Poštovana predsedavajuća, poštovane dame narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliko pojedini poslanici drže do ove teme, govori koliko nas ima prisutnih u ovoj skupštini. Žalostan sam zbog toga što nas je ovako malo, posebno iz poslaničke grupe LDP nema nikog, iz opozicije. Hoću jaku opoziciju i hoću opoziciju koja će učestvovati u radu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da staranje o redu prepustite predsedavajućem, da dopustite predsedavajućem da vas uputi na prava i obaveze narodnih poslanika i na član 106. koji vas obavezuje da govorite o tački dnevnog reda.)
Hvala lepo, gospođo predsedavajuća. Hteo sam taman povezati u vezi sa tačkom dnevnog reda…
(Predsedavajuća: Nepovezivo je, narodni poslaniče. To što ste do sada izgovorili je nepovezivo, te vas molim o temi dnevnog reda.)
… koja je vrlo interesantna za sve narodne poslanike, a ne samo za pojedince.
Ova izmena i dopuna Zakona o radu, koju je pokrenuo gospodin predsednik Skupštine Republike Srbije je prava stvar ne samo za žene trudnice i majke, nego za sve građane Republike Srbije iz najmanje četiri razloga.
Prvo, zato što će ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona sprečiti zloupotrebe od strane ne poslodavaca, kako smo danas govorili, nego nekih poslodavaca, jer ima i dobrih poslodavaca, prema ženama postavljanjem nezakonitih, različitih pitanja prilikom razgovora o zaposlenju.
Drugo, što će izvršiti implementaciju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva u naše zakonodavstvo, posebno u Zakon o radu.
Treće, što će pridoneti zaustavljanju procesa depopulacije stanovništva koje je zahvatilo Republiku Srbiju i četvrto, pokušaj bar zaustavljanja propadanja srpske države i nacije.
Da je to tačno, pokušaću da citiram izveštaj Zaštitnika građana, koji ste vi dame i gospodo narodni poslanici dobili ovih dana, a upućen nam je 15. marta, na strani 67, koji je u vezi ove teme kaže, citiram: "Kao jedan od osnovnih prioriteta nacionalne politike Republike Srbije neretko se ističe preduzimanje aktivnosti svih relevantnih institucija i organa javne vlasti, da predlažu, prate i primenjuju mere kojima bi se stimulisalo rađanje, s obzirom na drastično opadanje nataliteta u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, u praksi trudnice se teže zapošljavaju. Neredovno im se isplaćuje naknada zarade za vreme trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Trudnicama zaposlenim na određeno vreme, najčešće ne produžava se ugovor o radu, te im prestaje radni odnos", završen citat. Tačno je da je Zaštitnik građana kritikovao bivše Ministarstvo rada i socijalne politike i sadašnje, kao što ste vi gospođo predsedavajuća napomenuli u svojoj diskusiji.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2010. godine prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije ratifikovao Konvenciju MOR-a, međutim tu ratifikovanu Konvenciju je bivša Vlada trebala implementirati u naše domaće zakonodavstvo, posebno u Zakonu o radu. Nažalost, to se nije dogodilo, ali nije se dogodilo da je Ministarstvo rada ove Vlade to stavilo na dnevni red, kao što je gospođa Čomić naglasila, da to nije učinjeno. Zato je to učinio Odbora za zaštitu deteta i predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović.
Od tada do danas je pristigao veći broj prigovora građana, ne samo Skupštini Republike Srbije, nego Zaštitniku građana gospodinu Saši Jankoviću, sindikatima i drugim državnim organima, ali i nekim nevladinim organizacijama koje naprosto traže zaštitu trudnica zaposlenih na određeno vreme. Samo za dva meseca prošle godine Zaštitniku građana je podneto 16 pritužbi koje se odnose na porodilje i trudnice.
Zato je inicijativa gospodina Stefanovića, predsednika Narodne skupštine da se zaštite trudnice i majke. Ove izmene Zakona o radu su ne samo humana stvar nego hvale vredna u svakom pogledu.
Naši neki poslodavci, kažem neki poslodavci, neretko prilikom zapošljavanja žena postavljaju nezakonita i diskriminatorska pitanja i uslove da ne rađaju decu ili ih neki otpuštaju nakon rođenja deteta. Na ovakav način neki poslodavci direktno ili prikriveno utiču depopulacionu politiku u Republici Srbiji, a to je vrlo opasno po opstanak naroda u celini, kao što je to ocenio i Zaštitnik građana. Zašto? Zato što je depopulacioni proces zahvatio Srbiju u vrlo opasnim razmerama koje vode demografskoj katastrofi.
Napominjem samo da je Srbija prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, dakle, po smrtnosti, a poslednja po stopi nataliteta, i to ne samo na Balkanu već i u Evropi.
Dozvolite mi u dve rečenice da kažem da od 1900. godine do danas se turski narod uvećao za 400 puta, albanski narod za 700 puta, rumunski za 45%, bugarski za 38%, grčki za 35%. Jedini narod koji se ne uvećava je srpski narod. Ovo su istraživanja naučnih instituta i SAN-u.
Na svaki korak u Srbiji dolazi 0,81% dece, što znači da Srbi kao narod izumiru. Ako se ovakav proces nastavi, 2100. godine Srbija će imati bez Kosova i Metohije 2 miliona i 900 stanovnika, a samo Kosovo i Metohija 4 i po miliona. Za 500 godina Srbi će biološki nestati kao narod, ako se nastavi ovakva politika.
Sada od 100% sela u Srbiji, 72% sela, ognjišta su se već ugasila. Zato da vam dam još jedan podatak vezano za zakon. Smanjen je broj sklopljenih brakova za prošle dve decenije za ½.
Trećina bračnih parova nema potomstva, od toga je polovina zbog medicinskih problema. Trenutno 80.000 traži pomoć lekara kako bi postali roditelji. U 24 časa neretko se ne rodi u porodilištima niti jedno dete, a prosečna Srpkinja je ušla u petu deceniju.
Dame i gospodo, ovo nije ekonomska situacija koja je uzrok ovoj pojavi. U vreme siromaštva se rađalo znatno više dece. Dokaz tome jeste da je danas najveći priraštaj kod žena izbeglih i raseljenih lica, čije žene i muževi žive u najtežim ekonomskim okolnostima. Videli ste juče i danas emisiju, u Krnjači, gde ne mogu iz barake da izađu četiri dana od kanalizacije i fekalija, nažalost. Tražili su pomoć od opštine do Komesarijata za izbeglice, ali je nisu našli.
Danas bogati domovi imaju jedno ili ni jedno dete. Čemu uzrok ovome? Sebični smo, egoistični smo, nismo spremni za žrtvu, a to se, dame i gospodo, postiže vaspitanjem i obrazovanjem. Zato bi trebalo u škole vratiti vaspitanje, u porodice, u sportske organizacije, u domove, u političke organizacije, ovde u Skupštinu. Jednom rečju, u društvu.
Briga o porodici, odnosno o majci, o detetu, o trudnicama je briga o budućim generacijama. To je proizvod pametne i plemenite investicije, a ženska prava i interesi porodice su uslov uspešne, verovali ili ne, ali nacionalne politike koju je zacrtala Vlada Republike Srbije.
Na kraju bih rekao da će izmenom Zakona o radu, koji je podneo naš predsednik Skupštine, gospodin Stefanović, majka i trudnice zaposlene na određeno vreme biti s njime ne samo zaštićene, već će na direktan način uticati i na zaustavljanje depopulacione politike.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedno ispunjenje predizbornog obećanja SNS, da će pokušati zaštititi naše trudnice i majke, i bar pokušati zaustaviti depopulacionu politiku, koja nas vodi u demografsku katastrofu. Moram da kažem i nadam se da će naše Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vrlo brzo pred nas postaviti Zakon o radu, gde ćemo uskladiti odnose između poslodavaca, radnika, države i EU.
Pozivam vas, u to ime, da glasamo za izmene i dopune ovog zakona,, bar da malo, kao narodni poslanici, doprinesemo zaustavljanju depopulacione politike, a ujedno vas pozivam, kao što je i gospođa predsedavajuća rekla, da preko inspektora kontrolišemo da li će se ovaj, i ne samo ovaj nego i svaki drugi zakon, sprovoditi u delo. U to ime, zahvaljujem vam se.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, normalno da ćemo podržati ovaj set zakona, posebno ove zakone o oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela i organizovanog kriminala i korupcije. Zašto? Upravo zato što je organizovani kriminal i korupcija razorno tkivo srpske države i nacije. Nema ekonomskog napretka naših građana bez slamanja ovog najvećeg zla našeg društva. Zato je, dame i gospodo, borba protiv kriminala i korupcije u prvom redu patriotski čin ravan odbrani otadžbine.

Naravno da ću reči nekoliko reči o ovom zakonu, tzv. "Marijinom zakonu", o kojima su mnogi prethodni poslanici rekli. Koliko su maloletna lica ugrožena od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja u čitavoj Evropi, pokazuje i podatak da je Savet Evrope 2010. godine usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja, a 2011. godine je lansirao kampanju "Jedan od pet", koja govori na slikovit način o razmerama ovih teških krivičnih dela usmerenih prema našoj deci. Naravno da je Narodna skupština Republike Srbije, prethodni saziv, ovu konvenciju ratifikovala još 2010. godine, ali nisu standardi koji su sadržani u toj konvenciji pretočeni u zakonska rešenja i dobru praksu stručnog rada.

Istini za volju, dugo se najavljivao zakon koji bi, na neki način, uveo neku vrstu registra počinilaca tih teških krivičnih dela, seksualnog nasilja učinjenog prema maloletnim licima. Zato je hvale vredan posao gospodina ministra pravde, gospodina Selakovića, što nam je uputio jedan takav predlog zakona, zajedno sa Vladom, da ga sveobuhvatno raspravimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i usvojimo vrlo brzo, kako bi ga primenjivali u praksi i pridoneli smanjenju broja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćujuća je činjenica, odnosno saznanje da je broj krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima svakoga dana sve više u porastu. Međutim, ovih dana smo čuli podatak, preko sredstava javnog informisanja, a i ovde juče u Narodnoj skupštini, od nekih narodnih poslanika, da je broj žrtava počinitelja ovih teških krivičnih dela izuzetno velik - jedan prema tri, tj. da je svako treće dete bilo žrtva seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja.

Dame i gospodo, lično mislim da takvi podaci nisu verodostojni, jer su oni u nedavnoj prošlosti, a i danas se koriste, bili u preuveličavanju tih podataka, sa ciljem satanizacije srpskog naroda od nekih nevladinih organizacija. Zato se zalažem da se izvrši jedno takvo istraživanje od strane naših državnih fakulteta i Ministarstva prosvete. Ako se pokaže da su ti podaci istiniti, onda bi Vlada Republike Srbije trebalo hitno doneti program mera, radi prevencije i suzbijanja ovog za državu i narod opasnog zla.

Najznačajniju ulogu u tom poslu trebalo bi da odigra Ministarstvo prosvete Republike Srbije, koje bi trebalo napraviti akcioni plan rada koje bi obuhvatio sve faktore koji pridonose realizaciji sadržaja iz domena vaspitanja mladih generacija u duhu humanih odnosa među polovima, kako bi se smanjio broj eventualnih počinilaca ovih teških krivičnih dela, kako mi ne bi raspravljali o njihovim posledicama, već otklanjali uzroke.

Zato se u ovom predlogu zakona, koji nam je dostavljen, propisuju dodatne mere koje će se sprovoditi prema osobama osuđenim za krivična dela protiv polne slobode učinjenih prema maloletnim licima nakon izdržane kazne zatvora, a i ustanovile posebne mere, posebne kaznene evidencije za ova osuđena lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne bi ponavljali, neću nabrajati sve mere koje ovaj predlog zakona nama preporučuje i građanima Srbije, ali dozvolite da sada citiram Zaštitnika građana, gospodina Sašu Jankovića, a to je da je Zaštitnik građana još 2011. godine podneo bivšem Ministarstvu pravde inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika koji bi sadržao i nekoliko predloga koji se odnose na zaštitu deteta žrtve seksualnog nasilja, a koji su saglasni predlozima sadržanim u Konvenciji Saveta Evrope.

Tadašnje bivše ministarstvo nije uopšte odgovorilo Zaštitniku građana, na njegovu inicijativu, i to stoji u Izveštaju Zaštitnika građana. Uporni i vrli Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković, ponovo je 2012. godine podneo novu inicijativu, novom Ministarstvu pravde, na čelu sa gospodinom Selakovićem. Novi ministar pravde, kako se kaže u izveštaju Zaštitnika građana, gospodin Selaković je odgovorio, kao odgovoran čovek, na ovu inicijativu Zaštitnika građana, sa obećanjem da će prvom prilikom izmene Krivičnog zakonika biti uzeti u obzir i predlozi Zaštitnika građana, što je učinjeno i evo danas činimo ovom izmenom zakona.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, ono što je bitno a o čemu nismo govorili dva dana ovde, to je da je naša zemlja, kao demokratski uređena, mora imati jake institucije sistema. Zato preko tih institucija sistema treba preduzeti sve mere koje će osigurati takvu društvenu atmosferu da će ona direktno uticati na smanjenje broja počinilaca krivičnih dela i svesti ih na najmanju moguću meru, odnosno da do tih krivičnih dele neće doći.

Kako se ta društvena atmosfera postiže? Normalno da se postiže vaspitanjem, koje smo u zadnjih 15 godina, izvinite, ali proterali iz škola, obdaništa, porodice, sportskih organizacija, društvenih organizacija, političkih stranaka, državne uprave – jednom rečju, iz društva. Zato su odgovorne sve bivše vlade i ministarstva prosvete. Moram da kažem da ovo Ministarstvo prosvete, čak u Zakonu o vaspitanju i obrazovanju, nije stavilo da stoji reč vaspitanje, već samo obrazovanje.

Na kraju, gospodo narodni poslanici, pozivam vas da svi glasamo za ove zakone i da se izdignemo iznad stranačkih interesa. Na taj način ćemo bar malo pridoneti da iskorenimo ova velika zla koja su zadesila našu državu. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je vrlo kratko vreme od kada je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ove veoma značajne sporazume  i evo već su danas na dnevnom redu Narodne skupštine. To dokazuje gospodine predsedniče Narodne skupštine, vašu ekspeditivnost kao predsednika skupštine i za to vam svaka čast.
Ovi sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su prava stvar za građane Srbije, jer će oni kada budu realizovani poboljšati standard građana, pokrenuti zacrtane radove i pridoneti boljoj zaposlenosti naših građana.
Ovi sporazumi su ujedno i realizacija politike koju je promovisao predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić u predizborno vreme da Srbija treba da sarađuje sa sve četiri strane sveta, jer sa ovim zemljama u prethodnom periodu nije se u dovoljnoj meri sarađivalo jer nije bilo političke volje od strane prethodne vlade.
Poštovani narodni poslanici, ogromna je stvar imati za prijatelje Ujedinjene Arapske Emirate koji žele u različitim sferama društvenog života da ulože svoj novac, pogotovo kada se zna da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, u kojoj je prosečna plata 6.850 dolara mesečno. Zato je poseta prvog potpredsednika Vlada i ministra odbrane Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a i gospodina Šeika Srbiji, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i građane Srbije.
Rekao bih da je to nešto što nam se najlepše moglo dogoditi na početku 2013. godine. Zašto? Upravo zato što su ove uzajamne posete rezultirale potpisivanjem nekoliko sporazuma i više ugovora. To su sporazumi o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.
Ovaj sporazum o vojnoj saradnji je za Republiku Srbiju od izuzetne ne samo vojne, nego i ekonomske koristi, što će osetiti građani Srbije kada se oni budu realizovali. Prodaja oružja i opreme je od velike ekonomske koristi naše zemlje. Dozvolite da samo kažem da smo od prometa oružja i opreme u 2012. godini zaradili 750 miliona dolara. Nije malo. Nama su među najvernijim kupcima u prošloj godini bili Irak, koji je uvezao 20 školskih aviona tipa "Lasta". Nije samo on. Na spisku su partneri SAD, Italije, Nemačke, ali i nama stari prijatelji nesvrstanih: Alžir, Egipat, Kenija i druge nesvrstane zemlje.
Srpska vojna industrija veoma je važan faktor za građane Srbije, jer ona danas zapošljava 20 hiljada radnika. Ono što je veoma značajno, a to je da je ovaj sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane rezultirao već konkretnim projektima. Tu mislim na ugovor vezan za raketni sistem "Alas". Ovaj ugovor znači mnogo za građane Srbije, jer se radi o srpskom raketnom sistemu koji predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu. To je u stvari protivoklopni, višenamenski raketni sistem velikog dometa, sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem.
Ovaj raketni sistem "Alas" namenjen je za dejstvo po tenkovima, komandnim mestima, infrastrukturnim objektima, brodovima i helikopterima. Srbija će na bazi sporazuma u oblasti odbrane praviti viskosofisticirane rakete uz nova ulaganja u "Krušik", "Teleoptik", "Utvu", što će se odraziti na ukupan standard naših građana ne samo u ova tri grada: Beograd, Pančevo i Kruševac, nego i na sve naše građane.
Srpski najbolji vojni komentator Miroslav Lazanjski rekao je da je ovaj ugovor sa Emiratima prava stvar za Srbiju i da je to prava srpska mikrokrstareća raketa.
Ujedinjeni Arapski Emirati pokazali su interes i za rakteni sistem "Bumbar". Treba očekivati da će to biti jedan od proizvoda na tržištu Emirata, ali ne samo njih, nego i čitavog sveta.
Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obuhvata, kako je gospodin Dinkić rekao, 13 različitih oblasti saradnje, između ostalih, i poljoprivredu. To je već dogovoreno zajedničko ulaganje u poljoprivredu, ali i zakup poljoprivrednog zemljišta. Od toga će imati veliku korist poljoprivreda u Srbiji, jer je u planu izgradnja sistema za navodnjavanje, jačanje rečnih luka, izgradnja kargo centra i zapošljavanje većeg broja ljudi. Planirano je da se utroši, kako smo i danas čuli, oko 400.000 evra, u ovoj godini prvih 100 miliona evra za sistem za navodnjavanje i drugih 100 miliona evra za preuzimanje udela u osam poljoprivrednih kombinata.
Gradiće se, pored ostalog, i tvornice hrane. Kupovinom kombinata, ovih osam, Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani da ulažu i u navodnjavanje i da povećaju prinose i to više puta. Isto tako, planirano je da se nastave razgovori o ulaganjima u nove tehnologije, pogotovo oko ulaganja u veliku fabriku čipova, što bi bila najveća investicija u Srbiji u poslednjih 35 godina, ako dođe do realizacije ovog projekta. Bilo bi to možda spasonosno rešenje za državu Srbiju.
Ako se uđe u fazu predugovaranja i ugovaranja do leta, bio bi to ogroman potez za državu Srbiju. Ogromnu energiju, volju, hrabrost i istrajnost u ovom angažmanu pokazao je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Pored mnogih obaveza u borbi protiv korupcije i kriminala, ovaj angažman, po meni, je za divljenje.
Napominjem da je gospodin Šeik primio gospodina Vučića u svoju kuću, iako je bila radna poseta. To se u arapskom svetu smatra posebnom čašću i privilegijom, a danas smo čuli da se poslovi sklapaju i na ličnom prijateljstvu.
Posebno podržavam Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije u odobrenju državnog izvoznog kredita za "Železnice Srbije". Na bazi ovog sporazuma sa Rusijom, potpisaće se nekoliko sporazuma.
Tu je i Sporazum između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za razvoj, kojim će se sprovesti izgradnja prve faze železničke stanice Beograd – Senta. Zbog toga će ovi krediti, namenjeni "Železnicama Srbije" pridoneti popravljanju ukupne slike stanja na našim železnicama. Kakva je ta slika? Ta slika stanja na našim železnicama do danas je zabrinjavajuća. Naše železnice u veoma teškom stanju. Šta je toj slici pridonelo? Neću govoriti o tome. Dozvolite samo da napomenem, da ne bi možda i ovaj kredit otišao gde i prethodni, pored objektivnih okolnosti koje su uticale na ovako loše stanje na našim železnicama, tu su određene slabosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", koje je dovelo ovu važnu firmu za državu Srbiju na najniži nivo u istoriji železnica.
Jedna od tih slabosti jeste javašluk, korupcija bivšeg rukovodstva. Dozvolite da napomenem da je bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo, verovalo ili ne, 700.000 evra za gorivo i održavanje automobila, a to je potrošeno iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, zbog nemara, neodgovornosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", platila se kazna od dva miliona evra za nerealizovanje kredita, da ne bi možda došli u situaciju da i ovaj kredit ne bi realizovali, opet iz džepova građana Srbije.
Napominjem da su "Železnice Srbije" bile lider, to gospodin ministar Dinkić zna, u Srbiji po korišćenju subvencija iz budžeta. Samo za jednu godinu, 2010, one su dobile iz državnog budžeta ni manje ni više nego 12,5 milijardi dinara. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" je samo za jednu godinu, po izveštaju državnog revizora, potrošilo 126 miliona dinara za ručkove i poklone, opet iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo je više od dodatnih 106 miliona dinara za reprezentaciju za jednu godinu. Za reprezentaciju u svojim prostorijama, pored ovog što sam nabrojao, potrošili su dodatnih 20 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Isto tako, utrošeno je samo na sajamskim i drugim manifestacijama za jednu godinu ni manje ni više nego 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Troškovi samo za poslovne ručkove za jednu godinu iznosili su 34 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" finansirali su odmore u banjama i na moru, a njih su koristili, osim zaposlenih u preduzeću, i stotine osoba koje nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije", opet iz džepova građana Srbije.
Inače, banjsko lečenje nije niti jednim aktom regulisano. Za usluge u banjskom lečenju, samo u jednoj godini, potrošeno je 22 miliona dinara, a 18 miliona za odmor u Crnoj Gori, opet iz džepova građana Srbije.
(Predsednik: Pretpostavljam da hoćete da kažete da su neki prethodni krediti nenamenski trošeni? Dobro, onda nastavite.)
Dabome, to sam želeo da kažem, da su nenamenski trošeni i da su potrošili kredite u javašluku i u neodgovornosti. Zbog toga, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pozivam narodne poslanike da daju podršku novom rukovodstvu, na čelu sa gospodinom Simonovićem, koje pokušava da uvodi red u ovu firmu.
Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivše rukovodstva Železnice Srbije. Na kraju, kada bi tužilaštvo ušlo u ovu firmu, dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivše rukovodstvo Železnica Srbije, nego i bivši visoki politički funkcioneri Republike Srbije.
Gospodo narodni poslanici, posebno pozivam vas iz opozicije, da glasamo za ove sporazume, jer ćemo time dokazati da smo za brži ekonomski razvitak Republike Srbije. Hvala.

Reklamiram član 103. jer mislim, predsedavajuća, da ste prekršili taj član jer mi niste dali pravo na repliku, jer me prethodni govornik, mislim na gospodina Veselinovića, prozvao.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, član 103. ne reguliše pravo na repliku.)
Ne, nego, niste mi vi dali pravo na repliku, rekli ste da nemam pravo…
(Predsedavajuća: Član 103. ne reguliše pravo na repliku, pa prilikom pozivanja na Poslovnik, vodite računa na koji član se pozivate.)
Vi ste prekršili član 103. i na vas apelujem, vi ste ga prekršili.
(Predsedavajuća: Zašto sam prekršila?)
Zato što mi niste dali reč, samo ste mi rekli – nemate pravo na repliku. Kada sam tražio repliku na diskusiju gospodina…
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, ja uporno pokušavam da vam objasnim da član 103. reguliše povredu Poslovnika, a ne pravo na repliku.)
Jeste, vi ste Poslovnik prekršili i to hoću da kažem.
(Predsedavajuća: Dakle, prekršila sam član 104. jer vam nisam dala pravo na repliku, je li tako? Izvolite.)
Da li mi dajete pravo na repliku? Povreda Poslovnika, dobro.
Vi ste ga prekršili, javio sam se za repliku i niste mi dali nikakvo obrazloženje, već ste samo rekli – nemate pravo na repliku, a ja vam dajem obrazloženje u dve rečenice.
Prethodni govornik obratio se meni podrugljivo, uvredljivo, da sam govorio u duhu Kumrovačke škole i da nisam citirao Drecuna, nego gospodina Lazanskog.
Molim vas, naočigled svih građana Srbije koji gledaju ovaj prenos i poslanika koji ovde sede, vi meni ne dajete pravo na repliku. Izvinite, ja vam nisam kriv što ne slušate šta poslanici govore, jer to je bilo uvredljivo.

Možda je moja diskusija, gospodine iz DS, koji me je provocirao, bila poetska i rekao da je poetska, ali je tačna. Bilo bi mi drago da ste negirali bilo koji podatak da nije tačan, a ne samo da je poetska.
Drugo, što sam citirao gospodina Lazanskog, a ne Drecuna, a mogao sam i gospodina Drecuna, jer gospodin Drecun spada u najbolje vojne analitičare, kao i gospodin Lazanski i da vam kažem, ako niste znali, ima napisanih 20-ak knjiga iz vojne analitike. Nadalje, što ste prigovorili da je u duhu Kumrovačke škole, ja tu školu nisam završio, a najveća vaša privilegija u životu bi bila da ste je završili. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, kao da imate nešto protiv mojih replika. Stalno se na mene zalomi. Verovali ili ne, ali evo i građani Srbije to vide.
Samo ću dve rečenice da kažem. Ja se neću obraćati lično, nego kao poslaniku DS koji, ne onaj prvi, nego ovaj drugi, koji je ponovo spomenuo moj poetski govor.
Gospodine poslaniče, ovo nije više Skupština kao nekada.
(Predsedavajuća: Nemojte direktno, molim vas, da se obraćate narodnom poslaniku.)
Ovo nije Skupština kao nekada. U ovoj Skupštini o svakom dnevnom redu se narodni poslanici ozbiljno pripremaju. Bilo bi mi jako drago da ste negirali bilo koji podatak o onoj pljački u "Železnici Srbije". Izgleda da vas je to bolelo, ali su, nažalost, to izveštaji državnog revizora.
Drugo, mogao sam ja pozvati gospodina Stojanovića. Imate nešto protiv što je on general? I on je vojni analitičar.
Treće, što ste rekli da držimo hvalospeve svom predsedniku, nema potrebe. Mi imamo šta lepo da kažemo o našem predsedniku stranke i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Nemojte biti ljubomorni što vi o svom ne možete tako. Hvala.

Poštovani predsedavajući, postaviću dva poslanička pitanja. Prognana i raseljena lica, posebno iz Republike Hrvatske, u pravnom, političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu se nalaze u najtežoj situaciji u svojoj istoriji. Stanje se posebno pogoršalo ekonomskom krizom. Obespravljeni su do najnižih granica obespravljenosti u ljudskoj istoriji, a zemlje, odnosno države iz kojih su proterani, dakle, od tih zemalja. Posebno se to odnosi na proterane iz Republike Hrvatske. Po nekim ocenama istoričara su više obespravljeni nego za vreme NDH.
Međutim, tu ima velikog broja prognanih i raseljenih lica iz Hrvatske, ovaj put prognanih učenika i nastavnika, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, posebno ministru Dinkiću.
Pošto je jedan deo prognanih nastavnika iz Hrvatske u organizaciji Crvenog krsta Srbije, Ministarstvo prosvete Srbije i bivšeg biroa Krajine vodio prognane učenike iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, u nama prijateljsku Grčku, zajedno sa svojim nastavnicima iz Republike Srbije 1996-1997. godine, a radni staž im se ne priznaje u finansijskom smislu, iako njihove kolege iz matične države nemaju taj problem. Radi se o radnom stažu od šest meseci do godinu dana.
Postavljam poslaničko pitanje – kada će i u kom vremenu Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija rešiti ovaj problem, jer im je gorući.
Drugo poslaničko pitanje, Jugobanka Split, verovali ili ne, svojim štedišama po nacionalnosti Hrvatima je vratila staru deviznu štednju, međutim, građanima srpske nacionalnosti, a državljanima Republike Hrvatske to nije učinila do današnjeg dana. Radi se o Jugobanci Split koja nema nikakve veze sa Jugobankom Beograd.
Postavljam poslaničko pitanje gospodinu ministru Dinkiću – da li će on, odnosno prilikom svog susreta sa kolegom ministrom finansija Republike Hrvatske, postaviti ovo pitanje na dnevni red? Hvala vam lepo što ste mi dali priliku da postavim ova pitanja.

Predsedavajući pozivam se na član 106. Pročitaću ga – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je četiri puta izašao iz dnevnog reda i spominjao u vrlo negativnom smislu predsednika države.
Ja vas molim da u budućnosti to ne dozvolite nego da se vrati na dnevni red. Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je i njegov predsednik. To je dokazao s tim više što je izašao iz SNS itd, predsednik svih građana, a kada bude na dnevnom redu predsednik države onda zaista nema potrebe danas o tome govoriti, onda slobodno možemo svi da vodimo raspravu. Molim vas privedite ovu raspravu tački dnevnog reda. Izvinite na intervenciji.

Gospođo predsedavajuća, prethodni diskutant je već ukazao na povredu na koju sam ja mislio, ali ako mi dozvolite jednu rečenicu, član 105.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 106. Pročitaću – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik tri minuta napada Vladu, a pogledajte šta je na dnevnom redu, uopšte nije Vlada. Ne radi se o prethodnom, nego čitavih pola časa i ranije, pre nego što ste vi došli, gospodin predsedavajući general… Slažem se da treba biti tolerantan prema opoziciji, ali da kažu da su Mlađan Dinkić, prvi potpredsednik Vlade i Ivica Dačić krivi za nešto što nije istina. Ipak je jedan od govornika profesor univerziteta i ne bi trebalo neistine da govori, na primer, da ova Vlada vodi u sunovrat.
Radi istine, samo ću jednu rečenicu da kažem, što su svi građani Srbije čuli prekjuče, da je industrijska proizvodnja u ovom mesecu porasla za 7%, gospodine Veselinoviću. Drugo, da je zaustavljen pad zapošljavanja. Kada je ova Vlada došla na vlast, bio sam onaj koji je u ovoj Skupštini rekao da ako zaustavi sunovrat koji ste vi, gospodo iz DS, doveli, bar za četiri godine Nobelovu nagradu ovoj Vladi treba…
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac dobacuje s mesta.)
Gospodine Šutanovac, da li vam nešto nije jasno? Dvesta sedamdeset miliona evra za koje ste krivi u Ministarstvu odbrane?
(Predsedavajuća: Molim vas, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Molim vas, dozvolite mi, narodni poslanik se direktno obraća meni. Dozvolite da završim.
Dakle, na dobrobit građana Srbije, završavam gospođo predsedavajuća, a na žalost vas, gospodo iz DS, industrijska proizvodnja je porasla u ovom mesecu za 7%, zaustavljena je nezaposlenost.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Srbija je danas u međunarodnim odnosima bolja nego u poslednjih 20 godina. Nemam nameru da branim ovu Vladu. Ona će to učiniti bolje, nego što ja umem. Nemojte neistine iznositi. Profesor je Univerziteta, gospodin Veselinović. Nije korektno od njega.

Poštovani gospodine predsedniče Stefanoviću, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dobro je što je Vlada Republike Srbije prepoznala u svom radu odmah na početku svog mandata uz poljoprivredu i energetiku, kao prioritet u svom radu, kao delatnosti koje će doneti korist i to ekonomsku korist ne samo građanima Srbije, nego državi Srbiji u celini. Zato se zahvaljujemo Vladi i vama i vašem ministarstvu što je danas ovde pred nama Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Projekat izgradnje sistema za transport gasa "Južni tok" po svojim karakteristikama strateški veoma je složen i specifičan. Poštovani narodni poslanici, ovo je prvi vizionarski jedinstveni projekat ove vrste u Republici Srbiji, ovo je ujedno i najvažnija investicija zadnjih 20 godina ne samo u energetskom, nego i u bezbednosnom smislu u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, imati gas kao energetski resurs predstavlja stabilnu i sigurnu energetsku budućnost. Prema tome, budućnost Republike Srbije u energetskom smislu zaista predstoji.
Gospodo narodni poslanici kako znate sam gasovod trebao bi da transportuje prirodni gas iz Rusije do EU. On kreće iz južnog dela Rusije, iz Krasnodarskog kraja Rusije pod dno Crnog Mora, kroz turske teritorijalne vode do Varne u Bugarskoj, a od Bugarske bi se granao u dva kraka, jedan krak iz Bugarske preko Grčke podvodno bi vodio do Italije, a drugi preko Srbije, Mađarske do Austrije. Izgradnja toka već je počela, gospodo narodni poslanici i to 7. 12. 2012. godine na crnomorskoj obali, a u Srbiji će započeti gradnja, najverovatnije kako smo i danas čuli, u prvom kvartalu ove godine. Srpska i ruska strana su 17. 11. već 2009. godine osnovali zajedničku kompaniju "Južni tok" Srbija u kojoj 51% vlasništva ima kompanija "Gasprom", a 49% "Srbijagas".
Gospodo, značajno je napomenuti večeras ovde, da je i gospodin predsednik Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik 21. 09. 2012. godine potpisao Protokol u Sočiju sa predstavnicima "Gasproma" o izgradnji jednog kraka za Republiku Srpsku. Isto tako i sa Slovenijom je februara 2012. godine osnovano zajedničko preduzeće "Južni tok" Slovenija, a 13. 11. 2012. godine potpisan je i Sporazum o gradnji dela gasovoda kroz Srbiju.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod nema samo nacionalni, nema samo regionalni karakter, on ima evropski i planetarni karakter. Početak gradnje gasovoda kako sam rekao, obeležen je na obali Crnog Mora 07. 12. 2012. godine i to kod kompresorske stanice "Ruskaja". Zašto ponovo ponavljam ovo? Zbog toga što je domaćin bio niko drugi nego predsednik Rusije, veliki Vladimir Putin, a prisustvovale su sve delegacije zemalja kroz koje prolazi gasovod. Delegaciju Srbije predvodili ste vi gospođo ministarka Mihajlović.
Dozvolite da kažem u nekoliko rečenica, kako smo čuli da će gasovod biti dug 3.600 kilometara, a 900 kilometara ide po samom dnu Crnog Mora. U Republiku Srbiju gasovod ulazi kod Zaječara, prolazi pored Beograda i ide do Bačkog Brega gde prelazi u Mađarsku. Međutim, kod Čente predviđeno je račvanje, odnosno čvorište i odvajanje kraka za Republiku Srpsku koji u Republiku Srbiju ulazi, kako je planirano, kod Bjeljine, ide ka Banjaluci, do Novog Grada. Deo ovog projekta, kako je rekao i gospodin Bajatović, biće i skladište Banatski Dvor koji je već u operativnoj upotrebi. Ujedno će biti izgrađeno nekoliko termoelektrana na gas, a u Republici Srpskoj planirano je dve.
Ovaj gasovod će pojačati, odnosno pojačati jače ekonomske veze, odnosno povezati Republiku Srbiju sa Republikom Srpskom što je definisano u specijalnim vezama između Republike Srbije i Republike Srpske. "Južni tok" biće kapaciteta 63 milijarde kubnih metara, a obezbediće grejanje, toplu vodu i snabdevanje strujom milione domaćinstava u Evropi. To znači potpuno energetsko snabdevanje jednog dela evropskih zemalja. Šta to znači za Rusiju? Šta to znači za Srbiju? Šta to znači za Evropu? U jednoj rečenici, za Rusiju "Južni tok" je prioritet, dame i gospodo, a za Evropu neophodnost, a za Republiku Srbiju energetsku i svaku drugu bezbednost.
Rusko-bugarska deonica Crnog Mora spojiće 900 kilometara. Izgradnja srpske deonice zaposliće preko 2.000 radnika, a od tranzitnih taksi, računa se na preko 200 miliona evra godišnje u budžet Republike Srbije. Time će Srbija dobiti važnu ulogu na gasnoj mapi Evrope. Čitav projekat koštaće 16 milijardi evra, a sredstva su obezbeđena, a neki su danas sa nevericom to govorili, zajedno sa akcionarima iz države Francuske i Nemačke.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod je zajednički multiplanetarni, evropski projekat za koji je zainteresovan veliki broj evropskih zemalja koje će koristiti gas.
Time Srbija ulazi u infrastrukturne globalne procese, što je vrlo bitno, jer globalizam ne čeka, on teče i sa tim Srbija zaista po prvi put ulazi u jače globalne procese. Ovim zakonom će se ukazati na eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za njegovu izgradnju po Srbiji.
Dozvolite, gospođo ministarko, da kažem, radi javnosti i Srbije, i nekih narodnih poslanika večeras koji su u nedoumici, što se tiče projekata iz energetike, vi ste i vaše ministarstvo učinili ono što niko nije zadnjih 20 godina. Šta je to što ste učinili radi javnosti Srbije? Vi ste definisali strateške ciljeve razvoja energetike i zaštite životne sredine i objavili postojeće i potencijalne projekte u jednoj knjizi, a malo pre su poslanici neki pitali da li postoje i meni je žao što nisu pogledali tu knjigu, a ja sam je doneo, evo je ovde, zove se "Projekti" i prezentovali zainteresovani investitorima iz čitave Evrope, a među njima je projekat "Južni tok" na 26 strani i mogli ste da ste bili zainteresovani, videti. Time ste na vreme pružili ruku investitorima iz čitave Evrope da zajedno sa nama u partnerskim odnosima gradimo ekološku i energetsku bezbednost Srbije.
Na kraju, pozivam gospodu narodne poslanike, ne samo pozicije, nego i opozicije i onu poslaničku stranku koja je rekla da neće glasati, da glasa, jer je ovo zajednički interes svih građana Srbije, svih poslanika u ovoj Skupštini i države Srbije u celini.

Izvinjavam se, po Poslovniku. Pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Poslanik Janko Veselinović je uvredio ovu skupštinu i sve nas poslanike, time što je izjavio da ovo ministarstvo nije ništa učinilo na području ekologije. Evo obrazloženja.

Izvinite, moje obrazloženje glasi da je on povredio time što je neistine izneo.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je ova tema izuzetno zanimljiva, pogotovo ovo u članu 9, gde su kolege poslanici podneli amandman, sa jednim motivom – zagađivač plaća.
Pre nego što o tome budem rekao nekoliko rečenica, dozvolite mi da kažem da je zaštita i unapređivanje čovekove okoline jedna zaista životna tema. Ali, postoje mnogi faktori koji se mogu uključiti, ne očistiti Srbiju, nego preventivno. Ja upozoravam da smo mi u prethodnom periodu zaista naopako izvrnuli plakat koji smo mogli svakodnevno da vidimo. Nije cilj očistiti Srbiju, nego – ne prljajmo Srbiju. Totalno smo mi to okrenuli, za 180 stepeni. Kada bi to stavili u obdaništa, u osnovne škole, u srednje škole, na fakultete, u radne organizacije, u mesne zajednice, ne bi imali onda akciju "Očistimo Srbiju" u jednom danu, nego ne bi imali potrebe da je čistimo bar u jednom delu osim ovih velikih zagađivača i specijalnih zagađivača.
Meni je žao što ovde mnogi žale za bivšim Ministarstvom zaštite i unapređivanja čovekove okoline. Vidite, ministarka je zaista rekla na koji način će se rešavati u sadašnjem ministarstvu, ali ja moram napomenuti da su se kroz to ministarstvo, a mi smo svedoci, dešavale određene radnje koje nisu primerene, ne samo narodnim poslanicima, nego svakom građaninu Srbije.
Pošto je bilo dosta reči danas o tome, dozvolite mi da citiram državnog revizora povodom zaštite okoline za 2011. godinu. On je rekao ovako – da su plakati i bilbordi sa porukama "Očistimo Srbiju" koštali više od pola miliona evra, a oglasi u jednom dnevnom listu isto toliko a za izradu sajta "Očistimo Srbiju" 25 hiljada evra. To je citat iz "Politike", 23. 09. 2012. godine, strana 7, državni revizor.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj skupštini 21. i 22. 09. 2012. godine, ovde, među nama, jedan od bivših ministara je rekao: "U Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski su korišćena sredstva i preusmeravana u predizborne aktivnosti". Završen citat.
Zaista mi je žao što neki poslanici nisu informisani da je upravo ovo ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović, prvi put u istoriji Srbije, a mogli ste to videti, na jednom mestu se nalaze svi projekti iz njenog ministarstva i sve se to našlo u jednoj knjizi. U tu svrhu, dame i gospodo, sazvani su potencijalni investitori iz države i okruženja i predstavnici međunarodne zajednice. Citiraću jednu rečenicu sa tog skupa, gospođe Mihajlović nema, ali ja želim da svi vidite koliko je ministarstvo učinilo u kratkom roku: "Pred vama su projekti, svi na jednom mestu. Izvolite, dakle investitorima, nećete više trebati 35 saglasnosti, nego pet i neće se pregovarati u četiri oka". Završen citat sa skupa koji je nedavno održan.
Na kraju, nije ovo stvar jednog ministarstva. Zaštita i unapređivanje životne sredine je stvar svih ministarstava. Najneposrednije tu treba biti vezano Ministarstvo prosvete gde bi se, evo predloga, u okviru nastavnih planova i programa, od osnovne škole do univerziteta, u svakom nastavnom predmetu bar dva časa godišnje, ili jedan čas, govorilo o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Onda ne bi dobili zagađenje vazduha u ovoj meri u kojoj danas imamo. Zašto to ne činimo?
Dakle, sagledajmo sve faktore koji pridonose na neki način zagađivanju životne sredine pa napravimo nekakvu sveobuhvatnu analizu i učinimo propagandu navodne znakove zaštite i unapređivanja čovekove okoline preko svih faktora u našoj društvenoj zajednici. Na taj način ćemo doprineti da zagađenje naše životne sredine bar smanjimo.
Zalažem se da ne postoji posebno ministarstvo, a eventualno fond da se sagleda, kao što je ministarka rekla, baš iz koristi nenamenskih trošenja sredstava, kako bi se imala kontrola. Mogu ovde citirati na pet strana o nenamenskom trošenju sredstava, ali zaista to nije danas cilj. To je stvar drugih organa. Naš cilj je unapređenje životne sredine i ovaj zakon se upravo zbog toga i našao na dnevnom redu. Hvala.

Izvinite se, gospodine predsedavajući. Primam izvinjenje.
(Predsedavajući: Još jedanput se izvinjavam.)
Hvala još jedanput.
Gospodine predsedavajući, generale, povređen je član 104. Drago mi je što gospodin Stefanović vodi brigu o ovoj diskusiji o izbeglim, odnosno proteranim Srbima iz Hrvatske. Gospodin Stefanović je dobro konstatovao. Sa njegovom konstatacijom se potpuno slažem. Ali, gde se ne slažem? Ne slažem se u ovom delu zadnjem. Tačno je da prethodne vlade nisu dovoljno vodile računa o proteranom, odnosno prognanom stanovništvu iz Hrvatske. Ako i ova Vlada bude tako radila, gospodine Stefanoviću, bez brige budite da je nećemo prozivati. Ali su činjenice koje ste vi videli i koje sam ja video u ovoj Skupštini, da je ova Vlada, na predlog naše Skupštine, bar jedan korak učinila, a taj korak ste svi čuli.
Prognani Srbi iz Hrvatske dobili su socijalno osiguranje, ako niste znali sada vas informišem i prognani iz Hrvatske, dakle, duplo, da kažemo, što je objavio i "Službeni glasnik". Neću reći da je to mnogo, ali to je prvi korak. Smatram da je drugi korak zapravo prihvatanje rezolucije koja je podnesena, odnosno dogovorena u koalicionom sporazumu.
Dakle, ne želimo nikoga štititi, ali hoću reći da i za ovaj kratki period hoćemo da pozdravimo ovo što je ova vlada učinila. Ako to bude radila i ubuduće, isto ćemo pozdraviti, a ukoliko ne bude, izvinite, prozivaćemo svakog onog ko se ne bude držao koalicionog sporazuma. Drago mi je što pokazujete interes za prognano, odnosno proterano stanovništvo. Hvala lepo.