Zahvaljujem, predsedavajući.

(Balša Božović: Povreda Poslovnika.)

Pozivam se na član 106. stav 2. niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, iako dok ja govorim se čuje urlanje sa druge strane sale.

Ne znam zašto su poslanici DS ovako nervozni?

Predsedavajući, ne znam da li ste čuli kako je kolega Milojičić dobacio predsedniku naše poslaničke grupe Martinoviću – lažeš kao Vučić i šta sve vama dobacuju.

Potpuno pozdravljam što ste izrekli opomenu kolegi.

(Radoslav Milojičić: Izvinjavam se, ko Vučić niko ne laže.)

(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Volela bih da kamere snime ovo divljanje sa druge strane sale. Uopšte ne znam zašto vi dozvoljavate da ovako funkcioniše parlament. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na povredu člana 106, odnosno na povredu člana 107, jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da nije povređeno samo dostojanstvo Narodne skupštine, već da je povređeno dostojanstvo svih građana Republike Srbije, obzirom da u Srbiji žive i pripadnici nacionalnih manjina.

Koleginica Jerkov je na vrlo lukav način iskoristila priliku da podvede SNS pod kontekst loših odnosa prema nacionalnim manjinama. Ja želim da kažem da je SNS stranka koja u svojim redovima, odnosno u svom članstvu, ima i pripadnike nacionalnih manjina. Ja ovde imam koleginice i kolege koji su pripadnici nacionalnih manjina i mene je sramota što sam čula da je SNS podvedena pod takav kontekst i da se stavlja u kontekst deljenja sendviča ili iskorišćavanja na bilo koji način pripadnika nacionalnih manjina.

Sa druge strane, Vlada Republike Srbije vodi ispravnu politiku, štiteći prava pripadnika nacionalnih manjina.

Ja vas molim, predsedavajući, da ubuduće bar prekinete govornika, mada smatram da je koleginica najmanje zaslužila opomenu, te vas podsećam i na član 108. i 109. Radi se o jednoj osetljivoj temi i smatram da ne bi trebalo da pripadnike nacionalnih manjina koristimo za neke jeftine političke poene u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o predlozima zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave jer postoje neka rešenja koja će još više unaprediti rad jedinica lokalne samouprave, a ja bih to želela da istaknem.

Potrebno je doneti izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi kako bi se izvršilo usklađivanje sa drugim zakonima, ali i otklonili nedostaci koji su uočeni prilikom primene ovog zakona koji je donet 2007. godine. Osim toga, kao jako važno istaknuto je učešće građana u javnoj raspravi, odnosno građanima je data mogućnost da iniciraju javnu raspravu o nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.

Novina koja će se primenjivati od narednih lokalnih izbora odnosi se na smanjenje broja lokalnih funkcionera u zavisnosti od broja stanovnika opštine, odnosno grada. Takođe, izmenjen je koncept utvrđivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave pa se ne navodi više takstativno koje su to nadležnosti jedinica lokalne samouprave, već se određuju oblasti iz kojih će one crpeti svoje nadležnosti.

Na kraju, što se tiče mesnih zajednica bliže se uređuju odnosi između organa mesnih zajednica i organa jedinica lokalne samouprave.

Srbija teži ka usklađivanju propisa sa principom koji postoji u savremenim demokratskim državama, a to je otvoreni dijalog, odnosno saradnja javnosti sa organima državne uprave, u procesu donošenja odluka i kreiranja propisa. Savet Evrope je 2009. godine doneo kodeks dobre prakse za učešće građana u procesu donošenja odluka, i mi smo sada na putu implementacije tih principa.

Srbija je pristupila partnerstvu za otvorenu upravu i na taj način se obavezala na jačanje transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti i to upravo kroz saradnju sa civilnim društvom, kroz lakši pristup informacijama, učešće građana u upravljanju javnim poslovima, upotrebom novih tehnologija, a sve sa ciljem uspostavljanja delotvornijeg i odgovornijeg rada organa javne vlasti.

Takođe, rešenja iz Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, uskladiće propise sa Zakonom o lokalnoj samoupravi po pitanju međuopštinske saradnje, kada su u jedinicama lokalne samouprave povereni poslovi koje bi one mogle da obave u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave, i onda moraju da zaključe sporazum o međuopštinskoj saradnji radi racionalnijeg i stručnijeg obavljanja tih poslova.

Uključivanje građana je neophodno, njihova uloga je od velikog značaja za pravilno vršenje vlasti, i građanima se mora obezbediti učešće u kreiranju demokratskih institucija. Upravo je ovo razlog potvrđivanja dodatnog Protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, koji će uključiti pravo na učešće u javnom životu na lokalnom nivou i pravo na informisanje od lokalnih vlasti. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi potvrđena je i u Narodnoj skupštini i ona proklamuje princip da su lokalne vlasti glavni osnov demokratskog društva i da je pravo građana da obavljaju javne poslove na lokalnom nivou jako važno. Moram da kažem da je to ustanovljeno i kao princip koji je jedinstven za sve zemlje članice Saveta Evrope.

Dodatni protokol Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti, sastavljen je od strane Evropskog odbora za lokalnu i regionalnu demokratiju, a 2017. godine, Srbija je pristupila i potpisala ovaj protokol, pa je shodno tome i logično da se pred nama nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju ovog dodatnog Protokola.

Što se tiče nacionalnih manjina, istakla bih jako dobre predloge koji su pred nama, a koji će uređivati status pripadnika nacionalnih manjina.

Republika Srbija se otvaranjem Poglavlja 23. opredelila za unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti ljudskih i manjinskih prava, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina donet je 2002. godine. Posle toga nastupile su ustavne promene 2003. i 2006. godine, i usvojen je čitav set zakona koji se na sistemski način odnosio i na pripadnike nacionalnih manjina. Promene koje su se desile za ovo vreme, ali i konstantna potreba za unapređenjem položaja nacionalnih manjina, nameću razloge za donošenje ovog zakona, kako bi se nastavilo sa razvojem politike u oblasti zaštite pripadnika nacionalnih manjina. Na taj način stvoriće se pravni osnov za zakonsko uređivanje mera za unapređenje ravnopravnosti u cilju postizanja zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, ostvarivanja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti u službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Takođe, potrebno je posebnim pravilima urediti i službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina i pravo na izbor i upotrebu nacionalnih simbola.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, donošenje ovog zakona prate izmene koje će biti učinjene u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da bi se obezbedilo jedinstvo pravnog poretka i međusobna usaglašenost propisa.

Takođe, potrebno je zakonski regulisati implementaciju određenih mera koje su predviđene u Akcionom planu za ostvarivanju prava nacionalnih manjina koji je usvojila Vlada Republike Srbije.

Ono što je ovde važno da se kaže, jeste da će lokalne samouprave imati posla kada ovi zakoni budu stupili na snagu, jer su u obavezi da svojim statutima uvedu u ravnopravnu upotrebu jezik i pisma nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika dostiže 15%. Takođe u naseljenim mestima jedinica lokalne samouprave gde broj pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa, nazivi jedinica lokalne samouprave, trgova i ulica ispisuju se na jeziku te nacionalne manjine. Skupština jedinica lokalne samouprave će statutom utvrditi koja su to naseljena mesta.

Imamo i nešto što će se odnositi na Narodnu skupštinu, naime, to je odredba koja kaže da narodni poslanik koji pripada nacionalnoj manjini čiji broj u ukupnom stanovništvu Republike Srbije dostiže najmanje dva posto ima pravo da se Narodnoj skupštini obraća i na jeziku nacionalne manjine.

Na kraju imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, razlozi za donošenje ovog zakona su malo širi, dakle, nije samo puko usaglašavanje sa drugim propisima, mada i za tim postoji potreba i potreba za implementacijom mera iz Akcionog plana. Usled inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona, Ustavni sud je doneo odluku kojom je obavezao na primenu mišljenja iz te odluke, prilikom primene odredaba pojedinih odredaba ovog zakona. Prema važećem zakonu nacionalni savet osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz oblasti društvenog života u kojima deluje. Međutim, Ustavni sud je smatrao da je osnivanje privrednih društava moguće samo ako je to predviđeno posebnim zakonima pa je potrebno usklađivanje tih odredbi.

Osim toga, izmene se odnose na još mnoga pitanja, na bolju saradnju sa državnim organima, pitanje korišćenja i raspolaganja imovinom, depolitizaciju nacionalnih saveta, odnosno pitanje nespojivosti funkcija, dalje na pitanje radnog odnosa u nacionalnom savetu, finansiranje saveta, kontrolu rada nacionalnih saveta i tako dalje.

Na kraju bih pozvala poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje i politiku Vlade Republike Srbije koji se vodi u ovim oblastima, a ono čime bih ja želela da završim ovo izlaganje je upravo ono o čemu sam pričala prošle nedelje kada su pred nama bili predlozi zakona iz NBS, pa se neću ponavljati, ali ću iskoristiti priliku da ponovo ukažem na uspehe gospođe Tabaković i njenog tima u NBS za našu zemlju, poželeću joj još više uspeha u daljem radu i pruži ću podršku i tom predlogu zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, NBS uložila je velike napore kako bi mere koje su planirane bile realizovane i kako bi postupanje NBS činilo celinu sa politikom koju sprovodi Vlada Republike Srbije u oblasti monetarne stabilnosti i fiskalne konsolidacije. Politika u NBS vodi se na odgovoran način, stabilnost dinara je vrlo važna za funkcionisanje svih segmenata Republike Srbije. Važno je veza između stabilnosti dinara i privede, a naša privreda beleži kontinuiran rast i razvoj. Daje se veća sigurnost domaćim ali i stranim investitorima koji pod odličnim uslovima ulažu u našu zemlju, a mi kao rezultat imamo nove fabrike i nova radna mesta.

Ako samo za 2018. godinu uzmemo u obzir podatke, oni nam govore mnogo. U prvom kvartalu 2018. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 6,5 milijardi dinara. Naplaćeni su prihodi u iznosu od 266,7 milijardi dinara. U martu mesecu deficit budžeta iznosio je 12 milijardi dinara. Na nivou opšte države u prvom kvartalu zabeležen je fiskalni suficit u iznosu od 3,7 milijardi dinara što je 0,4% BDP i primarni fiskalni suficit u iznosu od 45 milijardi dinara što je 4,3% BDP.

Uzevši sve u obzir, kao i to da su predlozi koji su danas pred nama, da nisu naišli na neke konkretne kritike, verujem da su i ovi predlozi dobri i ja, gospođo Tabaković želim vama da i dalje požrtvovano radite sa svojim timom na održavanju stabilnosti Srbije, a poslanici SNS će podržati vaše predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, postoji realna potreba da se urede obaveze pružaoca finansijskih usluga u svim fazama ugovaranja. Korisnik mora još u predugovornoj fazi da dobije sve informacije koje su neophodne kako bi mogao da donese pravu odluku o svojoj potrebi za nekom finansijskom uslugom.

Naročito je važno da korisnik bude upoznat sa svojim pravima, kao npr. da od ugovora na daljinu može da odustane pod određenim uslovima ili da ne mora da plati usluge koje nije tražio.

Ono što je jako važno, a nalazi se u odredbama u članu 2. jesu korisnici, odnosno odredbe koje će se primenjivati ne samo na fizička lica, već i na preduzetnike i poljoprivrednike čija će se prava i interesi dodatno štiti, s obzirom na to da nemaju na raspolaganju stručni kadar kao što to imaju privredna društva.

Primenom ranijih zakona uočeni su neki praktični problemi koji će primenom ovog zakona kada bude usvojen biti rešeni i otklonjeni, kao što su npr. posledice odustanka od ugovora.

Ono što je pozitivno, a što će u određenoj meri doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije, jeste činjenica da će finansijske usluge biti dostupnije, da će izbor pružalaca finansijskih usluga na tržištu biti veći i raznovrsniji.

Na taj način korisnici će moći da odaberu finansijsku uslugu koja u potpunosti odgovara njihovim potrebama.

Takođe, pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da oglašavaju svoje usluge u pravno izvesnijem okruženju i da zaključuju ugovore sa korisnicima, a da su njihova prava i obaveze detaljno uređene.

Na kraju bih posebno izdvojila mogućnost zaključenja ugovora u elektronskom obliku bez elektronskog potpisa, jer takav način zaključenja ugovora još uvek nije dovoljno rasprostranjen kod nas.

Dakle, usvajanje ovog zakona će u mnogome doprineti razvoju tržišta finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija svakodnevno šalje poruku da je sada stabilna i sigurna zemlja, ostvareni su posebni rezultati u oblasti makromonetarne stabilizacije i fiskalne konsolidacije. Na pravi način smo odredili prioritete i Vlada Republike Srbije je na pravi način ušla u teške i zahtevne reforme.

Prilagođavajući se situaciji u kojoj je naročito izražena namera da se stabilizuju finansije, Vlada Republike Srbije je uspela da Srbija ostane u grupi zemalja koje imaju najbolje fiskalne, makro-ekonomske i reformske rezultate.

Rezultati rada Narodne banke Srbije su značajni što Srbiji čini povoljnom destinacijom za investiranje. Nivo direktnih stranih investicija već prelazi milijarde evra, a stabilnost dinara stvara povoljne uslove za razvoj privrede.

Zahvaljujući novim fabrikama i novim radnim mestima, inflacija se kreće u granicama planiranih vrednosti što stvara uslove za sigurne plate i otvaranje novih radnih mesta.

Politička i finansijska stabilnost su međusobno uslovljene. Vlada Aleksandra Vučića i Vlada Ane Brnabić su dovele do konkretnih i vidljivih rezultata, a takođe mere koje sprovodi Narodna banka Srbije pospešuju planirane reforme i pružaju sigurnost građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman i ovoga puta ide u smeru sveukupnog razvoja Republike Srbije, baš kao i sama politika Vlade Republike Srbije.

Kod nas je dostignut visok standard zaštite korisnika finansijskih usluga, ali sve veći značaj elektronskog poslovanja utiče na brži razvoj novih finansijskih usluga, pa postoji potreba da se uredi pružanje finansijskih usluga na daljinu.

Prioritet Vlade Republike Srbije je unapređenje korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima i ako uzmemo u obzir privredu i državnu upravu, regulisanje ovih pitanja u oblasti finansijskih usluga zaista će doprineti sveobuhvatnom razvoju Republike Srbije.

Potrebno je na nedvosmislen način urediti prava korisnika finansijskih usluga, načine njihove zaštite, ali i uskladiti domaće zakonodavstvo sa pravom EU što će predlog ovog zakona, odnosno ovaj zakon i učiniti.

Amandman ide između ostalog i u pravcu jačanja poverenja korisnika u primeni savremenih tehnika ugovaranja, kao što su npr. elektronsko i mobilno bankarstvo. Na taj način korisnicima se pruža širok asortiman finansijskih usluga koje postoje na domaćem tržištu, uz potencijalno smanjenje troškova.

Srbija prati moderne trendove, pa se to odnosi i na finansijske usluge i na dalje treba raditi na unapređenju ovakvih propisa, zakonskih propisa koji će na adekvatan način pratiti realne promene.

Mora se urediti način na koji pružaoci finansijskih usluga oglašavaju i nude korisnicima finansijske usluge preko interneta ili drugih savremenih sredstava komunikacije. Građani i privredni subjekti su otvoreniji za korišćenje modernijih načina plaćanja, što znači da će se u budućnosti sve češće koristiti informacione tehnologije, pa i u smislu korišćenja finansijskih usluga.

Ugovaranje finansijskih usluga na daljinu je svakako jedan od načina unapređenja i razvoja finansijskog tržišta u Republici Srbiji, te smatram da je neophodno urediti prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja takvih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i načine ostvarivanja tih prava. To će nesumnjivo uticati na sveukupan razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, guverneru gospođo Tabaković sa saradnicima, ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, s obzirom na to da će se odredbe svakodnevno primenjivati na ponašanje građana i na odnose koji nastaju upotrebom platnih kartica. Trudiću se da građanima malo i približim ovu temu kako bi oni znali koje su to sve pogodnosti prilikom korišćenja platnih kartica.

Dakle, platne kartice kao instrument plaćanja sve češće se koriste, jer građani upravo prepoznaju njihove prednosti u odnosu na druge instrumente plaćanja, kako u država EU, tako i kod nas. Upravo zbog toga postoji potreba da se posebno urede poslovna pravila, jer na taj način će se podstaći dalji rast ove vrste bezgotovinskog plaćanja, ali sa druge strane zaštitiće se interesi korisnika platnih kartica i omogućiti pravedna tržišna utakmica.

Platne kartice pružaju brojne prednosti, kako za korisnike platnih kartica sa jedne strane, tako i za banke i za trgovce sa druge strane, ali na kraju doprinose državi i društvu u celini. Platne kartice služe za plaćanje roba i usluga, podizanje novca na bankomatima i za identifikaciju imaoca računa. One korisnicima pružaju kontinuiran pristup novcu na računu, jednostavnost pri plaćanju, a sve popularnija je i mogućnost plaćanja na internetu. Još jedna pogodnost je što ne postoji naknada za izvršenje ovih transakcija, što se tiče korisnika platnih kartica.

Što se tiče njihove sigurnosti u slučaju gubitka ili krađe platne kartice, odmah po prijavi izdavalac će je blokirati i na taj način korisnik će sačuvati novac, koji bi svakako bio izgubljen trajno kada bi taj novac bio ukraden.

Trgovci koji prihvataju kartična plaćanja uvećavaju svoj obim prodaje, a sa druge strane smanjuju mogućnost da budu žrtve pljačke, prevara i sličnih krivičnih dela.

Što se banaka tiče, one kroz delatnosti izdavanja platnih kartica imaju dodatne prihode, u smislu različitih naknada, ali istovremeno smanjuju se troškovi obrade gotovog novca, smanjuje se obim sive ekonomije i održava se stabilnost privrednog rasta.

Pozitivnim zakonodavstvom nisu uređena ova poslovanja sa platnim karticama, a posebno se moraju urediti međubankarske naknade, pa je donošenje ovog zakona neophodno i iz tog razloga. Ukloniće se određeni nedostaci koji su uočeni u praksi, imperativnim normama će se regulisati materija koja je od velikog značaja, pre svega za građane Srbije.

Kao poseban cilj donošenja ovog zakona navela bih ohrabrivanje na korišćenje platnih kartica, a u tom smislu da se platne kartice sve češće koriste u nekim drugim gradovima, a ne samo u Beogradu, jer ukoliko uzmemo analize koje su izvršene u obzir, u Beogradu je taj procenat 60%, dok je u drugim gradovima znatno niži. Na primer, u Nišu je to 5%, u Novom Sadu 4%, u Kragujevcu 2%.

Ovde bih kao pozitivnu stvar istakla pozitivne efekte koje će ovaj zakon imati na naše građane, a koji je usledio posle dogovora sa trgovcima i sa bankama, a koji se odnose uglavnom na smanjenje provizije, odnosno na smanjenje troškova uopšte.

Na kraju bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo sve predloge koji su danas pred nama u načelnoj raspravi, kao vid pružanja podrške Vladi koja vodi dobru politiku i u ovim oblasti, kao vid podrške gospođi Tabaković, guverneru, koja je sa svojim timom postigla fantastične rezultate. Verujem da će dalje mere NBS biti samo pozitivne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Reklamiram član 106. stav 3 i član 108.

Da, gospodine Živkoviću, pozivam se na član 106. i član 108. i ovo što sam vas spomenula ne daje vam pravo na repliku, jer po Poslovniku ne postoji replika.

Hoću da kažem da je na jako ružan način ovde rečeno da Vlada Republike Srbije ne radi dobro svoj posao i šta će preporoditi. Rad Republike Srbije, Vlada Republike Srbije će preporoditi grad Niš za koji Zorana Živkovića, naravno nije briga, i kakvi su to genijalni potezi Vlade Republike Srbije, jesu genijalni, jer će se stanovi za pripadnike snaga bezbednosti izgraditi u Nišu.

Genijalni potezi Zorana Živkovića su bili da pozove ljude da ne plaćaju struju u Nišu i sada su izvršitelji na vratima tih ljudi, a ne na vratima Zorana Živkovića, koji ovde lepo živi u Beogradu.

Ja vas molim da nastavite sa primenom člana 108. i da izričete opomene onim poslanicima koji zlonamerno u svojim govorima po amandmanima krše Poslovnik, na taj način što ne govore o dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 4. govori o načinu obezbeđenja finansijskih sredstava, iz čega zaključujemo da će Republika Srbija izdvojiti sredstva za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju komunalne infrastrukture, a ono što je najvažnije jesu sredstva koja će izdvojiti opštine i gradovi koji će biti spremni na to, u kojima će se graditi stanovi. To su sredstva koja se odnose na planska i urbanističko-tehnička dokumenta. Trenutno je šest gradova sposobno da uđe u prvu fazu projekta, među kojima je i grad Niš u kome će biti izgrađeno 188 stanova. Usvajanjem ovog predloga donećemo leks specijalis, zakon koji će po svojoj pravnoj prirodi imati veću snagu od zakona koji uređuju opšta pitanja. Da ne bude zabune, prema našem Ustavu moguće je doneti ovakav zakon koji će podržati, odnosno omogućiti realizaciju projekta i urediti je na drugačiji način od zakona koji spadaju u opšte propise.

Zbog značaja rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti, ali i eventualnih poteškoća koje se mogu javiti, pristupilo se izradi posebnog zakona koji će dovesti do uspešne realizacije projekta. Krajem 2017. godine Vlada Srbije je donela zaključak o formiranju Komisije za pripremu predloga projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Tada je iskazana potreba za ovim zakonom.

Pozdravljam nameru Vlade Republike Srbije da problem koji decenijama nije rešen sada trajno reši, jer pripadnici snaga bezbednosti to zaslužuju. U tome se ogleda ozbiljnost sa kojom Vlada Republike Srbije pristupa rešavanju pitanja koja su od presudnog značaja za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 108. koji u stavu 1. kaže: „O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući koji u tom trenutku vodi sednicu“.

I moje kolege su ukazale na povredu članova ovog Poslovnika. Ne samo da smo slušali o subvencijama za poljoprivredu i o najrazličitijim mogućim temama koje smo mogli da čujemo u javljanju po amandmanu, nego smo došli već do tog stadijuma da evo već druga nedelja mi raspravljamo o jednom predlogu zakona i, sada, u raspravi u pojedinostima mi imamo nešto na šta ste vi morali da ukažete, jer ste za zadnje dve nedelje mogli da čujete, a to je izvrtanje činjenica i to je unošenje zabune kod naših građana, odnosno kod javnosti.

Stalno se priča o tome koliko stanova je rekao koji ministar i da li je to hiljadu i nešto stanova ili pet hiljada stanova. Ja mislim da smo mi već apsolvirali do sada o kom broju stanova se radi. Ja vas molim da ne dozvolite na dalje ovakve povrede Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, oblast bezbednosti je važan segment i ako ga posmatramo kao deo ukupne državne politike, razvoj ovog segmenta stvoriće pretpostavke za ekonomski, socijalni, politički, dakle, sveukupni razvoj Republike Srbije.

Značaj i odgovornost posla pripadnika snaga bezbednosti nikako se ne sme dovesti u pitanje. Naprotiv, jako je važan za bezbednost čitave države, a sa druge strane, imamo situaciju da je mnogo nerešenih stambenih potreba upravo među njima. Odluka da se ovaj problem sistemski reši je i odluka da se doprinese rastu BDP-a u oblasti građevinarstva, rastu zaposlenosti, upošljavanju domaće građevinske industrije, porastu prihoda od poreza na imovinu, što u krajnjoj liniji utiče na sveukupan razvoj Republike Srbije.

Efekti koji se očekuju od usvajanja ovog predloga, odnosno od primene ovog zakona su isključivo pozitivni, a najvažniji su oni koji se odnose na građane Srbije. Ti efekti znače nove stanove, i to u Nišu, Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu za pripadnike snaga bezbednosti, tako da je suvišno i govoriti o značaju donošenja ovog zakona.

Svim jedinicama lokalnih samouprava Ministarstvo je poslalo upitnik kako bi se izjasnili o eventualnoj potrebi za stanovima, ali i spremnosti i mogućnostima da u ovakvom projektu učestvuju. Ja bih i ovom prilikom izrazila zadovoljstvo što je grad Niš jedan od prvih gradova u kojima će se graditi stanovi. U Nišu će biti izgrađeno 188 stanova i to je samo prva faza projekta. Dakle, sada se radi na izradi planske i urbanističke dokumentacije, usvojena je preparcelacija i u toku je sprovođenje ove prve faze projekta. Svakako da ovakav predlog zakona zaslužuje apsolutnu podršku narodnih poslanika i ja i ovim amandmanom idem u tom pravcu da podržim politiku Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i ovim amandmanom želim da ukažem na važnost donošenja ovog zakona, na to koliko će stambenih problema biti rešeno za pripadnike snaga bezbednosti.

Moram da kažem da me raduje to što ni u načelnoj raspravi, a evo i danas, u raspravi u pojedinostima o ovom predlogu zakona, mi nismo čuli nikakve konkretne zamerke, niti neke suštinske primedbe na sam predlog zakona.

Potpuno je jasno da postoji namera da se izgrade ovi stanovi i potpuno je jasno da ta namera može biti samo dobra, da namera da cena bude do 500 evra po metru kvadratnom može biti samo dobra i zaslužuje samo pohvale, a nikako kritike.

Normalno je da se zna da je cena do 500 evra, jer u Beogradu i u Nišu ne može biti jedna ista cena po kvadratu, ili u Beogradu i Vranju. Svakako, ni gradnja ne može koštati isto.

S druge strane, istakla bih da najmanje 80% od građevinskih proizvoda i materijala biće od domaćih proizvođača. Na taj način ovaj zakon imaće pozitivne efekte i na privredna društva, samim tim na razvoj jedinica lokalnih samouprava i na razvoj jedinica lokalnih samouprava i na razvoj privrede u celini.

Sasvim je jasno da su predloženi pravedni uslovi, da postoji namera da se spreče eventualne zloupotrebe, da će se istrajati u nameri da se trajno reši stambeno pitanje pripadnika snaga bezbednosti.

Rad na ovakvim predlozima pokazuje da sada imamo ozbiljnu državu u kojoj će pripadnici odbrane i bezbednosti imati mogućnost ne samo da se školuju, već i da žive na zavidnom nivou u stanovima koje će sami kupiti, a koji će, naravno, na neki način subvencionisati Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman u krajnjoj liniji se odnosi na sveukupan razvoj Republike Srbije, a ja u svojim govorima volim da spomenem grad iz koga dolazim, pa ću pričati o izmeštanju pruge koja prolazi kroz centar Niša. Ovo je ranije bilo samo na nivou neke ideje, želje ili plana. Danas smo svedoci realizacije jednog velikog projekta čiji je deo upravo grad Niš.

Vratila bih se na septembar 2017. godine kada je održana javna rasprava kojoj su prisustvovali vlasnici objekata i parcela koje će kasnije podleći eksproprijaciji. Prisustvovali su i predstavnici grada i Evropske investicione banke. Tada su rečene neke stvari koje su jako značajne za građane Niša, a naročito za one čije se parcele nalaze na toj trasi koja će se menjati, a to je da vlasnici tih nepokretnosti ni na koji način ne smeju biti oštećeni i tada je rečeno da će određenu sumu novca uložiti, kako grad Niš, kao jedinica lokalne samouprave, tako i Vlada Republike Srbije i Evropska investiciona banka.

Zbog izgradnje dvokolosečne obilaznice oko Niša, duge 22 kilometra, potrebna je eksproprijacija 1.628 parcela i 47 objekata na potezu od sela Popovac do sela Prosek na teritoriji opštine Pantelej. Inače, moram da kažem da je železnička obilaznica oko Niša deo jednog velikog projekta, a to je rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad, i to je projekat koji je ponovo vredan više stotina miliona evra.

U ovom trenutku, ono što bi zanimalo građane Niša jeste dokle se sa tim stiglo i ja ću reći informacije koje su negde od početka aprila. Dakle, urađeno je oko 1.500 rešenja za eksproprijaciju, oko 1.200 je već postalo pravosnažno, tako da iz grada Niša možemo da kažemo da se očekuje kraj tog postupka upravo krajem godine.

Ovo je još jedan veliki projekat za Niš. Iskoristila bih priliku da ponovo zahvalim ministru i Ministarstvu na tome što je grad Niš ponovo deo jednog velikog projekta koji će u konkretnom slučaju rešiti probleme građana koji su postojali godinama unazad. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući. Javila sam se malopre za povredu Poslovnika.

Mislim, da nije korektno kršiti Poslovnik na ovaj način. Prvo, tu je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Mi smo ovde čuli da vlast podnosi ne znam kakve amandmane i šta je to sada strašno što poslanici poslaničke grupe SNS podnose amandmane ali smo isto tako čuli i da ministri treba kod nas da dođu na obuku, da znaju kakve predloge zakona da pišu. Mene interesuje kod koga je ministar dok je bio ministar Šutanovac išao po uputstva kako da se pišu zakoni.

Sa druge strane povređen je član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Na žalost, meni Poslovnik ne daje mogućnost da se na pomen Niša uvek javim i da uvek istaknem kako je to DS vršila vlast u Nišu.

Ali ću reći, što je u skladu sa ovim Predlogom zakona, da samo mogu da budem zadovoljna što Vlada Republike Srbije ovoliko ulaže u Niš, jer na tom mestu koje je 1999. godine bombardovano, na lokaciji kasarne „Stevan Sinđelić“ će se sada izgraditi 188 stanova pripadnike snaga bezbednosti. Iz ovih razloga neću zloupotrebljavati Poslovnik, da ulazim u replike, ali iz ovih razloga bih vas samo molila da u buduće bar upozorite ljude da govore, odnosno poslanike, kolege da govore o tački dnevnog reda. Neću tražiti da se ovo glasa. Hvala.