Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se amandman odbije zato što je ne svrsishodan, bezvezan, provocirajući, negatorski itd, jer stoji briše se.
Dozvolite gospodine potpredsedniče, pošto je izrečena neistina kod obrazlaganja i člana 2. i ovog člana 10. da sam ja rekao da u jednoj rečenici stoji 85 reči, to je izrekao prethodni govornik, odnosno predlagač amandmana, a ja to nisam rekao, nego gospodin Rističević, akademska čestitost nema, ne verujem da nema kapacitet da se izvini večeras ovde, a ja ću čekati da se izvini, a njegovo ne izvinjenje urušava ugled jednog docenta na jednom fakultetu. Pošto ovo studenti naši gledaju i moji i njegovi, ja mu zaista predlažem da se izvini, jer će možda njegovi studenti, bar možda na izborima dati mu jedan glas ako se izvine. Ako ne izvine ne verujem da će jedan.
Prema tome, predlažem…

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji amandman iz prostog razloga jer ovo o čemu predlagači govore uopšte nisu predložili. Oni su predložili briše se, a to znači da se brišu i izvršni direktori. Znači, amandman je nesvrsishodan, da ne kažem bezvezan, provocirajući, negatorski, netransparentan, itd.
Zašto oni to predlažu? Iz prostog razloga da bi vladao haos i bezakonje u javnim preduzećima, jer su oni najbolje prolazili. Njihov jedan direktor u bivšem režimu u jednom javnom preduzeću je otuđio 310, zajedno sa kolegama svojim, 310 miliona u Beogradu za šta su osuđeni 73 godine.
Jedan od predlagača amandmana otuđio je iz budžeta ove države Republike Srbije 530 miliona samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu. Zato se oni zalažu da se direktori ne postave, odnosno da se briše ovaj amandman.
Ja zaista očekujem, gospodine potpredsedniče, da se predlagač amandman pošto me je uvredio na početku, izneo laži na početku sednice, pošto nije završena, da se akademska čestitost izvini meni ovde. Ako ne u ime ničega, onda u ime akademske čestitosti, bar minimalne i građanske odgovornosti.
Predlažem da se ne prihvati amandman.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Poštovani potpredsedniče, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine jer je gospodin Živković uvredio, da kažem, moju malenkost tim više što je izneo bezočne laži.
Ja sam rekao da se radilo o jednom javnom preduzeću u Beogradu gde je pravosudna presudna bila na 310 miliona dinara, a za šta su osuđene odgovorne osobe 73 godine i to mogu proveriti. Dakle, nisu laži.
Rekao sam da jedan od predlagača amandmana je otuđio iz ovog budžeta 530 hiljada evra samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu.
Što se tiče ličnih uvreda, na jekavicu što je rekao, mislim zaista, to otvoreno tvrdim da pošto je gospodin Živković došao kasno, da ne kažem pre sat vremena, mislim da pošto ne zna gde se jekavica upotrebljava da se radi zaista, a trebalo bi proveriti, o pijanom čoveku.
Zato i gospodin …. (Isključen mikrofon.)

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani ministre Sertiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću govoriti o ovom Zakonu o javnim preduzećima, pošto su moje kolege to vrlo dobro obradile danas na ovom zasedanju Skupštine, ali ću na kraju da se osvrnem na diskusije pojedinih opozicionih narodnih poslanika, ali ću nešto reći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije.
Poštovane dame i gospodo, i ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio narodnim poslanicima u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Da ne zaboravimo, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najtransprentniji i najveći, 52 gusto kucane strane, od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas.
Dame i gospodo narodni poslanici, na stranici 48. ekspozea predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pored ostalog, piše, citiram – Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom. Završen citat.
Upravo, dame i gospodo, ovaj danas Predlog zakona ima svoje uporište u dugogodišnjim prijateljskim odnosima između Republike Srbije i Ruske Federacije. To prijateljstvo poštovani građani Srbije i narodni poslanici je na istorijskim, ratnim, kulturnim i duhovnim vezama građeno kroz istoriju.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili su izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju, kako srpske nauke, srpskih univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa čak i stripa.
Kralj Aleksandar Karađorđević smatran je prijateljem Rusa. Upravo je uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave otvoren 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. U svetu, dame i gospodo, postoji 64 ruska doma, ali je samo beogradski namenjen druženju Srba i Rusa. Neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola. Srbi i Rusi, podvlačim, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Ponavljam još jednom, Srbi i Rusi kao dva naroda nikada nisu bili u ratnom sukobu.
Naprotiv, mnogi Srbi, prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji Novoju Serbiju i Slaveno Serbiju.
Nadalje, Rusija je bila jedini spoljnopolitički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, dakle za vreme ustanka. Isto tako, mnogi Srbi stvorili su i udarili temelje moderne ruske države. Da to ne zaboravimo, jer obično ističemo zasluge Srba za srpsku državu, ali malo govorimo zasluzi Srba za stvaranje moderne ruske države.
Dozvolite, dame i gospodo, dovoljno je da spomenem Savu Vladislavića Raguzinskog, u 17. i 18. veku, Srbina, grofa iz Hercegovine, koji je sudelovao u krojenju politike moćne ruske carevine. Upravo je on osnovao rusku obaveštajnu službu, možda niste znali. On je razgraničio Rusiju i Kinu, udario granicu između ove dve velike zemlje i do dana današnjega ta granica je ostala. Nedavno je Rusija pomerala oko toga zajedno sa Kinom. Bio je od najvećeg poverenja Petra Velikog i Katarine Velika, a i drugi grof Mihajlo Miloradović, 18. i početak 19. veka, predvodio je, verovali ili ne, od 37 deset srpskih generala protiv Napoleona 1812. godine u Borodinskoj bici i upravo je on najzaslužniji za odbranu Moskve. Mi se sa tim, dame i gospodo, dičimo, i to je naš doprinos bratskoj Rusiji, oslobađanje od Napoleona. Grof admiral Marko Vojinović je osnovao crnomorsku flotu 1783. godine. Dakle, to su zaista divne stvari srpskog naroda za udaranje temelja moderne ruske države.
Dozvolite na kraju da kažem da je Petar Petrović Njegoš, upućen amanetom Petra Cetinjskog, citiram, „mol se Bogu i drž se Rusije“, završen citat, 6. marta 1833. godine rukopoložen u Sankt Petersburgu za vladiku Crne Gore i brda. I u srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije. U Balkanskim ratovima Rusi su u srpskim redovima, kako znate.
Dame i gospodo, dan nakon austrijskog ultimatuma u Srbiji, 24. jula 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikolaja II Romanova, koji je 27. jula 1914. godine poslao čuveni odgovor, citiram, „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva, dala je preko 26 miliona života Rusa za oslobođenje od fašizma i ugradila svoje živote u temelje slobode, kao i srpski narod. Svaki treći Srbin je poginuo u Drugom svetskom ratu. Srbi i Rusi su skoro isti narod, istog korena, iste krvi, vere, jezika i pisma, i to nas povezuje.
Veliki Dositej Obradović je bio izvor pokušaja da preokrene duhovni život srpskog naroda u jedno srednjoevropskom prozapadnom pravcu. On je, kako znate, bio prosvetitelj, zapadnjak, govorio je nekoliko svetskih jezika, u stvari sedam jezika je govorio, divio se engleskoj kulturi, tvrdio da su Engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju na poziv Karađorđa rekao je Karađorđu, citiram – okreći se Rusiji, završen citat.
Ako iz svetskog slikarstva uklonimo rusko slikarstvo sve bi potamnelo. Ako bi svetske muzike uklonili rusku muziku, sve bi ogluvelo. Ako bi svetske književnosti uklonili rusku književnost, sve bi zanemelo.
Ova Vlada, dame i gospodo, Aleksandara Vučića učinila je na međunarodnom planu više nego sve vlade zadnjih 20 godina, ovo je odgovor gospodi narodnim poslanicima iz opozicije. Ona nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, odlično sarađuje i sa EU i sa SAD, sa Kinom, sa Ruskom Federacijom, sa čitavim svetom.
Na kraju da odgovorim gospodinu predsedniku poslaničke grupe Tadićeve stranke. Danas je predsednik poslaničke grupe izrekao jednu, da ne kažem, monstruoznu lažnu činjenicu, da je SNS i ova Vlada, ako se sećate jutros je izrekao – život zamrzla u Srbiji. E, gospodo, ja vam sad odgovaram, žalim što vas nema ovde večeras, ali vam odgovaram jer znam sigurno da gledate preko malih ekrana šta se dešava u ovoj Skupštini.
Vi ste gospodo zacementirali srpski narod nazad 10 godina, 400.000 radnih mesta ste ukinuli. Opljačkali javna preduzeća. Dozvolite, samo u Beogradu je presuda izvršena, tzv. đubretska mafija, 310 miliona pokradeno, a osuđeno zvanično na 73 godine. E, tako je radio vaš Dragan Đilas, a naš Siniša Mali, tako ne radi.
Opljačkali ste gospodo banke na čelu sa gospodinom Đelićem. Gde vam je sad gospodin Đelić? Možda znate, a možda ne znate. Verujem da će i njega pravda ruke sustići.
Zdravlje, najgore u Evropi zdravstvo. Mi smo sad sa 35 pomerili na 30, znači, pet stepenica smo ga poveli, od toga su iza nas čak tri članice EU. Ni jedna firma nije radila. Sproveli ste pljačkašku privatizaciju, a jedan deo firmi, vidite, niste hteli privatizovati, jer ste punili preko njih svoje džepove. Uništili ste školstvo, uništili sudstvo, najgore po oceni Evropske komisije u Evropi, a sada se znatno poboljšalo.
Posvađali ste nas sa svima u svetu. Niste dali da se sarađuje sa velikom Kinom, Rusijom i arapskim zemljama.
Dozvolite na kraju još da kažem, da pobijem ono što ste danas rekli. Istorija će sigurno zapisati da je ova Vlada gospodina Aleksandra Vučića smanjila fiskalni deficit, konsolidovala javne finansije, stvorila povoljni privredni ambijent na Biznis svetskoj listi sa 91 na 59 mesto, sa 32 pozicije se popravila i to je najveći uspeh jedne države u zadnjih 10 godina. Povećala je investicije u 2015. godini na milijardu i 700 miliona, a naša gospoda iz opozicionih klupa su govorili da nema, nego 200. Izborili su u UNESKO da KiM ne bude članica. Izborili su Rezoluciju o Srebrenici itd.
Ova Vlada nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Ostali smo vojno neutralna zemlja i na kraju smo počeli da proizvodimo brodove u Sremskoj Mitrovici nakon dve decenije.
Sve u svemu, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da su ovi zakoni jako dobri, pogotovo dozvolite jednu rečenicu na kraju o Zakonu o javnim preduzećima, da citiram opet ekspoze gde na stranici 19. pored ostalog kaže se u ekspozeu predsednika Vlade, citiram – doneti zakon o javnim preduzećima, definisanje upravljanja i kontrole u javnim preduzećima, način izbora, smenjivanje i odgovornosti menadžera, završen citat. Upravo ovo gospodine ministre je realizacija ovoga iz ekspozea.
Poštovani građani Srbije i narodni poslanici tako to radi ova Vlada gospodina Vučića i SNS, po sistemu – napisano – ostvareno. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ja predlažem da se amandman odbije iz više razloga. U prvom redu dozvolite da kažem da je predlagač amandmana počeo da govori o amandmanu kada je prošlo pet minuta i tri sekunde, možete da proverite. Govorio je o bivšim amandmanima, o sadašnjim.

Moram da napomenem da je predlagač amandmana od ukupno amandmana, kako reče 1.000 i nešto, bio prisutan u ovom veisokom domu kod glasanja samo kod 1%, 1,02%. To govori o ozbiljnosti predlagača i o posvećenosti amandmanima.

Dozvolite da kažem o amandmanu. Treba ga odbiti iz razloga što je neprihvatljiv, što je nesvrsishodan, što je neutemeljen i nekoristan.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, čudi me, zaista me čudi, da predlagač amandmana, akademska čestitost, ne poznaje ili se pravi da ne poznaje značenje reči - politika, značenje reči - praktična politika ili praksa, jer zasigurno znam da to znaju njegovi studenti na Fakultetu političkih nauka. Znam da i on to zna, a reći ću zbog čega je onda predložio ovakav amandman. Ako je politika, on će se složiti samnom, aktivnost kojom se želi postići određeni cilj, odnosno, ako je ona ukupnost svih radnji koje se preduzimaju radi postizanja određenog cilja, a ovde se zna o kojem je cilju reč, onda je reč praktična suvišna.

Dakle, zaista suvišna, jer kada bi usvojili tu reč - praktičan, nužno vodi u prakticizam, on zna šta znači pravac prakticizam, davanje prednosti praksi nad teorijom, a to onda ne bi odgovaralo ovom članu. Uostalom, neka akademska čestitost pogleda u rečnik koji stoji ispred njega na klupi šta znači reč - politika, šta znači - praktičan, šta znači reč - prakticizam, šta znači reč - praktična politika, pa će sam doći do zaključka da je istina ovo što ja sada kažem. To on vrlo dobro zna.

Ali, postavlja se pitanje, i vi ćete postaviti zašto je onda postavio ovaj amandman. Znate zbog čega, samo da bi uzeo sedam minuta vremena da nešto kaže, a o amandmanu od sedam minuta govorio je samo minut i 30 sekundi.

Prema tome predlažem da amandman odbije i da se prihvati obrazloženje Vlade. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministarka, mislim da ste dobro obrazložili ovaj Zeleni fond, a predlagači amandmana žale za ranijim fondom, znate iz kojeg razloga pitaju – gde su sredstva? Ovo što ću sada tri podatka izneti su izveštaji DRI, 500 hiljada dali su za oglašavanje u jednom dnevnom listu. Upravo ministar sa liste prethodnog govornika, ranije su bili u istoj stranci, 500 hiljada evra, radi se o evrima, dali su za bilborde i dodatno za finansiranje lavića na Paliću, što je utvrdila dodatno DRI za 2011. godinu. Vidite gde su sredstva otišla.

Mlađan Dinkić, koji je nekada bio ministar, a ovde i poslanik, izjavio je 2012. godine u ovom visokom domu da je bivša vlast bivšeg režima predlagača finansirala predizbornu kampanju uvoženjem akumulatora i davanjem na reciklažu. Dakle 2012. godine, 21. i 22. decembra, u ovom visokom domu. Dakle, žal jeste za bivšim fondom da se ne bi kontrolisala sredstva. Postavili su pitanje zašto se ne kazne. Koliko je meni poznato, mislim da je proces još u toku oko ovog slučaja.

Hvala lepo. Mislim da ste odlično obrazložili fond i da treba kontrola nad svim finansijama. To je garancija da će se sredstva i utrošiti za ono za šta su planirana, a ne da idu u privatne džepove. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nešto da kažem o Predlogu zakona o zaštiti čovekove okoline.
Dozvolite odmah da kažem na početku bez da vodimo dijalog, nije li možda gospođo ministar dobro razmišljati u budućnosti da zakon nosi naziv „zakon o zaštiti i unapređivanju“? O tome treba da se razmisli, pošto nemamo vremena da o tome polemišemo, ali mislim da bi trebao da nosi takav naziv.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto neki zaboravljaju, da ne bi zaboravili, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolje sačinjen od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. U ekspozeu predsednika Vlade na stranici 31, pored ostalog, stoji da je jedan od strateških ciljeva u razvoju i unapređivanju poljoprivrede citiram „ i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine“, završen citat.
Po mom saznanju, niti jedan do prethodnih predsednika vlada u zadnjih 10 godina nije govorio o zaštiti i unapređivanju životne sredine u ekspozeu.
Osnovni razlog, kako ste i vi gospođo ministarko, a i naše današnje kolege poslanici rekli, za donošenje zakona osnovni razlog je bio da mi u prvome redu usaglasimo naše zakonodavstvo i propise domaće sa propisima EU. Ali, ne samo to, nego da i naše propise usaglasimo sa propisima o dodeli državne pomoći, što je vrlo bitno. Isto tako, usklađivanje sa faktičkim stanjem usled prestanka rada fonda za zaštitu životne sredine.
Mi smo danas čuli razna mišljenja gospode iz opozicije zašto ovaj fond nije radio. Ja ću vam reći, ali na kraju ću konkretne podatke izneti, radi se o tome što je bivša vlast bivšeg režima opljačkala taj fond. Tačno ću podatke državnog revizora na kraju da kažem o čemu se tu radi, a dozvolite odmah na početku da kažem u čemu je problem.
Tačno je da primenom ovog zakona bolje će se vršiti usklađivanje zakona sa relevantnim međunarodnim ugovorima i propisima iz EU kada je u pitanju zaštita i unapređivanje čovekove okoline. To je ono što će nas približiti i evropskom zakonodavstvu, a na koncu i krajnji cilj ulazak u EU. Moram da kažem da će zakon omogućiti kontinuirano finansiranje životne sredine. Nije tačno da se ona nije finansirala, kao što kažu gospoda iz opozicionih klupa. Ona se finansirala stalno kontinuirano kroz razne načine, preko Vlade ili preko pojedinih ministarstava, a formiranjem zelenog fonda kao budžetskog fonda Republike Srbije je izuzetna bitna stvar.
Dakle, bilo je postavljeno pitanje odakle pare za zeleni fond. Iz budžeta, naravno, Republike Srbije i tu nema ništa sporno.
Dozvolite da dalje kažem da će biti bolja dostupnost informacija o zaštiti i unapređivanju životne sredine i bolje učešće naših građana u donošenju odluka iz područja životne sredine.
Ono što je vrlo bitno, danas sam primetio da gospoda iz opozicije, neko je govorio da bi trebalo raditi više na kvalitetu vazduha. Mislim da tu zaista treba baciti akcenat. Dozvolite da kažem po mojim nekakvim spoznajama, koliko su mi informacije bile dostupne, u 2014. godini 68,8% stanovništva Republike Srbije imalo je čist vazduh ili neznatno zagađen vazduh. Da li je to dobro od 100%? Mislim da nije, slabo, ali i dalje ćemo raditi na razne načine. Vidim da je zakon, odmah da kažem, dobro koncipiran i dobro postavljen. U Valjevu je npr. vazduh bio prekomerno zagađen, gospoda iz Valjeva neka to čuju, a Vojvodina je u odnosu na čitavu Republiku Srbiju imala čist vazduh, jedino Sremska Mitrovica je bila umereno zagađena, u odnosu na drugi deo Republike Srbije, npr. u Boru, Smederevu i Užicu, vazduh je bio prekomerno zagađen. Zaista trebamo voditi računa o tome. Preko čega? Koleginica Irena je spomenula, pored ostalog, preko vaspitno obrazovnih ustanova. Edukacija je jako bitna svakog našeg građanina, a to znači već pre stupanja u osnovnu školu, još u obdaništu. Kako? Napraviti planove i programe, ne treba praviti posebne, već postoje nastavni planovi u osnovnim, srednjim školama i do fakulteta, u okviru svakog nastavnog programa može se odvojiti dva časa u osnovnoj školi, ako je jedan predmet, jednočasovni predmet, onda u 35 časova dva izdvojimo za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline. Kako? Tako što ćemo prilagoditi nastavne sadržaje i decu upoznavati o tim problemima. To je izuzetno bitno. Bilo bi dobro da se poveže ministarstvo sa Ministarstvom za prosvetu i nauku, kao što je to bilo prilikom donošenja Zakona o sportu.
Dozvolite dalje da kažem da je problem veliki ambrozija kod nas, u Srbiji, i tu treba posebno povesti računa. Najveća koncentracija u čitavoj Srbiji je u Kuli i Bečeju i tu lokalne zajednice, zaista gospoda iz ovih područja trbaju povesti malo više računa, jer imao jako velikih problema prilikom oboljenja od te ambrozije. Dalje, raditi na boljoj kvaliteti voda. Kakva nam je voda? Moram da kažem da u zadnje dve tri godine, ali ako hoćete i pet godina se poboljšava kvaliteta vode iz reka, i manjih i većih. Na nivou Republike Srbije na slivu Dunav popravlja se kvaliteta vode, međutim za Moravu i Savu ne možemo reći da je kvaliteta znatno poboljšana itd, što znači da moramo u budućnosti povesti više računa o tome. Dominantno zagađivanje voda u Republici Srbiji potiče od komunalnih, industrijskih izvora. To je ono što je veliki problem. Preko komunalnih sistema koji svoje nepročišćene otpade voda ispuštaju u vodoprijemnike, to je veliki problem. To je zaista veliki problem i mislim da će se u budućnosti i tu povesti računa.
Upravljanje otpadom, to je globalni problem, to je jedan od velikih problema i u našoj zemlji. Dozvolite da kažem da je Republika Srbija u 2014. godini proizvela 6,12 miliona tona otpada i, pazite, od tih šest miliona, 5,9 miliona tona ima karakteristike neopasnog, svega 210 hiljada tona opasnog otpada i on je vrlo bitan, pogotovo njegovo skladištenje. Mislim da su ovo podaci o kojima treba povesti računa u budućnosti.
Kada su u pitanju deponije, o kojima je danas bilo reči, dozvolite da kažem, po mojim nekakvim informacijama do kojih sam došao, u Republici Srbiji ima sedam sanitarnih deponija o kojima je danas bilo reči. Nije mi poznato, dve su bile još deponije koje su trebale dobiti dozvole. Ne znam da li u međuvremenu dobili, to bi bilo negde devet. Međutim, na teritoriji lokalnih samouprava, ono o čemu je danas bilo nerazumevanja od strane poslanika iz opozicionih klupa, javna komunalna preduzeća organizovano odlažu otpad, ali svega, po mojim nekakvim podacima koje sam dobio iz određenih institucija, u 120 deponija ili smetlišta u 123 opštine. Podatke sa druge opštine nisam mogao da dobijem. To su uglavnom deponije koje u skladu sa Strategijom o upravljanju otpadom predviđene su za saniranje ili zatvaranje. Sada je veliki problem ovo što ću reći. Gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, na teritoriji Republike Srbije ima 3085 starih i divljih deponija, to je problem za zagađivanje naše okoline.
Kada je u pitanju ambalaža, neko je spomenuo, ovde zaista, po mojoj nekoj oceni, nisam stručan za to, ali mislim da su neki pomaci zaista učinjeni. Količina ambalaže stavljene na tržište u Republici Srbiji u 2014. godini iznosi 327 hiljada tona, dakle hiljada tona, količina ponovno iskorišćenog otpada jeste u okviru ambalaže 102 hiljade tona, što nije malo, ali naravno da treba raditi da toga bude što više, i 100 hiljada tona reciklirano. Međutim ostaje još 120 tona, njih treba zaista iskoristiti u smislu da se iz tog dela više vrši reciklaža, kako bi to što bolje iskoristili.
Dozvolite gospodo narodni poslanici da odgovorim na neka pitanja kojima su gospoda iz opozicije danas neopravdano optužili Vladu, sadašnju Vladu, i pojedine ministre u Vladi kada su u pitanju pare od fonda za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline.
Gospođo ministarko, niste vi, niti bilo koji ministar iz kabineta premijera Vučića, nego ministar bivšeg režima, ministar za zaštitu čovekove okoline DS, citiram – u Fondu za zaštitu životne sredine za predizbornu kampanju DS trošio ogromna sredstva za subvencionisanje firmi koja su uvozile akumulatore i reciklirale ih, završen citat. Mlađan Dinkić u ovom velikom zdanju Narodne skupštine 21. i 22.9.2012. godine. On koji je bio ministar u toj Vladi optužio zaista svoga kolegu da su odneli ogromne pare.
Niste vi, gospođo ministarko, niti jedan ministar u kabinetu gospodina Vučića, nego ministar o bivšoj Vladi DS za zaštitu čovekove okoline je platio, citiram – plakate i bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“, više od 500.000 evra, pola miliona, završen citat, izveštaj državnog revizora za 2011. godinu. Podaci nisu iz novinskih članaka, ovo su zaista podaci od državnog revizora.
Niste vi, gospođo ministarko, niti bilo koji ministar iz kabineta predsednika Vučića, nego bivši ministar u bivšoj Vladi, citiram – platio oglašavanja u jednom dnevnom listu 500.000 evra, završen citat, izveštaj državnog revizora za 2011. godinu.
Niste vi, gospođo ministarko, niti bilo koji ministar kod premijera Vučića, nego bivši ministar zaštite životne sredine u bivšoj Vladi DS platio, citiram – izradu sajta „Očistimo Srbiju“, 25.000 evra, završen citat.
Niste vi, gospođo ministarko u kabinetu, niti bilo ko u kabinetu gospodina premijera Vučića, nego bivši ministar u bivšoj Vladi DS, citiram – platio laviće na Paliću, završen citat, određenu sumu novca. Ovo je dodatno Državna revizorska institucija utvrdila ne prilikom prvog izveštaja nego drugog izveštaja o čemu nas je obavestila i politika 25.9.2012. godine, strana sedam.
Nije Vlada na nivou Grada Siniše Malog, nego Vlada Dragana Đilasa kada je u pitanju zaštita životne sredine u navodne zakone, đubretarska mafija u Beogradu proneverila 310 miliona dinara, a osuđena na pravosnažno 73 godine zatvora. Završen citat iz presude.
Evo, gospode gde su pare i dalje niste vi gospođo ministarka, kao ministar poljoprivrede, niti bilo ko u ovoj Vladi nego bivši ministar poljoprivrede, u bivšoj Vladi Dušan Petrović, uništio 250.000 krava za jednu godinu od 570.000 koliko je bilo u toj godini. Niti jedan ministar u Vučićevom kabinetu nije, nego bivši savezni ministar, jedan od ministara je bivši predsednik Vlade zagađivao životnu sredinu, tako što je vakcinisao kokoške. Dakle, mešavinom jogurta i vode u selu Pukovcu i Čagrovcu, kokoške su uginule, on uzeo novac, a građanima zagadio životnu sredinu.
I na koncu, ovaj zakon gospođo ministarko po meni je izuzetan jedan dobar zakon. Verujem da građani Srbije će dobiti jedan savremeni zakon i primenom ovog zakona da ćemo zaista pridoneti zaštitu i unapređivanju životne sredine, što će na neku ruku pridoneti i modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i ne samo zalaže nego i provodi naš predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, većina ovih narodnih poslanika u ovom visokom domu, kao i predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, ali i većina građana Srbije, rekao bih plebicitarno.
U to ime ja pozivam i gospodu iz opozicije iako ih večeras nema niti jedan, ali verovatno će gledati sa ekrana, da i oni podrže ovaj zakon, jer će bar tako, pa makar i na taj način pokazati volju i pridoneti modernizaciji Republike Srbije koju je ova Vlada provodi. Hvala vam lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, gospodine ministre pravde, Selakoviću sa saradnicima, gospodo iz Vrhovnog saveta sudstva, gospodine Zorane Babiću, obraćam se gospodine Zorane Babiću i večeras vama, jer ste vi večeras jedini predsednik poslaničkih grupa od svih 12 u ovom visokom domu. To govori ne samo o vama, nego govori o vašem odnosu prema građanima Srbije, a i o odnosu čitave Srpske napredne stranke prema građanima Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su predlozi zakona i predlozi odluka iz oblasti pravosuđa. Moja malenkost nema nameru da govori o predlozima zakona, jer su to prethodnici bolje od mene učinili, a gospodin ministar bolje od mene obrazložio.
Dozvolite samo jednu rečenicu da kažem, da Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, neću kao čovek struke da govorim, jer ste to vi, gospodine ministre Selakoviću, obrazložili fenomenalno i vaše ocene o Jevrejima su fenomenalne. Samo da dodam da to ne govori samo o vama kao ministru pravde i vašem ministarstvu i Vladi Republike Srbije u celini, nego to govori u prvom redu o vama kao čoveku.
Dozvolite da kažem da su tu i predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju, o kojima ću kratko reći samo nekoliko reči. Ovde se radi o izvanrednim kandidatima, što govore, pored ostalog, i veoma dobre ocene koje su svi kandidati dobili prilikom studiranja na pravnom fakultetu, što je jedan od kriterijuma prilikom njihovog izbora.
Želim naglasiti ono što je veoma bitno, što je komisija Visokog saveta sudstva za izbor sudija izvršila proveru podnetih prijava na oglas, utvrdila njihovu blagovremenost i potpunost, obavila razgovor sa kandidatima koji se prvi put biraju na sudsku funkciju. Isto tako, dame i gospodo narodni poslanici, komisija je dala ocenu da li kandidati ispunjavaju uslove, tj. kriterijume i merila za izbor sudija. Zajedničko je svim kandidatima da je komisija utvrdila da su kandidati ispunjavali sve kriterijume i merila za ocenu, stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Ali, zašto ja to sve govorim? Dame i gospodo, zato što u vreme stranke bivšeg režima nisu poštovani ovi kriterijumi, što je dovelo do toga da nam je sudstvo bilo pre nego što ste vi gospodine ministre Selakoviću došli na čelo Ministarstva pravde „najgore u Evropi“. Ono se kretalo od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija, do neuravnoteženih krivičnih dela, tako da se sudstvo ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da su vam neki od sudija umirali od nepravde, a neki od sudija izvršili samoubistvo? Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste i mrtvog sudiju izabrali za sudiju, pokojnog Ljubišu Đurovića, iako je predsednica Vrhovnog saveta sudstva, gospođa Nata Mesarović izjavila da su svi kandidati, verovali ili ne, bili provereni i da je za proveru utrošeno 200 časova, dakle čitavih mesec dana? Ne znam samo kako je proveravala mrtvog sudiju?
Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste izabrali za sudije ljude koji nikada nisu radili u pravosuđu, što sada nije slučaj, videli ste danas kod ovih sudija? Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da niste izabrali u jedan okružni sud sudkinju koja je bila na listi među pet najboljih sudaca? Znate li zašto je niste izabrali? Zato što joj je muž bio advokat, a radio je Ibarsku, kao istražni sudija doneo prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvije i branio Gorana Kneževića.
Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste izabrali Sonju Brkić za sudiju, koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda Republike Srbije i predsednika RIK? Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Ona je u RIK-u na taj način protivpravno uzela 2008. godine 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati te pare. Eto, takvi su, gospodo, bili vaši kriterijumi u prethodnom režimu.
Zato je u Izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu stajalo, citiram jednu rečenicu – Reforme koje sprovodi vlast, znači, bivša, 2010. godine, predstavlja posebnu zabrinutost, završen citat, iz knjige „Reforme pravosuđa, Srbija 2008. godine“, strana 96. Ista Evropska komisija nastavlja - proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time princip nezavisnosti, završen citat.
Gospodo iz bivšeg režima, reforme koje ste provodili u pravosuđu bile su, citiram, kao najgora moguća stvar, završen citat, iz Evropske komisije, objavila je i naša „Politika“ 7. 7. 2012. godine na strani 4.
Dolaskom, gospodine Selakoviću, gospodine ministre pravde, vas na čelo ovog ministarstva, situacija se znatno popravila i svakoga dana se sve više popravlja. To su ocene najznačajnijih evropskih zvaničnika, i ne samo njih, nego i nas, narodnih poslanika.
Ono što je bitno, sudstvo u Srbiji svakog dana se poboljšava iz dana u dan. Dozvolite da napomenem da ipak u 2014. godini, kada su bili teški uslovi za naše sudstvo, jer u prvom redu je obnovljena nova mreža sudova, a Advokatska komora donela je odluku da ne učestvuje na suđenju četiri meseca i kasnije još dva, znači, svega za šest meseci, ipak je popravljeno za jedan celi 4% u odnosu na prethodne godine. Mislim, kada se skupe svi elementi o radu sudova u 2015. godini, a nadam se u ovom visokom domu da ćemo i to čuti, da će biti izuzetno dobri rezultati.
Sve u svemu, ovo su vrlo dobri zakoni. Srpska napredna stranka, kako rekoše moji prethodnici, daće glas u Danu za glasanje. Hvala.

  Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani gospodine Zorane Babiću, poštovani narodni poslanici, obraćam se gospodine Babiću večeras i vama, jer ste vi jedan jedini od 12 predsednika poslaničkih grupa večeras u ovom visokom zdanju. To govori gospodine Babiću o vama, o vašem odnosu prema radu, o odnosu vas i SNS prema građanima Srbije.
Gospodine ministre, i gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića kojeg je on predstavio narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.
Gospodo narodni poslanici i, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72, prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, upravo ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, i njegova realizacija predstavljaju osnovni preduslov zaustavljanja sunovrata Republike Srbije u koju nas je dovela stranka bivšeg režima.
Dame i gospodo narodni poslanici, niti jedan mandatar zadnjih 20 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije govorio o planovima svog kabineta u kulturi osim Aleksandra Vučića.
Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu posvetio kulturi čak tri stranice teksta. Na stranici 39 spomenutog ekspozea predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, pored ostalog, govoreći o kulturi je rekao, citiram: „Pre nego što ostvarimo strateške kulturne ciljeve želim da vam kažem da ćemo ostvariti naizgled jedan mali cilj, ali simbolički važan za našu kulturu. Obećavam da ćemo obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren skoro deceniju“, završen citat.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Beograda, više nema skele na zgradi Narodnog muzeja. Radovi su izvana, kako vidite završeni. Sada se rade iznutra, i muzej će biti otvoren, radovi teku svojim tokom.
Otvoriće se i Narodni muzej na zadovoljstvo tih divnih radnika zaposlenih u njemu, ali i građana Beograda i Republike Srbije. Tako to radi Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem po sistemu gospodo „ dogovoreno – ostvareno“. Tako će biti i sutra posle ovih izbora.
Bivši režim zatvorio je i Narodnu biblioteku Srbije, a danas kritikuju vas, gospodine ministre, bez argumenata. Kako ćete, gospodo, iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste renovirali zgradu Narodne biblioteke Srbije pune četiri godine, a sve se moglo završiti po svim procenama za osam meseci.
Još tragičnije je što su građani Republike Srbije kao korisnici Narodne biblioteke Srbije bili uskraćeni za to vreme da koriste knjige i ostalu bibliotečnu građu.
Jedino što je radilo za to vreme za četiri godine je Kancelarija za otvoreno društvo, koju je otvorio bivši direktor Narodne biblioteke Srbije bivšeg režima.
Za vreme vaše vlasti, gospodo iz bivšeg režima, iz Narodne biblioteke Srbije, a govorite večeras da je kultura deo identiteta našeg, uklonjene su zavese na kojima su dominirala četiri ćirilična slova, rađena prema slovima iz Miroslavljevog Jevanđelja, a uradila ih je naša poznata umetnica Desa Tošić Đurović.
Za vreme vaše vlasti bivšeg režima iz hola Narodne biblioteke Srbije, uklonjena je vitrina sa ostacima knjiga iz Narodne biblioteke Srbije sa Kosančićevog venca, koje su 6. aprila 1941. godine zapalili bombama nemački avioni, a kritikujete današnjeg ministra.
Za vreme vaše vlasti, gospodo iz bivšeg režima, iz hola Narodne biblioteke Srbije, sa najuočljivijeg prostora i najupadljivijeg mesta u Narodnoj biblioteci Srbije, premeštena je na zabito mesto skulptura „Drvo života“, rad svetski poznatog vajara naivca, Bogdana Živkovića, na kojoj su u drvetu urađena srpska lica sa šajkačama, prepoznatljivi simboli srpske istorije i mitologije.
Za vreme stranke bivšeg režima, oko 15 hiljada knjiga iz Narodne biblioteke Srbije bacili su na smeće zbog tobože pogrešnog otpisa. Neke od tih izdanja pripadale su Dvorskoj biblioteci, dakle kulturno nasleđe Srbije iz vremena Obrenovića i Karađorđevića.
To je za mene jedan mali „knjigocid“ učinjen.
Ovaj Predlog zakona, gospodine ministre, unaprediće celokupni sistem kulture u Republici Srbiji.
Prvi put se jasno definišu načela kulturnog razvoja i utvrđuju prioriteti u vođenju kulturne politike. To gospoda iz opozicije danas nisu rekla, ne znam iz kojih razloga, neće to da kažu.
Kako je bivši režim vodio kulturnu politiku, najbolje pokazuje Bojan Pajtić, koji je za dvorac Heterlend, inače pod zaštitom kulture izdvojio 156 miliona dinara, pare potrošene, ali novca nigde nema.
Poštovani građani Vojvodine, posle ovih izbora na proleće i pobedom SNS u Vojvodini, otvoriće se i dvorac Heterlend, ali Pajtić mora ići u političku prošlost.
Sve ono što nije u kulturi urađeno za 10 godina za vreme vlasti stranke bivšeg režima, danas prebacujete gospodinu ministru i ovom Ministarstvu, a napraviće se za vreme ovog ministarstva i ove Vlade, napraviće se zgrada Muzeja za savremenu umetnost, iako je bivša vlast nije mogla napraviti za šest, odnosno sedam godina, a za to vreme bila su zatvorena vrata posetiocima.
Isto tako i ovaj Predlog zakona preciznije definiše opšti interes u kulturi, kako terminološki, tako i suštinski. Odlična stvar je, gospodine ministre, što se ovim Predlogom zakona ukidaju priznanja za vrhunski domet u nacionalnoj kulturi, tzv. nacionalne penzije. To 95% građana Republike Srbije danas pozdravlja, ne zato, gospodine ministre, što ne treba da postoje te nagrade, nego zbog onoga što se sve dešavalo povodom dodeljivanja tih nagrada.
Nacionalne penzije u praksi za vrhunski doprinos u kulturi nisu pokazale efekte koji su očekivani po važećem zakonu. Da znate, građani Srbije, ko je sve u Srbiji primio nacionalne penzije, a većina vas i zna, muka bi vas uhvatila, poštovani građani. Da su ostali na vlasti, još bi i robijaši sa najdužim stažom bili predlagani za nacionalne penzije. Zamislite, jedna Slađana Milošević dobila je penziju, a jedan Vladeta Jerotić nije, a jedan pokojni, sada, Dejan Medaković nije.
Ovim Predlogom zakona omogućiće se povećanje efikasnosti rada Nacionalnog saveta za kulturu. Biće ravnomerno zastupljene, kako ste i vi, gospodine ministre, u uvodom delu rekli, sve kulturne delatnosti u njegovom radu, što do sada nije bio slučaj.
Zakonom će se preciznije i jasnije definisati procedura javnih konkursa za izbor direktora ustanove kulture. Vi ste danas ovde dobili, da tako kažemo, kritiku na ove članove zakona, upravo zbog toga što su pojedine, odnosno stranke bivšeg režima, mogle predlagati osnivaču samo jednog da daje saglasnost na to što je garantovalo stranačku pripadnost, isključivo stranačku pripadnost. Sada je obrnuto. Sada svi kandidati sa obrazloženjem, sa stručnom spremom, sa intervjuima idu osnivaču na uviđaj i onda da se odlučuje.
Dozvolite na kraju da kažem nešto na primedbe, na vašu kritiku, neumesne, koje su danas bile, ne samo neumesne, nego su bile paušalne, neutemeljene i neistinite. Niste vi, gospodine ministre Tasovac, nego bivši ministar kulture, bivšeg režima u 2011. godini, nezakonito potrošili 15 miliona dinara samo za putovanja i poklone, izveštaj DRI. Kada sam već kod izveštaja DRI, drago mi je, gospodine ministre, posebno, a i svim članovima SNS, što je izveštaj za vreme vašeg ministrovanja za 2014. godinu, izveštaj DRI bio bez primedbi.
Niste vi, gospodine Tasovac, nego bivši ministar bivšeg režima, otkupili 2.616 knjiga od izdavačke kuće „Stubovi kulture“, čiji je vlasnik bio upravo taj bivši ministar bivšeg režima, izveštaj DRI. Niste vi, gospodine ministre Tasovac, nego bivši ministar kulture bivšeg režima, a bio kasnije, nažalost, i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, platio za slike, za poklone UN nezakonito, ništa manje, ništa više nego 15 miliona dinara, a morao je imati odobrenje, izveštaj DRI. Niste vi, gospodine ministre Tasovac, palili ovo veliko kulturno zdanje, nego upravo oni koji su vas danas kritikovali. I, na koncu, za vreme ministra bivšeg režima, jedan direktor kulturno-naučne ustanove otuđio je određeni broj finansijskih sredstava, upravo ovih dana mu je presuđeno dve i po godine zatvora i 50 miliona dinara da vrati.
Ja se nadam da ovo neće biti jedini slučaj, da će svi oni koji su rukom u džep građana Srbije potegli, da će se procesuirati i na koncu, završiti kako treba.
Na koncu, sve u svemu, ovo je jedan veoma dobar zakon, veoma transparentno vršena je javna rasprava, iako kritike danas izrečene ne stoje. Bilo je čak i javnog slušanja u ovom visokom zdanju. Interesovali su se i dali su svi mišljenje, oni kojih se to tiče. Zato pozivam sve narodne poslanike da daju svoj glas za ovaj zakon, a posebno gospodo pozivam vas iz opozicionih klupa, ima vas samo dvoje, nažalost, da glasate i vi za ovaj zakon, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način pokazati privrženost modernizaciji Srbije, pa i modernizaciji kulturne politike za koju se zdušno tako zalaže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana, rekao bih, plebiscitarno Republike Srbije. Hvala vam.

Uvaženi gospodine potpredsedniče pozivam se na član 106, 107, 108. i 109. Dozvolite da kažem da predlagač amandmana nije tačno dao obrazloženje za reč – čučati. Ja ću da vam dam iz Srpskog rječnika iz knjige broj četiri, strana 908, čučati znači biti u sagnutom položaju, savijenih nogu u kolenima i u kukovima sedeti i tako dalje.
Međutim, ništa manje ta reč ne znači ne klečati zbog čega će sutra jedan ministar da bude bivši ministar i s tim u vezi dozvolite da i tu reč kažem kako tretira Rječnik srpskog jezika. Klečati znači, stajati na kolenima. Znači, radi se o istoj reči, tako reći sinonimu istog značenja.
Mislim da bi akademska čestitost zaista trebala da podnese ostavku danas ovde u Narodnoj skupštini. Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, drago mi je što je predlagač amandmana prihvatio obrazloženje na ovaj član 32, jer nema nijednog valjanog razlog predlagača da se prihvati taj amandman, pošto se radi i o stručnom nadzoru nad sportom koji vrši Zavod za sport i medicinu rada, i to je jedna tradicija.
Dakle, nema niti jedan valjani razlog. Ali, gospodine potpredsedniče kada je već reč o Zavodu za medicinu rada, dozvolite da saopštim jednu divnu vest vezano za zdravstvo za sve narodne poslanike pozicije i opozicije kada je u pitanju i sport, i za sve građane Republike Srbije, a to je da je Republika Srbija u 2015. godini u zdravstvu zauzela 30 mesto na listi od 35 zemalja Evrope. Time se zdravstvo Republike Srbije odlepilo od poslednjeg mesta na listi od 35 zemalja iz 2012. godine, vremena stranke bivšeg režima.

Govorim o zdravstvu i Zavodu…

… što znači da će zdravstvo još bolje raditi u sledećoj godini, pošto smo iza sebe u zdravstvu, a vezano i za sport ostavili čak tri članice EU.
To je uspeh i ovog ministarstva, u kojem je i gospodin ministar Udovičić, i uspeh čitave Vlade Republike Srbije. Ja smatram da će ovo pozdraviti narodni poslanici iz opozicije bar aplauzom, jer se radi o našoj zemlji.

Poštovani gospodine potpredsedniče, povređen je član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, jer je prethodnik uvredio narodnog poslanika Zorana Babića, rekavši da sablast ne znači nešto loše.
(Zoran Živković, s mesta: Dođi da vidiš!)

Ja podsećam njega, a pošto je izašao van iz sale, i akademsku čestitost, da sablast znači nakaza i rugoba, „Srpski rečnik“ knjiga četiri 597 strana, 1973. godina.
Tražim da se saglasno članu 107. i 108. i 109. najoštrije kazni prethodni govornik, jer je jako uvredio našeg predsednika poslaničke grupe narodnog poslanika Zorana Babića, i bez ikakvog razloga. Hvala.