Poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Bečiću, poštovani ministre pravde gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zorane Babiću, obraćam se i vama jer ste vi večeras jedini predsednik poslaničkih od 12 poslaničkih grupa u ovoj sali i to nije jedini put.
Drago mi je gospodine ministre pravde Selakoviću što vas vrlo često vidimo u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, to ne govori o vašem radu i predanošću, nego i aktivnosti Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije u celini.
Siguran sam da će to građani Republike Srbije prepoznati i dobro oceniti kada dođe za to vreme. Međutim, ne mogu da verujem da danas upućuju neosnovane kritike pogotovo u prepodnevnim časovima na pravosudne organe narodni poslanici stranke bivšeg režima koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu pre nego što ste vi gospodine ministre Selakoviću došli na čelo Ministarstva pravde, a ono je po oceni Evropske komisije tada bilo najgore u Evropi.
Sudstvo za vreme stranke bivšeg režima je bilo u takvim traljama da gotovo i nema pedantnog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije. Čak je i Brisel ocenio reformu pravosuđa za vreme stranke bivšeg režima od 2008. do 2012. godine, citiram – kao najgoru urađenu stvar, završen citat „Politika“ 7. jul 2012. godine.
Poštovani gospodine ministre, neke sudije su tada umrle od nepravde, a neke izvršile samoubistvo, ali desilo se nešto nezabeleženo u istoriji pravosuđa, stranka bivšeg režima izabrala je mrtvog sudiju Ljubišu Đuriću iz Osnovnog suda u Požegi za sudiju. I gle čuda, predsedavajuća VSS gospođa Nata Mesarović tvrdila je tada da su svakog kandidata proverili, samo mi nije jasno kako je proveravala mrtvog sudiju.
Evropska komisija je ocenila za vreme stranke bivšeg režima reformu sudstva kao citiram – posebnu zabrinutost, završen citati iz knjige „Reforma sudstva u Srbiji 2008. – 2012. godine“ dr Vesna Rakić Vodinelić, 2012. godine, 96 strana.
Dozvolite da kažem nešto o jednom vrlo bitnom zakonu, a to je Zakon o javnom beležništvu. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je on podneo Narodnoj skupštini Srbije prilikom izbora Vlade RS 27. aprila Gospodnje 2014. godine u ovom Visokom domu, dame i gospodo Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade RS gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane stranice i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 45. ekspozea predsednika Vlade RS stoji citiram – delovanje javno beležničke profesije povećava kako pravnu sigurnost, tako i efikasnost u obavljanju pravnih poslova. Sud treba rasteretiti svih pratećih poslova kako bi njegov prioritet postalo suđenje u kome će građani u razumnom roku doći do pravosnažne sudske odluke, završen citat. Kako napisano tako i ostvareno, evo već godinu dana zakon je u primeni.
Upravo danas gospodo narodni poslanici raspravljamo o jednoj veoma važnoj službi, rekli bi mi profesori studentima, notarskoj ili javnobeležničkoj koja je veoma važna za pravni poredak države i nacije. Kolika je važna notarska služba govori podatak da je još u rimskom pravu, a ima veoma dugu tradiciju i značajnu ulogu u pravnom sistemu mnogih evropskih država i ne samo njih, nego i čitavog sveta. U poslednje vreme veliki broj tranzicionih država oživeo je ovaj institut pa tako i naša otadžbina.
Sam pojam „notar“ izveden je od latinske reči „notarijus“ što znači pisar. Reč „notarijus“ prvi put je upotrebio Cinceronov sekretar Marko Tulijus Tiro, inače borac tirolskih nota, skraćenica u latinskoj pareografiji. Ovo je radi znanja i ravnanja da se vidi tradicija ove delatnosti. Još od antičkih vremena notari su stavljali potpis i pečat na dokumente dajući im pravnu snagu i jačanje verodostojnosti dokumenta. U prošlosti su notari bili državni službenici, a notarijat pitanje državne uprave, jer je država osnivala službu notara kao organa uprave.
Ipak pravi procvat notarijat je doživeo u srednjem veku kada je na notarskim ispravama data pravna vera, što je omogućilo recepciju ove službe širom zemlje ali i Evrope. Radi znanja i ravnanja, notari su u pravnom sistemu južno-slavenskog područja srednjeg veka kojeg karakteriše pravni partikularizam odigrali veoma značajnu ulogu, naročito u jačanju pravne sigurnosti i olakšanja pravnog prometa, što na neku ruku čine danas.
Moderno doba karakterišu razni oblici notarijata. Danas, prema obimu ovlašćenja, postoje tri glavna oblika institucije notarijata: latinski tip notarijata, državni tip i anglosaksonski tip. Funkciju notarijata, u pogledu ostvarenja osnovnog zadatka i ciljeva službe, najbolje ostvaruje latinski tip notarijata, koji i mi na neki način baštinimo. U njemu notar ima najviši obim ovlašćenja. Kod državnog tipa notarijata posao se svodi samo na postupak overe i potvrde, a kod anglosaksonskog tipa notarijat nije pravnička profesija.
Što se tiče naše otadžbine, na našim prostorima, dakle srpskim, notar se javlja u 11. veku. Nije tačno što su opozicioni poslanici iznosili 1930. godine, već čak u 11. veku. U srpskom Dubrovniku notarijat se javlja u 12. veku, a srpska notarska kancelarija formirana je u 13. veku u Dubrovniku, koja je izdavala dokumenta na ćirilskom pismu na staroslovenskom, odnosno na srpskom jeziku.
Dozvolite samo jednu rečenicu da spomenem, jednu povelju iz 1254. godine, pisanu ćirilskim pismom, kojim se dubrovačka vlastela, dubrovački knez i čitava dubrovačka komuna zaklinju na mir i prijateljstvo sa srpskim kraljem Stefanom Urošem Prvim. Isto tako, u Kotoru se spominje u 15. veku srpska notarska kancelarija.
Dobro je što je služba notara zaživela zahvaljujući vama, gospodine ministre, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, a nije. Odlično je, gospodine ministre, što je određeni broj advokata položio notarski ispit, iako su to trebali za vreme stranke bivšeg režima, a nisu. Dobro je, gospodine ministre, što je Javnobeležnička komora formirana za vreme vašeg mandata i oživela, iako je trebala za vreme stranke bivšeg režima, a nije.
Ono što je veoma važno, to je da će notarska služba povećati efikasnost pravosuđa, a pravnu sigurnost građana Republike Srbije dovesti na veći nivo. Međutim, nakon jednogodišnje primene Zakona o javnobeležničkoj delatnosti, uvidelo se da je potrebno redefinisati neke odredbe zakona sa organizaciono-tehničkog aspekta, kako ste vi naglasili u uvodnom delu, ali i nadzora nad obavljanjem notarske delatnosti i disciplinske odgovornosti i inače radi poboljšanja ukupnog kvalitete notarske službe.
Dakle, pokazale su se određene nepreciznosti, nedorečenosti, što je jako dobro i provera onog zakona u praksi. Zato večeras, odnosno danas i sutra donosimo predlog ovog zakona.
Ja moram da dematnujem nekoliko poslanika iz opozicionih klupa i voleo bih da me oni večeras demantuju, pogotovo onog narodnog poslanika, kolegu po profesiji, profesora koji se predstavlja kao Pokret za preokret, ili što bi Hrvati rekli „udruga za obrtaj“. Moja malenkost je pogledala šta to znači na srpskom jeziku „udruga“ u rečniku srpsko-hrvatskog jezika od 1976. godine, strana sedam, i to znači zadruga.
Međutim, pošto ga nema večeras ovde, nekorektno je da o tome govorim, ali znam gde je. Otišao je u Obrovac, u ulicu braće Kurjakovića 7, da iseli Udrugu za povijest i pomirenje Srba i Hrvata iz stana Milice Badže, kako bi se naša Milica profesorica nakon 20 godina uselila u svoj stan.
I na koncu, demantujem prvog govornika iz stranke bivšeg režima da Vlada nije učinila svoje stvari.
Gospodine potpredsedniče, vas pitam, preko vas njih, a volim da mi odgovore na ovih sledećih osam teza.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, pošto vas većine nema, ali ako gledate uz TV prenose, da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa Evropskom unijom upravo juče?
Drugo, da li je tačno da je Republika Srbija u 2015. godini iz recesije ušla u pozitivni rast trenda, ili nije?
Treće, da li je tačno da je deficit spao na 3, odnosno kako uzmete, na 4% jedan i drugi?
Četvrto, da li je tačno da je ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, zaustavila navodni genocid u Srebrenici u organizaciji Ujedinjenih nacija?
Peto, da li je tačno ili nije da Republika Srbija i Vlada na čelu sa predsednikom nije uvela sankcije Rusiji, da je zaustavila uvođenje sankcija?
Šesto, da li je tačno da je pod ovom Vladom Republika Srbija predsedavala OEBS-om i pokazala svetu pravo lice Republike Srbije?
Sedmo, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa i vaša akademska čestitosti, da je na listi Svetske banke po uslovima poslovanja za 2016. godinu Srbija zauzelo 59. mesto, umesto 199, koliko ih ima na svetu, što je čak za 32 pozicije u odnosu na prošlogodišnju listu? Podvlačim, to je najveći skok u poslednjih devet godina na Svetskoj listi.
Konačno osmo, mogli bi do sutra, ali samo ću osam, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa koji ste kritikovali danas Vladu Republike Srbije, da je u pogledu migrantske krize Republika Srbija pokazala najbolje lice svoje, za šta su joj odali priznanje svi relevantni faktori, kako domaći tako i inostrani?
Na kraju, poštovane dame i gospodo, pozivam vas da glasate za ovaj set zakona u Danu za glasanje. Pozivam posebno vas iz slabašnih opozicionih klupa da i vi date svoj glas za ove zakone, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način, dati doprinos modernizaciji Republike Srbije, naše otadžbine za koju se tako zdušno zalaže, i ne samo zalaže, nego i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana, skoro plebiscitarno, Republike Srbije. Hvala vam.

Uvažena gospođo predsednice, gospodo ministri sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vratimo se amandmanu. Ja predlažem da se ovaj amandman odbije iz četiri razloga. Prvi razlog, zato što je besmislen, drugi razlog, što je nerealan, treći razlog, što je suvišan i četvrti razlog što je tendenciozan, jer zadire u pitanje statusa AP Vojvodine kako je, citiram jednog od predlagača, i rekao.

Slažem se i sa gospodinom ministrom da bi zapravo poništili pravni sistem zemlje ako bi ga usvojili i u pravnom sistemu zemlje nastao bi haos.

Predlagač amandman je imao i primedbu u okviru ovoga amandmana da se gospoda ministri obraćaju samo gospodinu Babiću kao predsedniku poslaničke grupe. Potpuno je u pravu, jer pogledajte ovde ko su od predstavnika poslaničkih grupa, osim gospodina Babića i gospodina Mijatovića?

Evo završnica, nema kome da se obrati, nego njima dvojici.

Uvažena gospođo predsednice, uvažena gospodo ministri, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja iz poštovanja prema budžetu Republike Srbije, jer je ovo najvažniji dokument za sledeću godinu i on u stvari određuje sudbinu naše države i naše nacije u celini.
Predlažem da ovaj amandman odbijemo, daću obrazloženje. Zato što je besmislen i zato što je nerealan. Ne mogu da zamislim da je predlagač amandmana i bivši premijer i da predlaže prvi član da se briše, čitavi budžet. Obrazloženje njegovo je bilo da nije razvojni. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dva dana o tome diskutujemo, da nije socijalni, on je razvojni, 117 milijardi više plus 36 za poljoprivredu. Da li je tačno ili ne? Da li je tačno gospod koji negirate. Da li je socijalni blagi rast plata i penzija od 4, 3 i 2 % u zdravstvu i školstvu.
Vidim da negira nasuprot mene ali nije ovo vreme gospodina koji negira kada se budžet donosio, a on potpisao 146 ugovora, a sa 165 miliona svom najboljem prijatelju iz budžeta ministarstva o kojem se radilo. No, idemo dalje, dakle, on je zaista razvojni i on je socijalni.
Ono što je bitno, dame i gospod, da je malo onih koji su verovali da u fiskalne reforme da mogu dati dobre rezultate. To nisu verovali ni MMF ni druge međunarodne organizacije, a nisu verovali ni dežurni krivci i kritičari u našoj zemlji, a pojedini poslanici u ovoj klupi. Da to dokažem, čak je MMF bio prinuđen da menja procenu rasta BDP za Srbiju za 2015. godinu tri puta, tu procenu, pozitivnu nulu, pa nula i celih pet i sada 0,75 i 0,8. Da li je tačno gospodo narodni poslanici iz opozicionih klupa, nemam relevantne međunarodne organizacije koje ovo ne potvrđuje. Znam da vi mičete glavom, vama je najbolje kada Srbiji ne ide dobro.
Dozvolite dalje, krajnja procena za 2016. godinu 1,75, 1,8 ali će rast za 2017. godinu biti još veći na sreću građana Srbije dva, dva, a za 2018. godinu 3,5.
Poštovani građani Srbije, ne verujte im, plaše vas, sigurne su plate i sigurne su penzije za 2016. godinu, tačno istog dana ćete dobijati u minut i u sekundu sa onim povećanjem, kao što budžet ovde kaže i što je premijer juče ovde izložio.
Ovaj amandman briše se, predlaže onaj koji je za „Železaru“ tri dana nego što je uspostavljena, rekao da radnike treba poslati kući, zatvoriti Železaru, dan, sada ću vam citirati ovde na „N1“ televiziji. Njima je najbolje kada se briše, pa čak bi i ovu skupštinu obrisali.
Da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa, nije tačno, to vi govorite sebi, da je Republika Srbija smanjila deficit u 2015. godini opšte države na četiri, odnosno na 3,5? Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da je ova Vlada zaslužna nasuprot nas, što rezolucija UN o Srebrenici nije prošla? Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da je ova Vlada zaslužna, zajedno sa svojim premijerom, za otvaranje prvih poglavlja u ovoj godini sa EU? Da li je tačno, da je ova Vlada zaslužna, na čelu sa našim premijerom, da je uspela zaustaviti prijem KiM u UNESKO? Da li je tačno ili ne, građani će to prosuditi.
Da li je tačno, dame i gospodo iz opozicionih klupa, da je ova Vlada zaslužna što nisu uvedene sankcije Rusiji? Da li je tačno dame i gospodo da je zasluga ove Vlade i našeg premijera da je Republika Srbija na biznis listi svetske banke za 2016. godinu zauzela 59. mesto od 189 zemalja?
Poštovani građani Srbije, ovo su činjenice, to je čak za 32 pozicije u odnosu na prethodnu godinu bolje. I ovo je važno gospodo iz opozicionih klupa, to je najveći uspeh u poslednjih devet godina za skok jedne države. Proverite da li je tačno ili ne.
Na kraju, šokiran sam predlagačima, s tim više što je jedan premijer, a jedan docent ipak na fakultetu, a nije mi jasno da želi da se briše čitav budžet. Ja znam kada bi oni glasali za budžet. Verovatno kada bi bile i subvencije za vinovu lozu, onu koju je predlagač uzeo 563 hiljade iz budžeta Republike Srbije i građani vaših, samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu. Da li je tačno gospodo narodni poslanici, malo materijala ovde ili ne? Njima je važno samo kada je haos.
I na kraju, gospođo predsednice, danas u jednom dnevnom listu, su objavljene radnici svih osnovnih škola, svih srednjih škola broj, svih univerziteta državne uprave. Da li je to ikada bilo u poslednjih 15 godina? To vas boli gospodo. Prikrili ste sedam hiljada radnika koju su vaši direktori u osnovnim školama, zapošljavali mimo konkursa i da ne kažem šta su uzimali za zapošljavanje radnika.
E, gospodo toga više nema. Kako reče juče premijer i ova Vlada, sve mora biti transparentno i u ovom budžetu je sve transparentno. Hvala vam lepo.

Mnogo poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine generale Arsenoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam mislio da odustanem od diskusije, ali reći ću vam samo iz jednog jedinog razloga nisam, a taj razlog jeste iz poštovanja jedne nama susedne države i prosto da se ne ponavljam što su koleginice i kolege rekle da kažem o čemu se radi.
Gospodine ministre, ja ću u nekolika minuta da kažem o Predlogu zakona o potpisivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice diplomatskog konzularnih predstavništava.
Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine običaj je kada se govori o ovakvim zakonima o potpisivanju sporazuma pogotovo, nama prijateljskim zemljama, kao što je Rumunija, da se kaže u kontekstu nešto tog sporazuma na osnovu čega je nastao ovaj sporazum. Kako znate, Srbija je zemlja koja sa Rumunijom ima tradicionalno dobre i prijateljske odnose. Oni se pored ostalog zasnivaju i na istorijskoj tradiciji. Napominjem dame i gospodo, kada je u pitanju istorija diplomatskih odnosa, uspostavljeni su pa ipak davne 1841. godine, znači pre 174 godine što nije malo u istoriji diplomatskih odnosa. Isto tako dve srpske kraljice, kraljica Natalija i kraljica Marija bile su rumunskog porekla. To potvrđuje da su i dve srpske vladajuće kuće bez obzira koliko različite politike vodile bile svesne kuda treba da krenu u potrazi za pouzdanim prijateljima. Srbija i Rumunija bile su saveznici u Drugom balkanskom ratu, ali i u Prvom svetskom ratu.
Dozvolite da kažem jednu rečenicu koja ne sme ostati nezapažena, a to je da je za vreme Prvog svetskog rata u žestokim bitkama vođenim pored ostalog 1916. godine, zajednički su prolivali krv i srpski i rumunski vojnici. Time su zacementirali mnogovekovno prijateljstvo srpskog i rumunskog naroda o čemu verovatno gospodo poslanici, vi ste vrlo dobro obavešteni.
Za vreme Drugog svetskog rata, Rumunija je bila članica „Sila osovine“, ali to nije iskoristila za teritorijalno proširenje na štetu Srbije. To svedoči pored ostalog i podatak da je srpski Banat u vreme nemačke okupacije ostao u sastavu srpske države iako ga je Hitler ponudio maršalu Antonesku što je on odbio, rekavši citiram – da Rumunija osim Srbije nema drugih prijatelja u okruženju i da ne želi da kvari odnose u regionu, završen citat. I dodao – da sam na Hitlerovom ostavio bih Srbiju na miru, završen citat. Za vreme razbijanja Jugoslavije, Rumunija je bila suzdržana i nije otežavala krizu u regionu.
Dolaskom SNS na vlast u Republici Srbiji i formiranjem Vlade Republike Srbije na čijem čelu je gospodin Aleksandar Vučić i izborom predsednika države Tomislava Nikolića ti odnosi se stalno usavršavaju. Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Rumunija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nije priznala Kosovo i Metohiju za državu i hvala im. Isto tako, Rumunija je jedna od retkih zemalja u dijaspori gledajući region, a svet je srpska nacionalna manjina rešila, da kažem, najbolje odnose kada su u pitanju nacionalni odnosi u odnosu na okruženje a i u odnosu na evropske zemlje. Dozvolite još jednu rečenicu da kažem da Srbija nikada u poslednjih 25 godina nije imala bolji status u ukupnim međunarodnim odnosima.
Poštovane dame i gospodo, iz tih i drugih razloga valja ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Vlade Rumunije podržati. Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije da i vi podržite ovaj zakon, jer ćete bar malo, makar i na taj način iskazati svoju privrženost u modernizaciji Srbije na području inostranih poslova za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar inostranih poslova gospodin Ivica Dačić i sva Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i većina građana skoro plebicitarno Republike Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre Antiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zorane Babiću, obraćam se i vama, jer ste vi jedini večeras predsednik poslaničke grupe od svih poslaničkih grupa, ali to nije jedini put.
Gospodine ministre, pred nama su dva seta pitanja iz energetike, veoma bitna za razvoj Republike Srbije i zato zaslužuju veliku pažnju kako građana Republike Srbije, tako i čitave države. Energetika je ključna grana privrede. Ona utiče na čitavi privredni život, i ne samo to, nego utiče i na društveni život u našoj zemlji u celini.
Dobro je, gospodine ministre, što ste u izradi Zakona o rudarstvu i Strategiji razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine, konsultovali sve relevantne kako domaće, tako i inostrane faktore kojih se to tiče, bilo posredno, bilo neposredno. To, gospodine ministre Antiću, govori o vama kao ministru, o vašem ministarstvu i o Vladi Republike Srbije, na čijem se čelu nalazi gospodin Aleksandar Vučić.
Gospodine ministre, strategija razvoja modernih država iliti stratešku ocenu opredeljuju tri ključna resursa: energija, voda i hrana. Ja o hrani kao o resursu neću govoriti jer to nije tema, ali bolje bi od mene elaborirala to dva narodna poslanika, poljoprivrednika, a jedan od njih je moj prijatelj Marijan Rističević i on bi se verovatno ljutio zbog toga. Dovoljan količina energije predstavlja primarni resurs, a ujedno predstavlja i obezbeđivanje dovoljnih količina ostala dva resursa, vode i hrane.
Ako se ovo, gospodine ministre, ima u vidu, jasan je značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti naše zemlje. Zato možemo slobodno povući paralelu između nacionalne i energetske bezbednosti, jer bez energetske bezbednosti nema ni govora o nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije. Naš srpski, a svetski Nikola Tesla, tvorac moderne elektrotehnike, jednom prilikom je izjavio, citiram: „Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog rada strogo su definisani energijom dostupnom za korišćenje“. Završen citat.
Naš predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je izuzetnu pažnju posvetio energetici u svom ekspozeu kojeg je podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije prilikom izbora Vlade 27. aprila, gospodnje 2014. godine. I, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najkonkretniji, najsveobuhvatniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine, do danas.
Poštovani gospodine ministre, na stanici 28 ekspozea predsednik Vlade Aleksandar Vučić kaže, citiram: „zadatak resora Ministarstva energetike jeste da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljno količine energije i energenata po održivim cenama“, završen citat.
Zato je vaše ministarstvo, gospodine ministre Antiću, i Vlada izradila i predlog Strategije o kojoj ću nekoliko rečenica reći. Razvoj energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Strateško preispitivanje i određivanje nacionalne energetike omogućiće da se iz sveopšte ekonomske krize izađe sa daleko manjim troškovima po energetiku i privredu države u celini. To će, gospodo narodni poslanici omogućiti da se zauzima bolja polazna pozicija za budućnost i dinamičniji i kvalitetniji rast ekonomije i održiv privredni razvoj Republike Srbije u celini.
Strategija se zasniva na šest elemenata koji sagledavaju ravnotežu između ciljeva ekonomskog razvoja, ostvarivanje prava na energiju kao dela ljudskih prava i sloboda, i s druge strane na zdravu životnu sredinu. Strategija se zasniva na šest bitnih elemenata. Dobro je gospodine ministre Antiću što ste ove elementa zaista podelili na onako kako to rade i mnoge evropske i svetske zemlje.
Prvo, na energetske resurse i potencijale Republike Srbije, drugo - osnovne pretpostavke razvoja energetike Republike Srbije, treće - strateške prioritete razvoja energetike Republike Srbije, četvrto - razvoj energetskih sektora, peto - zakonodavna, institucionalna i društvena ekonomska okvir razvoja energenata Republike Srbije i šesto - razvoj energetike Republike Srbije, čak posle 2000. godine, pa se konstatuje, podvlačim gospodo narodni poslanici, da ukoliko ne dođe do značajnih otkrića, može se očekivati da će eksploatacija energenata, u prvom redu nafte, i prirodnog gasa biti pri kraju u zemlji do 2030. godine, ili potpuno završena.
Najznačajniji domaći energent u tom trenutku ostaje ugalj sa rezervama koje prema projekcijama potrošnje, bilo bi dovoljno za eksploataciju nakon 2050. godine.
Gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, od ostalih energenata treba računati, kako su gospoda narodni poslanici i vi stavili na uljne škriljce i obnovljive izvore energije. O uljnim škriljcima prvi je govorio u ovom visokom domu prof. dr Milan Bačević, kao ministar, vaš prethodni. Tada su gospoda iz bivšeg režima, spradali se sa tim predlogom, spradali su se s tim predlogom i evo ga danas u strategijama naše zemlje i strategijama mnogih zemalja.
Ova strategija razvoja je sveobuhvatna i predstavlja dobru osnovu za priključenje Republike Srbije na evropski put u energetici iskazan u mapi puta od 2011. godine.
Na kraju, gospodo narodni poslanici pozivam vas, a posebno vas iz slabašnih opozicionih klupa, da u danu za glasanje date i vi svoj glas za ovu strategiju, nakon što ćete, nadam se i vidim da hoćete, na jedan konstruktivan način dati svoje predloge, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i provodi predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije potpomugnuta od stane predsednika države Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovom visokom domu Republike Srbije i najvećeg broja građana, skoro plebiscitarno Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, smatram da ovaj amandman, dvojice gospode koji su ga podneli, treba odbiti zato što smatram da on nema nikakvog smisla, prvo. Drugo, ukoliko bi ga prihvatili, ne može poboljšati nikako kvalitet zdravstvenih radnika i zdravstvenih usluga unapred.
Dozvolite da vam kažem, kao čovek koji radi na fakultetu i koji je član senata jednog univerziteta, da kažem da mi je vrlo jasna bliska problematika koji čitav zakon ovaj želi da reši. Ja u ime većine prosvetnih radnika, profesora univerziteta, vam zaista zahvaljujem. Vama i vašoj Vladi, jer nije pre vas niko uspeo da reši status nastavnika, odnosno saradnika fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu. Iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, kao bazi fakulteta, ima punih 60 godina i nisu u pravu kolege iz opozicionih klupa kad kritikuju ovaj predlog zakona, ja ih pozivam da i oni sudeluju, da pridonose kvalitetu, kako bi jedan deo problema rešili u zdravstvu.
Nije tačno da postoje afere u zdravstvu, niti jedna jedina afera, od kad ste vi, gospodine ministre Lončar ministar, ne postoji niti jedna jedina afera. Isto tako, nije tačno da ranije nije bilo afera. To su strašne stvari se dešavale za vreme stranke bivšeg režima, desile su se neke od najvećih afera u srpskom zdravstvu od kad ono postoji do danas.
Dozvolite da kažem, da se nisu gospodine ministre kod vas, dok ste bili ministar, desila afera trgovanja listama čekanja za zračenje obolelih od raka. Drugo, gospodine ministre, nisu za vašeg mandata se dešavala kriminalna sprega između hitne pomoći i pogrebnika, nego stranke bivšeg režima. Nisu za vašeg mandata, gospodine ministre, dešavala se afera smrt pacijentkinje na dijalizi, nego stranke bivšeg režima i to u Kraljevu. Nisu za vašeg režima desila se afera rekonstrukcija kliničkog centra, nego bivšeg režima. I konačno, uvoz vakcina protiv svinjske gripe, nisu se desile za vašeg mandata, nego stranke bivšeg režima, s tim, na koncu da kažem, da jedna afera oko ovih vakcina se desila i prilikom vakcinisanja kokoški. Bivši premijer i bivši ministar u selu Pukovac, vakcinisao je kokoške uzimajući za vakcinu jogurt i vodu. Naravno, predstavio se kao lekar, uzeo pare i otišao.
Mi vam dajemo podršku, drago nam je u ime građana, građani su to prepoznali, ko god je došao u bolnice, ko god je došao u domove zdravlja prepoznao je da sad bar miriše na čisto. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministarko, poštovani narodni poslanici, vratićemo se na amandmane, mislim da nema nikakve potrebe da vodimo ovakvu žustru raspravu.
Moram da kažem da sam pomalo šokiran predlogom ovog amandmana, kao i prethodnih, s tim više što mislim da je on nesvrsishodan, nepotreban, neadekvatan i nesmislen. Obrazložiću to u nekoliko rečenica.
Mislim da oni koji su predlagali amandman da su ga predložili iz tri moguća razloga, prvo iz zabave, drugo iz neznanja i trće iz nepoznavanja suštine biti. Mislim da je ovo radi zabave, jer među njima ima vrsnih po meni pravnika i ne mogu da shvatim, a vidite ovaj amandman koji glasi – ozakonjenje objekata i zgrada.
Moja malenkost će malo ići u struku gospodo pravnici, pa ćemo i buduće amandmane brzo rešiti. Reč zgrada već je obuhvaćena pojmom objekat. Gramatički gledano, vi, profesori srpskog jezika ako je objekat glagolski dodatak koji označava na kome se ili na čemu se vrši radnja, onda u gramatičkom smislu potpuno odgovara zakonsko rešenje gospođo ministarko. Potpuno ste u pravu i što se tiče objekata, ali i ozakonjenja. Ozakonjenje je srpska reč, znači zakonsko priznavanje i usklađivanje, rečnik srpskog jezika broj četiri, strana 81, knjiga četiri, „Matica srpska“ 71. Legalizacija je latinska reč, da sada ne idemo u detalje. Prema tome, gospodo profesori prava na univerzitetu, ipak nas studenti gledaju bar za ovakve stvari.
Drugo, kada sam rekao oko zgrade, šta latinski znači objekat sam rekao, a pravnički gospodo narodni poslanici, objekat je predmet na koji se odnose obaveze subjekta u pravnim odnosima. Valjda nećete to negirati. Rešili smo problem.
Zgrada u građevinskom smislu, sada idemo u građevinarstvo, gospodo inženjeri građevinarstva je građevina koja se sastoji od vanjskih zidova i krovne konstrukcije i jedne ili više zatvorenih prostorija. Hoćete citat iz rečnika građevinarstva? To govori da je Predlog zakona gospođo ministarko izuzetan i ovo što se tiče zgrada i ozakonjenja.
Dakle, predlažem da se amandman odbije i ne samo on, ovi prethodni, nego i ovi koji će doći vezano oko naziva zakona, jer to je ispod nivoa naših studenata na pravnom fakultetu. Hvala.

  Poštovani potpredsedniče, opet ćemo, mislim, vrlo brzo rešiti ovaj amandman i sve amandmane na ovaj član zakona, samo da pokušamo objasniti šta je to javni interes, pošto negiraju da je ovaj Predlog zakona javni interes, gospoda iz opozicionih klupa pogotovo. Nije to šokantno ako to rade profesori pravne grupe predmeta na fakultetu.
Dozvolite, jednu rečenicu ću citirati: „ Javni interes je interes je cele društvene zajednice ili pojedinih njenih delova o kome pravo uopšte mora da vodi računa“, Pravni leksikon 64/333.
Međutim, poštovane dame i gospodo, da se razumemo oko pravnog interesa, to ne znači da pravo ne treba da štiti i privatni interes, ali kada? Kao opšti interes. Imamo dva primera za to – privatni interes se štiti samo izrično određeno pravom, dok javni interes se štiti stalno. Dakle, on je u kontinuitetu, stalno se štiti itd, a privatni je određen pravom. Privati interesi se štite samo ako su u skladu sa javnim interesom. Međutim, ovo je važno, zadnju rečenicu koju ću reći. Vrlo je teško u pravnoj nauci reći šta je to javni, šta je to privatni interes, ali, podvlačim ovo ali, obično se ostavlja nadležnom organu državnom da ceni u svakoj konkretnoj situaciji šta je to javni interes i Vlada Republike Srbije predlogom ovog zakona u članu 2. izuzetno je to fino rekla.
Gospodo pravnici, ima vas mnogo ovde, mislim da oko ovoga je zaista suvišno voditi raspravu. Hvala vam lepo.

Poštovani potpredsedniče, nemam nameru ponovo odgovarati, ni citirati leksikone, ni udžbenike studenata, ali dozvolite mi ipak da kažem, pošto me je u negativnom kontekstu kolega spomenuo, čak i oko naziva ovoga zakona.
Mislim da niste u pravu svi koji tvrdite suprotno od onog što je Vlada predložila, jer ja sam i rekao šta znači jedna reč, a šta znači drugo. Čak ste toliko išli ne poznavajući značenje reči, ne poznavajući srpski jezik i rekli da smo posudili od Hrvata. Znate, ja sam vam citirao da je to srpska reč ovde, s tim više što se kaže da su Hrvati posudili od nas tu reč ozakonjenje. Pogledajte, molim vas, srpski jezik. Evo ga ovde, čitaću vam ako hoćete, pa da vidite da u pravnom, gramatičkom i svakom drugom i građanskom smislu to zaista znači.
Znači, to nije korektno. Ovde je stvar da se mi nadgornjavamo oko činjenica, oko boljih rešenja, a ovo što je prethodni govornik govorio, piše mu u zakonu tačan odgovor. Čini mi se da ne čitamo svi zakone i svi amandmane. Potpuno vam piše odgovor na pitanje koje ste pitali sada i nema razloga da niko od poslanika, ni gospođa ministarka da odgovara. Hvala lepo i izvinite na intervenciji.

Poštovani predsedavajući, samo dve rečenice želim, da ne bi zabune bilo.
Predlažem da se amandman odbije, jer smatram da je rok potpuno dovoljan za okončanje ovoga važnog posla, osim ako jedan od predlagača amandmana nije imao na umu svoj veliki pašnjak na Vračaru kod Hrama Svetog Save.
Ono što je najvažnije, Vlada želi da uvede red u građevinarstvo i stavi tačku na nelegalno izgrađene objekte koji će biti legalizovani, ne kao što prethodnik reče da neće moći građani, po najnižim cenama u istoriji države Srbije, čak jeftiniji, nego prethodni zakon, 287 puta. Izračunao sam, tačno će biti jeftiniji. Prema tome, oni su tako reći, hajde da kažem po rečniku naših građana, džabe. Hvala lepo.
Predlažem da se amandman odbije.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Poštovana ministarko, drago mi je da vas često viđam u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije sa vašim saradnicima, niti jedan ministar u vladama stranke bivšeg režima nije došao sa 13 saradnika kao vi jutros ovde među narodne poslanike. To govori, pored ostalog, i o vašem i Vladinom predanom radu i posvećenosti problemima, koje je pred vas postavila Republika Srbija. Siguran sam da ćete tako biti i u budućnosti.
Kratko ću, mislio sam odustati zbog građana, ne i zbog narodnih poslanika koji istrajavaju u ovoj Skupštini da ukratko kažem nešto o Zakonu o legalizaciji.
I, ovaj Zakon o legalizaciji ima svoje uporište, kako u Ustavu Republike Srbije, tako i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo u ovoj Narodnoj skupštini 27. aprila gospodnje 2014. godine, prilikom izbora Vlade.
Gospodo narodni poslanici, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najkonkretniji, najveći 52 gusto kucane strane i najbolji od svih prethodnih ekspozea predsednika vlada Srbije, prethodna od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na stranici 18 ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, rekao, citiram – cilj nam je, pored ostaloga da skratimo vreme izdavanja građevinskih dozvola, sa sadašnjih 170 na 60 dana, što bi bilo ispod proseka za evropske zemlje, završen citat. Kako znate, smanjili smo taj rok na 28 dana i evo danas sređujemo ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata. Tako to radi Vlada na čelu sa predsednikom, tako to radi i SNS.
Ovaj problem nelegalno izgrađenih objekata ostavio nam je, u nasleđe, da rešimo, stranka bivšeg režima. Za 13 godina nisu uspeli legalizovati nelegalno izgrađene objekte, ali su zato uspeli na tom polju razviti korupciju do neslućenih visina.
Bivša vlast pokušala je nekoliko puta donošenjem Zakona o legalizaciji da izvrši legalizaciju bespravno izgrađenih objekata. Naravno, nije uspela. Zbog čega? Zbog loših i komplikovanih zakona koji nisu imali za cilj javni interes. Zbog loših i koruptivnih inspektora. Zbog loših resornih ministara. Zbog loše njihove Vlade i lošeg njihovog predsednika Vlade jer nisu pokazali predanost u rešavanju problema legalizacije kao što to radi gospođa ministarka i naš predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Poštovani građani, vama se obraćam, sada je vreme da izvršite legalizaciju svojih nelegalno izgrađenih objekata zato što nikada u prošlosti nismo imali jeftiniju legalizaciju i ne samo jeftiniju nego i manje dokumenata za ozakonjenje, da iz ozakonimo i ne samo to, nego i kraće vreme za koje ćete dobiti rešenje za legalizaciju. Što se tiče cene legalizacije, mogu da vam kažem da ona nikada nije bila jeftinija, da je ona 230 puta kada su kuće u pitanju, niža nego što je to do sada bilo, a kada su u pitanju komercijalne zgrade i objekti onda je ona jeftinija isto tako za negde 41 put za one objekte koji su veći od hiljadu kvadrata.
Na kraju ono što je najvažnije, a to je, da će država Srbija konačno dobiti svojinsku evidenciju objekata a građani Republike Srbije dobiti vlasničke papire. Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da date svoj glas za ova četiri zakona, posebno pozivam vas iz slabašne opozicije da glasate i vi za ove zakone, jer ćete bar, makar i na taj način demonstrirati da podržavate modernizaciju Srbije za koju se tako zdušno zalaže naš predsednik Vlade i čitava Vlada, a i većina narodnih poslanika kao i većina građana Republike Srbije i u to ime hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ovaj amandman odbije. Pokušaću da obrazložim.

Ja radim u vaspitanju i obrazovanju i primam platu u radnoj organizaciji. Prema tome, nema razloga da se dodvoravam kolegama prosvetnim radnicima. Ali, ukoliko bi prihvatili ovaj amandman koji je sada pred nama, da jednokratnu novčanu pomoć damo u proseku zaposlenog, do čega bi to dovelo? Narušili bi budžet Republike Srbije za 2015. godinu. Šta to znači, dame i gospodo narodni poslanici? Znači da bi narušili automatski i program rada Vlade za 2015. godinu, jer smo tačno u ekspozeu predsednika Vlade rekli šta ćemo činiti u 2015. godini. Ovo je realizacija onoga što stoji u programu Vlade, odnosno u ekspozeu predsednika Vlade.

Do čega bi još došlo ukoliko bi veći iznos dali ili onaj manji, kao što je to predložila „akademska čestitost“? Narušili bi mere finansijske konsolidacije koje smo promovisali 27. aprila 2015. godine. Tu je suština problema. Ja molim, kada govorimo o ovom amandmanima i o ovom zakonu, da imamo na umu program Vlade Republike Srbije. Upravo se Vlada drži programa, da izvinete, ko pijan plota, što je dobro, jer ćemo time realizovati reforme koje smo promovisali.

Treće, dokazali bi građanima Republike Srbije, ukoliko prihvatimo ovaj amandman, da se ne držimo obećanja koje smo dali kao poslanici koji smo glasali za program Vlade ili ekspoze i da ćemo izbeći grčki scenario u koji nas je dovela bivša vlast bivšeg režima, a ne ova Vlada. Ova Vlada sanira situaciju i izvlači nas iz ekonomske krize. Ne bi imali, izvinjavam se što ću ovo reći, tu ima ekonomista, ja nisam po struci ekonomista, stabilnost javnih finansija, a to smo programom Vlade i ekspozeom predsednika Vlade isto tako rekli, da trebamo javne finansije svesti u određenu meru itd. Čim nemamo stabilnost javnih finansija, nemamo ni uopšte stabilnosti druge u zemlji. To bi dovelo do nestabilnost, s obzirom na situaciju u okruženju itd.

Dakle, moramo se striktno držati zaista programa koji smo zacrtali. Prihvatanjem ovog amandmana fiskalni deficit ne bi sveli na održivi nivo, a to smo programom Vlade za 2015. godinu tačno rekli. Evo, dame i gospodo, zbog čega predlažem da se ovaj predlog odbije i da se prihvati predlog Vlade.

I na koncu, gospodine predsedavajući, da ne bi bilo zabune, obratiću se u jednoj rečenici. Gospodo prosvetni radnici, dobićete sedam hiljada, nije tačno da nećete, imamo većinu o ovoj Narodnoj skupštini, a oni koji su predložili da ne treba ništa, oni primaju kao „akademska čestitost“. On prima platu u ovoj Skupštini, a nije protivpredlog dao. Dakle, dobićete za Novu godinu.

Drugi predlog, da ne bi bilo zabune, ne za sledeću godinu, nego to je jednokratna isplata, a sledeće godine jeste četiri posto više nego bilo ko svakog meseca u januaru, sektoru, jer je zabunu jedan narodni poslanik, koji je bio bivši ministar i oštetio ovaj budžet Republike Srbije za 470 miliona, rekao i izašao vani, jer on dođe ovde šetnjom svakih tri meseca.

Prema tome, predlažem da se odbije i ovaj amandman, kako bi naši prosvetni radnici dobili, pa makar jednokratnu pomoć. Ali, ovo je znak da Vlada izlazi iz krize. E, to je žao gospodinu „akademskoj čestitosti“. Ne tih sedam hiljada, nego što Vlada i država Srbija izlazi iz krize, jer on nije dao protivpredlog. Protivpredlog nije dao, samo je psovao Vladu. Evo, vidite ovde u ovoj obrazloženju. Vrlo je neodgovorno, pa makar to dolazilo i od docenta sa fakulteta političkih nauka, nazivati Vladu da je neozbiljna i neodgovorna. Mislim da to nije u redu.

Prema tome, ja predlažem, gospodine predsedavajući, da mi prihvatimo ovaj zakon, odbijemo amandman i jedan i drugi itd. Hvala vam lepo što ste mi dali reč.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, drago mi je da vas češće vidim ovde u ovoj sali, što govori o vašem predanom poslu i posvećenosti poslu koji obavljate.
Poštovani narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i to samo jednom članu 17, sa namerom da se zaposlenima u osnovnim školama, srednjim školama i visokom obrazovanju isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 7.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ovo je lepa vest za sve prosvetne radnike, a ja ću obrazložiti zbog čega je do kraja svoje diskusije.
Ako su vaspitanje i obrazovanje primarni resurs društva u uslovima tranzicije, a oni zaista jesu, onda ono zasigurno može doprineti modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitano-obrazovnog sistema ključne tačke, rekao bih imperativ projekta modernizacije Srbije, kojeg je promovisao predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ekspozeu prilikom izbora Vlade 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najkonkretniji, najtransparentniji i najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji. Ovih pet elemenata priključio sam danas i šesti – najviše realiziran u godinu i po dana od svih 75 prethodnih ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovana gospodo narodna poslanici, znanje, tj. vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije su pretpostavka demokratije. Oni je jačaju, a ne znanje pogoduje diktaturi. Vaspitanje i obrazovanje spadaju u red onih delatnosti koje su u tranziciji pod strankom bivšeg režima doživele najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa vaspitanja i obrazovanja potonuli pod strankom bivšeg režima u najveću krizu u čitavoj nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Tu ocenu dali su i naši stručnjaci koji se bave istorijom školstva i pedagoških ideja.
Mnoge evropske i svetske Vlade su u svojim programima dale vaspitanju i obrazovanju veoma značajno mesto, i to je dobro. I naš predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je vaspitanju i obrazovanju značajno mesto u ekspozeu.
Samo, dame i gospodo, evo ga ovde kod mene, da vas podsetim, vaspitanju i obrazovanju posvetio je pet stranica teksta, od 32. do 37. To je više od polovine ukupnog ekspozea nekih prethodnih predsednika Vlada Republike Srbije, a od nekih ne polovinu nego čak čitav ekspoze. Proverite, dostupno vam je u arhivi.
Na stranici 32. ekspozea, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vučić pored ostalog je rekao, citiram: „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Znanje je temelj od kojega krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu Srbiju“, završen citat. Na stranici 13, govoreći o fiskalnoj konsolidaciji, predsednik Vlade je rekao, citiram: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima od 2015. godine“, završen citat.
Izvinjavam se, gospodo ministri i gospodo narodni poslanici, ja ću ovo još jedanput pročitati zbog građana Republike Srbije: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima“, podvlačim, „od 2015. godine“, završen citat. Plate će rasti normalno sa fiskalnim pravilima, a ne kao ranije bez fiskalnih pravila i kako napisano, gospodo iz opozicije, u ekspozeu, tako, evo vidite danas, ostvarujemo i od 2015. godine. Tako, to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi predsednik Vlade Republike Srbije i tako to radi SNS.
Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po sistemu napisano i ostvareno u ovom programu Vlade kojeg treba da držimo kao svetu knjigu svi, bar mi narodni poslanici.
Premijer kada je ove reči izgovorio u ekspozeu, kao da je imao na umu Erazma Roterdamskog koji je rekao, citiram: „Najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladosti“, završen citat.
Nastavnički poziv, složićete se sa mnom, jedan je od najstarijih poziva koji svoje korene ima u vremenu pre ustanove škole, kao institucije. Svako društvo, za ovaj časni poziv, biralo je ljude u koje su imali najviše poverenje i koji su bili najcenjeniji u društvu. Građani Republike Srbije dobro znaju da od nastavnika, njegovog stručnog kvaliteta, njegovog stila rada umnogome je zavisilo da li će dostignuti nivo pedagoškog znanja adekvatno sprovesti u praksi i tu nema dileme. Zato uvek imaju razumevanja za svaku pomoć, pa makar i jednokratnu, kada je Vlada daje, jer time želi skrenuti pažnju na važnost učiteljskog poziva.
Dozvolite da vam citiram, jednog starogrčkog filozofa, Platona, koji je već tada naglašavao važnost učiteljskog poziva, a naša Vlada za 2016. godinu je to izuzetno dobro prepoznala. Citiram: „Država neće biti na štetu, ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelji budu rđavo vaspitavali decu, buduće generacije biće neznalice koje će upropastiti zemlju“, završen citat.
Ko je našu zemlju upropastio neka građani procene i kakvi su bili oni koji su je vodili za vreme dok je ona došla na grčki scenario. Napominjem da sam kod izbora Vlade izrekao jednu rečenicu, citiraću sebe, nije zgodno, „ako ova Vlada zaustavi propadanje grčkog scenarija, trebalo bi joj dati Nobelovu nagradu“, završen citat. Zato je posao nastavnika jedan od najplemenitijih poziva. Učiti i vaspitavati decu velika je obaveza za koju treba mnogo ljubavi, žrtve, truda i odricanja.
Celokupnu ekonomsku situaciju u koju nas je dovela stranka bivšeg režima i prevazilaženje tog stanja reformama osetili su svi građani i prosvetni radnici, ali ljubav prema pozivu, ljubav prema deci i razumevanje stanja ekonomsko-finansijskog i države u celini nadjačala je ipak te probleme. Zato je Vlada REpublike Srbije odlučno nagovestila da će 2016. godina biti u znaku prosvete, tj. vaspitanja i obrazovanja, ne samo u pogledu povećanja plata nastavnicima, nego i u pogledu materijalnog opremanja naših škola i transformaciji čitavog sistema vaspitanja i obrazovanja na novim savremenim osnovama.
Kakve su to nove savremene osnove? Osnove u kojima će nastavnik biti taj koji posreduje između brzo razvijenog sveta i učenika koji su na putu ulaska u taj svet.
Dozvolite jednu rečenicu da citiram, gospodo predsedavajući. Veliki filozof Lajbnic je govorio koliko je važno vaspitanje i obrazovanje za budućnost. Citiram u jednoj rečenici: „Dajte nam vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za kraće vreme, nego što je jedno stoleće, promeniti karakter Evrope“, završen citat. Zato Predlogom zakona o dopunama budžeta za 2015. godinu da se prosvetnim radnicima dodeli jednokratna pomoć od 7.000 dinara znak je zahvalnosti Vlade Republike Srbije prosvetnim radnicima za njihovo razumevanje koje su pokazali u konsolidaciji naših finansija, odnosno sređivanju teškog ekonomskog stanja u zemlji u koju nas je dovela stranka bivšeg režima, a ne ova Vlada koja tu situaciju sređuje.
Ova jednokratna isplata prosvetnim radnicima je znak da će Vlada Republike Srbije, vodeći računa o ukupnim finansijsko-ekonomskim odnosima, kod povećanja plata u narednoj godini 2016. povesti računa o prosvetnim radnicima kojima će biti najveće povećanje u javnom sektoru. To je rečeno i u ekspozeu predsednika Vlade i ta obaveza se ispunjava. To će prosvetni radnici znati da cene, devedeset i pet posto prosvetnih radnika. Ona manjina nikad to neće želeti ili neće hteti. To će motivisati naše nastavnike, nije tačno da neće, na bolje i kvalitetnije stručno i pedagoško usavršavanje koje nije na zavidnom nivou.
Nema kvalitetnog nastavnika bez kvalitetnog stručno-pedagoškog usavršavanja. To usavršavanje treba biti dobro izanalizirano i izvući usavršavanje nastavnika iz duboke i opasne krize, volonterstva, opšte haotičnosti, improvizacije, komercijalizacije, rasipanja sredstava i vremena u koje nas je dovela stranka bivšeg režima.
Kod usavršavanja nastavnika treba odustati od dugogodišnje prakse realizacije svih akreditovanih programa od strane nevladinih organizacija dok ne dobiju pedagošku transformaciju. Podvlačim ovo – to traže naši roditelji.
Kolika je važna ličnost nastavnika u vaspitanju i obrazovanju najbolje pokazuju i reči koje ću sada izgovoriti: „Idućih 50 godina neće biti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, važno koje automobile vozimo, u kakvoj kući živimo, koliko novca imamo u banci ili kakvu odeću nosimo. Svet može barem malo biti bolji ukoliko odigraju učitelji onu važnu ulogu koju im je društvo poverilo.“
Još je čuveni Dostojevski rekao, citiram: „Samo stalno usavršeni učitelj može biti sposoban da istinski poučava i vaspitava“, završen citat. Pošto je Vlada Republike Srbije najavila da će 2016. godina, pored ostalog, biti u znaku prosvete, a i zdravstva, imam osećaj da se držala pouke Adama Smita, koji je rekao, citiram: „Dobro obrazovanje je najplemenitija državna ekonomija“, završen citat.
Drugim rečima, dobro obrazovanje zavisi u prvom redu od nastavnika. Zato, verovali ili ne, ali je istina, učitelji u svojim rukama drže budućnost sveta. Još je Babef rekao, citiram: „U budućem društvu glavna ličnost će biti učitelj, a ne general“, završen citat.
Poštovana predsednice, čak je i Evropska komisija u Veću evropskog parlamenta izjavila 3.8.2007. godine da, citiram – nastavnička profesija postaje sve složenija, zahtevi joj sve više rastu, okolina u kojoj radi je sve raznovrsnija, završen citat. Znajući ovo, ova Vlada Republike Srbije u budžetu za 2016. godinu je odlučila da krene tim putem, normalno u uslovima ekonomsko-finansijske situacije u kojoj se nalazimo, a u koju nas je dovela stranka bivšeg režima.
Ono što je najvažnije, dozvolite, da sve građane Republike Srbije, Srbija je iz ponora finansijskog kolapsa u koji nas je dovela stranka bivšeg režima prekinula taj trend pod vođstvom Aleksandra Vučića i ove Vlade i trasirala put boljitka koji niko više ne može zaustaviti, na sreću građana Republike Srbije i budućnosti naše dece, a nadam se i stabilnosti ne samo ekonomske nego ukupne stabilnosti naše zemlje.
Na kraju, u ime najvećeg broja prosvetnih radnika zahvaljujem Vladi Republike Srbije što je prepoznala da bez obrazovanja nema ekonomski stabilne Srbije. Prosvetni radnici daju punu podršku Vladi Republike Srbije da istraje, da se reforme zarad budućnosti naše dece i zemlje u celini do kraja sprovedu.
Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije, iz vaših slabašnih opozicionih klupa, jer vidim da vas ima samo četvoro, da i vi glasate, makar i vas četvoro za ovaj zakon jer ćete, makar i na ovaj način bar malo demonstrirati da ste za modernizaciju Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Srbije i čitava Vlada Republike Srbije podpomognuta od predsednika Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, najvećeg broja narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg skoro plebiscitarnog broja građana Republike Srbije. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine predlažem da se odbije ovaj amandman iz više razloga. Ja ću navesti samo šest. Prvo što je besmislen,  drugo, nesvrsishodan, treće nepotreban, četvrto nesavremen, peto neevropski i šesto zastareo.
Dozvolite da kažem da imam osećaj da kolega narodni poslanik, kako kaže iz Pokreta za preokret, a ta poslanička grupa ne postoji, jer čitam malopre ispod njegovog imena i prezimena stoji samostalni poslanik, a ne nekakav Pokret za preokret ili udruga za obrtaj kako bi gospoda Hrvati rekli, da nije pročitao ovaj zakon mogu i tolerisati da nije zakon pročitao, ali da nije obrazloženje ili razloge za donošenje zakona, e, to ne mogu, jer da je pročitao, onda na strani 45. stoji da je ova oblast uređena Zakonom o vinu i rakiji čak i 1994. godine, a kasnije 2009. godine bio je poseban Zakon o vinu i poseban Zakon o rakiji i upravo jeste jedan od svrhe donošenja ovog zakona da se na neki način anuliraju ova tri prethodna zakona i donese jedan jedinstveni zakon za sva jaka alkoholna pića.
Hipertrofija bilo kojeg jakog alkoholnog pića, pa u ovom slučaju rakije nema nikakvog smisla. Ovaj predlog amandmana ima samo ulogu da zavara građane Republike Srbije i proizvođače rakije. Poštovani građani, proizvođači rakije, prof. dr Janko Veselinović vas laže, citiram – jer se ne ukida rakija, citiram njega – ne ukida se rakija kao i Tanjug, završen citat. To nije istina. Sa ovim zakonom se ne ukida rakija.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, predlažem da se amandman kao tendenciozan odbaci i da se predlog ministarstva i ministarke prihvati kao jedino valjan. Hvala.