Prijavljen jesam, ali nisam prozvan.

Hvala.
Poštovane koleginice i kolege, ja ću odmah da krenem sa ovim amandmanom vezano za dužinu pripravničkog staža. Potpuno je normalno i opravdano da svako od nas ima svoje viđenje i ja podržavam vaš stav da predlažete devet meseci. To je vaše viđenje, vi ste dali argumente.
Sa druge strane, Vlada je predložila, odnosno podnosilac ovog zakonskog projekta predložio je šest meseci, što je isto legitimno i što može isto da se brani, kao i ovo vaše.
Sada, šta je tu po meni bitno? Po meni je bitan kvalitet ovog pripravničkog staža, koliko ćemo mi tim ljudima u tom periodu odnosno oni koji budu nadležni za to, omogućiti da mnogo toga nauče, odnosno da dovoljno toga nauče, kako bi samostalno krenuli posle na svoj posao.
Šta je veoma važno? Veoma važno je to što smo mi bez obzira, ne mogu da kažem da je samo prethodna vlast, nego unazad 15, 20 godina i više, mi smo svi sistematski i postepeno uništavali i obrazovanje i zdravstvo. Došli smo u jednu situaciju gde je sada pripalo ovoj Vladi da pokuša mnogo toga da reši, što su zabrljale generacije unazad.
Svi mi, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, moramo da im pomognemo da se taj posao reši na zadovoljstvo svih građana Srbije. Dobro obrazovanje će stvoriti dobre stručnjake u zdravstvu, a dobri stručnjaci u zdravstvu lekari, medicinsko osoblje itd, su neophodni za svaku naciju, tako i za ovu našu. Ništa neće biti srećni građani Srbije zbog toga što ćemo se mi sada ubeđivati ko je više štete naneo zdravstvu, da li ministar iz ove stranke ili one, ali to nas ne opravdava, nikog od nas. Taj ministar ili ti ministri koji su bili imali su period u kome su trebali da reše mnoge probleme, nisu ih rešili, ostavili su ih kolegi Lončaru i on je sada u situaciji da mora da rešava nešto što nije on zabrljao.
Ja se nadam da ćemo biti svi dovoljno mudri da se saglasimo da je ovo jedan zakon koji nam je neophodan, koji je u ovom trenutku onakav kakav jeste i sa vašim predlozima, ako se neki amandmani prihvate od svih poslanika, ne vezano samo da li je pozicija ili opozicija, taj zakonski predlog će biti poboljšan i mi ćemo u ovom trenutku imati takav model.
Da li će taj zakon ostati večno? Pa, neće. Vreme, život nas uči da je sve promenljivo, pa promeniće se i ovo. U medicini, koja po meni više nije samo zanimanje, to je i nauka i praksa i zanimanje, mi vidimo da su promene izuzetno brze. Mnogo toga što je do juče bilo važeće promenilo se. Nauka ide napred, medicina ide napred i mi ćemo biti suočeni za godinu, za dve, za pet, možda i nekoliko puta da menjamo ovaj zakon.
Zato mislim da nema potrebe da napadamo jedni druge, ali mislim i da nema potrebe oko ovakvih stvari da trošimo mnogo vremena. Vi ste izneli argumente po kojima bi to trebalo da bude devet meseci, Vlada je predložila da bude šest meseci, a neće biti nikakvih problema ako ostane predlog Vlade, kao što ne bi bio problem ni da se prihvati vaš predlog. Hvala.

Već sam se uplašio da mi predsedavajući neće dati reč.
Vezano za ovaj predlog koleginice Jerkov, mislim da je dosta interesantan. Zašto? Sinoć sam bio u jednom društvu i čuveni beogradski neimar gospodin Ćirić, zvani Ćira, koji je po ženinoj liniji Crnotravac, pa je valjda iz te ljubavi i proisteklo da se bavi tim poslom, je jedno slično pitanje meni uputio. Rekao je – celog svog radnog veka radio sam čestito i pošteno, sve dozvole sam uredno plaćao, sve papire sam redovno imao i sve što sam radio, radio sam u duhu i po slovu zakona. Da li je pošteno da sada neko ko je radio suprotno, ko nije imao dozvole, ko nije to uradio u skladu sa zakonom, sa nekih pet hiljada dinara ili evra, plati nešto što sam ja plaćao 100 hiljada evra?
Bilo mi je teško da mu odgovorim na to pitanje, ali sam ga pitao, pošto je sada u penziji, koliko dugo ne radi. Već pet godina ne radi, to je znači sve bilo u onom periodu do 2010. godine. Ko je tada bio zadužen da izdaje te dozvole, da daje papire investitorima, ko je u beogradskim opštinama uglavnom na vlasti, ko je u Vojvodini na vlasti, ko je doveo do tog zamešateljstva?
Slažem se da je problem nelegalne gradnje nastao unazad nekoliko decenija. Jeste bilo problema i pre 90-ih, i posle 90-ih, ali ono što je nastalo od 2000. godine do današnjeg dana recimo, to je zaista prevršilo svaku meru.
Mislim da kolege iz Demokratske stranke treba da budu zahvalne ovoj Vladi koja pokušava da ispravi njihove brljotine, da popravi ono što su oni uništili, ono što su uradili za Srbiju, odnosno protiv građana Srbije. I, ako se već desi negde, a mora da se desi da nastane neki propust, pokušajte na jedan kolegijalni način da zajedno sa nama ispravite to.
Da li je moguće rešiti ove probleme tako da svi budu zadovoljni? Pa nije i nikada neće moći da bude. Najverovatnije će se i kroz ovaj zakon napraviti neke greške i napraviće se neki propusti za koje će uvek neko reći da nisu u redu. Onako kako je meni gospodin Ćirić juče postavio pitanje, mnogi će postavljati pitanja, ali jedanput za sva vremena ovo mora da se reši. Nadam se da ćemo svi zajedno uspeti da ovaj predlog Vlade uobličimo onako kako je najbolje za građane Srbije. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam jedan od onih poslanika koji nema problema da prihvati sugestiju, amandman bez obzira od koga dolazi ta sugestija. Svaku sugestiju, svaki amandman koji je po meni ispravan, koji je u interesu građana Srbije, ja prihvatam i zato mogu da kažem da sa obe ruke glasam za predlog koji je dao kolega Šutanovac i ja ga podržavam, da se vrati oteto, ali i dodajem, da se vrati i ono što je ukradeno i istovremeno da odgovaraju oni koji su otimali, da odgovaraju i oni koji su krali, da istražni organi i sudovi rade svoj posao, pa ako treba, neka neko ide u zatvor ili kako to kaže naš narod – u ćuzu. To je nešto što sam mogao da prihvatim.

Što se tiče ovog amandmana koji kaže – briše se, i ako pratim ono što rade kolege koji su predložili ovaj amandman, moram da kažem da to ne mogu da prihvatim. Evo iz kog razloga. Danas je veliki praznik, Đurđic. Danas veliki deo Srbije slavi i ja koristim ovu priliku da svima onima koji poštuju ovog sveca i slave čestitam ovaj dan i danas ću se i ja naći među domaćinima na jednoj slavi kod jednog čestitog čoveka u Grockoj koji je oduvek opozicionar, a kod nas Srba je to poznato – uglavnom smo protiv vlasti, ali kada glasamo, glasamo za vlast.

Biće tamo dosta mojih kolega prosvetnih radnika, i biću u situaciji da me oni pitaju kada bih glasao za ovaj amandman – ko je tebi dao pravo da ti izbrišeš naših sedam hiljada dinara i da ne bi došli u tu situaciju da me oni to pitaju, a ja da crvenim tamo, zato kažem odmah da neću glasati za taj amandman, jer mislim da nemam prava da izbrišem tih sedam hiljada dinara onima koji hoće da prihvate to. Oni koji ne žele da prihvate to, slažem se odmah da to nije premnogo, da nije ni mnogo, da kažem da je malo nisam taj koji može da odlučuje u njihovo ime, ali mislim, pretpostavljam da je sa dobrom namerom bio dat ovaj predlog, ali i predlagači imaju pravo da pogreše.

Nadam se da ćemo u budućnosti biti svi konstruktivniji, da ćemo pokušati da nađemo najbolja rešenja koja su u interesu građana, odnosno koja su u interesu onih na koje se odnose i da nećemo imati više ovako duge i neplodne diskusije, nego da ćemo biti zbilja efikasniji i da pokušamo da uradimo nešto što je u interesu građana Srbije i da pomognemo onima koji se trude, a dali smo im poverenje da vode Srbiju, dali smo im poverenje da budu u Vladi. Mislim da oni rade u najboljem interesu građana Srbije.

Mogu da ne složim sa nekim od ministara. Mogu da se ne složim sa kolegom Verbićem jer tu mi je najlakše da kažem nešto možda. Mislim da bih ja bio bolji ministar i da bi pronašao neka bolja rešenja. U ovoj situaciji imamo rešenje koje će zadovoljiti jedan, mislim, dosta veliki broj prosvetnih radnika i nemamo pravo da u njihovo ime brišemo to. Hvala.

Ja sam baš hteo nešto da zamerim predsedniku Vlade. Biće mi neprijatno kada izađe da pričam o tome. Nema veze.
Mene čudi od strane predsednika Vlade da je on u neku ruku mazohista. Zašto to kažem? Oni koji ga najviše napadaju, koji najgore govore o njemu, koji o njemu iznose neistine i laži, imaju njegovu najveću naklonost. Kolege iz opozicije su tražile da dođe predsednik Vlade i on je odmah ispunio njihov zahtev. Pokazao je da su mu u neku ruku oni miliji nego mi sa ove strane, jer nas stalno kritikuje da malo radimo, da nedovoljno radimo, da se ne trudimo dovoljno, a ovi koji o njemu pričaju sve najgore, samo što ne dobiju milovanje po kosi. Ali, da pređem sa te strane na ono što je tačka dnevnog reda.

Koliko vidimo danas ovde na ovoj sednici, a tako je bilo i na Odboru za prosvetu, uglavnom se svi slažemo i svi kažemo da ćemo glasati za ovaj predlog Vlade da se zaposlenima u prosveti omogući da dobiju po 7.000 dinara. Da li je to mnogo? Normalno da nije mnogo. Da li je dovoljno? Nije ni dovoljno. Ali, mora da se napravi prvi korak da bi nešto mogli tim ljudima da pružimo, jer ako želimo da pređemo određeni deo puta, moramo da napravimo prvi korak. Ako želimo da ostvarimo neki cilj, moramo isto da uradimo prvi korak. Tako je i u ovom slučaju.
Sećam se, svojevremeno, kad su mi moja deca tražila da im dam neku paru, ja ih pitam koliko vam treba, jedan moj prijatelj kaže – što više daš, manje ćeš da se obrukaš. Evo u takvoj situaciji je sad i naša Vlada. Kesa nije bez dna, ta kesa ima dno, ima određenu sumu novca koja stoji na raspolaganju Vladi i u ovom trenutku Vlada i resorni ministar su videli da je to iznos koji su predložili Skupštini.
Ja se nadam da ćemo u budućnosti svi zajedno i kolege iz opozicije i sindikati i zaposleni u prosveti zajedničkim snagama naći modus kako da popravimo njihov položaj vezani za plate i za uslove rada.
Da li smo se ogrešili o prosvetu i ljude zaposlene u prosveti? Jesmo, i to mnogo. Nije se ogrešila samo ova Vlada, to je nešto što je, ljudi, unazad 20, 30 godina i više. Mi smo uporno unazad 20, 30 godina urušavali taj obrazovni sistem i sada nema tog čarobnjaka koji će jednim pokretom, čarobnom palicom da to popravi, da sve odjednom bude onako kako valja. Neka ovo bude prvi korak. Neka ovo bude nada za te ljude i da oni mogu da vide da neko vodi računa o njima i da će u budućnosti biti sve više i više ovakvih pokušaja. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, pošto je ovo amandman na naziv zakona, moramo biti svesni da naziv, odnosno ime je nešto po čemu smo mi prepoznatljivi od rođenja pa do kraja svog života, tako isto i ti zakoni.
Nemam ništa protiv kada neko predlaže neke promene, to treba razmotriti i videti da li je to bolje od onog što predlažemo. Ja mislim da bi sa dodatkom rakije ovaj naziv bio dosta rogobatan i mislim da rešenje koje je predložilo Ministarstvo, odnosno Vlada, je u ovom slučaju bolje.
Što se tiče rakije ja sa ponosom mogu da kažem da izuzetno cenim to piće, veoma često ga i konzumiram, ali se bojim da kolega nije dobro shvatio i ja se divim tome što on ceni našu rakiju, proizvođače rakije i što se trudi da ona bude zaštićena, ali se bojim da nije shvatio najverovatnije u toj svojoj praktičnoj primeni rakije, da u velikim količinama ta rakija dovodi do toga da pobrkamo određene pojmove, odnosno preokrenemo nešto, pa je najverovatnije tako i on preokrenuo mnogo toga. Rakija ga je ubedila da treba da kaže i nešto što nije trebalo da kaže.
Nadam se da ću ubuduće u normalnim količinama da konzumira rakiju i da neće biti problema. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću se potruditi da budem veoma kratak. Slažem se da svi zakoni, sve ono što radimo ove u Skupštini, mora da bude u skladu sa pravopisom koji imamo.

Ova primedba se odnosi na gospodina ministra i na sve druge kolege. U našem pravopisu ne postoji „zarez“ nego „zapeta“, pa ako već hoćemo da budemo u duhu pravopisa, ja vas molim da se tako ponašate. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ja mogu u principu da prihvatim primedbu koja se odnosi na amandman koju je izrekao predlagač ovog amandmana, ali ima nešto drugo što ne mogu da prihvatim. Ovde se stalno govori o nekoj najneefikasnijoj Vladi u istoriji Srbije ili šire u Evropi. Ja sam to pokušao sam da analiziram, bez ičije pomoći i došao sam do sledećeg zaključka. Najverovatnije autor ovih reči upoređuje efikasnost vlada u Srbiji. Njemu je osnovni parametar efikasnost vlade čiji je jedan od, ne direktnih članova Vlade, ali od većine koja je tu Vladu podržavala bio i on. Po njemu se efikasnost meri u tome koji maksimum dajete u određenim oblastima.

U okviru tog svog istraživanja, ja sam došao do zaključka da je on utvrdio da je ta vlada, o kojoj on ima tako visoko mišljenje, u prethodnom periodu bila izuzetno efikasna po pitanju korupcije, izuzetno efikasna u domenu kriminala, uništavanju srpske privrede, uništavanju srpske ekonomije, u zaduživanju građana Srbije kreditima sa enormnom kamatom. I sada, kada uporedi rezultate te Vlade sa rezultatima današnje Vlade, koja se bori protiv korupcije, koja se bori protiv kriminala, koja pokušava da spasi privredu koja je ranije uništena, da spasi ekonomiju, koja traži i nalazi kredite sa minimalnim kamatama, pa može on i da bude u pravu kada kaže da je u odnosu na tu Vladu ova Vlada postigla minimum, jer radi u interesu građana Srbije, a ne u interesu svom ličnom.

S druge strane, ne čudi me što je do tog saznanja došao „Pokret za preokret“, jer se izgleda nešto preokrenulo kod njih, ali u pogrešnom smeru. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, u principu se slažem sa predlogom koji je dao ministar Vulin i ti rokovi koje je on naveo, godinu dana, odnosno četiri godine, deluju i jesu priličniji nego predlog u amandmanu i ne vidim ništa loše za ove vaše predloge koji imaju kraće rokove.
Što se tiče ovih obaveznih sistematskih pregleda za sve zaposlene, to je dosta lepo i deluje lepo, ali je pitanje koliko možemo da izdržimo i da li smo sada u situaciji da to možemo da izdržimo, a za neka buduća vremena slažem se da to bude. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, neću da ponavljam ono što su rekli moji prethodnici, neću da govorim o problemima koji su bili na odboru. Evidentno je da je ovo nešto za šta svi moramo da budemo zainteresovani i da zajednički moramo da uradimo posao, jer je od interesa za Srbiju i za sve njene građane. Na kraju krajeva, ovaj savet se zove i nacionalni. Prema tome, nije to savet jedne stranke ili koalicije, nego svih nas zajedno.
E sad, hoću da prihvatim i nešto iz ovih ranijih diskusija. Šta je veliki problem u Srbiji već dugi niz godina? Problem je u tome što su kod nas nesposobni u velikoj prednosti u odnosu na sposobne. Zašto? Zato što nesposobni mogu da rade šta god hoće, a sposobni samo ono što znaju. Mi smo, nažalost, prihvatili tu istinu, tu činjenicu i možda se nekorektno odnosimo prema onim ljudima koji hoće da rade samo ono što znaju.
Što se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, hoću samo da citiram ovde zašto je on formiran. Nacionalni prosvetni savet se obrazuje radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređenja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ne treba ništa drugo više da imamo na umu, osim ove činjenice. Hteli mi to da priznamo ili ne, u prethodnih 25-30 godina ogrešili smo se prvo o vaspitanje, a posle toga i o obrazovanje. Kako to sada ispraviti u jednom mandatu Saveta ili u jednom mandatu Vlade? Veoma teško. Prvo, to ne može da uradi jedna Vlada, to ne može da uradi jedan Savet, moramo svi zajedno.
Slažem se sa koleginicom koja je govorila pre mene, možda nepravedno mi kažemo da je naše obrazovanje na visokom nivou, da je kvalitetno, da je dobro. Nažalost, moramo sebi da priznamo da tu ima mnogo toga što je ispod svih nivoa. I, na ovim je ljudima koje danas biramo, a ja se nadam da ćemo izabrati one koji su najkvalitetniji, onako kako reče malopre kolega Neđa kada je govorio o izboru sudija, najkvalitetnije ljude da izaberemo i da ih postavimo na ona mesta koja im pripadaju. Neće im biti lak posao, bez obzira na to što se neko vezuje za to kašnjenje od sedam meseci. Njihov problem će biti u tome što ima mnogo toga što nije urađeno i mnogo toga što oni moraju da urade. Od svih nas moraju da imaju podršku i moramo zajedno sa njima da se trudimo da uradimo ono što je u interesu Srbije i svih građana Srbije, odnosno ono što od nas očekuju pokolenja. Mi snosimo deo krivice i moramo još više snage da upotrebimo da bi to ispravili.
Ja se nadam da ćemo biti mudri, da ćemo biti pametni, da nećemo gledati usko stranačke interese, nego da ćemo svi zajedno raditi na tome da naše obrazovanje i vaspitanje dostigne onaj nivo koji zaslužuje Srbija i njeni građani. Hvala.

Nije bilo dogovoreno, to je kolega slučajno. Najverovatnije da se nismo razumeli.
Prvo, što se tiče rada odbora, mislim da je izuzetna saradnja svih članova odbora bez obzira na to ko je iz koje stranke, a to može i predsednik odbora da potvrdi, s druge strane podržavam ono što je rekla i koleginica Čomić, svi imamo pomalo krivice u ovome što se dešava.
Sada bih citirao, pošto već citiramo naše velikane, citirao bih Pekića koji kaže – da je Bog hteo da gledamo unazad, oči bi nam bile na potiljku. On je odredio da nama oči budu napred i da gledamo napred u budućnost. Hajde da zanemarimo te greške i sve što se dešavalo u ranijem periodu, dajte da pokušamo da napravimo nešto od našeg obrazovanja i vaspitanja. Ne možemo sami, svi moramo od prvog do poslednjeg građanina Srbije i nadam se da ćemo to da uradimo. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, meni je baš zadovoljstvo da je današnja sednica počela u jednom ovakvom duhu i drago mi je da se i ministar sa tim slaže.
Što se strategije tiče, obično je bilo da strategija bude jedan projekat koji je na duži niz godina, ali s obzirom da su danas promene u svim oblastima dosta brze, sasvim je u redu, kao što reče ministar da buduća strategija se donosi i na manje od pet godina.
Ono što će biti obaveza svakog ministarstva i svakog ko se bude bavio tim poslom je kontrola tih planova koji se predviđaju i oni će biti u tom kraćem vremenskom periodu. Mislim da će se u toj strategiji naći mesto i za razvoj turizma obalom Dunava i da ćete u tu strategiju uneti Grocku i gročanski deo, Ritopek, Vinču itd. jer je to jedan zbilja veoma lep i fin predeo koji je neiskorišćen. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, potpuno razumem kolegu Đurišić, on je shvatio da u periodu u kome su oni bili na vlasti u Srbiji nisu radili ni savesno ni dobro i sada pokušava na neki način da to preporuči sadašnjoj, aktuelnoj vlasti da ona to menja.
Ako hoćemo biti iskreni zašto je problem da Ministarstvo bude to koje odlučuje, to uopšte nije problem. Ako smo savesni i ako dobro radimo i rukovodimo zemljom zašto bi nam neko uskratio pravo da određene kadrove mi sami biramo. Nadam se da će ova Vlada imati snage, mudrosti i hrabrosti da prave ljude postavi na prava mesta i da blagovremenom kontrolom prati njihov rad. Tako da ne vidim razloga da se prihvati ovaj amandman.

Meni je jako žao što mene uvaženi kolega nije razumeo, nijednog trenutka nisam spomenuo da su oni loše radili, na protiv, ja sam rekao da je meni zadovoljstvo i da mi je drago što su uvideli svoje greške i što pokušavaju da nama danas pokažu da može to da se radi i na drugi način. Hvala.