narodom, pa da glasamo za lične interese lidera Saveza za Srbiju? Oni su se u sedam tačaka izborili, odnosno boriće se za slobodne medije, za izmene izbornih zakona koje su oni doneli, za demokratizaciju Srbije, obavezali su se da će napustiti rad u ovoj Skupštini, itd.

Naravno, o Kosovu i Metohiji ni reči, o ekonomiji ništa, o razvoju privrede ništa, ništa o novim radnim mestima za naše sugrađane, o renoviranju škola i obdaništa ništa, isto tako o socijalnoj politici, kulturi, sportu i svim ostalim pitanjima koja zapravo čine život naših građana. Zašto taj sporazum nije predmet emisije, pa da malo kritikujemo tu šarenu lažu koja je ponuđena građanima?

Kao što vidite, ja nikoga nisam uvredila, nikome nisam rekla da je stoka i da je za štalu. Nisam Bakiću poručila da je sociolog pod znakom pitanja, samo sam pitala. Ali poručujem da Bakić nema ni pravo ni legitimitet da vređa, a mi smo legitimno izabrani predstavnici naroda koji rade svoj posao. Pa videćemo, građani će pokazati na sledećim izborima da li su za ozbiljnu politiku ili su za šator politiku koju Bakić propagira na protestima „Jedan od pet miliona“. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

U ovom amandmanu se govori o imovini Grada Beograda, koja obuhvata dobra u opštoj upotrebi, dakle, puteve, trgove i javne parkove, komunalnu mrežu, pokretne i nepokretne stvari, kulturna dobra, itd.

Danas se suočavamo sa jednom pojavom o kojoj mislim da treba i govoriti u parlamentu, a koja je neočekivana ako uzmemo u obzir da je glavni akter jedan predsednik opštine. Dakle, složićete se, ne očekuje se baš od jednog predsednika opštine da se protivi da ta opština i Grad Beograd uopšte da napreduju, da se razvijaju i da budu, praktično bolje i lepše mesto za život.

Marko Bastać ometa radove na Trgu Republike tako što sklanja ograde, on dovede svoje odbornike da se šetaju na mestima gde se izvode radovi, čupa i sklanja saobraćajne znakove i druge znakove i signalizaciju. Na taj način on, ne samo što, verovatno produžava rok za završetak tih radova, nego pravi dodatne troškove, na kraju krajeva, zloupotrebljava svoju funkciju i svoj položaj da bi svojim performansima vršio političke pritiske na gradsku vlast u Beogradu. Znači, radi se o čistoj zloupotrebi položaja.

Sa druge strane, danas čujem da će se sprovesti referendum, potpuno protivno zakonima i pravilima prakse. On će poslati ljude da obilaze stanove, da obilaze kuće, da obilaze stanovnike opštine Stari Grad i vrlo je jasno da se radi o još jednoj zloupotrebi položaja u nizu zloupotreba položaja koje je sproveo i svakodnevno sprovodi Marko Bastać, kao predsednik opštine Stari Grad.

Pošto raspravljamo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu, smatram da građani treba da čuju šta se radi, na koji način se radi i da će biti zloupotrebljeni i iskorišćeni u toj navodno političkoj borbi. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući, što ste mi dali reč.

Zapravo, vrlo kratko želim da se obratim, dok moje kolege iz Beograda iznose podatke o tome šta je sve aktuelna vlast u Beogradu uradila, o tome kakvi su rezultati u svakoj opštini gradskoj ili prigradskoj u kojima se na vlasti nalazi SNS rezultati su svakako veliki.

Želim da kažem šta se istovremeno dešava u prestonici. Amandman su podneli poslanici SDS i Narodne stranke, koji su bojkotujući rad Skupštine došli u ovu zgradu i predali amandman 22. maja u 09.56 minuta. Pošto ni danas nisu u sali da obrazlažu ove svoje amandmane, a to traje već mesecima, jedino što ja mogu da zaključim jeste da oni, zapravo, bojkotuju parlamentarni dijalog. Oni bojkotuju raspravu u parlamentu koja je verovatno najvažniji deo posla jednog narodnog poslanika.

Ovi poslanici su želeli da daju svoj doprinos podnošenjem ovog amandmana i pored toga što, ja moram da kažem, i svakodnevno pomažu građanima u rešavanju problema, ali u parku i u šatoru. To nisu državni organi niti institucije. Onaj, u stvari, kome je Zoran Živković dao pasoš za prolaz kroz slobodnu zonu je mogao da se obrati ovim poslanicima i da sa njima razgovara o jako važnim temama.

U skladu sa obrazloženjem amandmana, oni će možda podići još jedan šator u parku, s obzirom na to da stalno govore o nekakvom paralelnom parlamentu jer ne žele da učestvuju u radu Narodne skupštine koja je legitimna, pa će onda tamo, verovatno podnositi izveštaj o radu, najmanje jednom u tri meseca.

Na kraju, slažem se sa mišljenjem Vlade da amandman treba odbiti iz razloga što se predloženim rešenjem, dakle rešenjem koje dato u Predlogu zakona, vrši usklađivanje sa drugim članovima zakona, što je u vezi i sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

U Zakonu o lokalnoj samoupravi mi možemo da vidimo da piše da se odredbe zakona koje se odnose na predsednika opštine imaju primenjivati i na gradonačelnika, odnosno da odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koja važi za opštinsko veće, važiće i za gradsko veće.

Prema tome, sasvim je logično rešenje koje je dato u ovom Predlogu zakona, u okviru izmena i dopuna i takvo rešenje treba podržati, a amandman treba odbiti i iz svih razloga koje sam navela kako stručnih tako i drugih razloga o kojima sam malopre govorila. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u amandmanu kolege Rističevića na član 13. kaže da se obavljanje poslova pomoćnika gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja u gradu Beogradu se postavlja gradski menadžer, ali postoji mogućnost da se postave pomoćnici gradonačelnika i za druge oblasti, kao što su urbanizam, poljoprivrede, itd.

Dakle, mi danas raspravljamo u pojedinostima o rešenjima koje će unaprediti funkcionisanje grada Beograda za razliku od vlasti u Beogradu do 2012. godine kada je odgovornost bila na Demokratskoj stranci.

Mene ni malo ne čudi što moje kolege iz Beograda to potenciraju. Jednostavno sećaju se loše vlasti, afera i zloupotreba koje su dovele do dugova, minusa i drugih posledica po Beograd i Beograđane.

Govorim o tome jer su sve to bile negativne posledice za celu Srbiju. Mada da budem iskrena ja bih najviše volela da bar jedna sednica da bude posvećena vlasti Demokratske stranke u Nišu pa da čujemo isto toliko primera koliko su oni loše vršili vlasti u Nišu.

Da se vratimo na Beograd 2012. godine i kasnije ustanovljen je dug od preko milijardu evra koji se odnosio na grad, ali i na gradske opštine, javna preduzeća i ustanove. I neka ovo naše ponavljanje bude znak i za javnost i bude znak i za državne organe da još uvek neke afere treba ispitati. Dobar pokazatelj da je zloupotreba i afera zaista bilo jeste i podatak da je od 2013. godine uhapšeno i procesuirano 44 saradnika Dragana Đilasa koji su bili funkcioneri na različitim nivoima a koji su učestvovali u radnjama u kojima je budžet grada Beograda oštećen za 8,5 miliona evra.

Eto tako su oni koristili pozicije i funkcije u različitim oblastima. Umesto da su donosili ovakve zakone, da su radili na unapređenju grada Beograda, na proširenju, ovlašćenja gradskim i prigradskim opštinama. Oni su grad unazađivali u kontinuitetu više godina, a zapravo razvijali su samo svoje privatne biznise i lične budžete. Zahvaljujem.