Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre i saradnici, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, pokušaću dati obrazloženje i razloge.
U prvom redu smatram da period zamene koji je Vlada predložila, odnosno i Ministarstvo, odnosno stare vozačke dozvole do 10. juna 2017. godine je optimalan toliko da ga možemo čak nazvati relaksirajući za građane Republike Srbije, zato što se za ovaj period od tri godine mogu zameniti bez ikakvih opterećenja građana Republike Srbije ovaj preostali deo vozačkih dozvola.Dozvolite da dam obrazloženju uzimajući u obzir i poštujući obrazloženje drugih narodnih poslanika.
Prvo, ako je od 4. januara 2011. godine do juna 2014. godine, znači za mesec, odnosno za koji dan prošlo tri godine i pet meseci ili 1.230 dana za taj period je zamenjeno preko dva miliona i 100.000 starih vozačkih dozvola, to znači 1.750 dnevno u čitavoj Republici Srbiji. Onda za sledeće tri godine što je Vlada predložila ostaje nam da zamenimo preostalih 1.230.000 starih vozačkih dozvola i njih možemo zameniti za 36 meseci, odnosno približno 1.080 dana, a to znači 1.132 vozačke dozvole dnevno, dakle manje za 622 vozačke dozvole dnevno, nego što je ranije u sadašnjem važećem zakonu.
Dozvolite da kažem zašto je ovaj predlog Vlade izuzetno dobar. Prvo, neće se stvarati gužva na šalterima ukoliko je bilo, a bilo je, to obrazloženje je i naš predsednik poslaničke grupe rekao, morali bi otvarati dodatne šaltere. Drugo, neće se dodatno povećavati administracija što je jedan od zadataka našeg stabilizacionog programa koji je zasnovan na ekspozeu premijera predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Treće, neće građani tražiti slobodan dan od poslodavaca radi produžetka stare vozačke dozvole, jer to mogu prilagoditi našem, odnosno sada važećem radnom vremenu koje je ova Vlada predložila. Četvrto, brže ćemo usklađivati se sa zakonodavstvom EU. Peto, što je vrlo bitno, zašta smo se i mi ovde opredelili, navikavanje nas narodnih poslanika, a i građana Srbije na primenu zakona, što je vraćanje u autoritet čitavog pravosudnog sistema Republike Srbije i u poštivanje zakona zašta smo se, gospodo poslanici, mi opredelili.
Prema tome, predlažem da se odbije amandman, a prihvati predlog Vlade. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da ću odustati od svoje diskusije iz razloga što gospode iz opozicije nema, osim jednog gospodina poslanika. Pošto sam poznat kao profesor koji drži predavanje pa makar došao i jedan student, iz poštovanja prema kolegi i iz poštovanja prema građanima Srbije ipak ću nastaviti svoje izlaganje.
Donošenje seta ovih zakona ima svoje uporište, pored ostalog, i u ekspozeu premijera Vlade RS, gospodina Aleksandra Vučića, gde na strani 24 ekspozea je navedeno, pored ostalog, da je zadatak reforme sudstva jedan od bitnih stubova privrede državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za ulaganja, vraćanje poverenja građana RS i privrede u sudski sistem, što će se sigurno desiti u mandatu, gospodine ministre ove Vlade.
Gospodine ministre, ovo je vaš 35 dolazak u ovaj visoki dom za dve godine, što govori o vama kao ministru koji poštuje ovaj visoki dom i građane Srbije, a moram da kažem da je to više od polovine puta svih bivših ministara u bivšoj Vladi.
Nekoliko rečenica ću da kažemo o Zakonu o pravobranilaštvu. Pravobranilaštvo kao organ kojem je poverena zaštita prava određenih javnopravnih subjekata, a pre svega države u civilizovanim i dobro uređenim zemljama organizovano je kao jedan državni organ koji zastupa državu i sve njene organe u svim privatnopravnim odnosima, a sve u cilju jedinstvene zaštite državne imovine i drugim imovinsko-pravnim interesima države.
U prvim godinama komunističke vlasti FNRJ 1945. godine ukinuo je državno pravobranilaštvo koje je u državi Srbiji i Jugoslaviji postojalo tad više od 100 godina, da bi ovlašćenje za zastupanje države i njenih organa bilo preneto na sve državne organe, odnosno bilo je određeno da svaki državni organ sam za sebe zastupa u postupcima pred sudom i drugim nadležnim organima.
Kad smo već kod pravnog haosa, dozvolite jednu rečenicu da kažem, da je pravosudni sistem pre dolaska vas na čelo ovog ministarstva, da se ljuljao kao zgrada sklona padu, i da kažem da je prethodna vlast izabrala mrtvog sudiju za sudiju što se nije desilo u istoriji čovečanstva i istoriji sudstva.
To je dovelo, kako rekoh do pravnog haosa, međutim već 1955. godine ponovo je narušeno jedinstvo nadležnosti i zastupanja države kroz formiranje posebnog vojnog pravobranilaštva koje je postojalo sve vreme postojanja Jugoslavije, odnosno ukinuto je tek 2003. godine. Formiranjem posebnog vojnog pravobranilaštva zaštita države i imovine koja je poverena na korišćenje Ministarstvu odbrane i vojsci onemogućena je puna civilna kontrola raspolaganja tom imovinom, odnosno onemogućena je jednaka pravna zaštita tog dela državne imovine.
Poštovane dame i gospodo, za razliku od ovog jugoslovenskog primera nejedinstvene organizacije pravobranilaštva u dobro uređenim državama jedno pravobranilaštvo zastupa imovinsko-pravne odnose države pred sudom i drugim nadležnim organima, pa čak i kada te države imaju posebno vojno pravosuđe, gde jedno državno pravobranilaštvo zastupa državu i sve njene organe uključujući i Ministarstvo odbrane i vojsku.
Termin pravobranilaštvo vezan je za pravnu tradiciju Republike Srbije i bivše Jugoslavije. Pravobranilaštva postoje i u drugim državama, odnosno u drugim pravnim tradicijama, ali se nadležnosti i organizacija organa koji vrše pravobranilačku funkciju bitno razlikuju od države do države. Raspadom SFRJ neke od novoformiranih, samostalnih danas država, napustile su postojeću tradiciju organizovanja pravobranilaštva kao organa koji zastupaju državu i lokalne samouprave u imovinsko-pravnim stvarima. Tako je Republika Crna Gora još 1992. godine poslove pravobranilaštva ustupila državnom tužilaštvu, dok je Republika Hrvatska ovo učinila 2000. godine.
Pravobranilaštva kao organe koji zastupaju državu i lokalne samouprave zadržala je i Republika Srbija u kojoj postoji republičko javno pravobranilaštvo, pokrajinsko javno pravobranilaštvo Vojvodine, gradska i opštinska javna pravobranilaštva. Republika Makedonija i Republika Slovenija, i BiH, kao i njeni entiteti Republika Srpska i Federacija BiH, takođe su zadržali instituciju pravobranilaštva. U međuvremenu, 2009. godine u Crnoj Gori obnovljena je posebna institucija za vršenje pravobranilačke funkcije pod nazivom Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa Crne Gore čiji položaj i uređenje u mnogome podsećaju na uređenje državnog pravobranitelja Kneževine Srbije iz 19. veka.
U svim bivšim jugoslovenskim republikama postoji samo po jedan državni organ koji vrši funkciju državnog pravobranilaštva. U nekim bivšim jugoslovenskim republikama, kao na primer u Hrvatskoj i Republici Makedoniji naziv pravobranilaštvo dodeljen je organima sa bitno drugačijom ulogom i nadležnostima. Naime, u ovim državama pravobranilaštva su organi koji vrše funkciju zaštitnika građana i to pučki pravobranitelj, da prevedem sa hrvatskog na srpski – narodni pravobranitelj u Hrvatskoj i narodni pravobranitelj u Makedoniji. Danas ova materija zakona uređena je Zakonom o javnom pravobranilaštvu iz 1991. godine. taj zakon ima određenih slabosti o kojima ste vi, gospodine ministre govorili detaljno, a ja ću navesti nekoliko odredbi koje nisu dobro urađene. Važeći zakon nije odredio pojam pravobranilaštva, drugo, važeći zakon nije odredio osnovna načela na kojima bi se trebao zasnivati rad pravobranilaštva, iako je opozicija danas prigovarala da upravo ovaj zakon to ne radi, ali čini mi se da nisu pročitali ovaj zakon, upravo on to radi. Zatim, nije jasno odredio na koji način treba izvršiti organizaciju i uređenje pravobranilaštva i, kako ste rekli, sam naziv pravobranilaštva nije adekvatno jasno određen dodavanjem reči „javno“ u nazivu, imajući u vidu da zaštita javnog interesa nije primarna funkcija pravobranilaštva koja primarno štiti interes pravnih lica koje zastupa u prvom redu države, autonomne pokrajine ili opštine, itd.
Od 1991. godine, pa do danas prošlo je mnogo vremena, došlo je do određenih značajnih promena i na mnogim poljima društvenog života, pa i na polju ustavnog uređenja i organizacije državne vlasti, finansiranja javnih potreba, a posebno u uređenju svojinskih prava i odnosa. Zato je bilo nužno donošenje ovog zakona.
Dozvolite na kraju da kažem šta se postiže donošenjem ovog zakona, a to u prvom redu tri stvari. Prvo, da se nabrojane nepreciznosti koje ste danas i vi nabrojali, a i od kojih sam ja nekoliko nabrojao, da se preciznije urede na adekvatan način. Drugo, stvaraju se uslovi za najuspešniju zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, Autonomne pokrajine i jedinice lokalnih samouprava. Treće, ovim zakonom se na jedinstven način i trajno rešava pitanje načina ostvarivanja pravobranilačke funkcije.
Isto tako i ostala četiri zakona iz ovog seta zakona su kvalitetno i na sveobuhvatan način rešena. Napominjem da su svi ovi zakoni, kako ste i vi naglasili, usklađeni sa propisima EU i dobrom pravnom teorijom i praksom srpske pravne nauke, vodeći računa o specifičnostima.
Na kraju, dozvolite da pozovem sve poslanike u prvom redu i iz opozicionih redova da daju svoj glas, pa makar i ovaj jedan narodni poslanik koji je večeras među nama, za ove zakone i tako pridonesu modernizaciji Srbije.

Uvaženi predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, stavljanje na dnevni red Skupštine ovog Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne govori samo o odnosu Vlade Republike Srbije prema nacionalnim manjinama, već govori i o odnosu ove Skupštine prema nacionalnim manjinama.
Naime, ovo ujedno govori i o tome koliko ova država zaista drži do zaštite manjina u Republici Srbiji, a sam sistem zaštite manjina u Republici Srbiji razvijen je još od vremena SFRJ, u kojoj se na drugačiji način u odnosu na ostale socijalističke zemlje gledalo na pitanje nacionalnih manjina. Dok zemlje istočnog bloka nisu nacionalno pitanje posebno tretirale, niti razvijale sistem zaštite etnokulturnih grupa, SFRJ je kroz različite mehanizme obezbeđivala prava narodnosti.
Moram da napomenem da je Ustav iz 1974. godine definisao položaj nacionalnih manjina i njihova kolektivna prava. Jugoslovenska institucija, kako znate, ključa, uprkos jednopartijskom sistemu, omogućavala je zastupljenost manjina u političkom životu. Kroz ključ sve nacionalne grupe u SFRJ proporcionalno su bile predstavljane na svim nivoima vlasti. Najviši stepen participacija bio je, kao i danas, na lokalnom nivou.
Raspad Savezne Federativne Republike Jugoslavije doveo je do toga da se na teritoriju Srbije pojave nove manjine koje su u okviru prethodne države bile konstitutivni narodi. Nakon petooktobarskih promena vlast Srbije preduzela je neophodne mere da bi se Savezna Republika Jugoslavija pridružila UN, Savetu Evrope i ostalim međunarodnim organizacijama kao i obaveze u vezi sa međunarodnim standardima zaštite nacionalnih manjina. To znači da se država Srbija obavezala da razvije demokratske institucije i procedure i donosi posebne mere usmerene ka zaštiti nacionalnih manjina i da na taj način sprovodi politiku multikulturalnosti preporučenu kroz dokumente OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije itd.
Među najvažnije dokumente čija je Srbija potpisnica spadaju okvirna Konvencija za zaštitu prava nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima kojima se definiše minimum zaštite garantovane manjinskim grupama.
Danas položaj manjina u Srbiji uređuje se, pre svega, Ustavom koji je usvojen 2006. godine i posebno zakonima među kojima izdvajamo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, zatim Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o lokalnoj samoupravi. Moram da napomenem, sem toga država Srbija ima bilateralne ugovore o zaštiti manjina sa Hrvatskom, Makedonijom, Mađarskom i Rumunijom.
Država Srbija je etnički veoma heterogena zemlja. Moram da napomenem da zvanično 20 etničkih grupa ima status nacionalne manjine. Prema popisu iz 2002. godine u Srbiji bez Kosova živi 13,47 stanovništva koje pripada nacionalnim manjinama. Naravno, najbrojniji su Mađari, Bošnjaci i Romi. U značajnijem broju ima Jugoslovena, Crnogoraca, Hrvata, Albanaca i Slovaka, dok neke nacionalne manjine, kao što su npr. Česi u Rusi imaju samo po nekoliko hiljada pripadnika. Nacionalne manjine u Srbiji su uglavnom prilično teritorijalno heterogene, sem kada su u pitanju Romi, koji žive na čitavoj teritoriji Srbije.
Dozvolite da kažem da samo u Vojvodini preovlađavaju dve grupe nacionalne – mađarska 14,28% i srpska 65,5%. Mađari imaju apsolutnu većinu u šest opština na severu Vojvodine, ali žive još u 25 opština Vojvodine.
U Srbiji postoji ukupno 169 opština sa prosekom oko 50.000 stanovnika u svakoj, a od toga 68 je multietnički. U Vojvodini se nalazi 41 multietnička opština a 27 na području Srbije.
Ustav Republike Srbije iz 2006. godine je osnov za razvijanje politike zaštite nacionalnih manjina i njime se u najširem smislu uređuje njihov položaj i štiti njihov identitet i integritet.
Dame i gospodo, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine je osnovni zakon koji uređuje status nacionalnih manjina. Ovaj zakon preuzeo je standarde koje su u ovoj oblasti ustanovljene kroz dokumente Saveta Evrope, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima. Kolektivna prava nacionalnih manjina u Srbiji ostvaruju se kroz kulturnu autonomiju. Suština kulturne autonomije čini pravo na službenu upotrebu jezika, obrazovanje i kultura i informisanje.
Moram da kažem da Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma predviđa da u jedinicama lokalne samouprave u kojima su tradicionalno nastanjeni pripadnici nacionalne manjine, njihov jezik i pismo, budu obavezno u službenoj upotrebi ukoliko u ukupnom stanovništvu opštine imaju više od 15% stanovništva.
Poštovane dame i gospodo, takođe prema Zakonu o ličnoj karti od 2006. godine predviđeno je da se obrazac lične karte štampa na jeziku i pismu nacionalne manjine. Od ukupno 45 vojvođanskih opština u samo sedam je srpski jezik jedini koji je u službenoj upotrebi: Inđija, Irig, Opovo, Pančevo, Pećinci, Ruma i Sremski Karlovci.
Trenutno je mađarski jezik i pismo u službenoj upotrebi u 27 opština – slovački u 10, rumunski u osam, rusinski u pet, hrvatski u jednoj opštini, a češki na teritoriji opštine Bela Crkva. Možemo slobodno reći da u Srbiji postoji razvijen visok sistem ostvarivanja prava na službenu upotrebu jezika.
Poštovane dame i gospodo, u Vojvodini se u osnovnim školama nastava odvija na šest jezika – na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom. Od toga na mađarskom u 78 osnovnim škola, na slovačkom i rumunskom u 18, na rusinskom u tri, na hrvatskom u pet osnovnih škola.
Na kraju, dozvolite dame i gospodo da kažem da je Miroslav Lajčak, šef diplomatije Slovačke, prilikom posete Srbije prošle sedmice, posetio i Novi Sad, gde je istakao citiram – da Vojvodina može služiti kao model za čitavu Evropu, kada je reč o pitanjima nacionalnih manjina, te da je Srbija jedan od lidera u Evropi u pogledu nacionalnih manjina. Završen citat. Hvala mu na ovakvoj oceni. Srbija će i dalje unapređivati međunacionalne odnose na bazi najnaprednijih međunarodnih odnosa.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je kao livada, što je više različitih cvetova na livadi to je livada bolja i bogatija. Svaki cvet na livadi je jedna nacionalna manjina. Srbija je puna različitih cvetova, zato je dobra i zato je bogata.
Pošto je ovaj zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina instrument ostvarivanja kulturne autonomije nacionalnih manjina pozivam vas dame i gospodo narodni poslanici sve, a posebno vas iz opozicije da damo glas za ovaj zakon i pošaljemo jaku i snažnu poruku svetu i gradu Orbene Turbe kako mi u Srbiji tretiramo naše nacionalne manjine. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre Selakoviću, drago mi je, gospodine ministre, što vas vidim ovde u ovom visokom domu. Vi ste od svih ministara bivše Vlade najviše boravili u ovoj skupštini, po mojoj evidenciji 33 puta, što govori o vašoj aktivnosti, ali i poštovanju ovog visokog doma i građana Srbije.
Mi danas imamo na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o privatizaciji. Proces privatizacije je započet kao svetski proces pre više od dvadesetak godina iniciran u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane Margaret Tačer. Kako vidite, proces je globalan, a zahvatio je ne samo bivše socijalističke zemlje i zemlje u razvoju, nego i razvijene zemlje. Sve su vlade žurile da se reše državnih preduzeća, mada poneke još oklevaju ne bi li ih još malo koristile za sopstveno obogaćenje.
Što se Srbije tiče, prvi talas privatizacije pokrenula je još Savezna vlada Ante Markovića 1989. godine, sa korekcijom 1990. godine. Srbija je 1991. godine donela sopstveni Zakon o svojinskoj transformaciji. Taj proces, uz izmene i dopune zakona nekoliko puta, kako vidimo, traje i do danas. Nova Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, već je u ekspozeu tom problemu poklonila izuzetnu pažnju. Od svih vlada u Srbiji od 1805. godine do danas, a u tom periodu, dakle u periodu od 209 godina, Aleksandar Vučić je 73 čelnik izvršne vlasti, ekspoze premijera Aleksandra Vučića je najtemeljitiji, najsveobuhvatniji i sa tačno utvrđenim planom i programom Vlade na svim poljima života i rada, pa tako i na polju privatizacije. To je ono što uliva poverenje, ne samo nama poslanicima, nego i svim građanima Srbije.
Upravo je u referatu naglašena agresivna privatizacija državne imovine, kao i definisanje načina i stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za rešenje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Srbija trenutno ima, kako rekoste vi, gospodine ministre, 164 preduzeća u restrukturiranju i njihovo stanje je u najvećem broju slučajeva ekonomski neodrživo. Direktan i indirektan trošak države iznosi više od 800 miliona dolara godišnje od ovih preduzeća. Prioritet države mora da bude da se u ovom procesu zaštite radnici i da se za jedan deo preduzeća nađe strateški investitor, za šta se Vlada u svom ekspozeu gospodina Vučića i opredelila.
Fokus države, rekao je premijer u ekspozeu, treba da se usredsredi i na ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju veliki broj radnika i koja imaju izglede da profitabilnu posluju. Vlada će posebno voditi računa o našim državnim preduzećima koja su tada u teškom stanju. Svake godine te kompanije gube, kako rekoh, preko 800 miliona koje plaćaju svi građani Srbije. Neka od tih preduzeća ne proizvode ama baš ništa vredno od prodaje. Neka od njih imaju održiv poslovni model, ali se njima loše rukovodi, imaju loš menadžment. Neka od njih su koristila da se pojedinci obogate kroz odlivanje velikog broja sredstava.
Dame i gospodo, suština izmena i dopuna ovog Zakona o privatizaciji jeste u tome da će preduzeća u restrukturiranju biti zaštićena od prinudne naplate još pet meseci. Zapravo, stavljaju se u isti položaj državni i privatni poverioci i uspostavlja se moratorijum na prinudnu naplatu do kraja godine. Ovaj zakon spada u set zakona vezanih za reformu naše privrede, odnosno načina na kojima će naša ekonomija funkcionisati, što je jedan od tri temeljna zadatka kojima će Vlada Republike Srbije biti posvećena, a koje je definisao naš premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu.
Koristim priliku ujedno da mu prenesem podršku velikog broja građana Srbije, a posebno dela intelektualne javnosti, da ustraje u sprovođenju reformi, za šta mu i mi poslanici dajemo nesebičnu podršku.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovaj predlog zakona tehnički preduslov za donošenje sistemskih reformskih zakona, kako reče i gospodin Selaković, pozivam vas, posebno vas iz opozicije, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj zakon i time sudelujete u procesu ekonomskih reformi, za koje se opredelila Vlada Republike Srbije i većina građana Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, samo dve rečenice da kažem povodom ovog Predloga zakona koji nam je Vlada dostavila. Odmah da kažem da podržavam Predlog zakona koji nam je Vlada dostavila, a ne amandmane.
Obrazloženje, ako je tačno što koleginice i kolege narodni poslanici kažu da je najveći zagađivač poljoprivreda, onda zaista ima razloga da i ekologija zajedno sa poljoprivrednom se spoji iz razloga preventivnog delovanja. Mi se nažalost godinama uvek posledicama bavimo. Ne bavimo se uzrocima. Nećemo u budućnosti imati predizbornu parolu – očistimo Srbiju, nego – ne zagađujmo Srbiju. To je problem. To je suština i normalno da je rad inspekcija tu bitan. Svakodnevno će raditi preventivno da ne dođe do zagađenja. Imam osećaj da je ovde u pitanju ko će biti ministar ekologije. To su sporedne stvari. Nama je suština ovo što je prethodnik rekao, bit stvari. Građani Srbije očekuju da Vlada zaista bude efikasna, a da bi bilo ovo ministarstvo efikasno ovaj Predlog zakona je izvanredna stvar.
Mi u vaspitanju i obrazovanju isto ponekad znamo da grešimo. Bavimo se nasiljem umesto vaspitanjem. Nije u pitanju samo zaštita životne sredine, nego i unapređivanje životne sredine i mislim da je Vlada izvanredno ovo predložila. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, mislim da povodom ovog amandmana poslanici opozicije nisu shvatili suštinsku promenu politike prema dijaspori i Srbima u regionu.
Biću vrlo kratak i konkretan, da kažem u čemu će nova Vlada, koja će biti izabrana, suštinski voditi brigu o tim ljudima.
Prvo, da kažem da se slažem sa predlogom Vlade da to rešava Ministarstvo za inostrane poslove. Drugo, što se regiona tiče, mi imamo već jednu kancelariju, to je za migraciju i za izbegla i raseljena lica. Bilo bi dobro, pored ostalog, videti šta je Kancelarija za dijasporu, ne sada, nego ranijeg ministarstva, učinila za Srbe u dijaspori, pa ako hoćete čak i po pitanju nacionalnih prava. Mi težimo ka EU, a temelj članica EU jesu nacionalna prava. Vidite kako Srbi u Rumuniji imaju izuzetno dobra nacionalna prava zato što je Rumunija u EU. I mi tome težimo. U onom momentu kada smo imali Ministarstvo za dijasporu, najgora su prava nacionalna bila Srba u dijaspori i u regionu.
Prema tome, smatram da su kroz pojedina tela, agencije i urede oticala sredstva u neke druge ruke. Setite se samo Svetske organizacije Srba, a bio je centar ovde u Beogradu, koja su sredstva otišla i gde su otišla, najmanje Srbima, a najviše onima koji su zastupali te organizacije.
Znači, ovde se radi o suštinskoj promeni. Kada su u pitanju nacionalno pismo i jezik, to je članicama EU temelj. Najbolje ćemo se izboriti preko naših predstavnika i naših političkih, da tako uslovno kažem, stranaka u matičnim državama i vezano sa našim inostranim poslovima.
Ovde se suštinski odnos menja. Ovo što je gospodin Babić rekao, menja se u smislu politike EU, a jedan od temelja jesu i nacionalna prava EU. Dakle, veća ćemo dobiti.
Što se tiče izbeglih i raseljenih lica, tu imamo Komesarijat. Bilo bi interesantno zaviriti malo i tužilaštvo u taj Komesarijat, da se vidi gde su sredstva oticala, curila zadnjih desetak godina i onih koji su zastupali te interese. Ovde se radi o suštinskoj promeni politike. Mislim da je to izuzetno dobro Vlada shvatila i najgori uspeh smo upravo imali na tom polju kada smo imali Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i kancelarije itd, a najveća prava Srba u regionu ćemo dobiti kada i naša matična država i region postanu članice EU, jer su nacionalna prava jedna od temeljnih prava EU.

Evo, vratićemo se na amandman.
Kada je u pitanju zaduženost, dozvolite da ipak neke podatke iznesem pošto su prethodnici iznosili zaista netačne podatke, pogotovo kada je u pitanju prethodni govornik.
Tačno je, gospodine ministre Krstiću, što ste malopre rekli, da je Srbija, hajde da tako kažemo, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja u vremenu od 2008. do 2011. godine nije uspela vratiti javni dug.
Ima li neko u ovoj sali da ne zna ovaj podatak, pogotovo onaj ko se bavi ekonomijom? Mislim da nema i to je zaista u redu.
Neću ulaziti ko je kriv za to, valjda i to znamo, ali dozvolite kada se barata o ciframa duga, da kažem da je 2008. godine kod preuzimanja od bivše Vlade zaduženost bila 26,3% BDP, odnosno 8,8 milijardi evra, 2009. godine - 32,9%, 2010. godine – 41,5%, 2011. godine – 48,7% i 2012. godine – 60%, procene su sada 2013. godine itd. Dakle, 17,7 milijardi. Zašto to kažem vezano za budžet i ovu zaduženost u budžetu? Ovde je napravljeno u budžetu da je zaduženost 662 milijarde dinara. To je preko pet milijardi evra.
Gospodo iz DS, kada pitate zašto se zadužujemo, 480 milijardi za vraćanje ovih dugova o kojima sam govorio 2008. godine ili 4,2 milijarde. Proverite i izračunajte dobro, pa ćete videti o čemu se radi. Ne radi se ovde samo o ovih 17 milijardi. Nije tačno onaj poslanik što je rekao – od druga Tita 15 milijardi. Drug Tito je odavno umro. Radi se o više milijardi duplo. I ne samo ovih 17, tu je i dug privrede 20 milijardi evra.
Videli ste ovih dana koliko je to ukupno BDP, ali ostavimo to. Želim reći da je Vlada izuzetno dobro napravila plan, jer smo došli do provalije. Plan spašavanja da ne upadnemo u provaliju, za ovu godinu, za 2015. i 2016. godinu, a 2017. godine ćemo zaustaviti ovaj pad itd.
Dakle, nije problem samo u ovih 17 milijardi, nego što su uništene tvornice, banke i, što je najgore, uništene su državne institucije za koje da ih rehabilitujemo trebaće dug niz godina. Valjda se sa tim svi slažemo?
Prema tome, što se tiče duga u budžetu, mislim da je Vlada svesna makroekonomske situacije kada je pravila ovaj budžet i ovo zaduženje i situacije koja je znatno lošija, kako je Vlada i najavila. Lošija je nego pre šest meseci, a čak se očekuje da će biti lošija još i u budućnosti i Vlada je toga svesna. Zato je i obezbedila jeftinije zaduživanje. Neću da govorim koja su to, vi to vrlo dobro znate, jer je i ministar rekao. To su pozitivni krediti od Svetske banke, ali i Ruske Federacije i drugi izvor finansiranja budžeta, bilateralni aranžmani pojedinih zemalja itd, da o tome ne govorim.
Valjda nećete, gospodo iz DS, ubeđivati građane Srbije da nisu ovi podaci tačni i nas, koji se donekle pokušavamo baviti ovom statistikom? Tačno je da ste uništili našu budućnost. Uništili ste našu sadašnjost, budućnost dece naše. Da ste ostali samo godinu dana na vlasti, uništili bi i srpske korene, ali to vam nije pošlo za rukom. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona koji imaju za cilj konsolidaciju javnih finansija i suštinske reforme privrede.
Republika Srbija je, nažalost, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja u vreme ekonomske krize od 2008. do 2012. godine nije uspela da smanji javni deficit. Za to je odgovorna, dame i gospodo, bivša Vlada, bivšeg režima i niko drugi. S tim ćemo se valjda svi složiti.
Ova Vlada je mogla tako neodgovorno gurati još godinu ili dve, a onda suočiti se sa surovom realnošću tj. sa bankrotom zemlje. Zato je Vlada Republike Srbije postupila vrlo odgovorno, jer se suočila sa realnošću i javno priznala da imamo problem.
Isto tako, dobro je što je Vlada Republike Srbije uvidela da je globalna ekonomska situacija na markoekonomskom tržištu lošija nego pre šest meseci, a isto tako ona očekuje da će biti još lošija.
Vlada se uhvatila u koštac sa ovim ekonomskim problemima koji nisu manji od problema Kosova i Metohije. Sudbinu države, dame i gospodo, Vlada je uzela u svoje ruke da bismo imali budućnost za našu decu i državu. Ako u oblasti ekonomije Vlada ne upravlja situacijom, situacija će upravljati Vladom i zemljom, nastaće haos.
Zato je Vlada na dobrom putu. Naša je sveta dužnost, dame gospodo narodni poslanici i pozicije i opozicije, da pomognemo našim promišljanjem, našim predlozima otadžbini kada je u krizi. Uveren sam da mi imamo želju i da mi to hoćemo.
Svesna te činjenice, Vlada Republike Srbije napravila je sveobuhvatnu ekonomsku analizu, te sačinila i donela ekonomske mere koje su sastavni deo ovih zakona. Te ekonomske mere Vlade su dugoročnog i kratkoročnog karaktera. Mere dugoročnog karaktera zasnivaju se na smanjenju deficita budžeta na 2% do 3% do 2017. godine, nadalje, na povećanju zaposlenosti u privatnom sektoru kroz povećanje konkurentnosti i kratkoročne mere koje se zasnivaju, u prvom redu na smanjenju plata u javnom sektoru. Smanjenje zarada biće 20%, počevši od plata koje su između 60 i 100 hiljada dinara i 25% na zarade veće od 100 hiljada dinara. Ovo smanjenje zarada u javnom sektoru trebalo bi da omogući uštedu od 150 miliona evra ili 0,3% društvenog proizvoda. Ovo neće obuhvatiti nikoga od 100 hiljada prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama, jer juče i danas su neki poslanici iz opozicije, makar oni bili i profesori univerziteta i profesori prava, stalno govorili kako će se to smanjenje reflektovati na prosvetne radnike, što je notorna neistina.
Gospodo profesori i učitelji, toga neće biti, neće obuhvatiti vas 100 hiljada u osnovnim i srednjim školama, koliko vas ima, jer vaše su plate ispod 60 hiljada dinara. To se odnosi samo na profesore fakulteta i neke od asistenata na fakultetima.
Drugo, isto tako smanjiće se pravo izabranim i postavljenim funkcionerima sa šest na tri meseca po završetku funkcije i to je prava stvar. Građani Srbije će to najiskrenije pozdraviti.
Povećanje PDV za neegzistencijalne proizvode sa 8% na 10% i povećanje poreske stope po kojoj se oporezuje promet i uvoz personalnih računara i komponenata od kojih se sastoje personalni računari sa 8% na 20%. Ovim povećanjem PDV potrošačka korpa naših građana biće povećana za negde oko 500 dinara. Inače, od ovakvog povećanja PDV očekuje se 200 miliona evra i još 150 miliona evra od suzbijanja sive ekonomije i povampirenog šverca akciznih proizvoda, a pre svega cigareta i rezanog duvana. Zato, dame i gospodo, ovaj Zakon o duvanu treba pozdraviti.
Nadalje, restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, merama Vlade Republike Srbije smanjiće se subvencije privredi, ali uz nastavljanje pomaganja poljoprivredi. U tim strukturnim promenama očekuje se i najveća ušteda od 500 miliona evra godišnje. Tranzicioni fond predviđa 20 milijardi dinara, koliko za isplatu otpremnina, tako isto i za radnike u preduzećima u restrukturiranju, ali istovremeno, u isti mah, i aktivne mere zapošljavanja i druge socijalne programe. Svi radnici biće zbrinuti, to je istina. Sagledaće se individualno svaki deo preduzeća, da bi se videlo da li je i koliki je deo preduzeća zdrav i može li funkcionisati, naravno, kada se sa tih preduzeća skinu sve obaveze. Zato nam je najhitnije potrebno promeniti radno zakonodavstvo, pošto u javnom sektoru ima 750 hiljada radnika. Dobro je što je Vlada Republike Srbije dala Skupštini na usvajanje i zakon po kojem se ne dozvoljava zapošljavanje novih radnika u javnom sektoru do 1. decembra 2015. godine, osim ako je to izuzetno potrebno, o čemu će odlučiti nadležno ministarstvo. Mislim da je to prava mera.
Isto tako, dobro je što je sačinjen registar zaposlenih u upravi, kao i u javnom sektoru, što je početno slovo u sređivanju stanja u upravi koje tinja zaista dugi niz godina.
Nadalje, uštede u domenu robe i usluga, pored toga na smanjenje na stavkama, kakva su putovanja, i tu se planira smanjenje od 10%. Nadalje, korišćenje jeftinih kredita. Biće pozitivnih kredita za finansiranje budžeta koje će dati Svetska banka ali i Ruska Federacija i to je novina. Ranije nismo mogli dobiti jer nismo imali adekvatne ekonomske mere oporavka srpske ekonomije. Sada se situacija menja, Svetska banka nam je dala pozitivnu ocenu ekonomskim merama. Drugi izvor kreditiranja su bilateralni aranžmani koje možemo dobiti sa drugim zemljama, npr. Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka milijarda kredita sa malim kamatama od 2% do 3% donosi olakšanje od 100 do 150 miliona godišnje i na koncu promena poslovnog ambijenta lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika kod izmene Zakona o radu koji će slediti u januaru, lakše dobijanje građevinskih dozvola, formiranje kancelarije za brze odgovore i borba protiv kriminala i korupcije, koja je u toku.
Na kraju, Vlada Republike Srbije vodi jednu odgovornu politiku, politiku zaustavljanja ekonomskog propadanja naše zemlje, a ujedno vrši i modernizaciju Srbije, za koju se zdušno zalaže predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić, prvi potpredsednik Vlade i predsednik SNS Aleksandar Vučić i predsednik naše Skupštine dr Nebojša Stefanović.
Pozivam vas, dame i gospodo, da u danu za glasanje glasate za ove zakone, posebno vas iz opozicije, time da budete bar malo saučesnici procesa modernizacije i oporavka Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista je neukusno slušati dva dana o diktaturi. Mislim da je i posle vašeg upozorenja prethodni govornik govorio.
Znamo šta je diktatura. Zaista je sramotno izgovarati reči da se u Srbiji uvodi diktatura. Ali, gospodine predsedniče, ovih dana odvija se jedno veliko suđenje u kojem okrivljenog savetuju i navodno najveći svetski advokati koji su sugerisali da satanizuje SNS.

Govorimo o diktaturi.

Tražio sam povredu Poslovnika.

Dozvolite da obrazložim. Reč diktatura je krajnje neukusna. Rekao sam da se ovih dana vodi jedan veliki sudski proces u kome su konsultanti bili američki advokati koji su sugerisali da se satanizuje SNS i njen predsednik, Aleksandar Vučić da uvodi diktaturu.
Govori narodnih poslanika tzv. Demokratske stranke zadnja dva dana ne mogu shvatiti…

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, normalno da ću biti protiv ovog amandmana i predlažem da se on odbije, reći ću iz kojih razloga.
U prvom redu, pre nego što to kažem, dozvolite da kažem da je danas bilo suviše nepotrebnih reči od strane predlagača amandmana, iz razloga što amandman na neki način, hteli mi ili ne, u stvari se bori protiv sankcionisanja onih koji vrše krađu na železničkoj pruzi. Dozvolite da to obrazložim. Dakle, kriminal na železničkoj pruzi, razbijanje i uništavanje železničke imovine.
Vidite šta se može desiti. Može se desiti da se pokrade na železnici i zaustavi voz. Zašto smo onda protiv zaustavljanja, ako je ta ogromna bilionska krađa itd? Moram reći da sam šokiran sa stavom jedne opozicione stranke, pa makar ona sebi u predznaku imala – demokratska, kada se zalaže protiv toga. Ne mogu da dojmim sebe pojmu da se bori protiv krađe na železnici i otuđivanja državne imovine.
Predsedavajuća, nemojte se ljutiti, smatram da ste trebali upozoriti sve narodne poslanike na reč „diktatura“. Žao mi je što nema gospodina profesora Mićunovića. Bilo bi dobro da kao profesor filozofije objasni u jednoj rečenici. Ali, dozvolite, radi profesora univerziteta koji nas gledaju, naših studenata da kažem – diktatura je, gotovo kada se upoređivala sa šestojanuarskom, kao što je to gospodin Milivojević, u diktaturi ima elemenata fašizma. Oni nisu svesni da su govorili o fašizmu, nazivajući SNS maltene da je fašistička. Ja se gnušam toga. Da ima elemenata fašizma, ne bi danas govorili ovde u ovoj Skupštini.
Završavam. U ovoj rečenici samo da kažem da je zaista diktatura bila kada se palila ova Skupština. Onda je bila diktatura. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine ministre, normalno da neću podržati ovaj amandman iz više razloga. Dozvolite da kažem da je mreža sudova u bivšem režimu bila jako loša. Vrlo dobro znate, a i mi narodni poslanici, da je pravosuđe u celini bilo ocenjeno kao najgore u Evropi, a u sklopu toga i mreža sudova. Zato je dobro što je Vrhovni kasacioni sud detaljno analizirao rad svih sudova u 2012. godini. Šta je ta analiza pokazala? Dobro bi bilo da danas oni koji kritikuju godinu i nešto rada ove Vlade da su pogledali šta ta analiza pokazuje i šta je to što je bilo loše što je ova mreža ispravila.    
Prvo, pokazala je da još u osnovnim sudovima ima određenih problema. U prvom redu opterećenost sudija velikim brojem predmeta, da mreža sudova je neracionalna je bila, neefikasna, neekonomična i kao takva nije odgovarala interesima građana. Zato ova sadašnja mreža po meni je efikasnija mreža sudova, ekonomičnija, više odgovara interesima građana, a sve sa jednim ciljem, a to je pravično suđenje, poštovanje prava suđenja u razumnom roku i s tim što je bio veliki broj sudskih jedinica koje su bile na neki način neracionalne.
Nije tačno da ova mreža nije rešila neke probleme. Moram da napomenem da je EU, odnosno Evropska komisija dala vrlo lošu ocenu bivšoj mreži pa i pravosuđu a da je sada najnovija ipak pozitivnija. Na koncu rečeno je da ide u prvom smeru.
Gospodine ministre Selakoviću, koliko ste vi posvećeni radu pravosuđa govori da ste više od svih ministara boravili u ovoj Skupštini. Moja statistika govori da ste bili 27 puta sa današnjim danom. Nije tačno da se nije nešto učinilo, neke sudije su ranije umirale od nepravde, moram da kažem, 14 po izjavi predsednika Privredne komore sudija Srbije.
Dalje, moram da napomenem da bivši režim nije imao sudove u pograničnim mestima. Ako sada mrežu sudova uporedite sa bivšom videćete da je to ispravljeno. Da li je to u 100% ispravljeno? Neću reći da jeste, ali u velikoj većini jeste. Pravda nije bila dostupna građanima Srbije. Sada sa tim ispravkama biće dostupnija.
Nadalje smanjio se broj osnovnih sudova i to je tačno, jer ih je ranije bilo više. Ono što je vrlo bitno, o čemu je ovde danas bilo reči, bivši režim nije imao sudove u mestima naseljenim manjinskim zajednicama. Da li je ta nepravda ispravljena? Dabome da jeste. Da li je u 100% slučajeva? Neću reći da jeste, ali je ipak i ispravljena.
Moram reći isto tako da je smanjen broj sudija u ranijem periodu, i to najiskusnijih, udaljeni su neki sa radnih mesta. Danas je ta nepravda ispravljena itd. Moram reći da je bivši režim slizao, da tako kažemo, Ministarstvo pravde sa Vrhovnim sudstvom pravosuđa.
Dozvolite, na kraju, da kažem da je čudno što u prethodnom periodu, u toku današnjeg dana, većina opozicionih poslanika ne razlikuje osnovni sud od sudske jedinice. Čudi me to, pa makar to bili univerzitetski profesori koji izvode nastavu na fakultetima. U tom smislu dobio sam tri sms poruke studenata sa dva pravna fakulteta, dva univerzitetska mesta, jednog poljoprivrednog fakulteta. Citiram: „Stidimo se kao studenti prava da naši profesori ne prave razliku između osnovnog suda i sudske jedinice“, završen citat.
Dozvolite da kažem da sam protiv ovih amandmana i mislim da Vlada, odnosno ministarstvo na pravom putu zahvaljujući u prvom redu, gospodine ministre, vašim znanjem, sposobnošću i željom da se ovo pravosuđe, na neki način, dovede tamo gde mu je mesto. Hvala.

Zaista ne želim voditi polemiku sa prethodnim govornikom, ali da je analiza izvršena ili ne, objavljena je u jednom časopisu. Preporučujem, nadam se da mi narodni poslanici pratimo časopise, da ne kažemo koji broj, pa neka se kolega potrudi, pa će videti da je Vrhovni kasacioni sud izvršio analizu rada sudova, čak i u 2012. godini, ali o tom potom.
Da li je mreža sudova bolja? Uveren sam da prethodni govornik, mislim da je pravne struke, misli da jeste. Neće valjda negirati da u pograničnim mestima nisu ravnomernije sudovi raspoređeni, za razliku od ranijeg je ova analiza izvršena. Neće valjda negirati i reći da nije, s obzirom na stanje nacionalnih zajednica u pograničnim mestima, da li je ona idealna. Nije, ali u odnosu na prethodnu mrežu, sigurno je bolja. Da li su sudije umirale od nepravde? Izjava predsednice sudija Srbije. Čak je izabran mrtvi sudija na izbornoj listi. Kada su videli, sudije su bile šokirane. Ne kažem da je idealno, ali je znatno bolje i tu nema dileme.
Čudi me da još uvek pojedini pravnici u ovoj Skupštini zaista ne prave razliku između osnovnog suda i sudske jedinice i kompentencije koje su date sudskoj jedinici.