Zahvaljujem, predsedavjući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govorili smo o važnosti poglavlja 27. životna sredina i klimatske promene, o važnosti tog poglavlja kako za EU, tako i za našu zemlju. Govorili smo i o izazovima koji su pred našom zemljom, ali smo isto tako istakli i nužnost obezbeđivanja finansijskih sredstava kako bi upravo u ovoj oblasti moglo da se napreduje brže i bolje.

Upravo zbog toga bih želela da istaknem primer dobre prakse, naravno, vezan za grad Niš. Radi se o tome da imam informaciju od prošle nedelje da je od strane Projektnog odbora usvojen projekat. Radi se o postrojenju za preradu otpadnih voda. Taj projekat je vredan 54 miliona evra. Radi se o projektu koji će se finansirati iz IPA 2018. programa. Osamdeset pet procenata tih sredstava će biti povučeno iz sredstava EU, a za 15% sredstava će garantovati Republika.

Ako ovo nije primer dobre prakse, onda ne znam šta je primer dobre prakse da moramo da radimo kvalitetne projekte i da na taj način možemo da dobijemo sredstva iz fondova EU.

Upravo izmene i dopune koje su predložne u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštite životne sredine će nam omogućiti da koristimo više sredstava i da lakše koristimo sredstva iz fondova EU.

Dakle, u Nišu će biti izgrađeno postrojenje dva glavna kolektora. Do njega biće rekonstruisani pojedini gradski kolektori i nekoliko naselja će dobiti kanalizacionu mrežu. Ovo je i više nego dobra vest za naš grad.

Želela bih samo da se vratim na period pre 2012. godine, kada je, nažalost, situacija bila dosta drugačija i kada je situacija i po pitanju zaštite životne sredine bila mnogo lošija.

Drago mi je da od 2012. godine pa evo do danas predstavnici SNS koji su preuzeli vlast u Nišu praktično imaju svest koja je na visokom nivou. Upravo se odnosi na zaštitu životne sredine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kao što sam navela u načelnoj raspravi, jako je važno da lokalna samouprava prati propise i mere Vlade Republike Srbije i u ovoj oblasti, dakle, u oblasti zaštite životne sredine.

U Nišu je u toku realizacija programa pod nazivom „Zeleni Niš“. Tu vidimo saradnju između Republike, između Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalne samouprave. Dakle, ugovor je zaključen sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Realizacija programa je počela juna ove godine.

Sprovode se aktivnosti na čišćenju i uklanjanju divljih deponija, pripremi terena za uređenje zelenih javnih površina na teritoriji grada, ali i na teritoriji prigradskih i seoskih opština, kao i ozelenjavanje javnih površina. Vrednost ovog programa je oko milion dinara i već je angažovano osam lica.

Takođe, u toku je postupak konkursa za sprovođenje javnih radova za angažovanje nezaposlenih lica u 2018. godini, koji su raspisali grad Niš i ponovo Nacionalna služba za zapošljavanje. Vrednost ovog programa je oko milion i 800 hiljada dinara i biće angažovano 14 lica.

Dakle, i lokalna samouprava, pre svega, mora da radi na tome da se poveća svest kod ljudi uopšte o temi zaštite životne sredine. LJudi moraju da znaju koliko je ova tema važna i ukoliko se i svi lično uključimo u zaštitu životne sredine, utoliko će i naš život biti lakši i bolji, ali utoliko i kvalitetniji, ali će sa druge strane i Vlada Srbije moći da radi na sprovođenju mera koje su planirane i da nastavi ka svom putu u vođenju Srbije evrointegracijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, vrlo često govorim o lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, pa ću se skoncentrisati na neke informacije iz Niša koje su vezane za temu zaštite životne sredine.

Dakle, grad Niš će biti prvi grad u Srbiji koji će dobiti stratešku mapu buke. Naime, Srbija ima obavezu da izradi strateške karte buke i akcione planove za pet aglomeracija, deo puteva, deo pruga i za Aerodrom Beograd do dana pristupanja EU. Ovaj projekat je pokrenut iz IPA fondova sa rokom izrade do 1. januara 2021. godine. Prvo će se uraditi pilot projekata za Niš da bi se to iskustvo kasnije primenilo i na ostale gradove i opštine u Srbiji. Radi se naravno o sveobuhvatnom dokumentu o izvorima i proceni nivoa buke u gradu. U toku je realizacija ovog projekta i planirana je za period jun 2018. – avgust 2019. godine, a vrednost projekta je 300.000 dinara.

Inače, u periodu od jula 2016. do jula 2018. godine, u sektoru za upravljanje zaštitom životne sredine u Nišu sproveden je upravni postupak u oblasti procene uticaja projekata na životnu sredinu, i to čak 57 projekata.

Takođe, izrađen je katastar javnih zelenih površina u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu u gradu Nišu. Ovaj katastar će imati veliki značaj u ekonomskom, upravljačkom, planerskom i edukativnom smislu. Cilj izrade katastra je uspostavljanje sveobuhvatnog informacionog sistema o javnim zelenim površinama u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu u gradu Nišu i utvrđivanje stvarnog stanja Fonda zelenih površina grada i njihovog prostornog rasporeda, veličine i funkcionalnosti.

Što se tiče tog katastra, namera je da katastar postane deo poslovnog sistema preduzeća i institucija koje se bave zelenim površinama grada Niša, odnosno da svakodnevni poslovi planiranja, uređenja i održavanja javnih zelenih površina budu u direktnoj sprezi sa ovim sistemom. Projekat će obezbediti integraciju podataka o javnim zelenim površinama, i to u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu grada Niša na jednom mestu i dostupnost svih tih podataka različitim korisnicima.

Dakle, ovo je dokaz da je Niš napredovao u smislu oblasti zaštite životne sredine. Sasvim sam sigurna da ćemo u narednom periodu nastaviti da pratimo preporuke Vlade Republike Srbije koje će svakako u ovoj lokalnoj samoupravi imati sigurnog partnera, kako bi se dalje radilo na poboljšanju ove oblasti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, proces EU integracija obuhvata i pregovore koji se odnose na životnu sredinu. Taj proces podrazumeva harmonizaciju propisa, izgradnju administrativnih kapaciteta, razvoj institucija, ali i obezbeđivanje finansijskih resursa.

Upravo izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti životne sredine treba da prevaziđu razlike koje postoje između našeg zakonodavstva i pravila koja se primenjuju u EU. Osnovni cilj predloženih izmena i dopuna jeste da se omogući korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova EU i sredstava IPARD fondova.

U 2014. godini održani su skrininzi za Poglavlje 27 - životna sredina i klimatske promene, a podskrining dokument je usvojen 2015. godine i poslat je Evropskoj komisiji.

Dakle, što se tiče zakonodavstva posebno su važni, ja bih bar naglasila, procesni aspekti prava životne sredine, koji obezbeđuju pravo na pristup informacijama, učešće javnosti prilikom donošenja odluka i odgovornost za štetu koja je pričinjena životnoj sredini.

Vrlo važne su i one oblasti koje su povezane sa kvalitetom vazduha, kontrolom zagađenja, tu je upravljanje vodama, upravljanje otpadom, genetskim modifikovani organizmi, ali je vrlo važna i saradnja i sa drugim zemljama po svim ovim pitanjima.

Do pre nekoliko godina životna sredina je bila problematično pitanje, odnosno problematično poglavlje, ali uz pokretanje nekih naših domaćih kapaciteta i uz pomoć nekih međunarodnih, preporučeno je otvaranje poglavlja. I, otvaranje ovog poglavlja predstavlja veliki izazov za Srbiju, jer ako uzmemo samo za primer upravljanje otpadom, možemo da znamo da u oblasti upravljanja otpadom moramo izgraditi više regionalnih sistema za upravljanje otpadom, sisteme za recikliranje otpada i korišćenje istog u energetici i proizvodnji, zatvaranje divljih deponija i bezbedno uklanjanje opasnog otpada.

Dakle, postoje neki planovi. Plan je da do 2028. godine sav otpad bude na sanitarnim deponijama, a moramo da znamo da mi godišnje proizvedemo 2,5 miliona tona otpada, a do 2030. godine neki plan je da budemo u mogućnosti da recikliramo čak polovinu tog otpada. To, naravno, podrazumeva izgradnju posebnih kapaciteta, to podrazumeva rad na projektima i, naravno, podrazumeva povlačenje sredstava iz fondova EU.

Naravno da bi učinak bio kompletan, lokalna samouprava mora da prati sve te propise, mere i potrebe koje se javljaju u oblasti životne sredine. Ja bih samo rekla da, evo, skoro je u Nišu Gradsko veće odobrilo četiri miliona dinara za uklanjanje divljih deponija.

Naime, na teritoriji svih pet gradskih opština u Nišu postoje 23 divlje deponije. Inicijativu za ovakav projekat dao je Sekretarijat za zaštitu životne sredine, pripremio plan po kome će JKP „Medijana“ postupiti i oni će ukloniti te divlje deponije sa teritorije grada.

Lokalne samouprave, naravno, očekuju pomoć ministarstva i naročito se ta pomoć odnosi na finansiranje neke projektno-tehničke dokumentacije. To je potpuno jasno. Zato je dobro što je budžet ministarstva povećan ove godine za nekih 16%, ali smatram da bi trebalo da se radi još više na povećanju budžeta tog ministarstva.

Dakle, radi se o vrlo važnoj oblasti za proces pristupanja Srbije EU, ali se ovde govori o oblasti koja je jako važna za poboljšanje životnog standarda naših građana.

Ja ću detaljnije govoriti u raspravi u pojedinostima, a sada bih samo želela da kažem da davanjem podrške ovom predlogu zakona, zapravo, mi dajemo podršku zdravijem i kvalitetnijem životu, a svakako, mere Vlade Srbije, koje postoje u ovoj oblasti, zaslužuju svu pažnju i podršku u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Javila sam se za povredu Poslovnika posle izlaganja kolege Vukadinovića. Ukazaću na član 107, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da je dostojanstvo Narodne skupštine povređeno rečima kolege Vukadinovića, pre svega iz razloga što se on, da tako kažem, nije ni drznuo da dođe na načelnu raspravu o ovim predlozima zakona, a takođe nije bio ovde sada ni u raspravi o pojedinostima o ovim predlozima zakona i mi od takvog poslanika slušamo kakve su zloupotrebe Poslovnika koje čine poslanici SNS. Nijedan poslanik SNS nije zloupotrebio Poslovnik kada se javio posle izlaganja Đorđa Vukadinovića.

Takođe, jako su mi simpatične njegove rečenice – ako bismo mogli da skratimo da se ne sedi toliko ili neka se dogovore vlast i opozicija. Očigledno da kolega više i ne zna gde pripada, ali to mu ne da pravo da narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Neću tražiti da se o ovome glasa. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se po povredi Poslovnika. Pozivam se na član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Kao što ste i sami videli, posle izlaganja Đorđa Vukadinovića, na šta ste i sami ukazali, kolega Vukadinović se javio po amandmanu, a replicirao je svima nama koji smo se javljali u prethodnom krugu po Poslovniku.

Pre svega, to je nemoguće, jer Poslovnik ne dozvoljava da neko čak ima i repliku na javljanje po Poslovniku, a da ne govorim o tome što se on javio po amandmanu.

Dakle, on će očigledno danas iskoristiti sve svoje vreme koje ima i iskoristiti javljanja da bi izazivao besmislene replike i povrede Poslovnika, koje nisu besmislene u smislu povrede Poslovnika, ali jesu u smislu onoga o čemu mi danas treba da pričamo.

Mi danas ovde treba da govorimo u raspravi u pojedinostima o vrlo važnom zakonu, o tome kako će se penzionerima povećati penzije, a on koristi svoja javljanja za odvraćanje pažnje na nešto drugo.

Ja vas samo molim, sa jedne strane iskoristiću priliku da vas zamolim da raspravu vratite u svoj tok i da se mi vratimo i da raspravljamo o amandmanima, a sa druge strane vas molim da ga ubuduće prekinete, bez obzira na to što znam i vidim da ste zaista jako tolerantni i da ne biste želeli da se vama stavi na teret da nekome niste dozvolili da govori. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam koliko puta ću se još danas javiti po povredi Poslovnika posle izlaganja kolege Đorđa Vukadinovića. Danas prosto možemo da izaberemo da li želimo da se javimo posle njegovog javljanja po Poslovniku ili za repliku ili po amandmanu ili kako god. Danas kolega Đorđe Vukadinović koristi javljanja da bi odvukao temu u potpuno drugom pravcu.

Član 103, radi se o zloupotrebi Poslovnika, stav 7, rekla bih. Dakle, molim vas da ubuduće ne dozvoljavate kolegi Vukadinoviću da zloupotrebljava Poslovnik, a da pri tome spočitava nama poslanicima SNS i poslanicima vladajuće koalicije kako zloupotrebljavamo Poslovnik i kako govorimo o nečemu što nije tema dnevnog reda. Dakle, meni je potpuno jasno da bi on voleo da danas bude u centru pažnje, ali on danas nije u centru pažnje. Danas je u centru pažnje povećanje penzija penzionerima u Republici Srbiji i rad Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja moramo posmatrati kao deo velikog državnog sistema u kome su na neki način svi segmenti uzročno-posledično povezani. Pre svega, tu mislim na privredu i na problem nezaposlenosti.

Namerno sam dala ovakav uvod jer želim da kažem da je danas za grad Niš veliki dan. Danas i sutra se otvaraju dve nove fabrike u Nišu. Austrijska kompanija „Cumtobel“ u Nišu već zapošljava oko 300 ljudi, a danas se otvorilo još 1.100 radnih mesta. Govorim o investiciji koja je vredna 30,6 miliona evra.

Danas je Aleksandar Vučić na otvaranju fabrike u Nišu rekao da je ponosan na nova radna mesta, na promet ove fabrike koja će biti oko 120 miliona evra i kako je to veliki značaj ne samo za grad Niš, već i za čitavu Republiku Srbiju.

Filipinska kompanija „Imi“ biće otvorena u Niškoj Banji na površini od oko 14.000 kvadrata i zaposliće 1.250 radnika, od kojih će 500 biti inženjeri. Dakle, grad Niš se bliži ostvarivanju plana da se sadašnji 26.000 nezaposlenih taj broj svede na ispod 20.000.

Takođe, Niš prednjači po privlačenju stranih investicija jer je poslednjih nekoliko godina uloženo oko 150 miliona evra, otvoreno devet novih fabrika sa više od 10.000 radnih mesta.

Želim da istaknem i to da se pregovara o novim fabrikama, novim radnim mestima i to jednim delom popunjava penzioni fond. U ovom trenutku grad Niš radi na više od 30 infrastrukturnih projekata vrednih više od 100 miliona evra.

Meni je jako žao što danas nisam u Nišu na otvaranju fabrika, ali evo i sa ovog mesta mogu da se borim za politiku koju podržavam, a to je politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako se menjaju okolnosti u ekonomiji i društvu uopšte, tako se i penzioni sistem mora prilagođavati, jer postoji verovatnoća da zapadne u krizu.

Rast rashoda koji je bio brži od rasta prihoda, nepovoljan odnos broja penzionera i broja osiguranika, učešće rashoda za penziju u BDP-u u 2012. godini, koje je iznosilo preko 13% su sve razlozi koji su naš penzioni sistem doveli u krizu, a isplatu penzija u 2012. godini pod veliki znak pitanja.

Ono što je obeležilo 2014. godinu jesu mere fiskalne konsolidacije, jer pokrivanje deficita za redovnu isplatu penzija je postalo veliki pritisak za budžet.

Vlada Republike Srbije je tada na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem se u ovoj oblasti susrela sa ozbiljnim problemima koje je trebalo hitno rešavati i tada je predložen Zakon o privremenom uređenju načina isplata penzija kojim su penzije smanjene.

Uštede na mesečnom nivou iznosile su oko dve milijarde dinara. Upravo kao rezultat teških mera, ali i odgovorne ekonomske politike ova Vlada sada može da predloži donošenje zakona koji će značiti povećanje penzija.

Penzioneri će oktobarsku penziju, koja se isplaćuje u novembru dobiti sa uvećanjem, kao i sve penzije na dalje. Usvajanjem ovoga predloga zakona biće ukinut Zakon o smanjenju penzija najkasnije do 30. septembra.

Vlada Republike Srbije je i u ovoj oblasti pokazala ozbiljnost i visok stepen odgovornosti prema našim najstarijim sugrađanima, ali i prema svim građanima Republike Srbije, jer je ovo deo jednog velikog državnog sistema. U skladu sa tim ću ja i podržati ovaj Predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, svakako moramo da krenemo od teških mera fiskalne konsolidacije koje su dale pozitivne rezultate, dovele javne finansije na određeni stepen stabilnosti i sada postoje realni uslovi da se radi dalje na unapređenju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ono što bih želela posebno da istaknem jeste da se u ovom Predlogu zakona mogu videti mere Vlade Srbije koje nisu restriktivne, dakle, sve mere koje prožimaju ovaj zakon su pozitivne i odnose se sa jedne strane kako na unapređenje položaja korisnika penzija, tako sa druge strane i na unapređenje nekih različitih administrativnih postupaka i procedura.

Želela bih da podsetim i na 2010. godinu kada je deficit u budžetu bio 4,6% i na 2012. godinu kada je bio čak 6,8%, a da je pritom stopa nezaposlenosti 2010. godine bila 19,2%, odnosno 2012. godine 23%. Dakle, dok su oni koji su ranije bili na vlasti isplaćivali penzije iz kredita, zaduživali se, i to uglavnom tokom svojih različitih izbornih kampanja i dok su radili na prodaji društvenog kapitala kako bi povećavali penzije da bi ostali na vlasti, danas Vlada Republike Srbije pokazuje visok stepen odgovornosti i može da omogući penzionerima bolji standard. Ovo je naravno rezultat sprovođenje različitih mera Vlade Srbije koje se odnose na razvoj privrede, na smanjenje stope nezaposlenosti, na suzbijanje sive ekonomije. Kad smo kod novih radnih mesta, ja bih želela da kažem da će predsednik Aleksandar Vučić u Nišu 28. i 29. septembra otvoriti dve nove fabrike, i to fabriku „Cuntobel“ u Nišu i fabriku IMI u Niškoj Banji.

Dakle, to je politika koju ja podržavam, politika prosperiteta, politika razvoja privrede, politika koja daje mogućnost da se povećaju plate i penzije, politika stabilnosti i socijalne sigurnosti. U skladu sa tim ću ja u danu za glasanje i podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ne znam odakle da počnem. Pre svega moram da kažem da sam se ja javila posle izlaganja kolege Zorana Živkovića i da su svi poslanici pre mene dobili reč, ali ja ću se vratiti na to izlaganje kolege Živkovića.

Mi smo čuli jednu rečenicu o njegovom amandmanu. Sve ostalo su bili hvalospevi koje je on iznosio o sebi i o tome kako je on bio uspešan kada je bio na vlasti. Bio je uspešan tako što se nije brinuo mnogo o povećanju plata i penzija…

Koji član? Član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Član 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo.

Član 108. – o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Dakle, dozvolili ste poslaniku Zoranu Živkoviću da ovde govori hvalospeve o tome kakav je on bio kada je bio na vlasti.

On je bio takav što je uzeo 500 miliona evra za nepostojeće vinograde. On je bio takav što je zloupotrebljavao položaj premijera. On je bio takav što je radio samo privatizacije i prodaje društvenog kapitala. On je bio takav što se zaduživao i iz toga isplaćivao plate i penzije.

A, ovde danas slušamo hvalospeve i ovde se danas takvom poslaniku dozvoljava da govori da poslanici SNS i da ministri u Vladi Republike Srbije iznose laži. Ministri su i u načelnoj raspravi izneli činjenice koje govore o tome na koji način će se sada povećati penzije.

Molim vas da sednicu vratite u svoj tok. Molim vas da sledeći put, vi ste dali kolegi opomenu, ali da sledeći put reagujete na strašne uvrede i na strašne psovke koje ovde poslanici SNS, a vidite kako svi sedimo mirno i niko ne viče i niko se ne svađa i niko ne priča psovke u parlamentu, molim vas da sledeći put povedete računa o dostojanstvu Narodne skupštine. Hvala.