Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, naravno da predlažem da se ovaj amandman gospode ne prihvati, jer kako je i u obrazloženju rečeno – jer je osnovni oblik predloga „s“ a ne „sa“. Dozvolite da tim povodom kažem samo dve rečenice.
Predlagači amandmana su predložili ovaj oblik koji koristi nama susedne država. Isti predlagači amandmana nas svakodnevno bombarduju sa predlogom „delatnik“, „delate“. To nama susedna država govori takvim rečnikom. Kod nas se lepo u rečniku kaže, na strani 327. knjiga 5 našeg rečnika, da to znači raditi.
Molim gospodina Pavićevića da to više ne koristi u ovoj Skupštini, jer Hrvati kažu prosvetni delatnik, pa će nam još uvesti i sutra reči umesto ovce travopas, a prekosutra umesto voza munjovoz, a za dan iza, treći dan će umesto kondukter „munjovoznikartorukobušć“. Eto, dame i gospodo, vidite iz kog rečnika nam on svakodnevno ovde ubacuje. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, meni je drago što moj prethodni govornik koristi to izdanje, ali ja vas moram upozoriti, vas narodne poslanike a i naučnu javnost koja ovo prati, nažalost, da gospodin Pavićević nije u pravu. Razlog broj jedan – ja koristim rečnik Matice srpske iz 1971. godine, sa šest knjiga, evo ih ovde, doneo sam ih svih šest, a on koristi samo jednu. U knjizi šest, dozvolite da ipak kažem, na strani 650, delatnik, kaže - radnik. Pitam gospodina pred našom naučnom javnošću, ne samo naučnom nego i građanima Srbije, ko u Srbiji govori delatnik? Svaki naš građanin kaže – radnik.
Drugo, u Hrvatskoj Hrvati kažu – prosvetni delatnik. To vi znate, gospodine Pavićeviću. I oni kažu – „s“ a ne ovo, „s“ i „a“ ste uzeli iz njihovog jezika. I vi nama uporno danima hoćete ovde da poturate tzv. hrvatski književni jezik, koji ne postoji. I molim vas, a ja znam da vi to pratite, iako ste docent, naša Srpska akademija izdaje rečnik koji se zove „Rečnik srpskohrvatskog jezika“ jer ne postoji hrvatski jezik, postoji samo srpski jezik koji su Hrvati posudili od nas Srba. Toliko da znate. I nećete nam uspeti poturiti te reči, jer nikada nećete građanima Srbije reći da delaju nego da rade. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas materija iz visokog obrazovanja. To je tema vezano za rektore univerziteta, dekane fakulteta i direktore viših i visokih strukovnih škola.
Visoko obrazovanje u Srbiji, dame i gospodo spada u red sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje, tako da je čitav obrazovno-vaspitni sistem od jednog evropsko prestižnog nivoa potonuo, nažalost u poslednjih 10 godina u najveću krizu u čitavoj istoriji ove strateške delatnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana su pretpostavke demokratije, oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi. Zato mnoge vlade u Evropi, a i čitavom svetu, u svojim programima daju obrazovanju i vaspitanju značajno mesto prilikom izbora pojedinih Vlada pojedinih zemalja.
Naše predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je dao značajno mesto vaspitanju i obrazovanju u ekspozeu kojeg je podneo nama narodnim poslanicima 27. aprila, gospodnje 2014. godine. Poštovane dame i gospodo, posvetio je naš premijer četiri strane teksta u svom ekspozeu ovoj važnoj i strateškoj delatnosti, više nego što su pojedini bivši premijeri posvetili čitavim ekspozeima.
Moram da kažem, dame i gospodo, poslednjih 10 godina, odnosno bivši režim čitav sistem vaspitanja i obrazovanja doveo je u veoma tešku situaciju u jedno teško stanje koje karakteriše etatizacija sistema vaspitanja i obrazovanja, politizacija tog istog sistema, birokratizacija o kojoj danas govorimo, baš o dekanima i rektorima, antipedagogizacija koja je izuzetno bitna, jer za posledicu antipedagogizacije imamo nasilje i u porodicama, ovih dana smo imali i tako dalje, jer smo vaspitanje izbacili iz vaspitno-obrazovnog sistema, komercijalizacija, sorošizacija, kvazi reformatorstvo, testomanija, neefikasnog čitavog sistema i, dame i gospodo, loši udžbenici u kome cveta kriminal i korupcija.
Dubina ponora vaspitno-obrazovnog sistema posebno visokog obrazovanja koji nas je doveo, da kažem, bivši režim, traži mobilne i stručne timove, kako u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, tako i na fakultetima, posebno na katedrama za pedagogiju, jer oni su zaduženi za temeljnu viziju obrazovnog sistema, to upravo čini i naše Ministarstvo ovih dana.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako ovim putem ne krenemo čekaju nas nova lutanja, čekaju nas nova posrtanja, gubljenje vremena i šansi i novi porazi na ispitu, ali ovog puta bez popravnog. Zbog toga prosvetni radnici, dekani, rektori, pa i direktori škola, da odemo malo i u srednje obrazovanje, trebaju više biti prisutni u medijima, oni su danas maćehinskom i uniženom položaju u medijima, a medijski šund i praznoslovlje raznih neznalica vrše nasilje nad gledalištem. Mediji su deformisani, deformisali su svoju funkciju u kulturnom i pedagoškom polju. Zdravlje naše dece i studenata su pri dnu prioriteta medija, a nasilje i huliganstva su na višem nivou.
Isto tako način izbora dekana i rektora i direktora strukovnih škola, visokih škola trebaju se zakonski menjati. O tome dame i gospodo kao narodni poslanici danas trebamo progovoriti, pa ne bi onda dolazilo tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju.
Mora se osigurati veći uticaj države na izbor dekana nego što je to bio slučaj do sada. To trebamo učiniti, jer neki dekani fakulteta i rektori, počesto su korumpirani, zaista korumpirani. To dokazuje i činjenica da su pojedini hteli mimo zakona treći mandat, zbog čega je posledica donošenja tumačenje Zakona člana 54. o visokom obrazovanju. Čak su senati pojedinih univerziteta donosili nedavno o tome odluke, što je delovalo šokantno među, ne samo univerzitetske profesore, nego široku društvenu javnost.
Međutim, moram da kažem da nije istina što su moji prethodnici govorili iz opozicionih klupa, upravo Ministarstvo prosvete, na čelu sa gospodinom Verbićem je bilo na visini svog zadataka, pa je pre ovog tumačenja izdalo i pre izbora, povodom toga izdalo tumačenje upravo onako kako ćemo mi danas i sutra u Narodno skupštini Republike Srbije, jer smo videli iskustva prethodnih 10 godina šta se dešavalo, ja ću pokušati to zaista primerima i pokazati.
Da su i koliko su pojedini dekani korumpirani, a i pojedinci, čak usudio bih se reći u bivšim ministarstvima prosvete, pokazuje i činjenica da su otvorili mimo zakona, a to znači mimo akreditacije, verovali ili ne, ovo su izveštaji inspekcije, 100 tzv. isturenih odeljenja matičnih fakulteta. Evo, to je posledica zašto mi govorimo o dva, tri, četiri mandata. Svi bivši ministri prosvete, sva četiri prosvetna inspektora morali su, a nisu snosili odgovornost, zbog ova 104 odeljenja i zbog toga danas u ovoj Narodnoj skupštini trebamo govoriti o dva, tri ili četiri, pet mandata.
Isti ti dekani dozvolili su pojedinim profesorima obavljanje u isto vreme dve profesure sa punim radnim i penzionim stažom, što je nezabeleženo u istoriji prosvete i pedagoških ideja, po mojoj proceni negde oko 400, 500 je takvih. Imam jedan takav sličan primer u ruci, gde je trebao biti izbran direktor jednog instituta koji je u isto vreme obavljao puno radno mesto u drugoj susednoj republici. Upravo, gospodin ministar Verbić mu nije dao saglasnost i sprečio je ovaj izbor. Mogao bih vam mnogo primera takvih naći u zadnjih desete godina.
Ima profesora koji su izvodili nastavu, a dekani im dozvoljavali, rektori, na četiri, pet, šest, sedam i deset fakulteta, a jedan je na 24, imam papire na 24 fakulteta. Isti ovaj koji je u dve države izvodio je 18 predmeta u susednoj državi na Fakultetu političkih nauka. Eto, dame i gospodo zbog čega je bitan ovaj zakon. Ima jedan dekan koji je bio 20 godina dekan iako su svi zakoni, kako kolega Martinović reče i od 2002. godine, a čak i oni pre 2002. godine ograničeni bili mandat.

  Uz dužno poštovanje, molim vas, da li mogu da kažem. Ako mi dozvoljavate da obrazložim, ako ne ja ću prekinuti.
Gospodine potpredsedniče Skupštine ovde je reč o izboru dekana i rektora, a to su pojedinci, nije valjda na odmet da govorimo i o pojedinačnim slučajevima ako su u pitanju dekani i deformacije koje se dešavaju. Upravo i donosimo tumačenje zakona zbog deformacija koje se u praksi dešavaju. Ako vi smatrate da ne treba, ja neću.

  Ja sam govorio da ima jedan takav, nisam pojedinačno i neću o imenima, ali o pojavi hoću, upravo to traže profesori univerziteta i građani Srbije, a to je i zadatak ove Skupštine i nalazi se na dnevnom redu.
Dakle, ja govorim o pojavi i nisam govorio o imenima. Dakle, ova vlast, da kažem i ovo ministarstvo jedno takvom nije dalo dozvolu pošto je bio u susednoj državi. Ovo je za primer i zbog toga upravo donosimo tumačenje ovog zakona da ne mogu biti više od dva mandata.
Što se tiče mandata dekana i člana 54. Zakona o visokom obrazovanju, tu je stvar gospodo narodni poslanici, veoma jasna, ali mandat dekana i rektora ili direktora visokih škola traje tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora i tačka.
Međutim, i prethodni zakoni, moram reći, kao što je i naglasio gospodin prof. Martinović, još od 2002. godine su tako kodifikovali ovu materiju, ali, ovo je važno, ali se nije poštovao zakon što je bila opšta karakteristika zadnjih 10 godina i o tome gospodine potpredsedniče moramo progovoriti, jer upravo zbog toga to donosimo ovde.
Naravno, da su to radili uz znanje, verovatno bivših vlasti, jer ne može se desiti da se vrši treći mandat bez znanja Ministarstva, jer je to inspekcija od prethodnih ministara, bila je inspekcija prethodna i načelni, koja ga je, ovaj ministar Verbić smenio na zadovoljstvo svih prosvetnih radnika u ovoj državi, a i građana Srbije.
Po neki su menjali, kako gospodin dr Orlić reče, i nazive fakulteta ili samo slovo u nazivu, ne bi li ostali dekani. Zbog toga to govorimo danas. Neki su imena menjali.
Upravo smo ovih dana zahvaljujući našem ministru, jednom onemogućili da bude preko 20 godina dekan, izborom koji je završen na jednom univerzitetu. Tako su oni postojali ono što sam ja rekao, a narodni poslanici danas u ovom parlamentu ponovili gospodari života i smrti svojih profesora i studenata, jer su radili šta su hteli.
Ni jedno unapređenje profesora u više znanje nije moglo biti unapređeno bez obzira na reference, bez privole pojedinih dekana, ne svih, ima časnih i čestitih, ali pojedini zaista i danas smo dobili ovih dana u Odbor za obrazovanje, pojedine žalbe koje su nas na neki način šokirale, jer se radi o tragedijama pojedinih prosvetnih radnika, profesora, a i njihovih porodica.
Neki su stavljali unapređenje na dnevni red čekajući po tri godine i četiri itd, upravo iz razloga što su imali treći i četvrti mandat itd. Neki su profesori izgubili radna mesta, a ima i danas takvih slučajeva, zato tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju i ograničenju, gospodine potpredsedniče, mandata danas gledaju svi univerzitetski profesori, verujte, jer su jako zainteresovani da vide kako ćemo mi odluku doneti.
Nije tačno što prethodni govornici su govorili iz opozicionih klupa, naše Ministarstvo izuzetno dobro postupilo i postalo da kažem okružnicu ili pismo gde je upozoravalo pre izbora da ne mogu učiniti ovo o čemu sam ja govorio.
E sada vidite, to tumačenje člana 54. po meni ima tri funkcije, prvo – podizanje kvalitete rada visokoškolskih ustanova, a to znači da ukoliko je dva mandata dekan, onda verovatno će se i bolje zalagati za bolji kvaliteta. Drugo – smanjenje mogućnosti korupcije, to je sistemski jedan zakon gde bar sistemski možemo delovati. Treće – obezbeđenje veće mogućnosti za dostupnost funkcije dekana, rektora i direktora visokih škola.
I na kraju dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate, da date snažnu podršku ovom tumačenju zakona, pogotovo vas iz opozicionih klupa, ali žao mi je pošto vas nema nego četvoro, to dokazuje koliko zaista držite do ovog visokog obrazovanja, jer ćete bar na taj način vi i, pa makar i bar malo pokušati da umanjite odgovornost prethodnih ministara u zadnjih 10 godina, a oličenih u vašoj vlasti, bivšem režimu. Hvala lepo.

  Ja sam govorio da ima jedan takav, nisam pojedinačno i neću o imenima, ali o pojavi hoću, upravo to traže profesori univerziteta i građani Srbije, a to je i zadatak ove Skupštine i nalazi se na dnevnom redu.
Dakle, ja govorim o pojavi i nisam govorio o imenima. Dakle, ova vlast, da kažem i ovo ministarstvo jedno takvom nije dalo dozvolu pošto je bio u susednoj državi. Ovo je za primer i zbog toga upravo donosimo tumačenje ovog zakona da ne mogu biti više od dva mandata.
Što se tiče mandata dekana i člana 54. Zakona o visokom obrazovanju, tu je stvar gospodo narodni poslanici, veoma jasna, ali mandat dekana i rektora ili direktora visokih škola traje tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora i tačka.
Međutim, i prethodni zakoni, moram reći, kao što je i naglasio gospodin prof. Martinović, još od 2002. godine su tako kodifikovali ovu materiju, ali, ovo je važno, ali se nije poštovao zakon što je bila opšta karakteristika zadnjih 10 godina i o tome gospodine potpredsedniče moramo progovoriti, jer upravo zbog toga to donosimo ovde.
Naravno, da su to radili uz znanje, verovatno bivših vlasti, jer ne može se desiti da se vrši treći mandat bez znanja Ministarstva, jer je to inspekcija od prethodnih ministara, bila je inspekcija prethodna i načelni, koja ga je, ovaj ministar Verbić smenio na zadovoljstvo svih prosvetnih radnika u ovoj državi, a i građana Srbije.
Po neki su menjali, kako gospodin dr Orlić reče, i nazive fakulteta ili samo slovo u nazivu, ne bi li ostali dekani. Zbog toga to govorimo danas. Neki su imena menjali.
Upravo smo ovih dana zahvaljujući našem ministru, jednom onemogućili da bude preko 20 godina dekan, izborom koji je završen na jednom univerzitetu. Tako su oni postojali ono što sam ja rekao, a narodni poslanici danas u ovom parlamentu ponovili gospodari života i smrti svojih profesora i studenata, jer su radili šta su hteli.
Ni jedno unapređenje profesora u više znanje nije moglo biti unapređeno bez obzira na reference, bez privole pojedinih dekana, ne svih, ima časnih i čestitih, ali pojedini zaista i danas smo dobili ovih dana u Odbor za obrazovanje, pojedine žalbe koje su nas na neki način šokirale, jer se radi o tragedijama pojedinih prosvetnih radnika, profesora, a i njihovih porodica.
Neki su stavljali unapređenje na dnevni red čekajući po tri godine i četiri itd, upravo iz razloga što su imali treći i četvrti mandat itd. Neki su profesori izgubili radna mesta, a ima i danas takvih slučajeva, zato tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju i ograničenju, gospodine potpredsedniče, mandata danas gledaju svi univerzitetski profesori, verujte, jer su jako zainteresovani da vide kako ćemo mi odluku doneti.
Nije tačno što prethodni govornici su govorili iz opozicionih klupa, naše Ministarstvo izuzetno dobro postupilo i postalo da kažem okružnicu ili pismo gde je upozoravalo pre izbora da ne mogu učiniti ovo o čemu sam ja govorio.
E sada vidite, to tumačenje člana 54. po meni ima tri funkcije, prvo – podizanje kvalitete rada visokoškolskih ustanova, a to znači da ukoliko je dva mandata dekan, onda verovatno će se i bolje zalagati za bolji kvaliteta. Drugo – smanjenje mogućnosti korupcije, to je sistemski jedan zakon gde bar sistemski možemo delovati. Treće – obezbeđenje veće mogućnosti za dostupnost funkcije dekana, rektora i direktora visokih škola.
I na kraju dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate, da date snažnu podršku ovom tumačenju zakona, pogotovo vas iz opozicionih klupa, ali žao mi je pošto vas nema nego četvoro, to dokazuje koliko zaista držite do ovog visokog obrazovanja, jer ćete bar na taj način vi i, pa makar i bar malo pokušati da umanjite odgovornost prethodnih ministara u zadnjih 10 godina, a oličenih u vašoj vlasti, bivšem režimu. Hvala lepo.

  Evo, gospodine predsedavajući, nemam nameru da izazovem, ovo što rekoste, repliku, ali prosto zbog građana Srbije i zbog prosvetnih radnika koji nas gledaju.
Ja sam citirao već iz rečnika, ovde imam pet rečnika, šta znači čestit, dakle, moralno čist. Svi mi koji smo završili fakultete, a verujem i gospodin docent, smo bar što se tiče društvenih nauka učili pedagogiju. Jedna od nastavnih jedinica tada kada smo slušali jeste bila i ličnost nastavnika.
Kada se govori o ličnosti nastavnika ili profesora centralno mesto stoji - moralno čist. Prema tome, nema čak ni razloga posebno donositi zakon o moralnom čistunstvu. Znači, jedna od karakteristika nastavnika, to smo učili u pedagogiji, a ja verujem da i docent, poštovani docent, pošto je na Fakultetu političkih nauka, da i danas oni slušaju studenti političkih nauka pedagogiju i jedna od osnovnih karakteristika i danas stoji – moralno čist nastavnik. To se podrazumeva.
S tim više, pošto smo to dok je gospodin ministar bio ovde raspravljali, što nema statuta fakulteta, bar se ja nadam, a pregledao jedno dvadesetak, gde ne stoji pored ostalog da ova moralna vrednota nastavnika. To je stvar moralne, stvar ličnosti, a ja znam da ima i onakvih o kojim poštovani docent govori. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo danas kritike na račun ovih zakon, na račun gospodina ministra posebno, predstavnika jednog Demokratske stranke. Gospodine ministre Verbiću, seli ste u ministarsku fotelju u najteže vreme, vreme u kojem vaspitno-obrazovni proces ste zatekli pun etatizacije, politizacije, birokratizacije, antipedagogizacije, komercijalizacije, sorošizacije, testomanije, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, neefikasnost, loši i skupi udžbenici. Upravo ste tu seli, a vama prigovaraju oni čiji su ministri doveli vaspitno-obrazovni sistem u situaciju u kojoj se nalazimo. Toliko o tome.
Poštovani narodni poslanici, samo ću reći nešto o zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava i o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Pre toga, dozvolite, gospodine ministre, da vam kažem da i ovaj zakon, upozoravam i gospodu narodne poslanike a i srpsku javnost, ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.
Naravno, da ne zaboravimo, gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkvalitetniji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlade, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas. Iliti, ekspoze je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkonkretniji od svih u modernoj istoriji Srbije. Na stranici 48 spomenutog ekspozea, pored predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je rekao, citiram: „Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom, a ne bi bilo ni moralno.“.
Ovaj predlog zakona je u obostranom interesu dve prijateljske i bratske zemlje. To prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, je građeno na istorijskim, kulturnim i duhovnim vezama. Reći ću nešto kratko o tome, da bi mogli shvatiti zbog čega je jako bitan ovaj zakon i zašto predlažem da ga usvojimo jednoglasno, i pozicija i opozicija.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetni trag, dajući veliki doprinos razvoju srpske nauke, srpskog univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, ako hoćete, i stripa. Kralj Aleksandar I Karađorđević smatran je prijateljem Rusa. Upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Da vas podsetim, poštovana gospodo narodni poslanici, u svetu postoje 64 ruska doma, ali samo je beogradski namenjen druženju Srba i Rusa. Neke najlepše zgrade, ako hoćete i kuće, u Beogradu projektovale su upravo ruske arhitekte.
Do 1925. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca funkcionisalo je 17 ruskih škola. Srbi i Rusi kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Ponavljam još jednom – Srbi i Rusi kao dva naroda nikada nisu bili u ratnom sukobu. Naprotiv, mnogi Srbi preteći i prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji, Novaju Serbiju i Slaveno Serbsku Republiku.
Nadalje, Rusija je bila jedina spoljni politički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, dakle u toku Karađorđeva ustanka. Poštovani narodni poslanici, Petar drugi Petrović Njegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog – mol se Boga i drži se Rusije, je 6.3.1833. godine u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda.
U srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira. U balkanskim ratovima Rusi su u srpskim redovima dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24.7.1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikola drugog Romanova, koji je 27.7.1914. godine šalje čuveni odgovor, citiram – Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju. Završen citat.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva preko 26 miliona života Rusa dalo je život i oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, a svaki treći, odnosno četvrti Srbin isto je ugradio u temelje slobode, a za slobodu Beograda dalo je 1.000 života Rusa. Mi i Rusi smo narodi istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, jezika i to nas povezuje.
Gospodo narodni poslanici, čuveni Dositej Obradović je bio izvor pokušaja da se preokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je prosvetitelj, on je zapadnjak, govori nekoliko jezika. On se divi engleskoj kulturi, on tvrdi da su Engleskinje najbolje žene na svetu, a čim je prešao Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio, kako znate sklon Austriji, rekao mu je, citiram – okreći se Rusiji. Završen citat.
Poštovani narodni poslanici, da bi shvatili ovaj sporazum, pozadinu, moram da vam kažem da je ono što vi znate Rusija velika zemlja. Velika je ruska kultura, nauka, književnost, veliko je rusko obrazovanje. Srbija je mala zemlja, ali ima veliku kulturu, veliku književnost, veliku nauku i obrazovanje. One se prožimaju, nadopunjuju. Kolika je zaista ruska kultura i rusko obrazovanje i književnost velika, neka vam ilustruju ove reči koje ću sada izgovoriti. Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo, svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Srbija treba da usvoji ovaj zakon o potvrđivanju i mi narodni poslanici, Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rusije o uzajamnom priznavanju ekvivalencije javnih isprava i o stečenom obrazovanju i u naučnim nazivima, jer će od toga najviše imati koristi dva bratska naroda, dve države i dve intelektualne elite.
Zato vas dame i gospodo narodni poslanici pozivam, posebno vas iz opozicionih klupa da glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na taj način doprineti afirmaciji međusobnih prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije, a kao bivši režim niste to činili na zavidnoj razini, a govoreći o toj zemlji u ovim klupama, u ovoj Narodnoj skupštini, da su bivši poslanici sarađivali sa guberijom. Ujedno ćete pridoneti na taj način modernizaciji Srbije koja dobro sarađuje i sa istokom, i sa zapadom i sa severom i sa jugom i za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije.
Na kraju, gospodine ministre, nisu u pravu oni koji su pokušali danas da vas kritikuju. Zato prvo, što ste vi uveli red u inspekcije, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, uveli red među načelnike školskih uprava, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine ministre Verbiću, uveli sistematizaciju radnih mesta u vašem Ministarstvu, a prethodna četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, sprečili birokratizaciju jednim delom korupciju u visokom obrazovanju oličenu skoro u nasilnom htenju trećeg mandata dekana, a vi ste to ipak sprečili. I, gospodine ministre Verbiću, pripremili ste izuzetnu raspravu o Zakonu o udžbenicima, temeljitu sa svim subjektima i nadam se da ćemo uskoro ga razmatrati u ovoj Skupštini i da će to biti velika brana korupciji u vaspitanju i obrazovanju.
Na koncu, moram da kažem ovu rečenicu, vašom zaslugom gospodine ministre, a i ovom Skupštinom i gospođom predsednicom, i predsedavajućim, osigurali ste zakonsko formirani Nacionalni savet za visoko obrazovanje, jer prethodnici to nisu učinili, jer su se u nacionalnim savetima, a to vi dobro znate, nalazili oni koji po zakonu zaista nisu smeli.
Na koncu, osigurali ste zakonskom procedurom transparentnost studiranja i odbranu doktorskih studija, što zaista prethodna četiri ministra nisu hteli. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga, pod broj jedan, onoga koji je Vlada obrazložila. Pod broj dva, nije tačno da je reč „svrsishodan“ i „celishodan“ isto, kao što reče jedan od mojih prethodnika.
Dozvolite da kažem da gospodin koji citira iz rečnika nije u pravu, jer on ima rečnik sa jednom knjigom, a ja sa devet, pa ga upućujem na knjigu broj pet od 1971. godine Matice srpske, knjiga broj 5, pa da vidi šta znači „celishodno“ i knjigu broj šest Matice srpske, na 770 strana, pa će videti da to nije jedno te isto, ali nemam nameru da to posebno obrazlažem.
U pravu ste, gospodine ministre. Ja nisam pravnik, ali postoji pravnička logika i da se sistem pravnički kroz zakon provlači. Po mom mišljenju, Vlada je u tom smislu potpuno u pravu.
Gospodinu docentu preporučujem da uzima rečnik od šest knjiga, pa će sigurno i obrazloženje biti drugačije.
Međutim, kada smo već kod suđenja u razumnom roku, hvala vam, gospodine ministre, što ste zaista konačno baš vi uspeli da taj zakon date u ovu Narodnu skupštinu. Ja ću citirati jedan izveštaj Zaštitnika građana iz 2011. godine, koji na strani osam navodi, pored ostalog, da je to jedan od velikih problema pravo na suđenje u razumnom roku i šest zadnjih izveštaja sam pročitao, dakle, do 2012. godine stalno se ponavljalo. Pa, gde su bila moja dva prethodna govornika? Zašto tada nisu poticali ovaj Zakon na suđenje u razumnom roku i definisali? Mislim da snose, ako ništa, bar deo moralne odgovornosti što to nisu postavili u ovom visokom domu. Hvala.

Poštovana predsednice, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, iz razloga što je obrazloženje Vladino ispravno i tačno. Nije tačno da reč podrobno znači iscrpno i da se treba brisati, dapače, treba da ostane. Ja upućujem prethodnika na Rečnik Matice srpske iz 1971. godine, broj četiri, strana 576, pa će videti da to ne znači i da to nisu smušna obrazloženja, nejasna, nego da su zaista i reč da je srpska i da je potpuno ispravno obrazloženje.
Kada sam uzeo, predsednice, reč, dozvolite da kažem da sam zgranut napadom na pomoćnika ministra prosvete gospodina Šuvakova, tim više što su gospodin Šuvakov i gospodin Verbić dirali u ono što prethodnici nisu dirali 15 godina u prosveti. To je, po meni, napad na reforme u vaspitanju i obrazovanju, posebno u visokom obrazovanju.
Završnu rečenicu dozvolite ipak da kažem, da nikakvi napadi i nikakve štange, kao što su primenili na njega, ne mogu zaustaviti reforme jer one su alfa i omega opstanka naše države i naroda. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, posebno poštovana inteligencijo u visokom obrazovanju, nemam nameru da odgovaram na analize prethodnog govornika jer one su ispod svakog ne intelektualnog, nego ljudskog i bilo kakvog nivoa, a kamoli akademske rasprave. Već ako spominje srpski jezik ili srpsko-hrvatski, ja o rečnicima neću posebno s njim raspravljati jer zaista vidim da materiju ne poznaje, postoji samo jezik, a zove se srpski jezik, ne postoji srpsko-hrvatski jezik.
Drugo, upućujem ga u jedan rečnik od 17 knjiga srpskog jezika, pa neka malo pogleda i neka malo izuči. Zaista mi je ispod svakog ljudskog, intelektualnog, drugarskog, poslaničkog nivoa da o tome sa njim raspravljam. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice odustajem zbog toga što ste vi zaista istinu rekli. Ono što sam ja trebao reći, rekli ste vi. Istina je zaista ono što ste rekli, a neka gospodin docent, ovo neka spada u njegovu akademsku čestitost, ova istina. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici DS ili bivši režim vlada u Vojvodini evo već skoro 15 godina sada će se navršiti.
Za vreme mandata DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti na severu Srbije su zahvaljujući DS kadrovima uništeni i ruinirani. Poljoprivreda je na izdisaju. Vojvođanska sela se gase, a seljaci su prepušteni sami sebi. Takvo je stanje nedopustivo i neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova su sumnjivi i sa poznatom destinacijom.
Sve to govori o Bojanu Pajtiću, govori o tome da mora da ode i on je toga svestan, ali je zato opasan po građane Vojvodine upravo svestan toga trenutka.
Optužbe Bojana Pajtića ovih dana na račun Vlade Republike Srbije su u funkciji očuvanja privilegija i očuvanja tragova nepočinstva iz krađe i krađe iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije.
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana AP Vojvodine i Srbije vezano za sve zloupotrebe u poslovanju Razvojne banke Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj AP Vojvodine.
Poštovani narodni poslanici, Metals banka koja se kasnije transformisala u Razvojnu banku Vojvodine, po nalogu Bojana Pajtića i Borisa Tadića tokom 2007. godine i 2008. godine poklonila je Đorđu Balaševiću ni manje ni više nego 400 hiljada evra za snimanje filma „Kao rani mraz“. Taj film plaćen je iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije, a Đorđe Balašević je kao reditelj filma, scenarista i kompozitor zaposlio bukvalno čitavu porodicu.
Kćerki Jovani poverena je bila glavna uloga, dok se druga ćerka Jelena oprobala kao asistent režije,a sin Aleksandar takođe je imao zapaženu ulogu u filmu, a supruga Olivera bila je producent.
Film skoro niko nije video, ali zato je Balašević podržao Tadića i Pajtića u kampanji za izbore. Čak mu je kćerka Jelena, verovali ili ne, nedavno postala ministar kulture u Pajtićevoj tzv. „Vladi u debeloj ladovini“.
Balašević je priznao javnosti da je film bio porodični biznis projekat. Zoran Jovanović, čovek koji stoji iza nekih najvećih TV serija u Srbiji, kaže, citiram, da je sporni film zaista, zaista loš, završen citat. Nikada nije prikazan u bioskopima, ali poštovani građani, narodni poslanici, jeste po nekim domovima kulture i svečanoj sali „Naftagasa“. Film su finansirali „Metals banka“, „DDOR Novi Sad“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“, i drugi.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ovako je bivši režim uništavao našu prošlost. Uništavali su našu sadašnjost, uništavali su tako budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti i na republičkom nivou još samo godinu dana, uništili bi i naše korene.
Na kraju postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, misli li ono zatražiti od gospodina Pajtića da podnese ostavku? Ako ne misli, poštovani građani Vojvodine, na sledećim pokrajinskim izborima, predlažem vam da ga politički osudite vi kao narodni sud i pošaljete ga u političku prošlost iz koje se nikada više neće vratiti u politički život Republike Srbije zbog budućnosti dece naše i Republike Srbije.
Drugo pitanje, pitam tužilaštvo - ima li u ovome svemu elemenata za krivično gonjenje? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću da vas često, rekao bih vrlo često viđam u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To govori o vašem radu kako vas, tako i čitavog Ministarstva pravde Republike Srbije. Siguran sam da su građani Republike Srbije to prepoznali i znaće to da cene onog momenta kada bude potrebno.
Ja ću kratko da kažem, vrlo kratko nešto o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zaista je teško i teško mi je bilo šta reći, gospodine ministre, posle dobrih govora poslanika iz SNS i vašeg gospodine ministre, uvodnog, transparentnog i nadasve jasnog preciznog i razgovetnog obrazloženja.
Ovaj veoma važan zakon je za građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je podneo nama narodnim poslanicima u ovom visokom domu 27. aprila gospodnje 2014. godine, navršilo se nešto više od godinu dana.
Naravno, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najsistematičniji od svih 72 prethodna, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas. Ili ti najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji, najsistematičniji u novijoj istoriji Srbije, pozivam istoričare da to istraže i da to ocene pa će videti da je istina. Na stranici 25. ekspozea pored ostalog stoji ciljevi i reforme pravosuđa su pored ostalog i da se citiram smanji broj nerešenih predmeta i ubrzaju sudski postupci, završe citat.
Upravo i ovaj Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pored ostalih koje je ova Narodna skupština Republike Srbije donela omogućuje realizaciju navedenog cilja pravosuđa iz ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ovo dokazuje, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije da Vlada Republike Srbije polako ali sigurno sprovodi zacrtane reforme i u pravosuđu kao jednog od stubova sveobuhvatnih reformi, što je alfa i omega modernizacije Republike Srbije za koju se nadam se svi zalažemo.
Ne mogu, poštovane dame i gospodo da verujem da danas upućuju neosnovane kritike, jedan deo iz opozicije i to oni koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu, kada ste ga vi gospodine ministre Selakoviću nasledili, a ono je po oceni Evropske komisije citiram bilo najgore u Evropi, završen citat.
Sudstvo kada ste ga vi gospodine ministre nasledili bilo je u takvim traljama da gotovo nema predanog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije i lider URS-a Mlađan Dinkić je 7.7.2012. godine oštro kritikovao reformu pravosuđa u ovoj Narodnoj skupštini koju je sprovela Vlada Mirka Cvetkovića u kojoj je on i sam bio ministar, što je Brisel ocenio, citiram: „kao najgore urađenu stvar“, završen citat. Ministarka pravde iz tog vremena sedi u opozicionim klupama, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ovde u Narodnoj skupštini, nažalost nema je često u ovoj Narodnoj skupštini.
Setimo se nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela. Sudstvo se ljuljalo kao zgrada sklona padu. Neke sudije su umrle od nepravde, a neki izvršili samoubistvo, ali desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva, što će naravno istoričari države i prava zabeležiti i izučavati, izabrali su mrtvog sudiju, Ljubišu Đurića za sudiju Osnovnog suda u Požegi i gle čuda, predsednik Vrhovnog saveta sudstva, Nata Mesarović tvrdila je, citiram: „da je svaki kandidat proveren“, završen citat. Samo ne znam, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, kako su mrtvog sudiju mogli da proveravaju i u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu stoji da više od 800 sudija nije reizabrano. U tom izveštaju stoji, citiram: „reforma koju provode“, ja dodajem, bivši režim, završen moj deo, „predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat.
Gle čuda, u knjizi „Reforma pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“, Beograd 2012. godine, strana 96. verovali ili ne, autorka dr Vesna Rakić Vodinelić i drugi saradnici, a gospodin akademska čestitost zaboravio u uvodnom prepodnevnom delu da ovo citira, a nažalost nema ga nikada u poslepodnevnom, a ja sam na prošloj Skupštini rekao – ukoliko dočeka poslepodnevne časove da ću glasati za njegov amandman i naravno nije mi se ispunila ta želja.
Evropska komisija nastavlja dalje, citiram: „proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time princip nezavisnosti“, završen citat, strana 96. verovali ili ne, niko drugi nego dr Vesna Vodinelić sa saradnicima. Poštovana akademska čestitost, nema je danas, večeras u Skupštini da mi replicira na ovo, ali šta ćete, tako radi na svakoj sednici Skupštine.
Dakle, bivši režim nisu uništili samo sudstvo, nego su uništili i našu prošlosti i zaista tvrdim, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou, uništili bi naše korene. Poštovani građani Srbije, vi im to niste dozvolili.
Zakon o zaštiti na suđenju u razumnom roku nije postojao i zašto to ne reći, a prema tome, to pravo gotovo i da nije štićeno u Republici Srbiji do 2013. godine, kao što ste i vi, gospodine ministre, rekli. Zato je odgovoran bivši režim DS jer je imao vremena da donese taj zakona, a nije ga doneo, a danas nalazi za shodno da kritikuje donošenje ovog zakona.
Dakle, izuzev ustavne žalbe, stranka nije imala skoro nikakvo pravo da sama zahteva zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Još je Evropski sud za ljudska prava 2007. godine zaključio da u pravnom sistemu Republike Srbije građani nemaju na raspolaganju, citiram, delotvorni pravni lek, završen citat, zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Šta je od tada 2007. do 2012. godine radio bivši režim? Zašto ga nije doneo, a nalazi za shodno da kritikuje danas ovaj zakon, da se tobože neće realizovati, a to ćemo videti da li hoće? Ja tvrdim zaista da hoće.
To pravo građanima je garantovano, kako su rekle moje kolege, 13. Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a i Ustavom Republike Srbije, članom 32. stav 1. Čuli smo od kolega iz Demokratske stranke kritiku – zašto se ne primenjuje Ustav? Ko im je branio to da primene? Što nisu doneli ovaj zakon, kakv takav? Nisu ga doneli uopšte.
Ono što je važno, a to je da će pravo na suđenje u razumnom roku ostati bez dejstva, ako ga ne oživotvorimo u praksi. Ja sam siguran da ćemo ga oživotvoriti zahvaljujući u prvom redu vama, gospodine ministre, i vašoj prednosti i radu, jer stepen odgovornosti ljudi koji rade u sudstvu bi zaista trebao biti veći. Možda nije loše da se razmišlja da i primena ovog zakona bude jedan od elemenata kod vrednovanja sudija. Meni bar nije poznato, pošto se ne bavim tim delom, da li se to uzima u obzir.
To pravo građanina je garantovano, kako sam rekao, tom konvencijom, ali Republika Srbija je izgubila brojne sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava koji su protiv nje vodili građani Republike Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Zašto ne reći, gospodine ministre Selakoviću, vašim zalaganjem, za dve godine, smanjili ste broj predstavki Međunarodnom sudu u Strazburu sa 14.000 na 2.000. Javno i otvoreno to treba da kažemo.
Na kraju, zakon je zasnovan na praksi Evropskog suda za ljudska prava i iz iskustava jednog dela zemalja Evropske unije, a o kojima ste vi govorili, da ih ja ne ponavljam, što nam govori da će građani Republike Srbije dobiti jedan odličan zakon što ide u prilog modernizaciji Srbije, a za šta se zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić sa čitavom Vladom Republike Srbije, potpomognuti od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg broja građana Republike Srbije.
Pozivam i vas, gospodo iz opozicionih klupa, nema ih, nego dvoje, nažalost, da i vi glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na ovaj način ublažiti vašu odgovornost što niste doneli ovakav zakon od 2000. godine do danas. Hvala lepo.

Poštovan predsednice sa potpredsednicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege poslanici su već rekli osnovne razloge zbog čega ne žele podržati ovaj amandman.
Dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica. Ne mogu da shvatim zbog čega je predlagač zaista protiv principa nacionalizacije, protiv principa ekonomske stabilizacije, protiv principa reformi državne uprave i modernizacije Srbije za koju smo na koncu svi glasali prilikom izbora i ove Vlade i usvajanja ekspozea, principa štednje kao univerzalnog principa čoveka i protiv reformi. Mislim da je obrazloženje Vlade duboko racionalno, razumno i u skladu sa reformama koje ova Vlada sprovodi, zbog toga kako rekoše kolege i koleginice SNS će zaista odbiti ovaj amandman. Hvala vam lepo.