Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo Kuburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imamo izmene i dopune koje će naše krivično zakonodavstvo unaprediti i zaslužuju pažnju javnosti, ali svakako i kvalitetnu raspravu u parlamentu. Jasna je namera države da se suoči sa najopasnijim vidovima kriminala, i to upravo putem izmena i dopuna određenih zakona i sprovođenjem sistemskih mera. Na sveobuhvatan način se moraju rešiti konkretna pitanja i zbog toga se menja kaznena politika da bi borba sa kriminalom bila delotvorna.
Upravo iz tog razloga pred nama su izmene i dopune Krivičnog zakonika. Rezultati analize dosadašnje kaznene politike upravo su uputili na njeno nužno menjanje. Najpre i kada kazne nisu male dolazi vrlo često do situacija da se u postupku izriču minimalne kazne ili da se u postupku koristi institut ublažavanja kazne, dok maksimalne kazne gotovo nikada nisu izrečene.
Da na primer uzmemo krivično delo silovanja. U 36% slučajeva izrečena je kazna od tri godine zatvora, u 34% slučajeva kazna je od tri do pet godina zatvora. Postavlja se pitanje zašto je onda predviđena kazna do 12 godina zatvora, ako u 70% krivičnih dela u svom maksimumu kazna je iznosila pet godina, odnosno kretalo se u rasponu između tri i pet godina. Slični su rezultati analize kaznene politike za još mnoga krivična dela. Da li to onda znači da se na ovaj način vrši dekriminalizacija krivičnih dela i da li bi to bila dobra poruka koja bi se poslala od strane države koja upravo i uređuje kaznenu politiku.
To su samo neka pitanja koja su dovela do razmišljanja o povećanju minimalnih i maksimalnih kazni za sva krivična dela koja podrazumevaju nasilničko ponašanje, ali biće predviđeni i kvalifikovani oblici krivičnih dela, što znači težu kaznu, kao što su na primer neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.
Najviše vremena treba posvetiti svakako najznačajnijoj izmeni Krivičnog zakonika, a to je uvođenje doživotnog zatvora, kao kazne koja će zameniti kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina. Ove izmene obuhvataju i inicijativu Fondacije „Tijane Jurić“, pa je kazna doživotnog zatvora predviđena za krivična dela – silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom položaja, a kada je krivično delo za posledicu imalo smrt lica ili je učinjeno nad detetom.
U vezi sa tim, izmene koje se dalje predlažu odnose se na uslovni otpust. One predviđaju da se lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora, a za krivična dela obuhvaćena inicijativom „Tijane Jurić“ uslovnog otpusta nema. Predsednik Srbije i Vlada Srbije štite osnovne vrednosti – decu, trudnice, porodicu kao stub našeg društva.
Međutim, nažalost, i ovako osetljiva pitanja jedan deo opozicije koristi za prikupljanje jeftinih političkih poena. Prvo su osuli paljbu po nama, po Vladi Republike Srbije, što navodno nismo želeli da usvojimo Tijanin zakon, vodili su u medijima hajku protiv predsednika Srbija i Vlade Srbije, pisali su da oni ignorišu Igora Jurića, da čak sa njim ne želi niko ni da razgovara. A sada kada su predlozi Fondacije „Tijana Jurić“ ušli u proceduru, sada pričaju kako takva rešenja nisu u skladu sa evropskim standardima. To jasno govori o vrhuncu licemerja onih koji ne mare ni za decu ni za porodicu, ni za prava ili status žena u Srbiji. Oni se bave šatorima, blokiranjem radova, blokiranjem saobraćaja, sprečavanjem da na svaki način Srbija bude pristojna i uređena zemlja u kojoj će vladati zakon. Takvi ljudi su sebi dali pravo da kritikuju kažnjavanje silovatelja i ubica dece.
I dok smo još uvek na terenu kaznene politike, ako uporedimo kazne predviđene za pojedina krivična dela, videćemo da je kaznena politika oštrija. Na primer, za krivično delo zlostavljanja i mučenja kazna od jedne do osam godina menja se kaznom od dve do 10. Ono što je vrlo važno za nasilje u porodici, ako je nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom u trajanju od pet do 15 godina, umesto od tri do 15 godina. Ako je član porodice maloletno lice, kazna je najmanje 10 godina zatvora. Imamo krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, umesto kazne od tri meseca do tri godine sada je kazna jedna do pet godina.
Ovo su samo neki od primera koji pokazuju visok stepen spremnosti države da se obračuna sa kriminalom.
Još jedna novina je oštrija kaznena politika kada su u pitanju povratnici gde će se praktično visina minimalne kazne sa svakim sledećim izvršenjem krivičnog dela povećavati. Uz sve ovo, naravno, biće potrebne još neke reforme koje će podrazumevati dodatno angažovanje sudija i tužilaca, odnosno sudova i tužilaštava, jer ako želimo da se suđenje završi za godinu dana, oni će morati da obezbede i kontinuitet glavnog pretresa.
Smatram da je jako važno i uvođenje novog krivičnog dela, a to je napad na advokata, gde je za osnovno krivično delo predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Dakle, u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe, što je predviđeno kao osnovno delo koje će imati i svoje kvalifikovane oblike za koje će biti predviđena teža kazna zatvora.
Naravno, usled ovakvih izmena i dopuna koje su predložene, logično je da slede izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Pri tom, ovde su nam date danas i neke izmene i dopune, koje se tiču nekih tehničkih stvari, odnosno ovde su pred nama zbog izmene i dopuna Krivičnog zakonika iz 2016. godine, a tiču se krivičnih dela protiv privrede, tako da bi se sada samo radilo na usaglašavanju.
Imamo, takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ovde se takođe radi o nekim tehničkim stvarima, o izmenama tehničkog karaktera, razlog je takođe usklađivanje sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine.
Izmene i dopune koje su obimnije, takođe, tiču se Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Ove izmene i dopune, odnose se na proširenje nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija i za njih su predviđene sledeće nadležnosti. Dakle, donošenje odluke da se izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Oni će biti ovlašćeni i da donose odluke, da se osuđeni može uputiti na rad van zavoda, ukoliko je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda, na taj način što će on puno radno vreme provoditi kod poslodavca, a ostalo radno vreme će provoditi u zavodu. Tu je i donošenje odluke o privremenom otpustu osuđenog sa izdržavanje kazne zatvora ako bi dalje izvršenja kazne bilo nehumano, na primer, u slučaju teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti.
Ovde postoji u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, postoji još izmena i dopuna, one se uglavnom odnose na uslove koji su potrebni za postavljanje direktora uprave, odnose se na zvanja zaposlenih, ali isto tako odnose se i na sprovođenje obuka i usavršavanja zaposlenih u upravi.
Na kraju, tu je i Predlog zakona o sprečavanju korupcije. Borba protiv korupcije je jako važna i predstavlja jedan od prioriteta u procesu reformi koja Srbija sprovodi. Srbija je prva država, podsetila bih na to da je Srbija prva država koja je pozvana da bude deo mreže institucija za prevenciju korupcije, koja je osnovana 2018. godine, tu mrežu sada čini više od 15 država, a cilj je upravo razmena informacija i dobrih praksi u borbi protiv korupcije.
Mi smo i do sada uspeli, donekle da promenimo percepciju građana o korupciji da promenimo njihovo poverenje, da vratimo njihovo poverenje u pravosudni sistem koji je ozbiljno bio poljuljan do 2012. godine, da povratimo njihovo poverenje u rad državnih organa koji su nadležni da se sa korupcijom obračunavaju.
Donošenje ovakvih zakona, jačanje institucija, umrežavanje tih institucija još više će doprineti da građani vide da se radi na unapređenju borbe protiv korupcije i da se praktično na taj način i stvara povoljniji, bolji, zdraviji ambijent, ne samo za strane investicije, već i za razvoj privrede i ekonomije uopšte.
Srbija je, ja bih rekla na dobrom putu u sistemskoj borbi protiv korupcije i u toj borbi protiv korupcije učestvuju sve institucije bez ikakvog izuzetka. Naročito je značajan rad specijalnih odeljenja za borbu protiv korupcije u okviru četiri centra koji se nalaze u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Shodno tome povećan je broj osuđujućih presuda kada je reč o krivičnim delima sa koruptivnim elementom. U poslednjih godinu dana imamo više od 400 osuđujućih presuda kojima je izrečena kazna zatvora, a po više od 10.000 krivičnih prijava su tužilaštva postupala. Ovoj borbi doprineće i donošenje zakona o sprečavanju korupcije.
Pre svega, u ranijem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno još uvek važećem dosta je bilo nejasnih odredaba u tom zakonu što se videlo u primeni samog zakona, to se odnosilo uglavnom na prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera na sukob interesa, na kumulaciju javnih funkcija, na rokove koji moraju biti ispoštovani.
Ovim zakonom uspostaviće se normativni okvir, sa druge strane, ispoštovaće se međunarodne obaveze, smanjiće se rizik od nastanka korupcije i pojačaće se odgovornost, kako organa javne vlasti, tako i javnih funkcionera. Neće više moći funkcioneri kao nekada da koriste javne funkcije u svrhu ličnog bogaćenja i stvaranja monopola za svoj lični biznis.
Nadam se da više nećemo imati slučajeve da neko poput Đilasa, nakon mandata provedenog na javnoj funkciji stekne imovinu koja se meri stotinama miliona evra. Da li je to cilj javne funkcije? Da li je cilj da neko, pa makar to bio i Dragan Đilas, upropasti grad da bi sebi obezbedio 500 miliona evra? Da li baš svaka javna investicija u Đilasovo vreme u Beogradu je morala da preraste u aferu i da bude sinonim za lopovluk? Sve su to samo primeri i to samo neki primeri iz naše bliske prošlosti za koje sam sigurna da će ovaj zakon sprečiti.
Iz svega se jasno vidi da država ima čvrsto opredeljenje da se izbori sa kriminalom i sa korupcijom, da stane na put svim oblicima kriminala i da građanima pruži potpunu pravnu sigurnost. Iz svih ovih razloga, pozivam sve narodne poslanike da daju podršku ovim predlozima zakona ali da daju podršku i naporima Vlade i predsednika Srbije da od Srbije napravi pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.