Zahvaljujem, predsedavajući.

Imala sam potrebu da se javim, jer sam čula zamerku da se donose zakoni da se nešto ispravi. Zakoni se donose valjda da bi i naša zemlja pratila trendove i zbog toga se rade izmene i dopune zakona da bismo pratili trendove, da bismo dalje radili na modernizaciji naše zemlje i da bismo upravo neke stvari ispravili i obezbedili odgovarajuću primenu zakona.

Zamerke na Moravski koridor, osnovni problem je rok u kome će se Moravski koridor uraditi. Naravno, ni prvi, ni poslednji put nismo čuli da se kritikuje nešto što je najavila Vlada Republike Srbije ili predsednik Srbije i u sve se sumnja, da ničega neće biti, a posle vidimo da su gotovi autoputevi, da su gotove fabrike, da su otvorena nova radna mesta, da su se povećale plate i penzije, ali stalno ovde u Skupštini možemo da čujemo kako se sumnja u sve to što se kasnije desi.

Ja bih njima predložila da oni možda popričaju malo sa Draganom Đilasom i da njemu objasne gde je Moravski koridor, obzirom da se sećam da sam 2017. gledala Dragana Đilasa na RTS koji nije imao pojma gde se nalazi ovaj Moravski koridor, ni gde prolazi, pa bi možda bilo dobro da se to objasni njemu.

Na kraju, želim da završim ovo javljanje time i ponavljam pitanje – da li je neko preko puta osudio pozivanje na vešanje na Terazijama? Neka njima služi na čast.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je zapravo važno da građani Srbije znaju, a tiče se Koridora 10, jeste da direktor Koridora jeste rekao da se desilo to što se desilo, odnosno desio se jedan odron, ali je on isto tako kazao, to nisam čula u protekla dva dana, da se to očekivalo i da je upravo zbog toga već postojala projektno tehnička dokumentacija.

Takođe, podsetiću da je kazao da taj odron nije usporio ni na koji način dalju izgradnju Koridora, a ono što je najvažnije i što građani Srbije treba da znaju, jeste da će dobiti još jedan moderan, stabilan i bezbedan autoput.

Što se tiče Inženjerske komore, ministarka je već odgovarala na to, a ja bih rekla da su osnovi ovih javljanja, pre svega, to što Đilas verovatno besni što ne može da kontroliše sve u ovoj zemlji kako je ranije navikao. On je nama mogao da pokaže pretnje medijima, pretnje novinarima, pretnje oduzimanjem licenci. On je navikao da bude Bog i batina, a sad mu je to nekako izmaklo iz ruku i to su, verovatno, osnovi njihovih javljanja.

Ono što oni mogu da pokažu ovde jeste jedno neljudsko ponašanje, pozivanje na nasilje. Oni pokazuju silu i oni pokazuju da su apsolutno saglasni sa time da se nekome preti, da se poziva na vršenje krivičnih dela, da se poziva na silovanje, da se poziva na ubistva, da se poziva na vešanja najvećih državnika Srbije, na Terazijama.

Što se tiče opština i gradova. Opštine i gradovi više nisu dosovske palanke, opštine i gradovi u Srbiji su sada moderni, prate evropske standarde, evropski su gradovi i opštine, radi se na razvoju juga, niču svuda fabrike, nova radna mesta. Ja samo želim da se tako dalje i nastavi.

Završila bih ovo javljanje uz poruku da uz povremenu akciju „Okrečite Beograd“, a svi ćete znati na šta ja mislim. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo, na kraju načelne rasprave o predlozima zakona iz nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ja mogu da konstatujem da ozbiljnih zamerki na zakone nije bilo, što potvrđuje da su predlozi zakona dobri. Osim na hitnost postupka i osim napada, naravno, na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, na Srpsku naprednu stranku, pa čak i poimence na neke poslanike SNS, možemo reći da konstruktivnih predloga nije bilo. Videćemo dalje u raspravi u pojedinostima, kada budemo konkretnije govorili o predlozima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je proteklih godina ostvarilo ozbiljne rezultate, pre svega u vazdušnom saobraćaju. U periodu od 2013. do 2017. godine uvećan je saobraćaj u prevozu putnika za 60% i robe za 300%. Broj preleta preko Srbije i letova unutar Srbije za 80%.

Ovakve rezultate prati i privredni efekat. Ukupni, direktni prihodi, uvećani su za 60% u 2017. godini i iznose oko 70 milijardi dinara, dok se ukupni indirektni prihodi procenjuju na više od dve milijarde evra. Er Srbija je u 2018. godini nagrađena najvećom ocenom za bezbednost.

Pozitivni efekti očekuju se i od postupka koncesije aerodroma „Nikola Tesla“, koja je vredna milijardu i po evra. Ovaj postupak značiće povećanje broja putnika za 15 miliona godišnje. U budžet Srbije direktno ide 501 milion evra, a neposredne investicije „Vansija“ biće oko 730 miliona evra. Godišnje će u budžet Srbije ići šest do 16 miliona evra.

U Srbiji je od 2012. godine izgrađeno više od 250 kilometara auto-puta i obnovljeno oko 2.000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva, a u planu je i novi investicioni ciklus. Akcenat je na Koridoru 10 i 11. Započeti su radovi na mnogim deonicama. Neki radovi su završeni, neki se privode kraju i čeka se puštanje u saobraćaj. Od životne važnosti za građane je, naravno, i Moravski koridor, dakle, izgradnja auto-puta Pojate – Preljina, dužine 110 kilometara.

Želim da pomenem i jeftine stanove za pripadnike snaga bezbednosti. Već smo ove godine govorili o tome, a prošle nedelje su predstavnici Vlade sa predsednikom Aleksandrom Vučićem definisali sva ključna pitanja. Dakle, već ima više 23.000 prijavljenih. Do 1. maja će krenuti izgradnja u sedam gradova. Prvo u Vranju i Nišu.

Radi se o ogromnom projektu koji se dešava po prvi put u novijoj istoriji, da država gradi stanove za pripadnike snaga bezbednosti i ja sam nadam da će svakako ovaj projekat biti model za naredni period.

Predloženim izmenama i dopunama radiće se na dalje na ovim, ali i na drugim pitanjima. Nastavlja se borba protiv divlje gradnje, protiv bahatih i neodgovornih investitora. Sprečavaju se zlouptrebe u postupcima ozakonjenja. Radi se na reformi zastarelih postupaka. Stvaraju se uslovi za dalji razvoj privrede. Radi se na privlačenju novih investicija.

Zbog svega napred navedenog poslanička grupa SNS će vrlo rado podržati ove predloge u danu za glasanje. Zhvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada su u skupštinskoj raspravi predlozi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mi imamo mogućnost da govorimo o konkretnim i važnim stvarima, da se podsetimo onih stvari koje je ministarstvo uradilo proteklih godina. Pa, u skladu sa tim verovatno očekujemo i od ovih predloga zakona da daju konkretne rezultate.

Danas govorimo o predlozima zakona koji će imati direktan uticaj na privredu, na organe javne vlasti, na banke i druge finansijske organizacije, samim tim i na sve građane. Govorimo o predlozima koji će dodatno regulisati određena pitanja, ali i usaglasiti naše zakonodavstvo sa propisima EU.

Počeću sa Predlogom zakona o građevinskim proizvodima jer za razliku od ostalih predloga koji se odnose na izmene i dopune ovo je predlog novog zakona za čijim donošenjem se ukazala potreba jer su pojedina rešenja data u Zakonu o planiranju i izgradnji i u nekim drugim zakonima, a realno ipak postoji potreba da se stavljanje na tržište građevinskih proizvoda reši posebnim zakonom. Na primer za određene građevinske proizvode tehnički zahtevi uopšte nisu propisani domaćim propisima pa je odgovornost za njihovu upotrebu na projektantima koji izrađuju tehničku dokumentaciju. Dakle, i ovde se vidi potreba da oblast građevinskih proizvoda bude uređena na jedinstven i celovit način.

Takođe, postojeći pravni okvir ne uvažava specifičnost građevinskih proizvoda u odnosu na druge proizvode, a ako znamo da se ta specifičnost ogleda, odnosno da njihove osobine dolaze do izražaja onda kada oni budu ugrađeni u druge objekte, moramo da znamo da se to mora usaglasiti sa propisima EU. Postojeći pravni okvir nije usklađen u tom smislu što postoji oko 120 akata koji se odnose na građevinske proizvode.

Ta neusklađenost je upravo prepreka konkurentnosti naših proizvođača na stranim tržištima. Radi nesmetanog funkcionisanja tržišta, a sa druge strane tehnički propisi moraju biti dostupni kako bi privredni subjekti imali tačne informacije o propisima koji važe u Srbiji.

Zbog toga je neophodno uspostaviti državni servis koji će pružati takve informacije. U nekim slučajevima nadležno ministarstvo je čak dobijalo pitanja i preko Ministarstva privrede, međutim, taj postupak je dug, a privrednicima je vreme jako vredno i zato je predlog da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formira elektronski kontakt za građevinske proizvode.

Može se reći da su ciljevi donošenja ovog zakona stvaranje uslova da građevinski proizvodi koji se plasiraju na tržište Srbije, zadovoljavaju propisane uslove i zahteve koji se odnose na objekte u koje se oni ugrađuju, takođe i postizanje veće konkurentnosti domaćih proizvođača na tržištu i to kako na domaćem, tako i na tržištu EU. Svakako jedan od pokazatelja da li su rešenja iz ovog predloga dobra, biće i obim izvoza građevinskih proizvoda.

Očekuje se da će se donošenjem ovog zakona obezbediti i uslovi za stvaranje novih privrednih subjekata. Dalje, kao rezultat sprovedene analize efekata Zakona o planiranju i izgradnji i problema koji su se javili u njegovoj primeni nastale su izmene i dopune tog zakona.

Kako je zakon donet pre tri godine, postoji potreba za izmenom pojedinih normi upravo da bi se one prilagodile inovacijama u praksi i u tom smislu i unapredile. Osim toga, neka zakonska rešenja pokazala su se se kao neadekvatna i bilo je slučajeva da nadležni organi različito tumače zakonske odredbe, pa i primenom tih zakonskih odredbi stvaraju neujednačenu praksu.

Treba dalje raditi na stvaranju uslova za napredovanje privrede, za napredovanje naše zemlje na Duing biznis listi, na privlačenju investicija, ali i na reformisanju postupaka.

Usvajanjem izmena i dopuna, otkloniće se nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, preciziraće se norme radi unapređenja građevinarstva, brže će se donositi planska dokumenta, preciziraće se način izrade tehničke dokumentacije, počeće da važe izmene vezane za izdavanje i važenje građevinske dozvole, a sa druge strane, investitori će lakše pribavljati dokumentaciju i to uz određene uštede, jer je u planu ukidanje nekih sedam administrativnih taksi.

Takođe, za izvođenje pojedinih radova neće biti potrebna rešenja, pa će se samim tim i to odnositi na uštede koje će imati investitori.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, Zakonom o ozakonjenju objekata predviđeno je da Građevinska inspekcija vrši popis svih nezakonito izgrađenih objekata i pokrene postupak po službenoj dužnosti.

Postoji jedinstvena baza podataka koja sadrži više od 2.040.000 nezakonito izgrađenih objekata i tu su kako objekti za koje je podnet Zahtev za legalizaciju, tako i oni za koje nije. Imajući u vidu veliki broj objekata koji jesu, ili će biti predmet ozakonjenja, predložene su izmene i dopune koje će ubrzati i olakšati čitav taj posao, odnosno postupke ozakonjenja, a samim tim sprečiće se i buduće nezakonite radnje, podizanje objekata ili korišćenje objekata koji su podignuti na nezakonit način.

Posebno treba naglasiti da u slučaju da objekat nije moguće ozakoniti isti se ruši na osnovu konačnog a ne na osnovu pravosnažnog rešenja. Država je ovde preuzela rizik naknade štete, ukoliko Upravni sud reši drugačije, a upravo ovim izbegavaju se dalje zloupotrebe koje se dešavaju dok se čeka da se reši upravni spore, nova nezakonita radnja ili nelegalno podignutih objekata.

Pred nama je danas i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Pravila koja važe kod nas u ovoj oblasti, potrebno je dodatno uskladiti sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Posebno je važno, i to bih izdvojila, nove glave zakona koja je usaglašena sa Aneksom 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.

Ovim predlogom usklađuju se pravila sa odredbama i Zakona o inspekcijskom nadzoru, ali se preciziraju i mnoge odredbe, kako bi se lakše primenjivale u praksi.

Efekti ovog zakona videće se u vazduhoplovnoj privredi, odredbe će imati uticaja na pružaoce korisnika usluga i vazduhoplovno osoblje, jer će jasnije definisati njihova prava i obaveze na državne organe i organizacije koje imaju neke nadležnosti u oblasti vazdušnog saobraćaja, utoliko što će njihove nadležnosti biti precizirane u onom delu u kome se preklapaju sa nadležnostima nekih drugih državnih organa.

Zakon će imati pozitivne efekte na operatere domaćih i stranih vazduhoplova koji učestvuju u traganju i spasavanju i posebno je važno reći na one koji obavljaju humanitarne letove, jer će biti oslobođeni plaćanja aerodromske naknade.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, pre svega želim da kažem da u periodu od 2013. do 2017. godine transport opasne robe beleži konstantan rast količine prevezene robe, i to najviše u vodnom saobraćaju, za 600%, u železničkom i u drumskom saobraćaju za 60%, odnosno 40%.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je dalje usklađivanje sa međunarodnim propisima i standardima u oblasti opasne robe.

Pored toga, izvršiće se i usklađivanje sa pojedinim nacionalnim propisima kao što su oni koji se odnose na inspekcijski nadzor.

Ciljevi koji se postižu ovim zakonom, odnosiće se na unapređenje bezbednosti prilikom obavljanja transporta opasne robe, viši stepen efikasnosti u radu subjekata u ovoj oblasti, otklanjanje nedostataka u važećem zakonu i detaljnije uređivanje pojedinih instituta.

Kao konkretan primer izmena možemo uzeti i to da je sada za cisterne i vozila za koje do dana stupanja na snagu zakona o transportu opasne robe izdat ADR sertifikat o odobrenju za vozilo, a nisu bila ispitana, da je potrebno sada do kraja godine, odnosno do 31. decembra ove godine da se dostavi i uverenje o ispitivanju.

Sa nesrećama u saobraćaju, nažalost, srećemo se svakodnevno. Ono što je obaveza države jeste donošenje adekvatne regulative kako bi to bar u nekom delu povećalo nivo bezbednosti. U konkretnom slučaju, govorimo o bezbednosti u transportnom sistemu koju treba obezbediti kroz sprovođenje efikasne, pouzdane i nezavisne organizacije za istraživanje nesreća i istražnog postupka, u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama.

Usvajanjem predloga, rešiće se problemi u praksi koji su uočeni prilikom primene zakona, a odnose se pre svega na postupanje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i nadležnih pravosudnih organa, tako da je sada propisana obaveza nadležnih pravosudnih organa da Centru dostavljaju spise i isprave koje su neophodne za vođenje istrage, što je ranije bilo samo na nivou mogućnosti, dok Centar može pružati tehničku pomoć pravosudnim organima.

Ono što bih ja želela da istaknem, a odnosi se na železnički saobraćaj, jeste da Centar može zatražiti stručnu ili tehničku pomoć od organa drugih država ili od Evropske agencije za železnice.

U oblasti vazdušnog saobraćaja, uvodi se pojam savetnik, kao lice koje će predstavljati državu u toku istrage, što ranije nije bio slučaj. Još jedan primer izmena je, preciziranje obaveze korisnika vazduhoplova koji je učestvovao u udesu, da informacije o licima i opasnoj robi na letu, dostavi Centru, što takođe ranije nije bio slučaj, a sve sa ciljem povećanja stepena bezbednosti, ali i usaglašavanja našeg zakonodavstva sa propisima EU.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, ovaj predlog zakona je praktično rezultat razgovora sa taksi udruženjima, sindikatima i predstavnicima taksi preduzetnika, da bi se izmenile odredbe kojima se uređuje taksi prevoz, ali i da bi se limo prevoz posmatrao upravo kroz odredbe Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Uočeno je mnogo nelegalnog obavljanja taksi prevoza, uočeno je mnogo zloupotreba koje su se javile. Takođe, jedinice lokalne samouprave različito uređuju uslove u pogledu vozača i vozila kojima se obavlja taksi prevoz.

Delatnost iznajmljivanja vozila sa vozačem, odnosno limo prevoz, uređen je samo Zakonom o turizmu kao posebna vrsta usluge iznajmljivanja vozila. Međutim, prilikom inspekcijskih kontrola, primećeno je da se ova vrsta prevoza i koristi i naplaćuje kao usluga prevoza putnika, a ne kao usluga iznajmljivanja vozila sa vozačem. To je stvorilo nelojalnu konkurenciju i težak položaj taksi udruženja, što je dovelo do toga da se sada i limo prevoz posmatra kroz odredbe Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Delatnost iznajmljivanja vozila sa vozačem će biti posmatrana kroz ove odredbe i ovaj zakon će imati određene efekte u tom smislu i na građane koji koriste ovaj prevoz, jer oni zapravo koriste usluge neregistrovanih subjekata koji ne ispunjavaju obaveze predviđene zakonom i na taj način se dovodi u pitanje i njihova bezbednost.

Donošenje ovog zakona će smanjiti sivu ekonomiju u lokalnim samoupravama u kojima postoji veliki broj neregistrovanih prevoznika, jer će se precizirati sa jedne strane ovlašćenja jedinice lokalne samouprave, a sa druge strane mere protiv subjekata koji nezakonito obavljaju taksi prevoz.

Dalje, imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Specifičnost ovog predloga zakona se ogleda u tome što će se pojedine odredbe koje postoje u uredbi 789/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, kao takve preuzeti i implementirati u domaće zakonodavstvo.

Pored usaglašavanja sa propisima EU, odredbe predloga se odnose i na situaciju ponovnog upisa brodova i drugih plovila, jer ranije nije bilo precizirano koje sve isprave je vlasnik broda ili bilo kog drugog plovila dužan da podnese uz zahtev za ponovni upis plovila.

Takođe, predlog će izvršiti i usklađivanje odredaba sa Zakonom o opštem upravnom postupku, a propisivanjem prekršenih odredaba omogući će se efikasnija primena zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, ovaj predlog će imati uticaj na privredna društva i druga pravna lica koja imaju odobrenje za posredovanje pri zapošljavanju pomoraca, jer se sada uvodi rok od pet godina na koji period će se odobrenje izdavati sa ciljem kontrole ispunjenosti uslova za izdavanje odobrenja.

Što se tiče brodara i poslodavaca pomoraca, oni će biti u obavezi da obezbede polisu osiguranja iz koje će pomorci koji rade moći da naplate troškove u određenim situacijama. Te situacije se mogu odnositi na njihovo napuštanje, to su potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu i slično.

Donošenjem ovog zakona postiže se bolja usklađenost domaćeg zakonodavstva sa propisima EU i sprovođenje međunarodnih konvencija u oblasti pomorske plovidbe.

Na kraju bih želela nešto da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Mađarske. Dakle, zbog kontinuirane saradnje dveju zemalja, ukazala se potreba za aktom koji će urediti oblasti te saradnje, naročito sa ciljem njihovog infrastrukturnog razvoja.

Ovaj sporazum će omogućiti usaglašeni razvoj i sprovođenje infrastrukturnih projekata, pripremu studija, rad na modernizaciji postojeće infrastrukture, kao i rad na izgradnji nove infrastrukture. Osim toga, donošenjem ovog sporazuma Srbija će ispuniti svoje međunarodne obaveze u oblasti infrastrukturnih projekata.

Na kraju bih želela da pohvalim rad Vlade i u ovoj oblasti rad potpredsednice Vlade i rad svih resora koje ona vodi, izgradnju kilometara i kilometara novih puteva, izgradnjom novih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, razvojem avio saobraćaja, modernizacijom aerodroma, popravljanjem uslova za funkcionisanje drumskog i železničkog saobraćaja, povećao se kvalitet života svih građana Srbije.

Ovo je dobra prilika da se podsetimo na sve što je urađeno proteklih godina, a za mene je dobra prilika da koleginice i kolege narodne poslanike pozovem da i ove predloge podržimo u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 107. – govornik je na sednici dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine upravo upoređivanjem ovog visokog doma sa humorističkom serijom „Selo gori, a baba se češlja“. Mi ovde donosimo zakone, mi ovde raspravljamo o vrlo važnim predlozima zakona, ne radi se ovde ni o kakvom humoru i ništa nije smešno, a naročito danas ništa nije smešno kada saveznici Đorđa Vukadinovića pozivaju da se gospođa Ana Brnabić i Aleksandar Vučić obese na Terazijama.

Đorđe Vukadinović je pravio pogrešne paralele. Trebao je, ako je želeo, da uradi digresiju na nešto i da nešto kaže, da možda kaže kako to osuđuje, ali ja znam da on to neće da kaže, jer nije rekao ni kako osuđuje pozivanje na nasilje, pozivanje na silovanje. Prema tome, predsedavajući, ja vas molim danas i u svakom trenutku vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavjući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govorili smo o važnosti poglavlja 27. životna sredina i klimatske promene, o važnosti tog poglavlja kako za EU, tako i za našu zemlju. Govorili smo i o izazovima koji su pred našom zemljom, ali smo isto tako istakli i nužnost obezbeđivanja finansijskih sredstava kako bi upravo u ovoj oblasti moglo da se napreduje brže i bolje.

Upravo zbog toga bih želela da istaknem primer dobre prakse, naravno, vezan za grad Niš. Radi se o tome da imam informaciju od prošle nedelje da je od strane Projektnog odbora usvojen projekat. Radi se o postrojenju za preradu otpadnih voda. Taj projekat je vredan 54 miliona evra. Radi se o projektu koji će se finansirati iz IPA 2018. programa. Osamdeset pet procenata tih sredstava će biti povučeno iz sredstava EU, a za 15% sredstava će garantovati Republika.

Ako ovo nije primer dobre prakse, onda ne znam šta je primer dobre prakse da moramo da radimo kvalitetne projekte i da na taj način možemo da dobijemo sredstva iz fondova EU.

Upravo izmene i dopune koje su predložne u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštite životne sredine će nam omogućiti da koristimo više sredstava i da lakše koristimo sredstva iz fondova EU.

Dakle, u Nišu će biti izgrađeno postrojenje dva glavna kolektora. Do njega biće rekonstruisani pojedini gradski kolektori i nekoliko naselja će dobiti kanalizacionu mrežu. Ovo je i više nego dobra vest za naš grad.

Želela bih samo da se vratim na period pre 2012. godine, kada je, nažalost, situacija bila dosta drugačija i kada je situacija i po pitanju zaštite životne sredine bila mnogo lošija.

Drago mi je da od 2012. godine pa evo do danas predstavnici SNS koji su preuzeli vlast u Nišu praktično imaju svest koja je na visokom nivou. Upravo se odnosi na zaštitu životne sredine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kao što sam navela u načelnoj raspravi, jako je važno da lokalna samouprava prati propise i mere Vlade Republike Srbije i u ovoj oblasti, dakle, u oblasti zaštite životne sredine.

U Nišu je u toku realizacija programa pod nazivom „Zeleni Niš“. Tu vidimo saradnju između Republike, između Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalne samouprave. Dakle, ugovor je zaključen sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Realizacija programa je počela juna ove godine.

Sprovode se aktivnosti na čišćenju i uklanjanju divljih deponija, pripremi terena za uređenje zelenih javnih površina na teritoriji grada, ali i na teritoriji prigradskih i seoskih opština, kao i ozelenjavanje javnih površina. Vrednost ovog programa je oko milion dinara i već je angažovano osam lica.

Takođe, u toku je postupak konkursa za sprovođenje javnih radova za angažovanje nezaposlenih lica u 2018. godini, koji su raspisali grad Niš i ponovo Nacionalna služba za zapošljavanje. Vrednost ovog programa je oko milion i 800 hiljada dinara i biće angažovano 14 lica.

Dakle, i lokalna samouprava, pre svega, mora da radi na tome da se poveća svest kod ljudi uopšte o temi zaštite životne sredine. LJudi moraju da znaju koliko je ova tema važna i ukoliko se i svi lično uključimo u zaštitu životne sredine, utoliko će i naš život biti lakši i bolji, ali utoliko i kvalitetniji, ali će sa druge strane i Vlada Srbije moći da radi na sprovođenju mera koje su planirane i da nastavi ka svom putu u vođenju Srbije evrointegracijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, vrlo često govorim o lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, pa ću se skoncentrisati na neke informacije iz Niša koje su vezane za temu zaštite životne sredine.

Dakle, grad Niš će biti prvi grad u Srbiji koji će dobiti stratešku mapu buke. Naime, Srbija ima obavezu da izradi strateške karte buke i akcione planove za pet aglomeracija, deo puteva, deo pruga i za Aerodrom Beograd do dana pristupanja EU. Ovaj projekat je pokrenut iz IPA fondova sa rokom izrade do 1. januara 2021. godine. Prvo će se uraditi pilot projekata za Niš da bi se to iskustvo kasnije primenilo i na ostale gradove i opštine u Srbiji. Radi se naravno o sveobuhvatnom dokumentu o izvorima i proceni nivoa buke u gradu. U toku je realizacija ovog projekta i planirana je za period jun 2018. – avgust 2019. godine, a vrednost projekta je 300.000 dinara.

Inače, u periodu od jula 2016. do jula 2018. godine, u sektoru za upravljanje zaštitom životne sredine u Nišu sproveden je upravni postupak u oblasti procene uticaja projekata na životnu sredinu, i to čak 57 projekata.

Takođe, izrađen je katastar javnih zelenih površina u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu u gradu Nišu. Ovaj katastar će imati veliki značaj u ekonomskom, upravljačkom, planerskom i edukativnom smislu. Cilj izrade katastra je uspostavljanje sveobuhvatnog informacionog sistema o javnim zelenim površinama u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu u gradu Nišu i utvrđivanje stvarnog stanja Fonda zelenih površina grada i njihovog prostornog rasporeda, veličine i funkcionalnosti.

Što se tiče tog katastra, namera je da katastar postane deo poslovnog sistema preduzeća i institucija koje se bave zelenim površinama grada Niša, odnosno da svakodnevni poslovi planiranja, uređenja i održavanja javnih zelenih površina budu u direktnoj sprezi sa ovim sistemom. Projekat će obezbediti integraciju podataka o javnim zelenim površinama, i to u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu grada Niša na jednom mestu i dostupnost svih tih podataka različitim korisnicima.

Dakle, ovo je dokaz da je Niš napredovao u smislu oblasti zaštite životne sredine. Sasvim sam sigurna da ćemo u narednom periodu nastaviti da pratimo preporuke Vlade Republike Srbije koje će svakako u ovoj lokalnoj samoupravi imati sigurnog partnera, kako bi se dalje radilo na poboljšanju ove oblasti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, proces EU integracija obuhvata i pregovore koji se odnose na životnu sredinu. Taj proces podrazumeva harmonizaciju propisa, izgradnju administrativnih kapaciteta, razvoj institucija, ali i obezbeđivanje finansijskih resursa.

Upravo izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti životne sredine treba da prevaziđu razlike koje postoje između našeg zakonodavstva i pravila koja se primenjuju u EU. Osnovni cilj predloženih izmena i dopuna jeste da se omogući korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova EU i sredstava IPARD fondova.

U 2014. godini održani su skrininzi za Poglavlje 27 - životna sredina i klimatske promene, a podskrining dokument je usvojen 2015. godine i poslat je Evropskoj komisiji.

Dakle, što se tiče zakonodavstva posebno su važni, ja bih bar naglasila, procesni aspekti prava životne sredine, koji obezbeđuju pravo na pristup informacijama, učešće javnosti prilikom donošenja odluka i odgovornost za štetu koja je pričinjena životnoj sredini.

Vrlo važne su i one oblasti koje su povezane sa kvalitetom vazduha, kontrolom zagađenja, tu je upravljanje vodama, upravljanje otpadom, genetskim modifikovani organizmi, ali je vrlo važna i saradnja i sa drugim zemljama po svim ovim pitanjima.

Do pre nekoliko godina životna sredina je bila problematično pitanje, odnosno problematično poglavlje, ali uz pokretanje nekih naših domaćih kapaciteta i uz pomoć nekih međunarodnih, preporučeno je otvaranje poglavlja. I, otvaranje ovog poglavlja predstavlja veliki izazov za Srbiju, jer ako uzmemo samo za primer upravljanje otpadom, možemo da znamo da u oblasti upravljanja otpadom moramo izgraditi više regionalnih sistema za upravljanje otpadom, sisteme za recikliranje otpada i korišćenje istog u energetici i proizvodnji, zatvaranje divljih deponija i bezbedno uklanjanje opasnog otpada.

Dakle, postoje neki planovi. Plan je da do 2028. godine sav otpad bude na sanitarnim deponijama, a moramo da znamo da mi godišnje proizvedemo 2,5 miliona tona otpada, a do 2030. godine neki plan je da budemo u mogućnosti da recikliramo čak polovinu tog otpada. To, naravno, podrazumeva izgradnju posebnih kapaciteta, to podrazumeva rad na projektima i, naravno, podrazumeva povlačenje sredstava iz fondova EU.

Naravno da bi učinak bio kompletan, lokalna samouprava mora da prati sve te propise, mere i potrebe koje se javljaju u oblasti životne sredine. Ja bih samo rekla da, evo, skoro je u Nišu Gradsko veće odobrilo četiri miliona dinara za uklanjanje divljih deponija.

Naime, na teritoriji svih pet gradskih opština u Nišu postoje 23 divlje deponije. Inicijativu za ovakav projekat dao je Sekretarijat za zaštitu životne sredine, pripremio plan po kome će JKP „Medijana“ postupiti i oni će ukloniti te divlje deponije sa teritorije grada.

Lokalne samouprave, naravno, očekuju pomoć ministarstva i naročito se ta pomoć odnosi na finansiranje neke projektno-tehničke dokumentacije. To je potpuno jasno. Zato je dobro što je budžet ministarstva povećan ove godine za nekih 16%, ali smatram da bi trebalo da se radi još više na povećanju budžeta tog ministarstva.

Dakle, radi se o vrlo važnoj oblasti za proces pristupanja Srbije EU, ali se ovde govori o oblasti koja je jako važna za poboljšanje životnog standarda naših građana.

Ja ću detaljnije govoriti u raspravi u pojedinostima, a sada bih samo želela da kažem da davanjem podrške ovom predlogu zakona, zapravo, mi dajemo podršku zdravijem i kvalitetnijem životu, a svakako, mere Vlade Srbije, koje postoje u ovoj oblasti, zaslužuju svu pažnju i podršku u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Javila sam se za povredu Poslovnika posle izlaganja kolege Vukadinovića. Ukazaću na član 107, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da je dostojanstvo Narodne skupštine povređeno rečima kolege Vukadinovića, pre svega iz razloga što se on, da tako kažem, nije ni drznuo da dođe na načelnu raspravu o ovim predlozima zakona, a takođe nije bio ovde sada ni u raspravi o pojedinostima o ovim predlozima zakona i mi od takvog poslanika slušamo kakve su zloupotrebe Poslovnika koje čine poslanici SNS. Nijedan poslanik SNS nije zloupotrebio Poslovnik kada se javio posle izlaganja Đorđa Vukadinovića.

Takođe, jako su mi simpatične njegove rečenice – ako bismo mogli da skratimo da se ne sedi toliko ili neka se dogovore vlast i opozicija. Očigledno da kolega više i ne zna gde pripada, ali to mu ne da pravo da narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Neću tražiti da se o ovome glasa. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se po povredi Poslovnika. Pozivam se na član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Kao što ste i sami videli, posle izlaganja Đorđa Vukadinovića, na šta ste i sami ukazali, kolega Vukadinović se javio po amandmanu, a replicirao je svima nama koji smo se javljali u prethodnom krugu po Poslovniku.

Pre svega, to je nemoguće, jer Poslovnik ne dozvoljava da neko čak ima i repliku na javljanje po Poslovniku, a da ne govorim o tome što se on javio po amandmanu.

Dakle, on će očigledno danas iskoristiti sve svoje vreme koje ima i iskoristiti javljanja da bi izazivao besmislene replike i povrede Poslovnika, koje nisu besmislene u smislu povrede Poslovnika, ali jesu u smislu onoga o čemu mi danas treba da pričamo.

Mi danas ovde treba da govorimo u raspravi u pojedinostima o vrlo važnom zakonu, o tome kako će se penzionerima povećati penzije, a on koristi svoja javljanja za odvraćanje pažnje na nešto drugo.

Ja vas samo molim, sa jedne strane iskoristiću priliku da vas zamolim da raspravu vratite u svoj tok i da se mi vratimo i da raspravljamo o amandmanima, a sa druge strane vas molim da ga ubuduće prekinete, bez obzira na to što znam i vidim da ste zaista jako tolerantni i da ne biste želeli da se vama stavi na teret da nekome niste dozvolili da govori. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam koliko puta ću se još danas javiti po povredi Poslovnika posle izlaganja kolege Đorđa Vukadinovića. Danas prosto možemo da izaberemo da li želimo da se javimo posle njegovog javljanja po Poslovniku ili za repliku ili po amandmanu ili kako god. Danas kolega Đorđe Vukadinović koristi javljanja da bi odvukao temu u potpuno drugom pravcu.

Član 103, radi se o zloupotrebi Poslovnika, stav 7, rekla bih. Dakle, molim vas da ubuduće ne dozvoljavate kolegi Vukadinoviću da zloupotrebljava Poslovnik, a da pri tome spočitava nama poslanicima SNS i poslanicima vladajuće koalicije kako zloupotrebljavamo Poslovnik i kako govorimo o nečemu što nije tema dnevnog reda. Dakle, meni je potpuno jasno da bi on voleo da danas bude u centru pažnje, ali on danas nije u centru pažnje. Danas je u centru pažnje povećanje penzija penzionerima u Republici Srbiji i rad Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja moramo posmatrati kao deo velikog državnog sistema u kome su na neki način svi segmenti uzročno-posledično povezani. Pre svega, tu mislim na privredu i na problem nezaposlenosti.

Namerno sam dala ovakav uvod jer želim da kažem da je danas za grad Niš veliki dan. Danas i sutra se otvaraju dve nove fabrike u Nišu. Austrijska kompanija „Cumtobel“ u Nišu već zapošljava oko 300 ljudi, a danas se otvorilo još 1.100 radnih mesta. Govorim o investiciji koja je vredna 30,6 miliona evra.

Danas je Aleksandar Vučić na otvaranju fabrike u Nišu rekao da je ponosan na nova radna mesta, na promet ove fabrike koja će biti oko 120 miliona evra i kako je to veliki značaj ne samo za grad Niš, već i za čitavu Republiku Srbiju.

Filipinska kompanija „Imi“ biće otvorena u Niškoj Banji na površini od oko 14.000 kvadrata i zaposliće 1.250 radnika, od kojih će 500 biti inženjeri. Dakle, grad Niš se bliži ostvarivanju plana da se sadašnji 26.000 nezaposlenih taj broj svede na ispod 20.000.

Takođe, Niš prednjači po privlačenju stranih investicija jer je poslednjih nekoliko godina uloženo oko 150 miliona evra, otvoreno devet novih fabrika sa više od 10.000 radnih mesta.

Želim da istaknem i to da se pregovara o novim fabrikama, novim radnim mestima i to jednim delom popunjava penzioni fond. U ovom trenutku grad Niš radi na više od 30 infrastrukturnih projekata vrednih više od 100 miliona evra.

Meni je jako žao što danas nisam u Nišu na otvaranju fabrika, ali evo i sa ovog mesta mogu da se borim za politiku koju podržavam, a to je politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako se menjaju okolnosti u ekonomiji i društvu uopšte, tako se i penzioni sistem mora prilagođavati, jer postoji verovatnoća da zapadne u krizu.

Rast rashoda koji je bio brži od rasta prihoda, nepovoljan odnos broja penzionera i broja osiguranika, učešće rashoda za penziju u BDP-u u 2012. godini, koje je iznosilo preko 13% su sve razlozi koji su naš penzioni sistem doveli u krizu, a isplatu penzija u 2012. godini pod veliki znak pitanja.

Ono što je obeležilo 2014. godinu jesu mere fiskalne konsolidacije, jer pokrivanje deficita za redovnu isplatu penzija je postalo veliki pritisak za budžet.

Vlada Republike Srbije je tada na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem se u ovoj oblasti susrela sa ozbiljnim problemima koje je trebalo hitno rešavati i tada je predložen Zakon o privremenom uređenju načina isplata penzija kojim su penzije smanjene.

Uštede na mesečnom nivou iznosile su oko dve milijarde dinara. Upravo kao rezultat teških mera, ali i odgovorne ekonomske politike ova Vlada sada može da predloži donošenje zakona koji će značiti povećanje penzija.

Penzioneri će oktobarsku penziju, koja se isplaćuje u novembru dobiti sa uvećanjem, kao i sve penzije na dalje. Usvajanjem ovoga predloga zakona biće ukinut Zakon o smanjenju penzija najkasnije do 30. septembra.

Vlada Republike Srbije je i u ovoj oblasti pokazala ozbiljnost i visok stepen odgovornosti prema našim najstarijim sugrađanima, ali i prema svim građanima Republike Srbije, jer je ovo deo jednog velikog državnog sistema. U skladu sa tim ću ja i podržati ovaj Predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.