Uvažena predsednice, dozvolite mi da se osvrnem na prvi deo i drugi deo ovog amandmana. Mislim da nam je svima jasna reč šta znači – u pravilu i reč – može. „U pravilu“ bi značilo da više treba, a „može“ da manje treba.
„U pravilu“ se podrazumeva reč – po pravilu ili u pravilu, da znači, vidim da opozicija malo negoduje, ali mogu slobodno rečnik da uzmu i pogledaju malo reči. Ako je cilj što je predlagač zakona i rekao da se motiviše izdavaštvo, onda ima logike da ostane kao što i Vlada predlaže reč – u pravilu, a ne – može. „Može“ znači i da ne mora.
Drugi deo, prosto me začuđuje da je predlagač amandmana stavio zadatke nastave da udžbenik na neki način treba da motiviše.
Molim vas, materijalni zadatak je znanje, funkcionalni zadatak nastave kao drugi, jednako bitan, važan, jeste razvijanje kritičkog i funkcionalnog, kako god hoćete, mišljenja. I treće – vaspitni zadatak.
To svaki nastavnik, učitelj, prosvetni radnik i učenik čak u osnovnoj školi zna i nema razloga to stavljati ovde. Oni koji pišu, stvaraju udžbenike, moraju poznavati, ne samo zadatke nastave, već moraju poznavati kako se piše udžbenik, a za vašu informaciju, gospodo narodni poslanici, poštovani roditelji, postoji bar kod mene na popisu jedno deset monografija o pisanju udžbenika. Nije to tako jednostavno kao što neki narodni poslanici misle, već je jako složen zadatak.
Stavljati u ovaj zakonski predlog zadatke nastave, van svake je pameti.
Zato predlažem da se amandman odbije.

Izvinjavam se što ponovo uzimam reč, ali dozvolite ipak da kažem i da ponovim još jednom.
Nastava ima tri osnovna zadatka: materijalni – znanje, funkcionalni – razvijanje razmišljanja i vaspitni. Valjda nam je svima toliko jasno, bar koji smo vezani za proces vaspitanja i obrazovanja. Jasno je to i učenicima koji nas sada slušaju i nastavnicima koji nas gledaju.
Udžbenik je jedno od nastavnih sredstava, mnogobrojnih. Kako se udžbenik piše postoje mnoge monografije i pravila kod raspisivanje tendera kod Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Tačno su određene stavke kako se to radi. Nema potrebe ovde zadatke nastave stavljati u ovaj zakonski predlog. Ispada, verovali ili ne, smešno.
Od nastavnika, ovo što kolega akademik reče, zavisi kako on podstiče kritičko razvijanje. Dakle, tu je u pitanju, hajde da kažemo, obučenost samog nastavnika, njegova aktuelnost, itd. Prema tome, ne vidim ni jedan razlog da zadatke nastave pretačemo u ovaj zakonski predlog. Mislim da je Ministarstvo to dobro ocenilo. Valjda, kao i prvi stav, u pravilu i može, pa pravnici ste, molim vas, znate šta znači „u pravilu“ i „može“. Mislim da nema ni jednog razloga da amandman prihvatimo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, slažem se sa gospodinom Orlićem, da treba da odbijemo ovaj amandman iz više razloga.
U prvom redu iz prostog razloga što se termin vaspitanja i obrazovanja odnosi ne kvalitetno na dobro, ne odnosi se na loše. To je opšte poznato u pedagogiji. Dakle, iz tog razloga i što se tiče ove akademske čestitosti, to je zaista postalo šaljivo, s tim više što je to jedna od osnovnih karakteristika svakog univerzitetskog profesora i svakog prosvetnog radnika.
Na studijama pedagogije na filozofskim fakultetima, a i ostalim grupama, pa i grupu od kojih prethodni govornik studirao i u zajedničkim programskim osnovama iz pedagogije stoji lik nastavnika. Prva nastavna jedinica koja se na fakultetu…

Evo o amandmanu. Zaista je dovedeno i dovodim u vezu sa amandmanom. Prva nastavna jedinica jeste akademska nastavnička čestitost, a u rečniku – česti znači moralno čist i za svakog prosvetnog radnika se kaže u pedagogiji da mu mora biti moralno čist. I u statutima, znači statutima fakulteta stoji, to je jedan od osnovnih principa. Hvala

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, samo da podržim gospodina Radojevića i da smatram da je sasvim u redu. Vidite iz kog razloga, neko može imati 40 godina radnog staža, a ne može imati možda nema ni godinu jednog radnog iskustva.
Radni staž i radno iskustvo nije isto. Neko sa dve godine radnog iskustva može i dati bolji kvalitet, nego onaj sa 40 godina, jer ovaj sa iskustvom je kreativan u svom poslu i kako reče i gospodin Radojević, je li, i daje određeni doprinos u nauci, itd.
Kad kaže jedan učitelj – ja sam dobar učitelj jer imam 40 godina radnog staža, a ja bih mu odgovorio – možda imate 40 godina radnog staža, ali imate možda dve godine radnog iskustva, jer je ponavljanje prve 39 bilo, ako nije kreativno ništa dao.
Prema tome, ovo što je Ministarstvo i Vlada predložila, mislim, da je sasvim u redu i treba ga prihvatiti. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, samo da kažem da ima razloga da odbijemo ovaj amandman. Mislim da se nismo razumeli.
Lista ocenjivača ocenjuje udžbenika na bazi standarda. Reč je na standardima. Znači, standarda na osnovu kojih se pišu udžbenici, a nećete valjda reći da čovek i sa dve godine iskustva ili kako reče jedna od prethodnih narodnih poslanica da iskustvo ne znači što i radni staž, a može čovek imati i dve godine radnog staža, nazovite ga tako i 10 iskustva, i obrnuto.
Drugo, dajmo podršku mlađim generacijama, da i oni budu članovi liste ocenjivača, mladi ljudi, jer biće tu onih i sa 10 i 15 godina radnog iskustva ili radnog staža, kako hoćete, ali nema razloga da među njima bude i sa dve godine, koji ima određeno iskustvo i određene reference naučne, itd. Zašto se bojimo mlađih generacija? Zašto mi u godinama koji smo se bojimo mlađih generacija? Možda mislimo da će svet posle nas da propadne. Dajmo šansu pojedincima unutar ti komisija. Iz ovih razloga, gospodine potpredsedniče, smatram da amandman treba odbiti i da su Ministarstvo i Vlada na pravom putu.

Evo, gospodine predsedavajući, predlažem da se ne usvoji ovaj amandman. Ujedno i da, što se tiče, da odgovorim gospodinu u jednoj rečenici, docentu. Didaktika poznaje 12 didaktičkih principa. Jedan od njih jeste i moralni princip. Evo, sa ovim odgovaram, to zna svaki naš prosvetni radnik i taj moralni princip, jeste, sadrži pored ostaloga i moralno delovanje, pa čak i ovog plagijata o kojima se govori. Prema tome, nije potrebno posebno naglašavati o tome više. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, mislim da amandman treba odbiti.
U uvodnom delu dozvolite da jedan demant kažem i na uvrede koje su pale na račun gospodina ministra. Samo prenesite gospodinu Veselinoviću da nije tačno…

Govoriću o amandmanu i neću izaći sigurno iz kruga onoga što nije vezano za amandman, a dozvolite radi istine i pravde, jer je oblatan ovde gospodin ministar i tražila se njegova ostavka.
Nije tačno da treba da podnese ostavku i nije tačno da nije ništa učinjeno. Nabrojaću sedam elemenata koje je, ako dozvolite, gospodine potpredsedniče i ako slušate šta govorim uopšte sada, gospodin ministar učinio, a rečeno je da nije.

Meni je žao što vi mene ne slušate.

To će javnost oceniti, ali dozvolite mi da obrazložim.
Nije tačno da ne govorim o amandmanu i o onome što je gospodin Veselinović govorio i što je predložio.
Dakle, još jedanput kažem, radi istine i pravde, vezano za napada na ministra, a vezano za amandman, jer se radi o visokoškolskoj ustanovi, a gospodin ministar je predložio izmenu amandmana, ako ste pratili ovde, nije tačno da ništa nije učinio ovde. Sam Zakon o udžbenicima koji smo usvojili govori koliko je ministar učinio, a prethodni ipak ministri to nisu uradili.
Dalje, pitanje inspekcija, a rečeno je da nije ništa. Pitanje ekskurzija koje nisu prethodnici učinili… (Isključen mikrofon.)

Poštovani potpredsedniče, nadam se da ću biti u amandmanu sada. Dakle, radi se o amandmanu i o Predlogu zakona gde se prebacuje broj rokova sa države na fakultete. Po meni je ovo jedna od najrevolucionarnijih stvari u zadnjih 20 godina u području visokog obrazovanja, gospodine ministre. Ovo prebacivanje da visokoškolske ustanove svojim aktima, a u prvom redu statutom fakulteta, odrede broj bodova je prava stvar. To je ono što očekuju ne samo naši studenti, nego što očekuju i profesori koji su predani svome radu, koji vole prosvetu, koji vole studente, koji vole efikasnost, koji vole da naši studenti što bolje i što brže završe studije.
Postavlja se protivpitanje – šta mi imamo protiv toga da studenti izađu na ispit svakog meseca? Kome to ide u prilog? Ako im damo svakog meseca ispitni rok, pa valjda će pre završiti školovanje, trajanje školovanja ćemo smanjiti.
Drugi deo ovog Predloga zakona, radi se o godinu dana da im se da posle trajanja školovanja i to je prava stvar. Dozvolite da dam jedan primer. Pošto su jednosemestralni ispiti, ako slušaju jedan semestar pod pretpostavkom Bolonje, o kojoj danas ovde ne vodimo računa, da je nastavnik i student centar vaspitno-obrazovnog sistema, ako student redovno dolazi na nastavu, redovno izvodi vežbe, redovno radi seminarske radnje, profesor ga prati, praćenje je bitno, onda on vrlo lako može doći u junu na ispit, u januaru ili junu, ako je dvosemestralni. Pretpostavimo da je 60% položilo u prvom roku. Šta mi imamo protiv da on već u junu izađe na ispit, a ne da čeka tri meseca? Koliko to našim studentima produžuje školovanje?
Dakle, o čemu se ovde radi? Svi oni koji smatraju da studenti trebaju imati četiri roka ili pet, u stvari se bore protiv toga da naši studenti efikasnije završavaju, a osim toga i da mi profesori više radimo. Baca nas da radimo od devet do pet posle podne. To je Bolonja, gospodo profesori. Ima vas ovde i u ovoj sali profesori slušaju. Dakle, traži našu aktivnost veću u pogledu praćenja, pa će i broj rokova biti onda optimalan.
Apelujem na studentske parlamente – gospodo studenti, u vašim je rukama, od sutra, od večeras rokove određuju fakulteti, ne dozvolite da se u statute fakulteta unesu četiri roka, nego svakog meseca, jer tako ćete lakše izaći na ispit i položiti studije i dobiti bolji kvalitet obrazovanja, a i pre završiti školovanje, što je u interesu vas, vaših roditelja i države, a u prvom redu i ovog ministra i ove Vlade. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se amandman odbije, iz razloga nesvrsishodnosti i nije smislen.

Zašto? Zato što pojedini termini koji stoje u Predlogu zakona bolje odgovaraju suštini člana 3. o kojem govorimo, nego izraz pojedine definicije koje je prethodni govornik predložio.

Dakle, nadalje, izraz „pojam“ je ustanovljen u pravničkoj nomenklaturi, dok izraz „definicija“ nije toliko ustaljen. Ali, nije to bitno toliko. Možda je ovo bitnije da uđemo u pojam reč šta znači reč „pojam“, a šta znači reč „definicija“. Onda bi, ukoliko uđemo u suštinu tih reči, onda bi poštovanom docentu Pavićeviću bilo jasno zašto se u Predlogu zakona koristi izraz pojedini pojmovi, a ne pojedine definicije.

Dozvolite da kažem da pojedini pojmovi, odnosno pojam, u logici je misaona sinteza bitnih zajedničkih obeležja jedne grupe predmeta, to je jedna definicija.

Druga definicija koja je u narodu ustaljena jeste da je pojam osnovno znanje o nečemu. O čemu? Na primer, kada dva čoveka razgovaraju o kukuruzu pa ovaj kaže – ti nemaš pojma o kukuruzu, to znači nema osnovna znanja. Ili, docent Pavićević nema pojma o pojmu, to znači da nema osnovna znanja o pojmu o kojem je reč, itd, ili Zoran Živković nema pojma o vinogradarstvu. Znači, na to se odnosi ovo osnovno znanje - o čemu.

Treće, pojam je misao o biti onoga što mislimo u filozofskom smislu reči to je definicija čuvenog filozofa Gaje Petrovića itd. I, ono što je sada najvažnije, pojam je uopštena ideja zaključno izvedena iz karakteristika svojstva predmeta.

Šta je onda definicija onda? Mislim da će nam sada biti jasno, definicija je tačno i logično određivanje jednog pojma pomoću drugog pojma. Da li ste osetili razliku između pojma i definicije? Dabome da jeste.

I na kraju, ja preporučujem poštovanom docentu da uzme udžbenik logike iz gimnazije, gde stoji jedna od nastavnih jedinica „pojam“, a jedna „definicija“ i mislim da će mu onda biti možda jasnije zašto je Vlada ostavila pod terminom „pojam“, a ne „definicija“. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, samo da pojasnim ovaj predlog zakona. Predložio sam već da se amandman odbije, jer sam na neki način bio i pogrešno protumačen.

Nije tačno, što se tiče pojma i rečnika. Ovaj rečnik koji ja imam, ovde imam šest knjiga, a ne jednu, a nije tačno, ako je novije izdanje, da je i bolje. Samo napominjem da je Enciklopedija Jugoslavije izašla 1963. godine, a izašla je jedna naša enciklopedija sada u jednom tomu, od svega hiljadu strana. Hoćete li reći da je ova bolja?

Dakle, obraćam se ovde radi istine akademskoj javnosti, pokazujem rečnik u šest knjiga, a ne u jednoj, Matice Srpske iz 1971. godine, strana 613. Citirao sam stranu 613, sva četiri ta pojma. Neka presudi akademska javnost.

Što se tiče Predloga zakona, mislim da je Vlada zaista vodila računa i izvanredno stavila izraz „termin“ a ne „definicija“.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se narodnim poslanicima ne prihvati amandman predlagača zbog toga u prvom redu što je predlagač amandmana naglasio da je akcenat na grupi. E, baš kada je na grupi onda moram da kažem da je to ustaljeni pravni termin koji se koristi ne samo u ovom zakonu nego i u mnogim drugim zakonima.
Izraz – grupa znači skup ili skupina ljudi na nekom poslu – rečnik srpsko-hrvatskog jezika Matice srpske 1971. godine Knjiga 1, 585 strana. Prema tome, vrlo je jasno, a izraz „komisija“ je više lica određena da vrše nekakav zadatak ili posao npr. ispitna komisija, lekarska komisija, verska komisija, regrutna komisija, poljoprivredna komisija, vinogradarska komisija itd.
Prema tome, termin „radna grupa“ sasvim je odgovarajući gospodine potpredsedniče i prenesite predlagaču amandmana da nije u pravu i da je Vladin predlog potpuno adekvatan i bolji i odgovara suštini člana zakona o kojem je reč. Hvala.